Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Brojnost i trofejnost srneće divljači


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Brojnost i trofejnost srneće divljači
nenadx
  BROJNOST I TROFEJNOST SRNEĆE DIVLJAČI
Neki faktori uticaja
N.B. Radaković

Poznato je da dinamika populacija papkara nezavisi samo od njene veličine već i kvaliteta. Kod nas su istraživanja populacija srneće divljači u Vojvodini ( Jovanović, Čorda,1971 ) pokazala da su odnos polova, kao i kvalitet trofeja vrlo nepovoljni jer su lovljeni najbolji mužijaci, a selektivnom lovu ženki nije pridavana važnost. Nakon toga 1977 godine je utvrđeno opadanje kvalitete ali i stagnacija brojnog stanja ( izuzev nekih lokaliteta u Potisju ), a kao glavni uzrok navode se slabe uzgojne mere, naročito nestručan odstrel. Sledeća istraživanja ( Čorda ,1979 ) su pokazala da populacije srne iz Bačke spadaju među najkvalitetnije u Evropi , ali da se uzroci njihovog nepovoljnog stanja nalaze u načinu lovnog gazdovanja? Analizom trofejnog ulova ( Dimitrijević ,1980 ) utvrđeno je da su se mužijaci na teritoriju Vojvodine uveliko lovili pre nego što dostignu optimalnu gazdinsku starost, odnosno, kulminaciju razvoja trofeja. Programom razvoja lovstva Srbije ( 2001 ) su analizom polne i starosne strukture populacija srne u Srbiji, dobijeni rezultati koji pokazuju da postoji značajna prevaga ženskog pola ( 2 : 1 ), jer se i pored najvećeg planiranog odstrela ženki u našim lovištima ipak ulovi mnogo više mužijaka?? Nadalje u okviru naučno-istraživačkog programa LS Srbije i Vojvodine istraživanja u okviru projekta "Proučavanja starosne strukture i vrednosti trofeja populacija srne u Srbiji " preliminarni rezultati ( Gačić,2002 ), dobijeni na osnovu uzoraka iz najboljih lovišta na teritoriji Vojvodine su pokazali da se starosna struktura mužijaka iz tzv. "trofejnog ulova" poboljšala i da je vrednost trofeja, takođe veća nego u ranijem period, a novije procene stanja srneće divljači su uopšteno relativno negativne, dok ponavljanje uzroka za to kao da čini začarani krug.
Pri pristupu analizi populacije korisne su : procena i praćenje veličine populacije tokom vremena ; procena i praćenje važnih populacionih činioca, i praćenje svih limitirajućih činioca populacije ( prim. : saobraćaj, trovanja, degradacije staništa, uzgoj monokultura, seča šumskih poljozaštitnih pojaseva, intenzivna primena mehanizacije i hemijskih preparata ….) te statistička obrada podataka i procena uticaja. Znači razlozi za ove promene su mnogobrojni i kompleksniji od onih kod nas najčešće lociranih ( mada bitnih ) uzroka : lovokradja / krivolov i nestručnost.
Krivolovom se svakako sem direktnog uticaja na brojnost, dugoročno može poremetiti dinamika srneće divljači kroz nekontrolisan uticaj na polnu i starosnu strukturu, ali recimo značajniji uzrok viška ženki u lovištu verovatno nemože biti lovokradja, jer bi to u osnovi pretpostavljalo da se kroz ovu ilegalnu aktivnost selektivno biraju mužijaci, ili da su lakši plen lovokradicama….. Tako se javlja potreba utvrdjivanja drugih mogućih okolnosti pod kojima nastaje taj poremećen odnos. Recimo u vezi sa ovim zanimljivo je pomenuti i činjenicu da je naš realizovan procentualni legalni odstrel višestruko niži od odstrela u više zemalja Evrope. Prikladan primer može biti Slovenija koja je 2005 godine imala 82.500, a odstreljeno je i stradalo 34.656, dok je prema nešto novijim podacima imala 120.000 srneće divljači a odstrelila 42.600. U Srbiji je na osnovu podataka 2004 godine (Tomić i sar.,2005.) živelo 94.533 jedinki, a legalno odstrelilo 4.391, da bi 2006 godine bilo : 120.000 sa odstrelom od 10.000. Tako bi se u okviru samo ovog segmenta moglo zaključiti da kod nas godišnje nestane preko 30.000 grla srneće divljači nepoznate strukture, ali i uzroka….
Takodje jedan od značajnijih razloga slabe iskorišćenosti potencijala su predatori čije širenje kod nas zadnjih par decenija ima značajnu direktnu i indirektnu ograničavajuću ulogu na ovu divljač. Okvirne procene dobijene modelovanjem ukazuju da nam samo od vukova godišnje ( pri proceni od 1000 do čak 1400 vuka) može stradati par desetina hiljada srneće divljači…. Ovome bi mogli dodati da su najveći gubici lanadi od predatora : vuka, risa, lisice, šakala, divlje mačke, kune, psa lutalice i sl. Recimo, ako pretpostavimo da je u Vojvodini glavni predator lisica ( mada su sve prisutniji šakali ) zanimljivo bi bilo uporediti jedno istraživanje evropske srne iz centralne Švedske ( Jarnemo, 2004) po kome su glavni uzroci letnje smrtnosti lanad ( preko 50%) u dva studijska područja ( Ekenäs : 1986-1999 ; Bogesund : 1997-2003) lisice, čija je brojnost jedini značajan faktor koji utiče na varijacije između godina…..
Uz to značajnu smrtnost može izazvatii izrazito kišovito i hladno vreme, naročito kod lanadi male porodne težine, zatim pri košenju itd., što znači da gubitak lanadi nastaje usled biotičkih, abiotičkih faktora sredine i antropogenog faktora, pa samim tim može značajno da varira brojno i strukturno od godine do godine. Primera radi istraživanja u reviru Barajevska reka (2007.) su pokazala gubitke lanadi od 24, 59 % od ukupnih gubitaka u populaciji….
Ovo nam zbirno sa ostalim stradanjima ( bolest, saobraćaj, trovanje…) može značajno ograničavati brojnost i kvalitet srneće ( i druge ) divljači, a čemu kao da i nepridajemo važnost pri analizi stanja, već sve svodimo uglavnom na lovokradju i nestručnost ( posebno na nižim nivoima ), pa bi se moglo reći da je prioritet jasno definisanje uzroka promena u populacijama, te na kraju možda i revidiranje strategije gazdovanja….
Značaj odnosa kategorija ( starosna, polna ) na demografiju i trofejnost
Teoretski, najproduktivnije populacije divljih papkara su one sa većim polnim odnosom ženki ( Caughley,1977., i mnogi drugi ), te se iz tih razloga široko primenjuje većinski odstrel mužijaka u Severnoj Americi ( McCullough 2001. ; Stalling et al. 2002.), Skandinaviji ( Langvatn & Loison 1999. ; Sæther et al. 2004 ) itd., mada je u većini evropskih zemalja odnos polova pri odstrelu uglavnom uravnotežen ( Milner et al. 2006 )…..
Kao polazna osnova održavanja ravnomernog odnosa polova u populacijama pri gazdovanju služi činjenica da biološki srne obično olane dva mlada i tada najčešće u odnosu polova 1 : 1, ali su poznate i razlike u odnosu pola olanjenih jedinki, a za koje razlozi mogu biti različiti. Naprimer ispitivanjem u Španiji ( Mateos-Quesada i Carranza, 2000) se došlo do stava da na lošoj teritoriji postoji veća mogućnost za lanjenje ženskog potomstva ( 64, 29 % ženskog potomstva u odnosu na 35,71% muškog ), dok se na povoljnim pozicijama pokazuje sličan trend za vrstu ( 54,04% ženki, 45,95% mužijaka)….
Iako se smatra da je obrazac stradanja mladunaca papkara od predatora ujednačen po polovima, neke studije su pokazale veća stradanja muških mladunaca ( Steigers i Flinders,1980 ; Franzmann i Schwartz 1986 ; Mahoneyet al. 1990 ; Smith i Anderson 1996 ), sa hipotezom zbog veće aktivnosti mužijačića....., te se smatra da pod odredjenim uslovima već u ranom uzrastu može doći do smanjenja brojnosti muškog potomstva. Medjutim na prostorima sa prisutnošću velikih predatora u okviru uzrastne grupe je dokazan njihov afinitet u odabiru odraslih ženskih grla za plen, što može predstavljati reciprocitet ali i mogućnost stvaranja uslova za poremećen odnos polova, zavisno od okolnosti.
Ipak značaj prirodnog mehanizma radjanja približno istog odnosa polova nije dovoljno jasan, ali ova par primera sugerišu da priroda daje odredjen značaj muškim grlima. Mogući razlozi za ovo mogu biti ograničavanje prirasta kao vid samoregulacije, I/ili obezbedjivanje učestvovanja zrelih muških grla u parenju što diskredituje pitanje da li je ujednačen odnos polova prag ispod kojeg plodnost pada, a starosni odnos dobija veći značaj u odnosu na polni. Tako davanjem prednosti kvalitetu muških grla, odnos polova 2:1 u korist ženki verovatno nemože biti loš za populaciju jer je srneća divljač dokazano otporna na iskrivljen odnos polova, a u mnogim slučajevima ( Solberg et al. 2000, i drugi ) se populacija značajnije povećava zbog većeg procenta ženki što se može objasniti poznatom činjenicom da jedan zreli mužijak opari prosečno 2 - 4 srne ( koje nežele da se pare sa mladima ako je na odredjenom prostoru prisutan zreli mužijak ). Zapravo postoji varijacija u reproduktivnom potencijalu između različitog uzrasta unutar vrste, te starosna struktura može sama po sebi imati značajan uticaj na dinamiku populacije ( Clutton-Brock et al. 1982, Sadleir,1987…. ) pa se samo u okviru polova smatra važnim da u parenju učestvuje odgovarajući broj zrelih mužijaka, iako je nedovoljno poznato kako mladi mužijaci utiču na stopu plodnosti.
Starosni odnos mužijaka je direktno povezan sa borbenim sposobnostima ( pri čemu je telesna težina važna komponenta ), a u periodu parenja se najčešće bore srndaći slični po snazi, te pri izbalansiranom odnosu polova ( što neznači ravnomernom odnosu ) i starosne strukture, mladi mužijaci ne učestvuju u reproduktivnim aktivnostima kao zreli zbog velikih energetskih ulaganja u relativno kratkoj sezoni parenja i gubitka težine, te retko uspeju da opare ženku ( primer : Miquelle, 1990 ; Komers et al. 1994 ; Haley et al., 1994 ; Pélabon i Komers, 1997 ; Yoccoz et al., 2002 ). Znači postoji kompromis između ulaganja u rast i ulaganja u reprodukciju, a ulaganje u rast povećava šanse za preživljavanje jedinki čiji je krajnji rezultat više konkurentan fenotip, što može biti posebno važno za mužijake koji se pare sa više ženki. Tako pri poremećenom odnosu uspeh parenja može biti vrlo iskrivljen, ( npr. Clutton-Brocket al., 1988 ; Apollonioet al. 1989). U vezi sa ovim važno je pomenuti da populacije papkara koje se love uvek imaju obrasce smrtnosti zrelih mužijaka koji značajno odstupaju od onih u populacijama koje se nelove, pa su recimo stope smrtnosti u populacijama koje se love od strane ljudi značajno veće ( Ginsberg & Milner-Gulland 1994. ; Langvatn i Loison, 1999 ), što je može destabilizovati…..
Radi zauzimanja i odbranu teritorije ( čiji je cilj obezbedjivanje veće i dobre teritorije, resursa za ishranu, skrivanje i parenje na kojoj se nalazi više ženki ) zrelom mužijaku je potrebna veća telesna snaga, a koju zbog energetskih ulaganja neće trošiti na mlade. Medjutim iako se opseg teritorije-kretanja ženki može preklapati sa teritorijama nekoliko mužijaka, neravnomeran brojni i prostorni trofejni odstrel pre sezone parenja zbog teritorijalnosti ( naročito u nizu godina ) može poremetiti oplodnju ženki većim ili manjim učestvovanjem mladih mužijaka u parenju. Sa druge strane ako je odstrel ograničen na relativno mali broj zrelih mužijaka i prostorno dobro rasporedjen, zbog sisteme parenja ovo ne mora nužno dovesti do smanjenje stope plodnosti, te je važno sačuvati odgovarajući broj zrelih mužijaka prostorno ravnomerno rasporedjenih. Suprotno pri većoj brojnosti populacije srneće divljači povećava se gustina zrelih / teritorijalnih mužijaka što dovodi do smanjenja teritorije i resursa, a uz to i veće netrpeljivosti prema mladima te njihovog progon koji se pod tim okolnostima slabije razvijaju ili zauzimaju lošije pozicije ( pored puteva isl, te povećanje rizika od stradanja ) i podstiče disperziju….
Sve ovo komplikuje kontrolu pa je po dosadašnjoj praksi verovatno nemoguće dugoročno obezbediti kontinuitet koji garantuje odstrel jakih trofeja ( posebno u biološkom maksimumu ) i značajnije brojno povećanje populacije.
Trofejnost rogovlja
Pri pomenu reči gazdovanje srnećom divljači, našim lovcima ali i struci je sem brojnosti prva asocijacija rogovlje sa akcentom na trofejne vrednosti. U našim lovištima praktikuje prolečni lov kojim se obezbedjuje lakši odstrel, a opravdava se sem finansiskim efektom i tezom da su ti dobri trofejni već ostavili svoje gene. Medjutim taj prenos gena je izgleda dosta komplikovaniji jer nedavne studije pokazuju složenost u pokušaju genetskog poboljšanja divlje populacije, a da mogu dati vidljive rezultate na strogo kontrolisanim lokalnim populacijama ali samo u granicama koje pruža potencijal i pre svega u kontinuitetu i brojnosti trofejnih grla…
Veliku bodovnu vrednost trofeja prati primarno pitanje načina sprovodjenja gazdinskih mera koje kroz razne intervencije čoveka mogu uticati na dostizanje tog cilja, ali ostaje suštinko pitanje njegovog značaja za populacije srneće divljači. Zapravo visoka trofejnost kod nas ima opravdanje u sticanju finansiske dobiti, dok se recimo na zapadu trofejni lov obično povezuje sa naknadama, što je kako kažu posebno važno za gazdovanje divljim životinjama za ruralne ekonomije zemalja u razvoju gde se nude potencijalne koristi. Ovo se svakako može tumačiti i analizirati na razne načine, ali ostaje činjenica da iako’’dobro’’ rogovlje može biti indikator kvaliteta populacije, visoka trofejnost neodražava njen sveukupni kvalitet koji na kraju treba da dovede do veće optimalne brojnosti ove vrste od one koja se nama projektuje. Uopšteno značaj ’’ trofejnosti ’’ donekle negiraju i svetske lovne asocijacije kroz različite bodovne sisteme, definicije ne/tiCenzurisanonih rogovlja isl, te trofej u novo vreme kroz više segmenata simbolizuje ekonomski marketing, a ne biološku vrednost i trofej u izvornom značenju…. Uostalom rogovi imaju veću vizuelno – informativnu ulogu od borbene, te je oblik rogovlja takav da mu nije cilj usmrćivanje suparnika, već kontakt kojim se odmerava telesna snaga, dok veličina rogova ženkama vizuelno ukazuje na uzrast i telesno stanje jedinki, a slabije mužijake odvraća od borbe.
Ako ovo stavimo po strani, izmedju ostalog dosadašnja selekcija se kod nas može staviti pod znakom pitanja. Recimo 1979 godine je u ravničarskim lovištima prosek trofejne vrednosti ulovljenih srndaća bio 90,18 CIC bodova ( sa prosečnom starošću od 3,4 godine), a 2004 godine prosek trofeja je bio 90,80 CIC boda ( sa prosečnom starošću odstreljenih grla od 5,14 godina ). Na prvi pogled reklo bi se da nam i pored svih stremljenja ka vrednosti trofeja, ona skoro i neraste, a čak i opada ( zbog povećanog starosnog proseka odstreljenih jedinki ). Naravno ovo može biti odraz obrade analitičkih podataka, kvaliteta ulaznih podataka isl., ali ostaje opšti utisak da mi sami nismo zadovoljni dosadašnjim rezultatima, a u definisanju uzroka se ponavljamo…
Značaj težine
Uloga telesnog razvoja u populacionoj dinamici papkara je priznata u nekoliko vrsta, a studija telesnih razvojnih obrazaca je posebno relevantna za srneću divljač, jer se veruje da utiču na ostvareni stepen prirasta kroz nivo opstanka mladunaca i vreme polnog sazrevanja jedinke, te udelom ženki koje sudeluju u parenju i prosečnom veličinom legla, povezano sa stepenom oplodnje ( broj zametaka po srni ), priplodom ( broj lanadi neposredno po lanjenju - veličina legla ), ostvareni jesenji težinski prirast, te gubicima lanadi u prvih 5 do 6 meseci života.
Pol lanadi nije uticajni uzrok njihovog rasta, zbog niskog polnog dimorfizma u veličini ove vrste, a dosadašnja istraživanja su pokazala da težina lanadi pri porodu značajno oscilira između godina ( delomično objašnjeno klimatskim uslovima tokom kasne bremenitosti itd. ), kao i da dnevni prirast ima više varijabla. U okviru jedne godine lakša olanjena lanad može imati znatno brži razvoj tela pod dobrim prehrambenim uslovima što im omogućuje da uhvate korak sa težima do kraja prvog meseca života, te se smatra da datum lanjenja ne utiče na telesni razvoj laneta. Ipak kada im je porođajna težina u proseku veća lanad ima predispozicije za brz rast, te u lošijim uslovima mala natalna težina i/ili slabiji težinski prirast mogu dovesti do lančanih negativnih uticaja na jedinku ili populaciju, a rani rast i razvoj imaju dugotrajni učinak na demografiju i dinamiku populacije…. Neka istraživanja su pokazala da u vrlo produktivnim populacijama, lanad pokazuje brz telesni razvoj sa porođajnom težinom od 1628 grama i postnatalnom stopom rasta od 139 g po danu konstantno tokom prvih 20 dana svog života, Primera radi prema istraživanju u par naših ravničarskih lovišta težina lanadi se kreće od 1.020 g. do 2.680 g. ( obično 1, 2 do 1, 7kg )….
U najranijoj fazi probira lanad se uglavnom odstreljuje prema telesnoj masi što može dovesti do nepredvidivog odnosa polova naredne godine, te bi se on možda trebao ograničiti isključivo na izrazito telesno zaostalu lanad ( prim : ispod 13 kg), a kod nas se često radi ispunjenja odstrelne šeme izlučuje jedno od dva laneta čak i kada su slični u masi…Najznačajniji odstrelni zahvat bi trebao biti u drugoj godini života na osnovu telesnog razvoja oba pola i veličine roščića mužijaka uz eventualnu polnu korekciju, jer telesni parametri utiču na važne potencijale ( kod ženki na reproduktivnost isl., i trofejnost kod mužijaka ). Primer : ( prema Gaillard et al., 1998 ; Andersen et al.…..) ako su ženke u drugoj godini života ispod 20 kg kod njih se oplodnja dogadja tek u 3-4 godini života. Ako su u drugoj godini ispod 22 kg pare se tada ali uglavnom donose 1 lane, a sa težinom iznad 24 kg većinom daju 2 laneta. Tako težina može imati indirektne efekte kroz uticaj na srednjedobne – zrele ženke, jer se sa težinom ženki pored broja povećava i telesna težina olanjenih mladunaca koji imaju predispozicije za kvalitetnije odrasle jedinke….
Povezano sa ovim, rast i održavanje tela jedinke imaju prednost nad rastom rogova, što znači da jedinka koja nije u dobrom fizičkom stanju ( ma iz kog razloga ) neće dostići svoj puni potencijal rasta rogovlja. Uopšteno u prirodnim uslovima starost i dominacija su u direktnoj koleraciji sa veličinom i izgledom rogovlja. Recimo kod nas u većem delu zemlje rogovlje dostiže svoj maksimum rasta u šestoj godini, a već u sedmoj su primećeni znaci opadanja i prestarelosti. Medjutim rogovi mogu delovati nezavisno od starosti, pa se ponekad maksimum može desiti i ranije ( već sa 3- 4 godine, a nakon toga težina, masa i broj poena opadaju ). Kako ishrana verovatno predstavlja najznačajniji spoljni faktor koji utiče na veličinu rogovlja neke jedinke mogu dostići veću masu od proseka uz dirigovanu ishranu, ali je važno reći da ono nikad neće preći genetski potencijal čak i ako troše potrebne elemente iznad optimalnog nivoa….
Zato kada se govori u okvirima trofejnosti, teza o odnosu polova itd. se mora posmatrati u širem kontekstu, jer jačina ( masa, dužina... ) zavisi od više faktora, ali nikako samo jednog od njih. Uopšteno veličina rogova može biti pokazatelj kvaliteta fenotipa a ekološki uslovi imaju malo uticaja na veličinu roga, dok gustina populacije može negativno uticati samo na njegovu maksimalnu veličinu.
Sveukupno u skladu sa saznanjima i okolnostima verovatno je potrebno preispitati dosadašnju praksu gazdovanja, te iz praktičnih razloga odrediti područja pogodna za trofejni odstrel i ona kojima bi cilj bio povećanje produktivnosti ( prostori sa velikim predatorima itd.), a odstrelnu šemu uskladiti zavisno od gazdinskih namera.
Dobar pogodak
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Novi Zakon o divljači i lovstvu PROPISI O LOVU 616 24.09.2023. 16:44
Divljač i saobraćaj DIVLJAČ 63 07.08.2022. 21:10
Najznačajnije osobine mesa divljači STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 8 20.07.2022. 20:18
Prihrana sitne divljači u zimskom periodu! DIVLJAČ 377 14.10.2021. 16:24
Izmene zakona o divljači i lovstvu PROPISI O LOVU 116 09.06.2020. 18:05
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 12
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,327,908 posete www.srbijalov.com