Zagadjenje sredine u kojoj divljac živi bitno utice na njeno zdravlje ali i rast rogovlja(kod rogatih naravno).Za pocetak evo jedne studije,pa ako bude interesantna možemo nastaviti sa slicnim.
Rogolje srna i jelena kao bioindikatori zagadjenja staništa i vode
Uwe Kierdorf *, i Horst Kierdorf Odsek za biologiju-Hildesheim, Nemačka
Vet. arhiv 76, S117-S129, 2006.
ABSTRACT - SAŽETAK
U ovom radu je prikazano mišljenja autora studije o korišcenju rogovlje srna (Capreolus capreolus) i jelena (Cervus elaphus), kao pokazatelja zagađenja olovom i fluoridima Zbog sezonskog ciklusa rasta i godišnje zamene, rogovlje čini "prirodno standardizovani" ekološki uzorak, čija analiza omogućava procenu izloženosti jelena I srne zagađivačima iz okoline sa afinitetom za mineralizovana tkiva. Biomonitoring studija provedenih u Nemačkoj pokazale su značajan pad koncetracije fluorida u rogovima srna i jelena od 1980-ih do 1990-ih u poredjenju sa 1950 do 1970, što ukazuje na izraženo . smanjenje atmosferskog taloženja olova i fluorida u staništu. To se pripisuje smanjenju emisija olova iz motornih vozila i smanjenja emisija olova i . fluorida iz stacionarnih izvora zbog poboljšane mere kontrole istih . Osim toga, regionalne razlike fluorida u vodi iizloženosti jelena se može dokazati na osnovu analize rogovlja srne prikupljenih u istom periodu(1990.) Postoje neki dokazi da izloženost jelena povecanim nivoima fluorida uzrokuje umanjenje mineralizacije u kostima i rogu jelena.
Uvod
Uz zamenu svojih prvih rogova, jelen ulazi u ciklus regeneracije rogova i zamenu koje kontrolisu sezonske fluktuacije u nivoima cirkulirajućih polnih steroida.
Podizanje nivoa cirkulirajućih testosterona uzrokuje prestanak rasta i terminala mineralizaciju kostiju roga jelena. Porast cirkulirajućeg testosterona uzrokuje odumiranje basta, otkrivajući bele rogove, koje su u potpunosti koštane strukture. Rogovi u rastu imaju visoke zahteve za kalcijumom i fosforom(glavni mineralni sastojci, kostiju roga) Kada se mineralni uslovi rastuceg rogovlja ne mogu zadovoljiti prehranom, događa se fiziološka resorpcija iz kostura ( sam jelena pruža potrebne dodatne količine kalcijuma i fosfora)Banks i sar.1968, Hillman i sar, 1973;. Baxter i sar, 1999. ).
Tokom rasta, rogovlje akumulira potencijalne zagađivače, kao što su olovo i fluoridi, koji imaju afinitet za mineralizirana tkiva i koji su uključeni u fazu mineralizacije rogovlja( kosti). Zbog sezonski ograničenog veka trajanja rogovlja, koncentracije
tih tvari u tvrdom rogovlju odražavaju akumulacije tokom određenog perioda od
nekoliko meseci. Tako da se rogovlje može posmatrati kao "prirodno standardizovani uzorak" zaštite okoline, koji sadrže informacije o izloženosti jelena zagađivačima prisutnih u svojom staništu (Kierdorf i Kierdorf, 2000a, ).
Rogovlje prikupljaju lovci kao trofeje i čuvaju ih u privatnim ili javnim zbirkama. Zato je bitno rogovlje obeležiti datumom i mestom prikupljanja za proučavanje. Ovi rogovi predstavljaju vrednu arhiva, čija analiza može pomoci i rekonstrukciji prošlosti zagadjivanja okoline tim kontaminanatima. Poredjenje rogovlja iz različitih područja koji predstavljaju Isti period omogućava procenu prostorne varijacije u zagadjenju staništa za određeni period. U ovom radu autora korišteni su rogovi jelena i srndaca
Olovo i fluoridi su prirodni sastojci biogeosfere i sveprisutni u prirodnoj sredini. Oni ulaze u biosferu kao rezultat prirodnih procesa kao što je trošenje minerala i vulkanska aktivnost ( WHO, 2002; PATTEE and PAIN, 2003). Prirodan nivo olova i fluorida u sredini je međutim, teško utvrditi. zbog dodatnog unosa iz antropogenih izvora. Tako se pokazalo da globalno zagađenje olovom zbog ljudskih aktivnosti imaj dugu istoriju (NRIAGU, 1996; HAN i sar., 2002 ). ).
Tokom posljednjih decenija, najvažniji antropogeni unos vode u biosferi je posledica izgaranja olovnog benzina ( PATTEE and PAIN, 2003). Glavni stacionarni izvori zagadjenja vode su vode iz topionica metala,pepeo iz elektrana, spaljivanje krutog otpada, kanalizacijski mulj,otpadna ulja, kao i industrijskih postrojenja za proizvodnju koja sadrže olovne proizvode (NRIAGU i PACYNA, 1988; PATTEE and PAIN, 2003). Industrijske aktivnosti poznate po ispuštanju veće količine fluorida u okolini uključuju izgaranja uglja i proizvodnju aluminijuma, gvoždja,čelik, bakra, nikla, stakla, keramike, cigle, lepka i fosfatna djubriva ( WHO, 2002). U prirodi najvažniji put povišenog olova i fluorida jelena,iz antropogenih izvora je unos kontaminiranog biljnog materijala (FRØSLIE i sar., 2001 ), a stepen kontaminacije njihove prehrane fluoridima se ocitava na rogovima jelena. Pretpostavlja se da je većina olova i fluorida prisutan na površini biljke (Ewers i SCHLIPKTER, 1991; WHO 2002 ).
Rogovlje koje je prikupljeno u određenom regionu tokom nekoliko desetina godina ili čak vekova može se koristiti za naknadnu procenu vremenske promene zagađenja staništa jelena. Tako je korisceno rogovlje srndaca prikupljeno od lovaca u različitim regionima zapadne Nemačke iz perioda od 1948 - 2000 cime su se pratile promene u atmosferskim taloženjima olova i fluorida u tim područjima. Dobijene koncentracije u rogovima kretala se između 0,3 i 166,3 mg / kg suve mase. Najviše srednje vednosti zabeležene su za rogovi od 1960. Značajni pad olova u rogovima se dogodio u poslednje dve decenije 20.veka.Rogovlje je davalo nivo <1 mg / kg suve mase samo u prikupljenim tokom 1990-2000. Pad olova se podudara sa opadanjem emitovanja olovnog benzina u atmosferi i smanjenja emisija Pb iz stacionarnih izvora
Koncentracije fluorida u rogovima iz zapadne Nemačke pokazali su vrlo slične. vremenske varijacije kako olova tako i fluorid koncentracija u rogovlju prikupljenom tokom 1980-ih i 1990-ih su bili izrazito niži od onih u rogovlju prikupljenom pre Individualna koncentracija fluorida <400 mg/kg pepela mas zabeženi su samo rogovi prikupljenih tokom dva posljednja perioda (1980-1989 i 1990-2000). Ovaj nalaz je pokazatelj izraženog smanjenja atmosferski taloženje fluorida u staništu jelena. ( KIERDORF i KIERDORF, 2000c ),
Samo nekoliko istraživanja su obradila potencijalni učinak povišenog zagadjenja na kvalitet rogovlja jelena. JOP (1979)je utvrdio da je prosečna težina rogova u južnoj Poljskoj smanjena drastično 2 do 3 godina nakon pocetka rada velike železare u neposrednoj blizini šume u 1957. On je predpostavio da je pad kvaliteta rogova verovatno uzrokovan kontaminacijom hrane iz ovog izvora.
SAWICKA-KAPUSTA (1979) izmerena je visoka koncentracija sumpora u rogovima srndaca iz područja i šume u Šleskoj, što znači da je koncentracija sumpora u rogovlju porasla za oko 29 % od perioda1938 1950 do perioda1951 - 1973. to povećanje se tumaci kao "Odraz većeg zakiseljavanja šumskih sredina sumpor dioksidom". Kasnije, takođe Medvedev (1995) koristi nalaze sumpora u rogovlju kao pokazatelj kontaminacije staništa sumporom ,međutim postoji sumnja da sumpor u rogovlju može biti koristan kao pokazatelj zagadjenja okoline sumpornim spojevima.U kosti, sumpor je prisutan uglavnom u organske matrice, tj. kolagena i različitim glukozaminoglikana.između koncentracije kalcijuma (mera mineralizacije) i sumpora u rogu jelena povišen sumpora u suvoj materiji (tvrdi) rogovi time prvenstveno označava smanjen stepen mineralizacije roga jelena, a od povećane izloženosti sumpornih spojeva jedinke. Odnos između kalcijuma i sumpora (određuje se kvantitativno x-ray fluorescencija analiza).. ________________________________________
Samo dve studije su analizirale povezanost između koncentracija fluorida u tvrdom rogovlju i stupen mineralizaciju kostiju (KIERDORF i sar., 1997, 2000 ).
Pokazano je da se primarna rogovlje jelena iz fluorid-zagađenih područja (Severna
Bohemia, Češka,) sadrži znatno više fluorida i bili su značajno
manje mineralizovana od rogovlja sa dva uglavnom nezagađena kontrolna regiona u Zapadnoj Nemačkoj. Na osnovu ovih nalaza se sugerise da viši nivo fluorida narušavaju mineralizaciju rogova i brzinu njihovog rasta Pretpostavlja se( KIERDORF KIERDORF i sar., 1997 ) da su populacije jelena izložene povišenim nivoima podložnije lomu rogova od onih iz "nezagađenih" područja. , Scanlon (1998)je pisao o krhkom rogovlju i neobičnim prelomima rogova mula jelena (Odocoileus hemionus) iz vojne baze u Coloradu Springs (SAD) gde je viša koncentracija fluorida u kostima I zubima jelena.. Daljnje studije o potencijalno štetnom uticaju visokih unosa fluorida na mineralizaciju i biomehaničkih .stoga su potrebne. U zaključku, se pokazalo da je rogovlje koristan bioindikator zagađenje staništa jelena olovom i fluoridima.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
što to trpimo.
