Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Principi širenja mirisa divljači i pas


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Principi širenja mirisa divljači i pas
nenadx
 OSNOVNI PRINCIPI ŠIRENJA MIRISA DIVLJAČI .
Dr.vet.med.spec. Milivoje Urošević, međunarodni kinološki sudija, Zemun
Prof.dr Dragutin Matarugić, Poljoprivredni fakultet, Banjaluka
Mr Branislav Živković, Suvi Do
Dr vet.med. Darko Drobnjak, međunarodni kinološki sudija, Beograd
Zbornik četvrtog savetovanja o lovstvu Žagubica 2009
Rezime
Bez obzira na klimatske uslove u lovištu lovački psi se veoma uspešno orijentišu u
njemu i izvršavaju sve zadatke koje im zadaje vodič – lovac. Njihov osnovni zadatak je
pronalaženje lovne divljači, na specifičan način pokazivanje lovcu gde se divljač nalazi i posle
uspešnog odstrela da pronađu i donesu odstreljenu divljač.
U osnovi pas lovi zbog sopstvenog lovačkog nagona, a čovek pravilnom obukom
koristi tu pseću osobinu da zadovolji svoju strast za lovom. Da bi pas pronašao divljač neophodno
je da oseti miris tražene divljači,a to je moguće po ulasku na vazdušni talas u kome su specifične
mirisni molekuli divljači.
Ključne reči: pas, divljač, mirisni molekuli, vazduh
Uvod

Opšte je poznato da je naš predak od svih domaćih životinja prvo pripitpomio psa.
Gotovo sa sigurnišću se može pretpostaviti da je datašnji čovek uočio da pas ima određena čula
koja svojim kvalitetima značajno nadmašuju ona kod čoveka. Za razliku od psa čovek je prilično
jednostavna „mašina“ čija se nesavršenost ogleda u mnogim segmentima, a pre svega u čulu mirisa.
Kada je ovaj organ u pitanju pas je tu neuporedivo superioran.
Čulo mirisa psa

Kao i kod svih sisara tako se i kod pasa razlikuje pet tipova čula, a to su: čulo vida,
sluha, njuha, ukusa i taktilno čulo. Od svih čula koja poseduje pas, čovek je, u lovu, od uvek najviše
koristio, a i danas koristi, čulo njuha. Da bi se stekao utisak o kvalitetu ovog čula kod psa, u
poređenju sa čulom njuha kod čoveka, neophodno je istaći da površina olfaktivne sluzokože u nosu
čoveka iznosi oko 2,5 kv.cm. Površina ovakve sluzokože kod pas razlikuje se od rase do rase. Tako
je poznato da je površina mirisne sluzokože u nosu jazavičara oko 75 kv.cm, kod ovčarskih rasa
pasa ta vrednost dostiže i 150 kv.cm. Uz površinu sluzokože, koja je od izuzetnog značaja, od
posebnog značaja je broj receptorskih ćelija, sposobnih da primi odgovarajući miris. Tako je
utvrđeno da jazavičar u nosnoj sluzokoži ima oko 125 miliona receptorskih ćelija, kod ovčarskog
psa ovaj broj je 220 miliona, a poređenja radi, navodimo da čovek ima 100 miliona ovakvih ćelija.

Utvrđivanje mirisa posledica je aktivnosti mirisnih ćelija, odnosno hemoreceptora pošto
reaguju na hemijske materije koje su sastavni delovi pojedinih mirisa. Anatomski posmatrano te
ćelije su dvopolne nervne ćelije. Oo kazuje da imaju dva produžetka. Jedan produžetak , periferni,
dopire do površine mirisnog epitela, a završava se štapićastim zadebljanjem na kome se nalazi 6 ' 8
resica. Ove anatomske tvorevine, resice, su te koje se uzdižu iznad površine epitela i primaju
mirisne nadražaje koji su preneseni preko spoljašnjeg produžetka do mirisne sluzokože. Od tog
mesta svi mirisni impulsi bivaju preneti u druge nervne ćelije čiji aksoni čine tzv. Mirisni put kojim
se ovi impulsi sprovode do određenih delova moždane kore. U tom delu mozga oblikuju se konačni
mirisni utisci.
Osim mirisne sluzokože u nosu psa, preko koje pas prima najveći deo mirisa, postoji
još jedan mirisni organ. To je Jakobsonov organ. Izvodni kanali ovog mirisnog organa svoje
završetke imaju u usnoj duplji. Ovaj vomeronazalni organ, koji je parni osetilni organ, služi za
identifikaciju neisparivih hemijskih materija koje imaju visoku molekularnu masu. Ovakve materije
su feromoni. Da li ovaj organ ima ulogu i u nekom drugom procesu utvrđivanja mirisnih materija
nije u potpunosti razjašnjeno.
Prijem i identifikacija mirisa veoma je komplikovana i kompleksna fizičkohemijska
operacija, koja još uvek nije u potpunosti razjašnjena. Ako se zna da postoji više od 10.000 mirisnih
materija onda je problem kopleksnosti ovog pitanja još izraženi.
Izvor mirisa
Kada se razmatra širenje mirisa na prvom mestu je pitanje njegove proizvodnje,
odnosno koja divljač je u pitanju. Zbog toga i postoje različite rase pasa koje su, po svojim radnim
karakteristikama, specijalisti za otkrivanje pojedinih specifičnih mirisa i rad po različitim
tragovima. U principu mogu se razlikovati dve osnovne grupe pasa i to jedna koja detektuje mirise
u vazduhu i druga grupa pasa koji otkrivaju tragove na zemlji.
Za otkrivanje mirisa u vazduhu psi rade držeći glavu visoko, a za detektovanje traga
na zemlji psi rade sa nisko spuštenom glavom. Zbog izuzetne kompleksnosti problema ovom
prilikom se ograničavamo samo na razmatranje širenja mirisa u vazduhu, iznad zemlje. Dakle, psi u
ovakvom slučaju rade držeći glavu visoko.
Izvor mirisa je pernata divljač. Nemoguće je pobrojati sve fizičko hemijske faktore
koji utiču na kvalitet mirisa. Opšte je poznato da se značajno razlikuju mirisi fazana odgajenih u
volijeri i onih koji su odrasli u prirodi.
Širenje mirisnih molekula
Divljač, kao produktor mirisa, emituje mirisne molekule neprekidno, samo je
intenzitet emanacije različit u različitim delovima dana kao i u različitim fazama fiziološkog
procesa. Da bi pas detektovao mirisne ćelije one boraju dospeti do njegove mirisne sluzokože u
nosu. Transporter mirisnih molekula je vetar. To je jedan od osnovnih parametara koji utiče na
dinamiku širenja mirisa. Istraživanja su pokazala da se, u slučaju kada nema vetra, mirisne čestice
šire brzinom od 20 metara na sat. Mirisne ćelije obrazuju mirisnu auru koja se uzdiže gotovo
vertikalno u obliku prilično pravilnog kruga. U situaciji kada nema vetra, a to je prilično hipotetično
pitanje, pošto u prirodi uvek postoji određeno strujanje vazduha, mirisne čestice bi se kretale
zakonitošću koju definiše Fikov zakon .Ovaj zakon kvantitativno opisuje difuziju.
Mirisn molekuli, od izvora, šire se mehanizmom difuzije. Ovaj proces pretstavlja
prenos određene materije, ili energije, pod uticajem odgovarajućeg gradijenta. Mirisni molekuli se
kreću iz zone više ka zoni niže koncentracije. Svaka difuzija je direktna posledica drugog principa
termodinamike. Ovaj princip kaže da entropija nekog neravnotežnog sistema raste sve do momenta
kada taj sistem ne dođe u ravnotežu. Izvor mirisa, pernata divljač, emituje mirisne ćelije i pretstavlja
sistem koji je u ravnoteži. Mirisne ćelije, oslobodivši se tela divljači, dospevaju u spoljašnju okolinu
koja pretstavlja drugi sistem, koji je u odnosu na koncentraciju mirisnih molekula, u neravnoteži.
Zbog razlike u koncentraciji mirisnih ćelija one se udaljavaju od izvora u sistem sa manjom
koncentracijom, odnosno iz uređenijeg u manje uređen sistem
Osnovni princip širenja mirisnih molekulka moga bi se sažeto iskazati kao: Protok
mirisne komponente kroz uočeni presek je proporcionalan razlici koncentracije sa dve strane
preseka, a obrnuto prporcionalan rastojanju između te dve tačke.
U slučaju prisustva vetra mirisna sfera menja oblik u zavisnosti od smera vetra i
intenziteta duvanja.Brzina kretanja mirisnih molekula zavisi od temperature vazduha i molekularne
mase molekula Istraživanja su pokazala ( Korolev, 2005) da se srednja vazdušna struja nalazi na 50
do 70 cm od tla. To je središnja mirisna struja. To je jadan od osnovnih razloga zbog čega ptičari
treba da rade sa visoko nošenom glavom.
Mirisni talas se deformiše i u zavisnosti od intenziteta vetra dobija odgovarajući
sferični oblik. Na rastojanju od 50 metara od izvora mirisa, mirisni talas ima širinu od 20 metara i
visinu od 10 metara. Naravno, ovo se menja u zavisnosti od atmosferskih uslova.
Deformacije mirisnog talasa javljaju se u neograničenom broju mogućnosti pošto su
polivalentnog karaktera. U svakom reviru, gde se nalazi divljač, postoji ogroman broj prepreka na
koje, nošene vetrom, nailaze mirisne molekule. Svaka prepreka uslovljava izobličavanje oblika
mirisnog talasa i njegovo udaljavanje od prvobitnog, pravilnog oblika. Mirisni molekuli ne utiču na
oblik tog izobličavanje mirisnog talasa..
Osnovni atmosferski parametri koji utiču na širenje mirisa divljači su:temperatura
vazduha, brzina vetra, relativna vlažnost vazduha. U vreme atmosferskih padavina mirisne
molekule bivaju, u najvećem broju, spuštene na zemlju.
Pri svemu ovome treba imati na umu da pas, bez obzira na godišnje doba i
atmosferske prilike, izdiše vazduh čija temperatura iznosi od 37 do 38 stepeni Celzijusa. Kako taj
vazduh utiče na mirisne molekule koji se nalaze u neposrednoj okolini psa nije poznato. Bez obzira
što nije razjašnjen uticaj takvog vazduha sigurno da njegovo prisustvo u prostoru ispred glave psa
ima uticaja na mirisne molekule. Vreme će pokazati kakav.
Na kraju može se reći da je način širenja mirisnih molekula još uvek većim delom
nepoznat, no za lovce je bitno da pas pronađe divljač i pri tome se ne opterećuju kakav je to
mehanizam.
Zaključak
Način širenja lovne divljači poznajemo samo u osnovi dok su detalji još uvek prilična
nepoznanica. Nama je jedino poznato da pas u gotovo svimn vremenskim uslovima pronalazi
traženu divljač, manje ili više uspešno, a kako mirisni molekuli dospevaju do mirisnog aparata psa
ostaje zagonetka.
Širenje mirsnih čestica po formulama prvog i drugoh Fikovog zakona dešava se
samo u idealnim uslovima, kakvih, praktično, nema na terenu.
Literatura
1.Drobnjak D., Milijević D.: (2006) Čulo mirisa psa. Seminarski rad. Fakultet veterinarske
medicine, Beograd.
2.Grupa autora: (2001) Encyclopedie du Chien. Aniwa Publishing, Paris.
3.Kilibarda M.: (1997) Na tragu divljači. ABC Grafika, Beograd
4.Korolev S.: (2005) Drathaar. Akvarium – Print. Moskva
Dobar pogodak
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Novi Zakon o divljači i lovstvu PROPISI O LOVU 616 24.09.2023. 16:44
Divljač i saobraćaj DIVLJAČ 63 07.08.2022. 21:10
Najznačajnije osobine mesa divljači STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 8 20.07.2022. 20:18
Prihrana sitne divljači u zimskom periodu! DIVLJAČ 377 14.10.2021. 16:24
Izmene zakona o divljači i lovstvu PROPISI O LOVU 116 09.06.2020. 18:05
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 19
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,327,680 posete www.srbijalov.com