N.Radakovic RIS /Lynx lynx, Linne,1758/
Eng. - Eurasian Lynx, Rus.-Risi, Bug.- Ris, Nem.- Luchs, Fra. - Lynx boreal, Špa. - Lince , Ita. - Lince, Mađ. - Eurzsiai hiz EVOLUCIJA
Prve mačkolike zveri se javljaju od pre 30-35 Mya (Proailurus lamanesis iz Francuske-Oligocen),a sve postojeće vrste mačaka vode poreklo od istog pretka, od pre 10 Mya (miliona godina) nastale na području Azije, te proširene na ostale kontinente. Pra mačke su evoluirala u osam glavnih linija (rod Panthera najstariji i rod Felis kao najmlađi). Prema dosadašnjim nalazima, najraniji fosilni ostaci modernih felida (mačaka) potiču od pre nešto manje od 10 miliona godina,a smatra se da se 60 % savremenih vrsta mačaka razvilo u posljednjih milion godina, Nalazi fosila su retki i po sadašnjim saznanjima teško je sastaviti kompletnu sliku ranih predaka i odnosa između mačaka. Svi fosili različitih vrsta mačaka izgledaju vrlo slično, razlikuju se prvenstveno u veličini, a tek novija ispitivanja hromozoma daju jasniju sliku njihovih razlika i veza. Neki smatraju da je Dinictis predak familije Felidae, kojoj pripadaju sve mačke koje danas žive, iako je gazio celim stopalom, kandže delimično uvlačio.po izgledu je ličio na leoparda. Ovaj izumrli rod, porodice Nimrevidae je živeo tokom Eocen - Oligocen epohe, pre 30, 8 do 20, 6 .miliona godina.
Homotherium je izumrli rod machairodontine- sabljaste mačke , naseljavali su Severnu i Južnu Ameriku, Evropu , Aziju i Afriku tokom epoha pliocena i pleistocena od pre 5 miliona godina do pre10 000 godina. U Evroaziji su živeli do pre oko 30 000 godina. Za većinu izumrlih mačaka koje su se smatrale članovima Felidae, kasnije se ispostavilo da su članovi srodnih, ali različitih porodica. Verovatno najstariji poznati pravi felid (mačka) je Proailurus, koji je živeo u kasnom Oligocenu i početkom Miocena. Tokom miocena, nastaje Pseudaelurus za koga se veruje da je najnoviji zajednički predak dve postojeće i izumrle potfamilije, Machairodontinae. Jedan od predstavnika velikih mačaka, koji je živeo u periodu od pre 3 miliona godina pa sve do kraja poslednjeg ledenog doba bio je Smilodon..
Ova grupa, poznatija kao sabljozube mačke, izumrla je u kasnom pleistocenu. U ovu grupu spadaju rodovi Smilodon , Machairodus i Homotherium. Prvi pravi ris, koji je potomak svih sadašnjih se prvi put pojavio pre oko 4 miliona godina (Werdelin,1981) u Africi i poznat je kao Isoir ris (Lynx issidorensis), koji je više ličio vrstama iz roda Felis, posebno zbog kraćih nogu od sadašnjeg risa. On je bio široko rasprostranjen a živeo je i na prostoru Evrope, gde mu je najbliži sadašnji Iberiski ris.Širenjem je jedna grupa naselila Severnu Ameriku od koje je nastao i sadašnji crveni ris, a u Aziji evroaziski, koji je kasnije (rani Pleistocen) naselio Evropu. Pretpostavlja se da su iberiski i evroaziski ris delili zajednički prostor do pre 20.000 godina kada su se na vrhuncu ledenog doba razdvojili IKLASIFIKACIJA..
Porodica mačaka obuhvata 38 vrsta (Johnson i sar,2006), od kojih samo tri žive u Evropi: divlja mačka i ris a obe su svrstane u dva roda : Felis sa jednom vrstom i Lynx od kojih dve nastanjuju Evropu. Mada treba pomenuti da se u ruskom delu Evrope pojavljuje i snežni leopard. Rod Lynx po nedovršenim klasifikacijama obuhvata 4 vrste: Evroaziski - Lynx lynx /Breitenmoser i sar.2000/, Iberijski - Lynx pardinus /Temminck,1872/, Crveni ris ( Bobcat ) - Lynx rufus /Schreber 1777/ i Kanadski - Lynx canadensis /Kerr,1792/.
Vrsta Lynx lynx je zavisno od perioda odvajanja i prostora u kom živi razvila određene specifišnosti, pa se razvrstavaju u posebne podvrste. Tako su po većini autora - što nije konačno, jer naučne rasprave traju, prihvaćene podvrste u Evropi :
L. l. balcanica /martinoi/ - Balkanski ris, veoma je proređen, ali se oporavlja. L. l. carpathica - Karpatski ris, spada u najkrupnije podvrste. L.l.lynx. Severni, i L.l.sardiniae Sardiniski, koji je verovatno istrebljen.
U Aziji žive podvrste : L.l.dinniki, L.l.isabellina, L.l.wardi, L.l.koslovi, L.l.stroganovi. L.l.vrangeli, L.l.orientalis: redak.
Kod nas žive dve podvrste : Balkanski i Karpatski ris. Prvi koji opisuje balkanskog risa kao zasebnu podvrstu je Buresch 1941. Kasnije Mirić (1974,1978), daje opis morfoloških osobina kao zasebne podvrste. Zatim morfološke razlike, paleontologija i zoogeografska razmatranja, Matiuskhin1978, Verdelin 1981, Hemmer1993, Matiuskhin i Vaisfeld 2003. Ovo je sada dopunjeno genetskim nalazima (Hellborg i sar. 2002, Breithermoser i Vursten , Obekser - Ruff, 2003) ali još uvek nepostoji konačan dogovor o klasifikaciji podvrste, a Christine Brietenmoser (KORA, 2005) daje DNK analize u studiji za pan-evropske riseve. II.RASPROSTRANJENOST
OPŠTA
Četri vrste riseva sa dosta podvrsta naseljavaju Evropu, Aziju i Severnu Ameriku. Evroaziski (Lynx lynx) živi u Evropi i severnoj Aziji, Iberijski (Lynx pardinus) živi na malim prostorima Španije i Portugalije. Crveni ris / Bobcat / (Lynx rufus) i Kanadski (Lynx Canadensis), žive na prostoru Severne Amerike,
Rasprostranjenost podvrsta risa Lynx lynx u Aziji : DI dinniki (Kavkaz - Rusija, Iran i Turska.) redak, IS - isabellinus (centralna Azija Turkmenija, Avganistan, Pakistan, Indija, Nepal, Tibet ) redak,, WA - vardi (Naseljava Altaj) populacija je stabilna, KZ - kozlovi(Sajan - Južni Sibir i Severna Mongolija) populacija je stabilna, WR vrangeli (Istočni Sibir i Jakutija) stabilna populacija, ST -stroganovi (Daleki Istok Rusija oko reka Amur i Usuru Kina - Mandžurija) stabilna populacija. LX lynx (sev.Evropa i Sibir) stabilna populacija.
EVROPA
Ris je do kraja 18.veka živeo u celoj Evropi, sem Britanije odakle najmlađi nalazi datiraju iz okvirno 400 g.n.e. Od tada do prve polovine dvadesetog veka, staništa su mu se smanjila na ogranićene površine Skandinavije, Pirineja, Balkana, Karpata i Urala. Kao vrsta ris nije ugrožen i u mnogim delovima Evrope se oporavlja, a pre se može govoriti o ugroženosti pojedinih podvrsta.
Procene prema različitim podacima za brojnost risa vrste Lynx lynx u Evropi (2010) je Fenoskandinavski deo 2000 do 4000 risa,sa podvrstom Severnog risa ( L.l.lynx ),koja se nalazi od Fenoskandinavije, Baltika do sev.zap. Rusije (Sibira).
Karpatske planine naseljava od 1500 do 2800 riseva, od čega je najveći broj u Rumuniji, gde se procenjuje da živi i do 2000 primeraka. Dinaridi i Juliske Alpi 200 do 400, L. l. carpathica - Karpatski ris. Izvorno naseljava Karpatske planine Rumuniju, Poljsku, Češku, Slovačku, Srbiju, Bugarsku, Ostale populacije riseva u Evropi su naseljavane karpatskim risom na Alpima, Vogezi, Dinarskim planinama (Slovenija, Hrvatska, BiH) i boemsko-bavarske planine. Spada u najkrupnije podvrste.
Na prostoru južnog Balkana se procenjuje da živi 100 do 200 primeraka podvste L. l. balcanica /martinoi/ - Balkanski ris. Autohtona balkanska podvrsta se očuvala na prostoru Makedonije, Albanije, jugu Srbije i Crnoj Gori (bar granični delovi sa okolnim zemljama). U Grčkoj se povremeno pojavi u graničnom delu prema Bugarskoj, gde se takođe nezna kojoj podvrsti pripada.Veoma je proređena podvrsta ali sa naznakama oporavka.
Ostale populacije u Evropi su nepoznatog, veoma difuznog porekla kao naprimer u nemačkoj Harc planini, NP Kampionski u Poljskoj koje su mešavine iz Zoo vrtova, što navodi na pažljiviji odabir i izvor populacije za daljnja naseljavanja.Od 2000.godine se i u Nemačkoj (istrebljen još 1850) ponovo razmnožava u slobodnoj prirodi. Francuska, Švajcarska, Austrijagde je ranije bio istrebljen, već ga ponovo imaju. Veliki raspon u proceni brojnosti su više odraz ljudske (ne)objektivnosti (interesnih namera), ali i staništa i načina života risa. Zanimljiva je pojava risa u centralnoj Italiji, ili istočno od Sofije, pa i kod nas u istočnom delu zemlje, što navodi na mogućnost da lokalne populacije nikada nisu ni nestale u potpunosti, ili velike migracije nekih jedinki.
Na Balkanu risa ima u svim zemljama, mada je početkom 20.veka nestao u mnogim, a najkasnije u Bugarskoj (Zlatanova,Cvetkov..2001),gde se sada procenjuju na par desetina primeraka verovatno migriralih preko Srbije. U Sloveniji je naseljen 1973 iz Slovačke (karpatskom podvrstom), pa se odatle raselio na susedne zemlje, sada ih ima do 100 (2010). Odatle se raširio i na Hrvatsku, pa i BiH, tako da je ta populacija za 30 godina produkovala 500 jedinki (LJ.Marinovic),međutim zadnjih par godina je primetan pad populacije.
Što se tiče balkanske podvrste, zvanično u Crnoj Gori je zadnji ulovljen 1914 god, ali se redovno pojavljuje,posebno na Prokletijama.U Makedonija ih imaju oko 20 (Jasen, Šarplanina, Korab i Jablanica, 2008.),mada se često ilegalno lovi, pa se procenjuje da ga je verovatno i više. Susedna populacija iz Albanije je stabilnija odakle se širi na makedonski i crnogorski deo. U Grčkoj i kod nas su takođe stalni,ali u maloj brojnosti.
SRBIJA
U Srbiji brojnost risa uglavnom nije bila velika, po zapisima iz 1829.,kada se godišnje u istočnoj Srbiji lovilo po 60 do 100 medveda, risa je tek nekoliko. Kasnije ta brojka se penje na desetine, ali varira. Po Miriću (1978) ris je nađen 1843 godine na Fruškoj Gori i najverovatnije je živeo do početka 20 veka po sremskim šumama.
Posle drugog svetskog rata, trovanje vukova je svakako negativno uticala i na risa. Zvanična evidencija o prisustvu nije vođena, pa tek 1983god. prvi obrađeni sa Deli Jovana, gde se utvrđuje da je karpatska podvrsta. Mada
pre toga i sedamdesetih su primećivani na Miroču i Kučaju, ali i odstreljeni na Bukoviku,Tupižnici, Krivi Vir....Republički zavod za zaštitu prirode 1985. ovu planinu iznad 1000 mnv. proglašava rezervatom risa, što je dalo koliko toliko rezultata pa se od 1990. do 2000 god. beleži 40 primeraka. Od 2000.do 2007. evidentirano je 52 i 5 odstrela, ili ukupno preko 30 stradalih za period praćenja.Takođe u tom periodu sve su češći na Staroj planini ali i Kozjaku, Kukavici, Radan planini...gde je verovatnije reč o balkanskoj podvrsti. Južni deo Srbije je uvek održavao, makar i minimalnu brojnost, a sadašnje brojno stanje risa se nemože pretpostaviti ispod cifre od 200 primeraka (2010).
U karpatskom delu Srbije (središnji istočni deo) živi karpatska podvrsta, koja je najbrojnija u Rumuniji, te se odatle širi na pogodna staništa. Istočni deo Srbije je prirodno oduvek naseljavala Karpatska podvrsta, a zanimljiva je zapadna populacija koju treba još istražiti. Naime pitanje je da li je to autohtona balkanska populacija ili proširene od naseljene u Sloveniji. Ovo više zbog toga što su u Sloveniji, upotrebom novijih metoda istraživanja genetskog koda (razvijenog pre 20.tak godina u USA), došli do sumnje da je kod njih uopšte bio istrebljen autohtoni ris. IIIOPIS.
Ris je zver srednje veličine sa kratkim telom, snažne građe sa dugim dobro razvijenim nogama, velikim šapama i kratkim repom. Rep je kratak, do 30 cm, sa crnim vrhom. Glava zaobljena. Velike uši sa čupercima dugih dlaka, crnih na vrhu, 4- 6cm dugi, a na obrazima su prisutni zalisci. Kandže su duge oko 17 mm. Prednje noge imaju 5 prsta, a zadnje koje su duže 4, spojeni kožom. Balkanski ris ima boju krzna, sa varijacijama od smeđe do žute i rđavo smeđe. Polni dimorfizam je jasno izražen - mužijaci su veći od ženki.
TELESNE MERE
Ris naraste u visini do 75cm, ali obično oko 60cm , a u dužini 90 - 130cm. plus rep dužine 15 - 20cm čija je zadnja trećina crna.
Prednje noge imaju 5 prsta, a zadnje 4 koji su spojeni kožom. Kandže su duge oko 17 mm.
TEŽINA
Dostiže težinu do 30 kg, a obično je od 18 do 25kg. Pritom su ženke po pravilu lakše oko 15%. Karpatski ris je jedna od najvećih podvrsta risa, a težina mužijaka može dostići do 36,5 kg (Heptner i Sludsky,1972), Za najveću podvrstu se smatra jakutski ili sibirski ris (Lynx lynx wrangeli), ali samo neznatno i retko prelazi maksimalnu težinu od 40 kg.
KRZNO
Ris ima najgušće krzno od svih mačaka : 9000 po cm kvadratnom ( d.mačka : 8000) ,koje je leti žuto - mrko, a zimi dobija crvenkastu nijansu. Na prsima, trbuhu i preponama je beličasto. Na krznu su tamne pege, od čisto crne do crnkasto-smeđe boje, promera obično do 2 cm. Treba napomenuti da nepostoje dva primerka sa istim nijansama, veličinom, brojem i rasporedom pega, tako da se na jednom staništu može naći na izgled dosta različitih primeraka, što je dobro za identifikaciju svakog primerka posebno. Balkanska podvrsta obično ima manje pega i bleđe krzno, mada se nemože govoriti o pravilu, zbog prethodno navedene osobine raznolikosti i unutar jedne populacije.
I kod risa dolazi do depigmentacije boje dlaka, mada retko, pa se mogu naći beli primerci. Ova mutacija je prirodna varijacija nastala spontanim genetskim promenama ili iznošenjem recesivnih gena, koja se pojavljuje pri previše ukrštanja u srodstvu. Dolazi i do pojava melanizma (crni), erythristic (crvena), leucistic (parcijalni albinizam ), maltesing (plava) Ponekad oznake mogu biti veće ili manje, ili davati bled ili taman izgled jedinki. A pored neobičnih boja, postoje abnormalno velike ili male jedinke, sa kratkim repom, pa čak i bez repa, ali i sa dužim repom.
Ris ima najgušće krzno od svih mačaka : 9000 po cm kvadratnom (d.mačka 8000).
ZUBALO I LOBANJA
Ima 28 trajna zuba, a 24 mlečna. Zubalo često nije potpuno, čak u okviru jedne populacije. Nekima nedostaju pretkutnjaci a redje i pojedini kutnjaci.Očnjaci su dugi oko 22mm.U globalu mužijaci imaju jače i veće zube, mada to nije pravilo, a zavisi i od starosti jedinke, krupnoće isl. Po odnosu mera lobanje se može razlikovati mužijak od ženke, pritom je najšešće širina lobanje važna. Lobanja se razvija do treće godine starosti.
U polovini gornje vilice ima : I-3, C-1, P-2, M-1 zuba, tako i u drugoj,kao i donja vilica.Ukupno 28 zuba.
ČULA
Sluh je reklo bi se njegovo osnovno čulo, koje izvrsno koristi pri lovu. U stanju je da dugo osluškuje i prati kretanje krtice isl. pod zemljom,čekajući je da izadje. Pri ovome mu dokazano pomazu čuperci na ušima.
Vid je odlično razvijen.Kao i sve mačke odlično vidi po danu, a još bolje u mraku.
Njuh mu je nešto lošiji od ostalih čula.U poređenju sa porodicom pasa, dosta slabiji.
OGLAŠAVANJE
je slično mačkinoj.Frkće,prede,režiIako imaju širok spektar glasovnih komunikacija, čovek ih retko čuje, jer su uglavnom tihi. Najglasniji su u doba parenja, slično domačim mačkama.
Dužina života je 13-18 godina, mada je zabeleženo i preko 25. IVŽIVOT..
STANIŠTE
Brdska i planinska staništa nisu osnovni uslov, iako su kod nas to glavna, već najpre veliki kompleksi šuma, krševi, nepristupačni tereni na kojima nalazi sklonište, mir i hranu. Pritom treba naglasiti da risevi vole da se nasele u stenovitim područjima ili blizu njega. U planinama, ris je obično u srednjem pojasu, na visini od oko 900-1500 metara nadmorske visine, ali u alpskoj zoni i na nadmorskoj visini do 2000-2500 metara (Vereshchagin, 1947. Dahl , 1954). U kavkaskom rezervatu prirode u zimskom periodu su pronađeni tragovi na nadmorskoj visini od 1700-2500 metara, gde sneg dostiže prosečno 1-1,5 metara (A.Nasimovich).
TERITORIJA
Ris je lovac čije je lovno područje dosta veliko. Okvirno obuhvata prostor od 1000 - 2500 ha, ali životni prostor jedinke može dosta varirati zavisno od kombinacija uslova koje pruža određeno stanište. Ti uslovi su mir, što podrazumeva neuznemiravanje od strane čoveka, ali i drugih konkurentnih zveri, zatim mesta za skrivanje to jest obraslost, stenovitostDostupnost plena takođe određuje veličinu teritorije , ali i pol jedinke. Primera radi prosečna površina koje treba jedinki risa u Makedoniji je 20 do 40 km 2 . U Švajcarskoj su telemetrijskim pračenjem, zabeležili da je veličina teritorije za mužijake prosečno 159 km2, dok za ženke ona iznosi u proseku 98-106 km2. Pritom prema nekim istraživanjima, najveći životni prostor ženke može biti do 759 km 2 , a mužijaka do 2780 km 2 .
Teritorije im se svakako preklapaju, pritom obično mužijak trpi na delu teritorije ženke, pa se navodi da se na 100 km 2 mogu javljati 5 do 10 risa. U uslovima bogatog staništa ovaj broj im se može udvostručiti, što navodi da im međusobna tolerancija raste sa povećanjem broja plena.
NAČIN ŽIVOTA
Za risa je karakterističan samostalan način života. Izuzev u periodu parenja, na svojoj teritoriji ne podnose pripadnike vlastite vrste. Međutim, odlika im nisu ni međusobne borbe, te se umesto njih, jednostavno izbegavaju.
Dan provodi na nepristupačnim mestima, gde uglavnom miruje i odmara. Brlog je u stenama, ispod jele, u udubinama stabala, a u sumrak počinje prava aktivnost., tokom noći smanjuje intezitet da bi pred jutro ponovo povečao aktivnost. Ovi intervali zavise od godišnjeg doba, stepena gladi, perioda reprodukcije itd. U potrazi za hranom ali i kontrolišući svoju teritoriju, kreće se ustaljenim stazama duž ivice šume, grebena, šumskog puta ili staze, tiho, gotovo nečujno, najčešće noću, a pritom se ne zadržava dugo na jednom mestu. Ustanovljeno je i prosećno dnevno kretanje od 3 do 30 km. što zavisi i od same jedinke, a sve to ga navodi na česta krstarenja, pa se na istom mestu pojavi za 7 ali i do 20 dana.
Neki ga smatraju štetnim, neki prirodnom karikom lanca ishrane, što svakako jeste, ali ostaje činjenica da kao predator utiče na brojnost plena. Prema nekim autorima lovi samo kada je gladan, drugi beleže i suprotno. Primećeno je da ga pokret iritira i pokreće na lov, te refleksno napada i kada nije gladan. Zbog karakterističnog načina lova, ris nema najpozitivniju ulogu u selekciji divljači, jer sam način lova iz zasede, ne zahteva od plena vitalnost već veliki oprez, te risu nije karakteristika ulov samo slabije i bolesne jedinke.
U osnovi ris je usamljeni lovac, ali često love u paru, ili čak i porodično, s tim da nesarađuju pri lovu, te jedan uhvati životinju za svog partnera (Heptner, Sludsky, 1972). Lovi čekanjem, dugim osmatranjem i po potrebi prikradanjem. Kada proceni da je plen uhvatljiv sledi skok, koji može biti dug do 3 metra, eventualno par njih. Zatim zabada kandže u telo, a zube u vrat, nepuštajući žrtvu dok se neuguši ili iskrvari. Ovo radi veoma brutalno i snažno, jer pri neuspelom prvom napadu najčešće ne progoni plen, eventualno 20tak do 50 metara. Pri prikradanju je veoma strpljiv, a zabeleženo je osmatranjem, da se privlači puženjem 30 metara, punih 20 minuta. Pacove hvata izvanredno, a ptice čak i u letu.
Odličan je plivač, dobro se penje, skače i okretan je, ali slabo trči, posebno na duže staze. Zimi je manje u pokretu, čime štedi energiju, iako se odlično kreće po snegu. Veoma je oprezan i lukav, a prilično je jaka životinja, koja može savladati ili odupreti se daleko superiornijem neprijatelju od svoje veličine i snage. Recimo vuk ga kao konkurenta u ishrani napada, ali i tada samo par njih ga mogu savladati uz veliku cenu.
Konkurenti u ishrani su mu većinom vuk, lisica i šakal.
U prirodnom staništu ris nema puno neprijatelja. Veliki predatori (vuk i medved) ga mogu usmrtiti, ali iako ris pred njima uzmiče i izbegava ih, vuk ima negativni uticaj na njega odnosom konkurencije u ishrani i proganjanjem, pa gde je vukova mnogo, brojnost risa je obično mala. U slučaju opasnosti često spas traži na drvetu ili sličnom uzvišenju.
Čoveka izvanredno izbegava, pa ga mali broj ljudi viđa u prirodi. Zatočeništvo veoma teško podnosi. V..ISHRANA..
Uopšteno, ris je izraziti mesožder, a plen mu mogu biti sve vrste za koje se specijalizuje i koje su mu dostupne. U želudcu riseva pri istraživanjima nađeni su dlaka, kosti ili delovi tela devet različitih životinjskih vrsta (srna ili jelen, govedo, ovca , puh, divlja svinja, mačka, kuna i ptice),tako dam u plen mogu biti miševi,pacovi,puhovi, zečevi, jarebice, leštarke, tetrebiali ipak njegov jelovnik pretežno čine srne, divokoze, jeleni, divlje svinje, a iako većina riseva napada mlade jelene i prasad divljih svinja, to mogu biti i odrasle životinje. Doduše ris samo ponekad može savladati jelena, pa čak i mlade ili srednje veličine losa, a tako velike životinje najčešće napada u dubokom snegu, koji ometa normalno kretanje žrtve.
Primećeno je da se jelovnik određenih populacija prilagođava pristupačnim vrstama i njihovoj brojnosti, za koje se specijalizuje u lovu. Recimo kanadska vrsta risa jede pretežno zečeve. U delovima Fenoskandinavije, zečevi su takođe glavni plen risa, kojih ima najviše te se za njih specijalizuju, pa se udeo zeca u ishrani risa, zavisno od godišnjeg doba kreće od 65 % do 80 %. Sa druge strane na Kavkazu je zec beznačajan u ishrani risa, jer ga malo i ima. Istraživanja iz Norveške pokazuju da su mu najčešći plen sobovi : 31 %, zečevi : 19 %, srne : 17 %, ptice : 10 %, mali glodari : 4 %, ovce : 4 % i jeleni : 4 %. U Švajcarskoj je zastupljenost plena drugačija, tako je učešće u ukupnoj prehrani - srna : 70%, divokoze : 21%, lisice : 6% a zečevi : 2%.
Brojnost i zavisnost jedne od druge (plen-predator) je veoma izražena i međusobno povezana, što je odavno uočeno i proučeno, dugogodišnjim analizama.Tako se vremenom udeo pojedinih vrsta u ishrani risa može menjati. Recimo praćenjem kavkaske podvrste je utvrđeno da su u periodu oko 1950 godine u ishrani risa dominirali papkari : Srne(Capreolus capreolus), divokoze (Rupricapra rupricapra), mladi jelena (Cervus elaphus i mlade divlje svinje(Sus scrofa), što je potvrdila analazi 11 želudaca risa, a 66,5% ovih vrsta čine prehranu risa u ovoj regiji, zatim sledi mali tetreb (Kotov, 1958),a retko zec zbog male brojnosti i mali glodari, uglavnom miševi i voluharice (Heptner, Sludsky, 1972). Međutim poslednjih nekoliko godina (2000-te)ispitivanja ukazuju na to da do 56 %, ishrane risa mogu činiti mali glodari. Naime sezonski posmatrano, glavna prehrana risa na Kavkazu u zimskim mesecima su papkari, a u leto važan izvor hrane su glodari, što navodi na sveobuhvatnije posmatranje ovog pitanja.
Na vrstu i udeo u ishrani risa, pored pristupačnosti plena (znači prisutnosti i brojnosti plena) značajan uticaj ima godišnje doba i veličina same jedinke risa, tj. njene mase tj.međuzavisnost telesne mase plena i telesne mase predatora, ali i pola i uzrasta. Ishrana znači zavisi od više činilaca, a i sama struktura populacije risa utiče na nju.
Ris je sposoban da savlada plen teži nekoliko puta od njega samoga. Tako na našim prostorima može lako savladati najčešće srnu, muflona, divokozu i manju divlju svinju, a povremeno i jelena (pritom najčešće košutu I tele).
Rezultati istraživanja u Sloveniji i Hrvatskoj tokom godine i u svim polnim i starosnim grupama su pokazali, da su glavni plen risa divlji papkari iz porodice Cervidae (srna ili jelen) : 79,5 %, a naročito u leto (do 100%). Tako, kod adultnih (preko 2, god.starosti) mužijaka, prehranu (naročito u leto) 100 % čine srna i jelen. Kod takvih ženki ima odstupanja, pa će u jesen 50 % prehrane činiti puhovi., ali i kod njih krupniji primerci uglavnom se hrane Cervidima. U jesen i zimu važan plen činili su puhovi, koji su nalaženi kod odraslih ženki : 50 % i mladih riseva oba pola u 27 % uzoraka. Subadultni (ispod dve godine starosti,manji primerci do 18 kg težine) za razliku od odraslih love i manje životinje što pre navodi da su manje izbirljivi, to jest telesno i lovno nedozrele jedinke.
Svemu treba dodati da ris često davi lisice, kunei domaće mačke.
Udeo domaćih životinja u ishrani risa će zavisiti od pristupačnosti divljih, ako ih nema, prebacuje se na domaće koje su pritom i lakše za ulov,posebno ako su slobodne i slabije čuvane, pritom zanimljivo manje napada ovce, ako može da bira. Od domaćih životinja bira ovim redom goveda, konj, koza, ovcaa naći će se tu i pas, mačka Prema Dinniku (1914) domaće životinje kao što su ovce i koze, ris retko napada na Kavkazu.
Prisustvo risa se uočava i nalazom ostatka plena. Ris obavezno napada grkljan plena, a ponekad i vrat iza potiljka. Na plenu su primetni jedan do dva ugriza i dosta tragova od kandža. Kada ga usmrti, meso jede do kože, tako da ona ostaje cela, a plen ne komada i nerazvlači. Jede uglavnom od zadnjeg dela tj. but, i pretežno mišićno tkivo gde je meso nakvalitetnije i najobilnije, zatim masti, unutrašnje organe, a creva nejede tj. izbegava.
Jedan ris pojede dnevno orijentaciono 1 do 2,5 kg mesa, Ostatak plena pokriva lišćem,zemljom,skriva pod stablima, stenama, i drugim skloništima, tako da se plenu uvek vraća dok ga nepojede (posebno mužijaci ),ako se neuznemirava. Recimo kada ulovi srnu, vreme potrebno da je pojede je 4 do 5, maksimalno 7 dana,što zavisi od veličine plena,veličine i brojnosti risa(ženka sa mladima). VI.RAZMNOŽAVANJE.
Odnos polova je obično 50 - 50,mada ima odstupanja,zavisno od populacije i dešavanja u okviru nje. Pojava većeg broja mužijaka upućuje na povećanje brojnosti populacije u odredjenom području(Kvam,1990.).
Ženke polno sazrevaju od 10 do 20 meseci a mužijaci do 30. Preciznije (Kvam,1990.)polovina populacije mužijaka je polno zrela sa 1,75 god.,a ostali sa 2,75. Ženke takodje 50%,ali sa 0,75.god.starosti,a ostale su spremne za sledeću sezonu parenja,znači sa 1,75 god.Ženke su obično reproduktivne do 12-13 godina.
PARENJE
Pari se februara-marta, mada je zabeleženo i januara,ali i aprila. Mužijaci u potrazi za ženkom postaju agresivni, pa dolazi do žestokih sukoba među njima, uz veliku galamu, kao kod domaćih mačka. Nakon parenja, mužjak više nema ulogu u odgoju potomstva.
KOĆENJE I MLADI
Bremenitost traje oko 10 sedmica ( 70 - 73 dana ). Za okot ženka bira skrovita mesta, obično u šupljine u stenama, mada i u šupljem drveću pa i napuštenim jazbinama lisice ili jazavca. Najčešće maja, ali i krajem aprila ili početak juna, okote se obično 2 mlada, mada bude od 1 do čak 4, koji su slepi i potpuno obrasli sitnom dlakom.Teški 250-300gr.
Progledaju nakon dve sedmice (do 17 dana). Doje 2- 3 meseca, kada počinje i škola lova,mada nastavljaju povremeno dojenje do 6 meseci,pa čak i do sledećeg parenja.
Samostalni su sa 9 do 12 meseci života, a u slučaju da izgube majku ranije, teško opstaju jer su nesposobni za samostalni život, a čak i ako su krupniji, nemaju dovoljno opreznosti. Poznati su slučajevi da po danu prilaze naseljima i jure kokoške. VII..TRAGOVI
Čoveku najčešće vidljiv trag, je trag stopala, koji je skoro isti kao u mačke, naravno veoma krupniji, oko 7 cm dug. Ovaj trag neostavlja otisak pandži, jer ih mačke uvlače i izvlače po potrebi.
Urin i izmet ostavlja za sobom, ali je teže pronaći ga i uočiti.
Takodje po ostacima plena, posebno krupne divljači se može zaključiti da je ris tu (vidi u delu ishrana).
Prisustvo se može ustanoviti i po oglašavanju. VIII.ODREIVANJE STAROSTI
Teško se može odrediti osmatranjem u prirodi,osim mladih i starijih.Mladi do 1+godina, su vitkiji, sitniji, manje oprezni, živahniji, razigraniji.Stariji su oprezniji, smirenijiznači ponašanje i izgled mogu poslužiti kao orijentir pri odredjivanju starosne grupe.
Pregledom preseka zuba, kao kod ostalih karnivora odredjuje se precizno starost.Analizom slojeva koji se formiraju u korenu zuba, može se precizno odrediti starost jedinke (Nikolov,1996)
Primer preseka sekutića kod 2 god.starog risa.
Presekom zuba pretkutnjaka ( P4 ), očnjaka i sekutića (Crowe,1975. Brand, Keith,1979.) na korenu su uočljive naizmenične naslage tamnih i svetlih slojeva. U optimalnim uslovima se tokom godine formira jedan sloj svetle i jedan sloj tamne naslage. Ris prvi tamni sloj dobija od 18 do 24, meseca života. Ovo je za naše L.lynx, dok je primera radi, kod L.rufusa to od 20 do 23 meseca starosti. Nadalje se računa starost za plus godinu po svetlom i tamnom sloju (Kvam,1984.).Oni od 0-1 godine imaju dosta tanje naslage od onih starih 1. do 2. godine.
Takođe mladji od godinu dana imaju otvor u korenu sekutića, koji se nakon 12 meseci zatvara. Možda je preporučljivije analizirati sekutiće, zbog lakšeg vađenja, te samim tim smanjene mogučnosti oštećenja lobanje ili zuba.. IXSTRADANJA I ZAŠTITA..
Stradanja risa od čoveka kroz istoriju, su vezana za konkurentnost u ishrani. Prirodno je svaki lovac konkurent drugom lovcu, a zatim je ris činio štete na stoci koju je čovek gajio, što je prouzrokovalo progon ove vrste i njeno potpuno istrebljenje uglavnom na zapadu Evrope. U novije vreme se ova greška polako ispravlja, tako da su sadašnja stradanja risa većinom vezuju za saobraćaj. Takođe uništavanje šuma dovodi do poremećaja u ekosistemu, koja se odražavaju i na risa.
Sada se ris lovi zbog kontrole brojnosti i kvaliteta populacije, a u okviru toga i cenjenog trofeja. Brojnost neke vrste se orijentaciono predviđa na osnovu prehrambenih mogućnosti u njenom staništu. Naime povećana brojnost risa se odražava na smanjenje brojnosti njegovog plena, a njihovim lovom se održava konstatni balans, pa su lovci neka vrsta korektora.
Tada se lovi čekanjem na mrcilištima i pogonom kerovima, sa karabinima manjih kalibara. Sačmara nije preporučljiva, zbog mogućeg oštećenja lobanje i krzna koji su trofej risa.
Bolesti (zarazne i invazione), retko su dokazivane kod riseva. Uglavnom su nalazi pojedinačni, bar kod nas i u okruženju. Recimo iz dostupnih podataka, u Hrvatskoj je vidljivo da je besnoća dokazana samo kod dva risa (Veterinarski zavod u Rijeci), a leptospiroza kod jednog od 46 pretraženih uzoraka u periodu 1985 1988 godine.Na Kavkazu risevi su nosioci parazita, a pronađeno je 7 vrsta crva, te je verovatno da risevi takođe nose trihinelozu.
Na prvoj slici je obeležavanje I postavljanje ogrlice (primerak od 17 kg, Mavrovo,03.2012).Na drugoj ris snimljen fotozamkom, a vidljiva je i druga postavljena u smeru iz kog se takođe očekuje nailazak risa. Vidljiva je i ogrlica na njegovom vratu koja signalima beleži kretanje životinje u određenom periodu.
Da bi se pravilno sagledala neka divljač,potrebno je upoznati njen život,mesto u prirodi(odnos sa drugim vrstama,ali I ljudi)..za te svrhe između ostalog se praćenje pokazalo kao adekvatna mera. Praćenjem se dobijaju podaci o teritoriji, brojnosti isl. U novije vreme najčešće se prate postavljenjem ogrlica - odašiljača i takozvanim fotozamkama.
Ris je zaštićen sa nekoliko međunarodnih konvencija: Bernske konvencije, Direktive EU o staništima i vrstama te Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama i nacionalnim zakonima o zaštiti i lovostaju.Kategorija ugroženosti globalne populacije u popisu IUCN Red Status 2 "Ranjive". Uključen u Dodatak II CITES. X.SIMBOLIKA
U srednjevekovnoj Evropi je simbolizovao đavola. Personifikacija je čula vida ( oštrine vida ), a pripisuje mu se moć vida kroz predmete. U hrišćanstvu ukazuje na budnost Hristovu.
Kolega odakle ti ovaj podatak o lovu risa u Makedoniji? Cudi me jer teritorija na koja zivi ris u Makedoniji je pod strog rezim zastite. Inace pre 30tak godina bilo ga je i u Mariovo u blizini Prilepa gde ja zivim. Bilo je puno vise divljaci u tu oblast pred jedno30 godina bilo je i divokoze tamo ali sad ih nema godinama. Interesan mi ovaj podatak ali nisam nikad cuo da ga kod mene love i ko sto rekoh taj predeo gde zivi ris su nacionalni parkovi Mavrovo Galicica i Pelister i lovni rezervat Jasen gde je strogo kontrolirano ko i kako ulazi. Pozdrav kolega
Pametan covek zna koliko malo zna a budala zna sve
Dare naravno radi se o teritoriji Makedonije a ne NP.a ovo su procene od Makedonskog ekološkog društva (MES), KORE itd. .. Istraživanja balkanske populacije risa sprovode se u sklopu projekta Status, ecology and land tenure system of the critically endangered Balkan lynx in Macedonia and Albania". Projekt finansira Švajcarska :Swiss National Science Foundation i Swiss Agency for Development and Cooperation.
U N P Mavrovo 2010. godine je obeležen prvi balkanski ris, mužijak (Marko). Trenutno se dva risa Balkanske podvrste prate pomoću GPS ogrlice a pomoću automatskih kamera je do sada zabeleženo 7 do 10 jedinki.Znači uvek je reč o proceni,a lovokrađe ima svuda (i na zapadu EU,ako je nekom za utehu), i većinom se radi o par primeraka godišnje.Suština je da iako se radi o malom broju ilegalnog lova,to je dovoljno da sprečava daljni razvoj ionako ugrožene populacije.....I sam kažeš da je pre bilo i risa i divokoza,a sada ih nema...Pa gde su,ako je strog režim kontrole?
Procena današnje brojnosti te populacije su 50-ak risa. ( na području zapadne Makedonije i istočne Albanije). Do prošle godine se nije znalo ima li u Albaniji risa, ali je krajem 2011. godine zabeležen prvi fotozamkom a smatra se da je tu jezgro nekadačnje populacije koja se prostirala i na Dinaride..Pozdrav.
Ok. Za divokoze i risa u Mariovo bilo je do pre 20tak godina taj deo je bio zabranjen za svaki vid na lov. Mavrovo je sasvim druga prica. Pricali su mi da je Mariovo nekad bilo vrlo bogato sa svakojake vidove divlja. I danas ih ima D.S srnu predatori itd. To podrucje je isto tako jedan od najbogatijih ornitooskih rezervata u Makedoniji i na balkanu narocito kad se radi o ptice grabljivice i strvinari. postavicu kartu u sledeci post
Pametan covek zna koliko malo zna a budala zna sve
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
što to trpimo.