ovog vikenda se odigralo jedno masovno druženje forumaša koje je počelo na severu države a nastavilo se na samom jugu države.
druženje je započeto još u bačkoj palanci gde su se Fića007 i Sremac75 udružili i nastavili put Vlasotinca,usput su im se pridružili DakiNS,Lala,Rančer,Indjijanac,Slavaplana,Djurica i još 2 drugara iz V.Plane,posle uzbudljivog putovanja i neverovatnih dogadjaja nastavljen je put u Vlasotince gde smo bili gosti kolege Gedža66, Djoša69 i ostalih vlasotinačkih lovaca.
Tokom puta bili smo ometeni naizgled višom silom,za koju smo kasnije utvrdili da je bila tajna akcija NASe koja je u toj tajnoj akciji imala cilj da se skloni admin tim Srbijalova na sigurno mesto dok neprodje predvidjeno vreme za smak sveta.Tako je na par sati admin tim Srbijalova završio u podzemnoj piramidi na planini Rtanj. po isteku predvidjenog termina za smak sveta put je nastavljen i ekipa je stigla na odredište,mada su od boravka u piramidi ostale posledice radijacije koje su se kasnije manifestovale i odrazile na tok druženja u Vlasotincu
Dakle, bojim se da dolazi vreme kada neće biti dobro po zdravlje da se skupi više od tri admina sa Srbijalova, na jednom mestu, a naročito da ostanu zajedno duže od 24 h!!!
Što se duže i bolje upoznajemo, kanda postajemo sve ludji i blesaviji.
Još sredjujem utiske iz Vlasotinaca, pa ne znam odakle da počnem.
Za sada samo jedno veliko HVALA Gedži i Djoši iz Vlasotinaca, i svim vlasotinačkim lovcima koje smo upoznali tamo. Nadam se da će im osmeh na licu ostati duže vremena, barem do sledećeg druženja, a ako smo preterali u zezanju, neka ne zamere!
Ja ne znam da li je to otvoreno neko takmičenje, ko će da bude bolji domaćin - posle nekih ranijih druženja, pa onda posle Kučeva, Mišine organizacije i onog gostoprimstva, ponavlja se slična priča u Vlasotincu.
'Bo nas onaj ko nas sastavio ovakve!
Prijatelji moji, ja ne mogu da sastavim čestit upis, još sam malo 'rastrojen' od silnih utisaka!
Sram Vas bilo dolazili ste u komšiluk u goste, lovili na mom terenu sa mojim kerovima i niste se javili. Kad budem dolazio u Novi Sad sa Jeremijom ću da pijem kafu.
Vidim da se dobro putovalo,pozdrav.Kolko smo bili dobri domaćini vi ćete da kažete ja mogu da kažem da ste vi dobri gosti i da će da se družimo jos vise.
Gospodo lovci (sa velikim G) želim da vam se zahvalim za izvanredno druženje koje ste nam omogućili. Ja sam poslednji stigao dok ekipu cirkusa zvanog "Srbijalov" nisam razvezao po kućama. Neki su od popili grdnju a neki su bome dobili i poljubac na moje rođene oči. U svakom slučaju još uvek sređujem utiske pa će više priče biti sutra. Hvala vam još jednom dobri ljudi iz Vlasotinca.
ČVRSTINA VERE, ČISTOTA DUŠE, ČESTITOST ŽIVOTA
"Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred" ( Vojvoda Živojin Mišić )
VLASOTINČANI !Ne vičem nego ne mogu sa većom zahvalnošću da iskažem poštovanje prema kolegama koji nas dočekaše, i ugostiše. jeste da će neki da me duže pamte. Neki sa zahvalnošću što im ostavih u lovištu onog vepritja, a neki sa ljutnjom u ustima. Druženje i lov za priču, a ljutnja za pominjanje. Niko od nas koji smo došli u Vasotince nije pozavao lično nikoga iz Vlasotica koji su nas čekali. Čak je bilo i zezanja da će nas čekati tabla na ulazu u Vlasotince na kojoj piše: Ala smo vas zayebali - potpis LoSoSI. Kako je počelo tako i završilo sa smehom (jedino su moj pratilac , Francuz i ja plakali. Oni zbag Vulkanske lave ja zbog vepritja.Doduše bilo je i suza zbog smeha ali i velikih napora do znoja (najviše se napinjao djoša 69 da ne vrišti zbog lave ) Kolege hvala na prelepom druženju i pamtim obećenje na sledeće druženje kod mene na splavu.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Ne znam za bambus ali pivo je pri ruci bilo
šta ćeš kad ne prati forum pa ne zna da sam ove godine napravio ultra mega giga magnum verziju lave
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Eto ja opet zajebo stvar iako sam bio uredno pozvan ali ovaj vikend sam morao da ispoštujem drage prijatelje u Prijepolju sa kojima imamo već par godina stvarno lepo druženje .
Pozdrav od Čarapana! "ja s'tem nem ništa"
"Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nježnost kukavnost, a klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a šutnja neznanje."
Pokušavam i dalje da se saberem, od vikenda u Vlasotincu, ali ne ide, ne mogu da se setim svega.
Hajde redom: krenuli smo mi iz Vojvodine (Rančer, Ficha007, Sremac, Daki, Indjijanac i ja) sa dvoje kola na jug. Usput je bio plan da se nadjemo sa Slavom u V.Plani (Plavni? ), sa njegovim kumom i sa još jednim kolegom. Indjijanca smo pokupili poslednjeg, zajedno sa dva pakovanja slavskih kolača (Smiljka, ruka ti se pozlatila za one šam-rolnice!). Kolači nisu izdržali ni do BGD!
Kao i svaki plan, i ovaj nam se izjalovio. Naime, 50-ak kilometara posle Bubanj potoka, u sred vožnje, na Rančerovom Mitsubishiju Pajeru se dešava ozbiljan kvar (otkinuo se jedan ventil i napravio pičvajz u motoru). Sreća pa se to desilo na nepun kilometar od jedne pumpe, gde smo stali. Džip pun stvari, mi kao siročići na pumpi, meni palo na pamet da počnem da perem šoferšajbne na pumpi, da skupljamo lovu za popravku!
Ali tu je uskočio Slava, kojem javljamo šta se desilo, čovek momentalno seda u kola, i vozi 80 km da spasava stvar. Džipa ostavljamo u jednom servisu koji se, gle čuda, zove 'Vranić', tako da su počele da se javljaju sumnje da li su neki iz Vranića možda pokušali da miniraju ovo druženje forumaša Srbijalov, ali sumnje nisu dokazane. Bez obzira na sve nevolje, ne napušta nas dobro raspoloženje, štaviše, dobili smo samo još jednu dobru temu za zezanje. Nekako se potrpamo, najveći problem nam je bio kako da upakujemo jedno poveće jagnje koje smo nosili našim domaćinima, i posle 2 sata kašnjenja, nastavljamo put Vlasotinca. Usput se pridružuju sa trećim autom Darko (Slavin kum) i Cobe, stari lovac i Slavin prijatelj.
Stižemo skoro po planu u Vlasotince, domaćini Gedža i Djoša, sa još par lovaca, nas čekaju - pravac u restoran 'Trofej' u Vlasotincu, na večeru. A tamo sve spremno, na stolu ikebana na ovalima, nije džabe južnjački roštilj čuven - samo gi u Vlasotince vikaju 'skara', nema veze kako gi vikaju, ama će ga izedu svakako (naučio sam i ja južni dijalekt!)!
Svašta se dešavalo tokom večere, pun restoran lovaca, Djoša komanduje, počinje hvaljenje neštinskog vina (crno+belo po balonče, Sremac se isprsio). Utepasmo po balonče vina, ama gi turiše tuj i par flaša od jedno vlasotinačko crno, koje sam čak i ja probao, mnogo dobro! Dodje ponoć dok si rekao 'Pajero', i krenemo u jedan odličan motel, gde su nam domaćini obezbedili prenoćište.
[xhide]Sremac je, dok smo se vozili kroz grad, oduševljavao lepotom vlasotinačkih devojaka koje je video usput, i bio je uporan da izadje 'u život' to veče, računa čovek na diskreciju kolega...Šta je od toga bilo, ja neću da pišem...[/xhide]
[xhide]Ujutro, već u pola 6, ustajanje, kafenisanje, očajavanje (pijenje čaja) i da budem prost, onanisanje (pijenje čaja od nane)![/xhide] Saznajemo sa recepcije da su u motelu tokom noći imali uzbunu, pomislili su ljudi da se desio manji zemljotres, ali su ustanovili da je lažna uzbuna, to je Rančer 'malo' hrkao, tako da su ga čuli u tri susedne sobe! Sremac hrče kao ruski tenk, ali je Rančer ipak šampion u toj disciplini!
Sam lov neću puno da opisujem, meni je još uvek planinski lov sa goničima malo nepoznat i moram da priznam, daleko teži nego ravničarski lov. Kada sam video kakve terene imaju u LU Vlasotince, raspametio sam se. Ono je raj, skoro nedirnuta priroda, a imaju i divljači, samo što tu divljač treba juriti po ogromnom terenu, a meni teško ide orijentacija u planini!
Ipak, meni najlepši deo je drugo poluvreme, koje smo proveli na lovačkom domu u planini. Nikako mi nije jasno, kako su ljudi uspeli da u onoj planinčini izvuku materijal za gradnju, a još manje mi je jasno kako su doveli i struju tamo! Čudo su ti lovci - ne bi me iznenadilo da su u rančevima nosili cigle, šljunak i cement na 800 metara n/v, po onim šumskim puteljcima gde i Lada Niva neki put 'zakašlje' u onoliki uspon!
Da ne dužim sada, pisaću još.
Subota veče, na lovačkom domu se skupilo jedno 30 lovaca domaćina i gostiju, deo atmosfere: desno je Rančer, koji 'peva' kao promukli gavran, skroz levo je Gedža (uči čovek note i akorde hehehehe), gitarista nije lovac, ali ima glas svaka čast, iznad njega stoji Djoša i tercira Rančeru, a tu je i njihov lovočuvar 'na bretele' i Cobe.
Posle svog vokalnog nastupa i debakla pred publikom, drug Rančer (koji jako lepo peva, ali ga je nezgodno slušati) je pao u očajanje!
Skrhan kvarom svog ljubljenog Pajera, i dotučen izostankom ovacija na vlasotinačkom delu takmičenja 'Ja imam talenat', sručio se u krevet!
Dokaz (ispod kreveta) potvrdjuje tezu 'Nema tuge, nema bola, sve dok ima alkohola!'!!!
Što se tiče tog drpisanja, kralo se sve redom, kao u vojsci: nestajali su Eurokrem blokovi (više komada); moj nož; upaljače su mi ukupno ukrali 6 komada, tako da sam jedva iskukao jedan da imam da zapalim cigaru u lovištu; cigare iz moje rezerve su mi uredno ukrali; pušku su mi sakrili; jedva sam spasao jednu moju čizmu, da je ne ukradu - još su se pravdali kako su dobre volje, pa neće da mi ukradu obadve čizme, nego samo jednu; municija za karabine je 'dobila noge' u startu, pa je posle bilo cirkusa kad su trebali da pogode kalibar; kapu su mi drpili, pa se Slava zeznuo i legao da spava sa kapom koju sam nekako oduzeo; Sremcu je 'neko iz mase' u čizmu turio tubu majoneza, ali sam ga spasio na vreme da se ne upljeska; nestajale su stvari kao u Bermudskom trouglu! Vrhunac je bio, kada su onom koji nešto ukrade, ukrali to isto!!!
Ja sam za to vreme čvrsto držao poziciju pod zastavom LSS, a usput sam malo zagadjivao atmosferu sa kubankom koju sam drpio Sremcu!!! Neko od domaćina mi reče, da mogu slobodno uveče, ako bude hladno, da se zagrnem sa zastavom!
Posle lova, i posle promašenog vepra, Daki i njegov stručni pratilac - 'Promašaljka'.
Taj čovek me posle lova preklinjao da mu više ne dovodim u goste ovako precizne strelce, ali mi je to rekao na vlasotinačkom dijalektu koji ja baš ne mogu da ponovim, samo sam razumeo reči 'Promašaljka', i neku psovku u kojoj se pominje vepar, polna radnja i dupe! Uglavnom, na Sremčev predlog, promenićemo Dakijev nick, tako da više neće biti DakiNS, nego DaKiks!!!
Raspravljali smo malo i o balistici, o padu zrna na 12 metara, o teoriji hladnog i toplog metka, i složili smo se da Daki ubuduće treba da municiju nosi u gaćama i da je greje, kako bi očuvao karakteristike metka. Potreban je još samo jedan dobar puškar, koji će Dakijevu optiku na karabinu upucati na nulu na 10 metara!!!
Daki u euforiji, sa očajnim pratiocem, Promašaljkom: