Ova prelepa vrsta tvora je retka i malo poznata široj javnosti,ali je i retko obrađena u literaturi(bar onoj dostupnoj široj javnosti).Ovaj prikaz bi to za sada mogao da ispravi,a lovcima i ljubiteljima prirode približi i skrene pažnju na nju,posebno što smo jedna od retkih zemalja Evrope,koja je ima.
N.Radaković
ŠARENI - MERMERNI TVOR / Vormela pergusna, Gldenstdt 1770../
Eng - Marbled polecat, Rus - nerevvjaska, Fra - putois marbr, Nem.- Tigeriltis, Bug.- Sarnmatski por., Kin. - Hu-yio ( Prugasti tiger ), Tur. - Benekli kokarca
I.KLASIFIKACIJA
Ova vrsta tvora je zbog široke geografske rasprostranjenosti razvila određene specifičnosti na nekim prostorima.Za sada su predložene šest podvrste, a većina infra-specifičnih razlika su pripisani mnogim regionalnim varijacijama (Tikhonov i sar. 2008). Jedno istraživanje je pokazalo visoku genetsku homogenost među nekoliko od njih, a njihova mitohondrijska DNK nije pokazala razlike između jedinki iz različitih regiona u svom geografskom arealu (Rozhnov i sar., 2008). Iako je ova vrsta rasprostranjena na velikom području, sličnosti u njihovom genetskom prikazu ostaju. To je verovatno zbog njihovog nedavnog vremenskog proširenja (Rozhnov, Meschersky i Abramov, 2008.Tikhonov i sar 2008. ).
PODVRSTE (Subspecies-Vormela pergusna) : 1. Vormela peregusna koshewnikowi (Satunin, 1910), 2. Vormela peregusna negans (Miller, 1910), 3. Vormela peregusna pallidior (Stroganov, 1948), 4. Vormela peregusna peregusna (Gldenstdt, 1770), 5. Vormela peregusna syriaca (Pocock, 1936), 6. Vormela peregusna alpherakyi (Stroganov,1965.).
Spominju se još : Vormela peregusna euxina..i druge, ali se za sada stalo na navedenim.
Po nekim autorima, orijentaciona je data rasprostranjenost podvrsta, prikazana na mapi. 1 : V. p. alpheraky, 2 : V. p. euxina, 3 : V. p. negans, 4 : V . p. palider, 5 : V. p. peregusna, 6 : V. p. syriaca. Prema ovom navodu kod nas se nalazi podvrsta V.p.euxina,dok prema drugim autorima kod nas živi podvrsta V.p.pergusna.. II..RASPROSTRANJENOST
SVET
Šareni tvor je raspostranjen na teritoriji Azije i Evrope. Nastanjuje Kinu, Mongoliju, jugoistok Evrope, Jordan, Egipat, Siriju, Pakistan i jug Izraela.
EVROPA
Nalazi se u Rusiji , Ukrajini , Kazahstanu , Rumuniji , Srbiji , Bugarskoj i Turskoj. U Makedoniji i Grčkoj je najverovatnije izumro, ili je veoma redak.
U Srbiji se nalazi u istočnom delu Srbije, do Peštera i Kosmeta. IIIOPIS..
Šareni tvor je jedinstven i lako prepoznatljiv među svojim srodnicima. Ima kratku njušku i proporcionalno duge, upečatljive, okrugle, bele uši. Rep je tamno braon sa belo-žućkastim delom u središnjem delu. Nasuprot repu koji je dug i sa dugom dlakom na ostalim delovima tela, dlaka je kratka. Ima bele i crne oznake na licu, sa belim prugama oko očiju i belim oznakama oko usta.
Na leđima dlaka je je žuta i jako pegava sa nepravilnim crvenkastim ili braon pegama. Stomačni deo tela i noge su tamno braon boje. Noge su kratke sa dugim i jakim kandžama koje koriste za kopanje jama i hvatanje plena. Pandže na prednjim nogama su duge i do 16, 7 mm, a duže od kandži na zadnjim nogama.(Ben-David,1991,Gorsuch i Larivière,2005, Kummer i Birks, 2007 ).
MERE
Telo sa glavom i vratom bez repa je dugo od 27 do 38 cm. Plus rep od 12 do 22 cm.
TEŽINA : Težina ženke varira od 265 do 600 g, dok je mužijak nešto teži od 320 do 715 g (u Sibiru).
LOBANJA I ZUBALO
Lobanjske karakteristike : usne i nosna kost su kratki. Interorbitalno suženje je široko, a postorbitalni proces je jak. Sagitalni greben je odsutan, ali lambdoidni greben dobro razvijen.
Imaju 34 oštra zuba.
KRZNO
Žuto oker / narandžasto sa tamno smeđim crnim mrljama, prugama i tačkama, ponekad sa crvenim. Na prsima, vratu, nogama, trbuhu, kao i vrhu žbunastog repa, tamno smeđe do crno.
Specifične šare nisu kod svih podvrsta iste.
ČULA
MIRIS : Imaju istančan osećaj za miris.U porodici Mustelidae, mirisno obeležavanje je najčešći oblik komunikacije (Wund, 2005).
Pri opasnosti prazne svoje analne žlezde sa vrlo neugodnim mirisom.
VID : Njegov vid je slab, tako da se oslanja na druga čula.
OGLAŠAVANJE : Malo je informacija na raspolaganju u pogledu komunikacije ove vrste. Kad preti, on agresivno sikće, kada je u opasnosti vokalizacija je ograničena i sastoji se od dugog prodornog krika(više u delu ponašanje).
Karyology: diploidni broj hromosoma (2n) je 38.
Životni vek šarenog tvora kreće se od 7 do 8 godina. IV.ŽIVOT.
STANIŠTE
Generalno može zauzeti mnoga staništa u prostoru. Ona mogu biti u stepama bez ijednog drveta, polustepskim područjima, polu - stepskim stenovitim područjima u brdovitim dolinama i niskim brdima. Preferira suve ravnice, ali u velikom području. Ta su područja uglavnom smeštena u nivou mora do 3000 mnv.,mada izbegavaju planinska. U Srbijii se nalaze u poplavnim područjima i planinskim livadama, a na južnom rasponu. U Egiptu se mogu naći na peščanim područjima (Gorsuch i Larivièr, 2005, Tikhonov i sar.,2008 )..
TERITORIJA
Osnovu teritorije koju smatra za svoju, čini površina od 0,5 do 0,6 km ² i nju agresivno štiti od drugih tvorova (Gorsuch i Larivière, 2005). Staništa pojedinaca se često preklapaju. U zatočeništvu, životinje se lako mogu držati zajedno u grupi. Obično boravi samo u jednom skloništu, gde se odmara, koti, skriva.To su jazbine tekunica, hrčkova isl., koje koristi i doradi, ali ih kopa i sam sa prednjim nogama, pritom se pomaže bradom, zadnjim nogama, a koristi zube da izvadi prepreke( korenje. ). Jazbinu ponekad može koristi i kao skladište za hranu.
PONAŠANJE
Šareni tvor živi usamljeno i toleriše samo suprotni pol tokom parenja, inače su pri susretu agresivni jedni prema drugima. Najaktivniji je tokom jutra i večeri. Ipak najčešće izlazi u sumrak, a tokom dana ako je bez sunca. Povremeno se zaustavlja i diže na zadnje noge, radi osmatranja okoline, a može se dobro penjati na drveće.
U zarobljeništvu, traži tamna mesta za odmor tokom dana.
Kada se uplaši, podigne se na noge, nakostreši dlake na leđima i podigne nakostrešen rep, preko leđa koja savije naviše.To je ujedno agresivni znak pretnje. Podigne glavu, iskezi zube i sikće, kratko i prodorno. Ako se oseti ugroženo može izbaciti sekret iz proširenih analnih žlezda pod repom. Inače ne pušta tečnost neprijatnog mirisa, sem kad se brani, a veoma je brz i spretan. Agresivno ciči ispuštanjem dugog neprijatnog zvuka. Verovatno kostrešenje dlaka na telu i repu, ima ulogu da ga čini većim i tako odvraća protivnika. Ispuštanje zvuka je u istoj funkciji, pravljenjem galame i na kraju ispuštanje neprijatnog mirisa su krajnji efekat odvraćanja, pre borbe.
VISHRANA
Šareni tvor je generalista i oportunistički predator (Ben-David, Pellis i Pellis 1991). Tako im prehrana uključuje niz glodara, ptica, vodozemaca, gmizavaca, pa i neke insekte (Gorsuch i Lariviere, 2005., Randall, 2005). Pritom njegov glavni plen su glodari, kao što su hrčci, tekunice, pacovi, voluharice, krtice isl.,koje progoni i u podzemnim tunelima. Zatim ptice, mladi zečevi, žabe, gušteri i ostali gmizavci kao i puževi, cvrčci... Ponekad jede biljnu hranu, kao što su voće i trave.
Strategija napada varira zavisno od veličine i odbrambenog stava plena. Napada svoj plen sa strane, ugrizom malog plena na srednjem i velikog plena na zadnjem delu vrata. Ako se bori sa plenom, napada grlo (Ben-David, Pellis i Pellis, 1991).
Takođe beleže se napadi na male domaće pernate životinje (kokoške, golubovi..) kao i krađe suhomesnatih proizvoda, sira. VI..RAZMNOŽAVANJE.
Ženke su polno zrele nakon 3 meseca, pa je moguće da se koti pre navršene godine starosti. Mužijaci polnu zrelost dostižu oko jedne godine starosti (Ben-David,1998 , Gorsuch i Larivière,2005,King, Kummer i Birks,2007).
PARENJE
Šareni tvor se pari u periodu april-jun, mada se desi i tokom marta . Malo informacija je inače dostupno u vezi parenja ove vrste (Gorsuch i Larivière, 2005 ).
MLADI
Mesto u jazbini za kočenje, oblože suvom travom. Ženka sama brine o mladima, mada po nekim osmatranjima, ima indicija da i mužijak ponekad pomaže u odgoju mladih. Bremenitost je duga i varijabilna, pa traje od 243 do 327 dana ( 8 do 11 meseci). Kao i kod mnogih drugih mustelida uočeno je da se razvoj embriona zaustavlja na neko vreme. Usled odložene oplodnje šareni tvor donosi mlade na svet u periodu najpovoljnjijih uslova kada je plen brojan. Stvarna gestacija traje 23 do 45 dan ( u zarobljeništvu traje 40 dana ).
Mladi dolaze na svet najčešće početkom marta meseca, ponekad od kraja januara, a primećeno je i do sredine juna. Ženka na svet donosi od 4 do 8 mladunaca. Ponekad ih bude samo 1 ili 2, što je verovatno povezano sa starošću majke..
Mladi veoma brzo napreduju, pa čvrstu hranu mogu uzimati već sa oko 1 mesec starosti. Progledaju oko 38 - 40 dana, a sa 50 do 54 dana prestaju da sisaju. Samostalni su i napuštaju majku nakon 61 do 68 dana, iako nisu telesno potpuno izrasli. Do pune veličine odraslih, stižu sa oko 82 dana starosti.
VII.TRAGOVI.
VIIIODREIVANJE STAROSTI
Najverovatnije bi moglo po polnoj kosti i eventualno istrošenosti i izmeni zuba. IX..STRADANJA I ZAŠTITA.
Mišljene je da do smanjenja populacije šarenog tvora dolazi zbog unuštavanja njegovog staništa. Promene prirodnih staništa u obradive površine doveli su do velikog smanjenja (Tikhonov i sar. 2008). Upotrebom pesticide, rodenticida i smanjivanja broja dostupnog plena, te lovom radi krzna. Nema zabeleženih direktnih predatora koji ga ugrožavaju, a strada u saobraćaju ( Gorsuch i Larivière, 2005 ).Često je domaćin krpeljima i buvama, a njihova invazija, može mu ograničiti životni vek.( Gorsuch i Larivière, 2005 ).
U retkim prilikama se čuvaju kao kućni ljubimci,a u malom broju za krzno, koje sada nema tržišnu vrednost (nekada poznat kao Fitch u trgovini krznima). U Kabulu 1945 se čuvao i prodavao za tamanjenje glodara ( Gorsuch i Larivière, 2005 ). Pomaže u kontroli populacija glodara u nekim delovima svoga rasprostranjenja(Gorsuch i Lariviere, 2005).
Vormela peregusna se nalazi u IUCN Crvenoj knjizi ugroženih vrsta, kao ranjiva. Kao ugrožena vrsta je proglašena 1996 god. Populacije su u opadanju u mnogim područjima, u kojima su već retkost. CITES- Nema poseban status.
Nenade bilo bi interesantno reći gdje se može (teritorija) naći ova interesantna i rijetka životinja u Srbiji i Crnoj Gori (da li je uopšte ima?). Uostalom iako se ne može baš vidjeti kako se može bar predpostaviti da je ima na nekom terenu.Koji znaci ukazuju da je negdje-ima!
Ova životinja nije samo interesantna i rijetka već je i lijepa ako se izuzme njen postupak kada se brani...
U Crnoj Gori ga nema(bar mi nije poznato)Najzapadnija linija je ona koju sam naveo,ali i tu je dosta redakPre 2-3 godine je uhvaćen jedan primerak kod Krivog Vira (Boljevac)Nakon kratkog perioda provedenog na Bioloskom institutu u Beogradu,vraćen je u prirodu na istoj lokaciji,gde je pronađen.
Na mapi su prikazi podvrsta u Evropi.
Ako postoji ikakva mogućnost nabavio bih nekoliko komada da ih pustim u Crnu Goru kako ne bi oskudijevali sa šarovima. Ovih klasičnih imamo koliko hoćete...
duskov kaže:
Ako postoji ikakva mogućnost nabavio bih nekoliko komada da ih pustim u Crnu Goru kako ne bi oskudijevali sa šarovima. Ovih klasičnih imamo koliko hoćete...
Svakako lepa zivotinja, neobicnih sara...
Za nabavku je neophodna dozvola Ministarstva, dobronameran gest o naseljavanju je u tesnoj vezi sa raznim komplikacijama (remeti se prirodna ravnoteza) Primer unosom vidre na Vlasinskom jezeru gde su duz reke Gavranice (podnozje Cemernika) potocne patrmke nestale upravo zbog vidre..Dok je oko jezera ima .Slicno je i sa sarenim tvorom .. a najverovatnije i sa divljim kunicem (Lepus cuniculus)... Velikim i malim tetrebom ... vevericama ..
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
što to trpimo.