granicu u ataru Banatskog Aranđelova. Ovaj deo terana je i lovišta LU �Kočovat� od oko 800 ha, u sklopu je specijalnog rezervata prirode sa staništem velike droplje na severu Banata, ali prema uveravanjima lovaca, deo atara sa gnezdima retke stepske ptice nije izgoreo.
Vatra je na Kočovatu destkovala bogato lovište za dva dana. Predsednik LU �Kočovat� Cvetko Jegdić kaže da je požar izbio pre nedelju dana, 6. oktobra posle podne. Intervenisali su vatrogasci iz Novog Kneževca i lokalizovali požar, ali sutradan se vatra ponovo rasplamsala.
- Plamen se ponegde uzdizao i do petnaest metara, kada je zhavatao trsku, travu i rastinje, potpomognuto vetrom gorelo je i ono što je suvo i mokro - priča Jegdić. - Na Kočovatu imamo puno divljači, jer je ovaj predeo veoma povoljno stanište za fazane, zečeve, divlje svinje, srneću i drugu divljač, zbog trstika, gloga, trnjina i drugog rastinja. Za divljač zgarište znači katastrofu, jer su životinje napustile ovo stanište. Srećom pa nije baš sve izgorelo. Divljači je uskraćeno dosadašnje stanište, gde je imala izuzetne uslove, a sada je izložena grabljivcima.
U LU �Kočovat� predočavaju da je ovim požarom velika šteta naneta prirodi i Udruženju, ali za sada se ne zna ko je počinilac. Neke pojedinosti su se doznale, ima određenih sumnji, pa se očekuje da nadležne službe i policija, ukoliko se sumnje potvrde, podnesu prijave protiv piromana.
- Trebaće najmanje tri do četiri godine da se stanje na ovom lovnom terenu popravi. Trava će izrasti sledeće godine, ali za obnovu rastinja trebaće vremena. Znaju lovci koji su kod nas na Kočovat dolazili u lov na lisice, kakvo je bogatstvo upravo na ovam lovnom terenu, nisu mogli da poveruju koliko su tu divljači videli - priča Jegdić.
Manjih požara u lovištu bilo je i ranije, ali ovakve razmere i sa ovako katastrofalnim posledicama se ne pamti. Prethodni, veći, bio je pre četiri godine, prouzrokovan sa rumunske strane granice paljenjem strnjike. Taman kada se lovište oporavilo, ekološka katastrofa se ponovila.
Obilaskom terena u durštvu predsednika Komisije za lovni turizam LU �Kočovat� Duleta Vrankovića i lovočuvara Svetozara Števančeva, uverili smo se da je veći deo rezervata Kočovat pretvoren u zgarište. Od paljevine pale su neke čeke, uništena podignuta hranilišta
- Na ovom delu se nekada vadio pesak, vode ima preko cele godine i zahvaljujući trsci, rastinju i travi, teren je predstavljao idealno mesto za divljač, posebno za divlje svinje. Sada je ostala pustoš, jer divljač ne ide na paljevinu i zgarište - kaže Števančev. M. Mitrović

Izvor: Dnevnik, Novi Sad

U razmaku od samo par dana u Beogradu i Vrbasu desila su se tri napada pasa u kojima su teško povređeni trogodišnja devojčica i sedamnaestogodišnji momak.

Devojčici, koju je u beogradskom naselju Karaburma napao razjareni staford, odgriženo je uvo, dok su momka u Vrbasu napala dva psa, takođe stafordska terijera koji su mu naneli teške povrede po nogama zbog čega je zbrinut u Opštoj bolnici u Vrbasu.
Juče je u beogradskom naselju Šumice, čopor pasa lutalica napao jednu trudnu ženu koja je uspela da im umakne i prođe bez težih povreda, ali s preživljenom traumom koja bi mogla da se odrazi na trudnoću.
Serija napada na ljude i decu, što pasa koji imaju vlasnike, što lutalica, ponovo je pokrenula pitanja o čuvanju pasa, društvima za zaštitu životinja, azilima i opravdanosti zabrana za držanje pojedinih vrsta koje uveli neki gradovi u Srbiji.
Prema rečima Vladimira Dakovića, direktora Agencije za zoohigijenu u Vrbasu, u okviru kojeg od skora funkcioniše i Azil za napuštene životinje, sudbinu dva psa koji su u Vrbasu napali V. �. (17), odrediće sud ili veterinarska inspekcija.
- Mi smo ubrzo, nakon tog napada, uhvatili pse i oni se trenutno nalaze u našem Azilu. Utvrđeno je i ko je njihov vlasnik, protiv kojeg je policija podnela krivičnu prijavu. Mi nemamo ovlašćenje da uspavamo te pse sve dok za to ne dobijemo nalog od nekog nadležnog organa što su u ovom slučaju sud ili veterinarska inspekcija. Do tada psi će biti zatvoreni u posebnim kavezima i ono što je sigurno oni neće biti vraćeni vlasniku kojem, osim krivične odgovornosti, preti i zabrana držanja pasa - kaže Daković.
Prema njegovim rečima, na teritoriji vrbaske opštine od 27. marta prošle godine na snazi je Odluka SO Vrbas kojom je zabranjeno držanje vrsta koje su proglašene opasnim rasama među koje spadaju pitbulovi, stafordski terijeri i mešanci izvedeni iz ovih rasa. O sprovođenju ove odluke stara se komunalna inspekcija, nadležnost ima i policija, ali bez obzira na zabranu veliki broj ljudi i dalje drži ove pse kao kućne ljubimce.
Poslednjih godina društva za zaštitu životinja izvršila su veliki pritisak na državu koja je donela niz zakona koji se tiču dobrobiti životinja zbog čega su veterinartske stanice po gradovima morale da prestanu sa svim aktivnostima na hvatanju i uspavljivanju pasa lutalica jer taj posao nije rađen u skladu sa standardima koje smo delimično preuzeli iz EU.
Kako većina opština i gradova još uvek nema azile za prihvat napuštenih životinja, već nekoliko godina se suočavaju s velikim brojem pasa lutalica koji stvaraju probleme na ulicama, ali i u budžetima, jer se odštete koje su isplaćene građanima zbog ujeda pasa lutalica mere desetinama miliona dinara. Takođe, ova društva su oštro kritikovala i odluke o zabrani držanja rasa koje su proglašene opasnim psima iako se incidenti poput poslednjih u Beogradu i Vrbasu, konstantno dešavaju širom Srbije. Odgovornost se u ovakvim slučajevima uglavnom prebacuje na vlasnike kojima se �stavlja na teret� da su nesavesno držali pse ili da su ih namerno učinili agresivnim, ali oni najčešće odgovaraju da njihovi psi nisu ranije nikada nikoga napali.

Izvor: Dnevnik, Novi Sad
Za kompletan članak, kliknite na SAZNAJTE VIŠE