Ovaj tekst posvećujem mom drugu Mikcu, koji voli da šeta po šumama Kučaja i udiše planinski vazduh ( bez obzira ima li ulova, ili ne ).
N.Radaković. Odnos vuk - divlji plen i čovek
Procene stradanja divljih papkara kod nas od vuka i paralele na osnovu istraživanja stradanja belorepog jelena u Minesoti-SAD (skraćeni tekst)
Iako neki biolozi pretpostavljaju da ne postoje suštinski limiti vukova osim onih koje nameće dostupnost osetljive biomase plena ( Packard i Mech 1980, Keith 1983, Fuller i sar. 2003 ), korišćenjem raznih metodologija, došlo se do više procena gornje granice gustine vuka na određenim prostorima. Primer: od Pimlott-ove ( 1970 ) procena gornje granice ( WD ) ; 4 vuka / 100km2 , do visoke procene u skladu sa izveštajima o privremenoj gustini vuka od 9, 2 vuka /100km2 ( Ostrvo Royale : Peterson i Page 1988) , te 6, 9 / 100km2 u severno-srednjoj Minesoti ( Fuller 1989 ). Između ostalog ove procene daju različite procene maksimuma gustine jer imaju standardnu metodološku pogrešku, u odnosu na druge procene ( u setu prikupljenih ), te tako prosek gustine vuka i plena na pojedinačnim istraživanim mestima, tokom nekoliko godina, može biti maska nekih varijabilnosti. Tako se nesmeju isključiti pitanja koja se odnose na pravila mehanizama nekih varijabilnosti koje utiču na odnos regulacije plena,.a međusobni uticaj vuk papkar može biti regulisan i unutrašnjim mehanizmima vuka. Takođe potencijalni mehanizmi kojim se regulišu događanja povezana sa gustinom su reljef, pošumljenost, teritorijalnost i sukobi. Recimo teritorijalnost i sukobi unutar vrste su endemi vukova koji mogu postaviti gornja ograničenja a mogu se pojaviti čak i kada im je gustina niska i hrane ima u izobilju.
Ipak gustina vukova je u najvećoj meri zavisna od biomase plena (papkara), te pod određenim okolnostima oni mogu regulisati brojnost vukova.... Tako funkcionalni oblik brojčanog odgovora vukova ima značajne Implikacije za gazdinske vrste divljih papkara, a na osnovu rezultata, obračuna ubijanja plena za određeno područje i procene populacije vuka na osnovu linearne regresije (Fuller i sar. 2003) može se proceniti uticaj vukova na biomasu papkara, koja je veoma važna za ekonomiju ljudi. Ovo navodi da se odgovorno gazdovanje / upravljanje vukovima u velikoj meri oslanja na dobro poznavanje dinamike populacija vuka i interakcije sa ljudima, te su krajnji činioci koji oblikuju njihovu prihvatljivu brojnost, pored dostupnosti i distribucije resursa hrane ( različite veličine ) i mortalitet izazvan od ljudi... Kao što je prethodno rečeno brojnosti vukova je najviše zavisna od relativne dostupnosti biomase papkara, ali i smrtnosti izazvanih od ljudi, te je najdirektnija manipulativna mogućnost u odgovornom upravljanju (gazdovanju) korišćenje ovih parametara, kroz pravnu regulaciju odstrela vuka i papkara, čiji je preduslov precizno praćenje naseljenosti i stradanja vuka i plena (papkara).
Znači u područjima koja pružaju uslove za veći broj papkara, vuk postaje glavna gazdinska briga, te se nameće pitanje ograničiti lov papkara ili pojačati odstrel vukova. Kombinacija oba može dovesti do povećanja brojnosti papkara i većeg odstrela, te na kraju i veće gustine vuka i njihovog odstrela.
Kako kod nas nepostoje slična istraživanja, ovo se okvirno može ispitati teoretski, pronalaženjem mogućih modela, korišćenjem i proverom hipoteza zasnovanih prema istraživanjima međusobnog uticaja gustine plena i predatora.
Vuk
U područjima gde se vukovi love, ukupan broj ubijenih se može precizno beležiti i pratiti. Pritom su u osnovi promene brojnosti vuka predvidljive i daju pouzdanu procenu naseljenosti vuka, sa relativno konstantnim prirodnim mortalitetom zbog bolesti i intraspecijskih sukoba, a smrtnost vuka od ljudi je u direktnoj korelaciji sa raširenošću i gustinom.... Sa druge strane potencijalna stopa rasta populacija vuka je uobičajno povezana sa brojem štenadi i njihovim opstankom, što najpre zavisi od dostupnosti hrane te ostalih povezanih faktora, a godišnje stope rasta populacije vuka variraju kao direktan odgovor na stope smrtnosti.... Recimo zanimljiv je podatak iz jednog dela Aljaske gde se pojačanim izlovom brojnost vukova smanjila na 58%, a nakon jedne reproduktivne sezone se oporavio na 81% od bivšeg nivoa, te premašen nakon 3 sezone kontrole lova.
Važno je napomenuti da nepostoji koncenzus o procentualnom uticaju odstrela, tj. ukupnim godišnjim stradanjima vukova na populaciju. Po Keithu ( 1983 ) je procena maksimalno održivog stradanja vukova oko 40 %, a populacija se povećava nakon odstrela. ispod 35 %. Međutim po Gasaway i saradnicima ( 1983 ) populacije ostaju stabilne nakon odstrela od 16 24 % od rane zimske brojnosti, a gde odstrel prelazi oko 28 % brojnosti sa početka zime, često dolazi do opadanja brojnosti vukova.... Recimo brojnost opada za 20 52 %, nakon odstrela od 42 do 61% od populacije...
Svakako reprodukcija ne može u potpunosti nadoknaditi stope stradanja ako su previsoke, mada populacija sa visokim udelom štenaca može biti u stanju da izdrži nešto veći ukupni mortalitet. Opstanak štenadi je umeren, ako je 3, 2 mlada po čoporu u jesen, a ako smrtnost starijih vukova nije preterana obezbeđuje vučijim populacijama stabilnost, i lagani rast. Takođe, doseljavanje ili migracija ublažavaju učinak odstrela, na određenom prostoru....
Uticaj vuka na primarni plen i međusobni značaj gustine ovih vrsta
Praćenjem i primenom GIS tehnologije u Minesoti ( P: 225 161 km² , sa 5.303. 925 stanovnika ) u zimu 1997 / 98 procenjena je populacija od 2.450 vukova sa oko 385 čopora. Međutim i pored relativno visoke gustine belorepog jelena, veruje se da najviše vukova koje Minesota ( SAD ) može održati, bez povećanih sukoba sa ljudskim interesima iznosi oko 2000. ..
Glavni plen vuku u Minesoti je belorepi jelen ( O. Virginianus ), koji čini 79 98 % konzumirane životinjske biomase, a 45 91 % identifikovanih pojava. U istraživanom području ( BSA ), prosečna gustina ovog jelena u januaru je oko 6.16 / km2, a u junu ( period lanjenja ) je 12.68 / km 2, pritom vukovi sa prosečnom gustinom od 3,9 / 100 km2, ubiju oko 0.74 jelena / km 2 / godišnje ( svih kategorija ), Pritom lovom od strane ljudi, uključujući lovokrađu i gubitke od ranjavanja, strada oko 1,70 jelena / km2....Prema proračunima nekih biologa ukupna godišnja potrošnja jelena po jednom vuku u BSA je 18,8 do 20 jelena. Na osnovu tog proseka, vukovi ubijaju godišnje ekvivalent od oko 40.000 belorepih jelena, srednje jestive težine oko 42 kg, za sve ubijene belorepe jelene ( mladi, stari...), a lovci (ljudi), ulove 60,000 - 80,000 jelena u celom rasponu vuka ( sezone1995.). Mada postoji većinski koncenzus da vukovi koji se nalaze u Minesoti ubijaju 20 do 22 belorepa jelena ( 1 vuk ) u proseku godišnje, te da je gubitak između 60.000 i 77.000 jelena svake godine. Ove razlike uopšteno odražavaju nepreciznost tehnika proistekle iz metodologije koje se koriste za procenu predatorstva na jelenu, te neslaganja oko procena dnevnih potreba vuka za hranivima ( zavisno od populacione strukture vuka : uzrasta, težine...). Recimo minimalna procena ubijenih je prosečno 1 jelen po vuku svakih 21 dan, ili niskih 2,0 kg / po vuku dnevno na osnovu prosečne težine vuka od 34 kg. Ova procena ustvari pretpostavlja potpunu potrošnju jestivih delova (mišićne mase), i ne uključuje mali plen ( zečeve, dabrove...).... Međutim Pimlott ( 1967 ) procenjuje da se godišnje ubije 36,7 jelen po jednom vuku, zbog pretpostavke da je dnevna potrošnja 3,6 kg / vuk / dan, što je skoro dva puta više od BSA procene....
Za ovu temu zanimljivi su i podaci po kojima su zime 1995/96 i 1996/97 bile jake te se brojnost jelena smanjila za oko pola. Lovci su 1996 odstrelili oko 25.000 jelena (sve mužijaci), dok je brojnost stradanja od vukova ostao nepromenjen (oko 40.000 jelena ). Kad populacija plena dramatično pada, broj vukova se privremeno stabilizuje ( ili bude nešto manji ). Zime 1997/98 i 1999/2000 bile među najblažim, a brojnost jelena te i vukova se ponovo povećao. Do 1999, ulov lovaca na jelene je povećan na 73.000 jelena, a indeks populacije vuka) porasla na novi rekord za Minesotu... Zatim je specijalista za vukove Dan Stark ( DNR-Department of natural resources : 2007. ) procenio da vukovi ulove 10-13 % od 450.000 belorepih jelena, ili 45 - 57,000 godišnje, u odnosu na 180.000 ubijenih od strane ljudi,što predstavlja ukupno povećanje ( brojno i procentualno ) stradanja i od ljudi i od vukova, ali i povećanje brojnosti jelena....Međutim imamo i primer Izvornog cilja projekta naseljavanja vukova (kanadskih) u Montani, Ajdahu i Vajomingu,koji je bio stvoriti populaciju od oko 300 vukova. To je broj koji većina lovaca, rančera... mogu prihvatiti a koji bi sprečio veće gubitke krupne divljači i stoke. Projekt je uspešno dostigao taj predlog do 2001.godine samo u oblasti North Rocky Mountain .....,te je u Montani samo 2009, vrednost izgubljene krupne divljači i stoke od vukova preko $ 60 miliona, a to ne uključuje negativan uticaj na ekonomije koje se oslanjaju na novac koji bi lovci na jelene potrošili kroz razne usluge u lovu.... Uz to nažalost prema nekim procenama čak i ako se vukovi vrate na 300 prvobitno predloženih, trebaće barem 20 do 30 godina za povratak populacija divljih papkara na pređašnju brojnost .....
Srbija
Za naše neistražene populacije vukova, može se baratati pretpostavkama na osnovu poznavanja biologije...te procenom - kombinovanjem raznih metoda, zbog provere nepotpunih ( nekvalitetnih ) podataka. Prema nekim procenama imamo 1000 do 1200 vukova, sa odstrelom do oko 20 %, ali sa nepoznatim brojem čopora, odnosa polova, uzrasta....
Takođe kod nas nepostoje istraživanja o primarnom plenu vuka, te moramo poći od pretpostavke da su to na većini područja rasprostranjenosti vuka, srna i divlja svinja, osim karpatske Srbije, gde je to verovatno jelen.
Srna
Uopšteno Evropski stav je da su srne resurs sa velikim gazdinskim vrednostima za proizvodnju mesa i sportski lov... Gustina u severnom i južnom delu Evrope je niža od centralnog, te je najveće gustina u zapadnoj i srednjoj Evropi, naročito tamo gde nema ili sa relativno beznačajnim brojem vukova, riseva Globalno gustina i brojnost srna u Evropi raste. Prosečna gustina 1984. je bila 1,55/km2,da bi 2005.godine iznosila 2,22/km2. Najveća gustina je u centralnoj Evropi ( 8 - 10 / km2 ), a kod nas i većini okolnih zemalja je 1- 3 / km2,.
Prema dostupnim podacima, procenat odstrela u Evropi se smanjio u 9 zemalja, a porastao u 12.... U Srbiji odstrel srneće divljači je u periodu od 1964 / 94 varirao od 1,35% do 6,35% u odnosu na matični fond (po Gajiću i sar.1997). Procenat ulova srna za period 1997-2006 je od 2,02 do 3,55 %, na osnovu podataka o dinamici populacije (Popović i sar. 2007).... Ovo je mala brojnost i odstrel, kada se zna da je u zemljama sa najvećom brojnošću ove divljači, odstrel preko 30 %, a prosek u čitavoj Evropi je promenjiv među zemljama, ali uopšteno konstantan (prim.va perioda: 22,15% u 1984 i 21,63% u 2005).
U celoj Srbiji je brojno stanje srneće divljači bila 1990. godine 107.557 grla (u Vojvodini 37.537 grla), a odstrel 8.303 grla ( u Vojvodini 5.995 grla). Brojnost je 2004 godine u Srbiji (bez KiM) bila 94.533, sa odstrelom od 4391 (Tomić i sar,2005.). 2006 godine u Srbiji (bez KiM) 120 000 sa odstrelom 10 000 (Tomić i sar.CIC).... 2010godine brojnost srna u Vojvodini 52.395....
Ili primera radi Slovenija je 2005 godine imala 82 500 srna, a odstreljeno je i stradalo 34 656. Noviji podaci kažu da Slovenija ima 120.000 srneće divljači,a odstreli se 42.600....
Ovi naši prethodni podaci ustvari govore o administrativnim podelama i drugim dešavanjima, ali bi mogli između ostalog uputiti i na povezanost sa vukom za koju bi bilo potrebno pratiti brojnost srna na terenima gde ima i gde nema vuka, te gustinu, odstrel.... jer se može pretpostaviti da je kod nas srna primarni plen vuku na većini područja koje naseljava (zbog ranjivosti plena)...
Masa tela srna je različita i zavisi od predela gde jedinke žive, kao i od vrste i količine hrane koja im je na raspolaganju, ali se može reći da je 26 do 35 kg, te su potrebe vuka za hranivima po jedinki bar 3 puta veće od onih u Minesoti (odnos : srna - belorepi jelen ), Tako bi godišnja potrošnja srna po jednom vuku bila 57 do 60 srna, a na osnovu tog proseka i procene brojnosti vukova, oni ubijaju godišnje ekvivalent od oko 60.000 jedinki srednje jestive težine oko 14 kg za sve ubijene srne (mlade i zrele)...Naravno ovo bi mogao biti ekvivalent konzumirane biomase,koji se umanjuje zavisno od procenta udela vrste u ishrani Naime prema zvaničnoj statistici brojnost srna kod nas nemože podržati ove procene te verovatno vuk konzumira u velikom broju divlje svinje.
Divlja svinja
Praćenjem trendova populacija d.svinja su u velikoj ekspanziji u Evropi, ali je kod nas to manje primetno....Naime 2000. u Srbiji je utvrđen broj divljih svinja od 7.603 komada, pri čemu je 6.823 ( 89,74%) u centralnoj Srbiji, a 10,26% u Vojvodini. 2007. broj se povećao na 12.412 divljih svinja, a u Centralnoj Srbiji 11.066 komada (89,15%). Ovaj porast brojnosti, iako diskutabilan iz mnogo razloga, ipak pokazuje i manji porast od onog u Vojvodine,a verovatno je to još više izraženo na terenima sa i bez vuka....
Odstrel (LSS) 2000. je 1.114 komada, od toga u Centralnoj Srbiji 884 (79,35%), a 230 divljih svinja 20,65% u Vojvodini ( 21,500 km²) . Popović(2006.) navodi da je 2000. odstreljeno 14,65% divljih svinja u odnosu na matični fond, a da je ta vrednost 2004. bila 29,43%. 2006. godine odstreljeno je 3.003 divlje svinje, a od tog u Centralnoj Srbiji 2.435 (81,08%)u Vojvodini 568....I u ovom slučaju podaci se mogu tumačiti različito,.... Međutim poređenja ima više, a većinom su nepovoljna po nas,,, U Asturiji ( 10.604 км² )-Španija, tokom sezone lova 1994/95, legalno je ulovljeno 1744 divlje svinje, dok je u sezoni 2005/06, broj odstreljenih divljih svinja povećan na 6284, a neki autori smatraju da se povećanje brojnosti divljih svinja odnosi na smanjenja populacija vuka....U Austriji se govori o desetinama hiljada primeraka....
Za stanje kod nas uzrok može biti i vuk, iako je broj odstreljenih ili ubijenih divljih svinja od vukova nezavisan za procenu njihove populacije, a teško je generalizovati rezultate smrtnosti divlje svinje. Procena stope smrtnosti zavise od procena populacije, a dobro je poznato da je teško prebrojati divlje svinje, zbog velikog radijusa kretanja, skrivanja i kretanja u gustim šumama te obrazaca migracija....
Svakako je potrebna detaljnija i adekvatna analiza,prirasta,stvarnih stradanja... ali se mora krenuti od pretpostavke da pored srna, divlje svinje čine važan deo ishrane vuka na većem delu prostora kojeg naseljava kod nas,... ,jer u nekim područjima mogu biti primarni plen vuka, mada opet sezonski ili sveukupno sa udelom do 37 % ishrane..... a da bi procenili mogući uticaj vuka na d.svinju,možemo koristiti alternativni metod Fuller-a (1989) za izračunavanje brojnosti konzumiranja d.svinje od vukova...Zanimljiv je i primer iz nekih delova bivšeg SSSR da prema istraživanjima jedan čopor vukova godišnje konzumira 50 do 80 divljih svinja....,...Pritom uvek treba imati u vidu da su plen većinom mlade kategorije koje predstavljaju od > 77% do čak 94% od svih divljh svinja koje pojedu vukovi ( Italija, Poljska, Španija ), Mada predacija od vuka može biti manja na mnogim posmatranim područjima, divlja svinja se može značajnije konzumirati kao strvina, zbog načina lova kod nas, te čestog ranjavanja od strane lovaca, što sveukupno i to navodi na mogućnost većeg udela divlje svinje u ishrani...
Zaključak
Ovi podaci ukazuje da samo predatorstvo vuka pri usklađenoj gustini ne mora, samo po sebi, ograničavati brojnost papkara, ali u kombinaciji sa stradanjima od čoveka ( lov, krađa, trovanja,saobraćaj... ) čini gubitak koji ograničava populacije papkara. Naime kod nas je odnos gustine vuka i srna te i divljih svinja u velikom neskladu, što ugrožava sve tri vrste, te je potrebno hitno reagovati. Sa druge strane taj nesklad može uputiti na lošu metodologiju procena, ili njeno sprovođenje u praksi, te da ustvari imamo mnogo više srna i divljih svinja ili mnogo manje vukova. U svakom slučaju potrebno je doći do najrealnije procene gustine vuka, gustine papkara te njihovog odstrela od lovaca i ukupnih stradanja. Pritom matematička procena konačnih potencijalnih stopa povećanja pružaju maksimalno dozvoljeno stradanja od ljudi s obzirom na gustinu vuka, to jest procene njegovog odstrela potrebnog za održavanje stacionarne populacije vrsta papkara, ili njihovog rasta potrebnog za podržavanje održivog broja vukova, ali i odstrela od strane ljudi.... Svakako treba imati u vidu da neki scenariji najverovatnije mogu dati loše rezultate procene zavisno od kvaliteta ulaznih podataka i nekih posebnih pretpostavki, jer recimo ne pružaju elemente pomoću kojih se brzo procenjuju potencijali za odstrel papkara u području sa vukovima...
Za sprovođenje navedenog potrebno je obratiti pažnju na mnogo elemenata.... Recimo u predelima gde ima vuka verovatno bi trebalo značajno redukovati odstrel ženki srna tj. odbaciti gazdinsku težnju ka odnosu polova 1:1... Ovo je značajno zbog dokazanog afiniteta vuka ( prema plenu po kategorijama - pol,uzrast... ), koje pokazuju da srna ( ženka ) učestvuje u prehrani vuka sa preko 60 %.... Ovim bi se ublažio negativni uticaj vuka na polnu strukturu srneće divljači, te podržao reproduktivni potencijal ove vrste.... Primera radi istraživanja u lovištu Barajevska reka (2007.) su pokazala gubitke lanadi od 24,59 % od ukupnih gubitaka u populaciji, koji je svakako veoma značajniji na prostorima sa vukovima.... Recimo iako je reproduktivni potencijal pod uticajem raznih faktora, uopšteno konačni potencijalni stepen rasta populacije za belorepog jelena, ako nema gubitaka od vuka ili lova od ljudi, je sa odgovarajućom hranom verovatno preko 1,30, odnosno 30 % povećanje godišnje, a prirast srna je 1,10.... Takođe i stvaranje trofejnih grla ovde gubi dosadašnji smisao.... recimo prema navodima većine ljudi iz struke nemir izuzetno loše utiče na razvoj i "kapitalnost" jedinke, pa i cele populacije srneće divljači, a uz to vuk vrši drugačiju selekciju te napori lovstva u tom pravcu mogu biti uzaludni.... itd.
va perioda: 22,15% u 1984 i 21,63% u 2005).
što to trpimo.
