Grlica je fascinantna ptica, a sam lov na nju izuzetan, dinamičan i pun izazova. Loviti grlicu nije ni malo lako. Nisu dovoljni samo kompleksi suncokreta, jer one lete svojim vekovnim pravcima i ne menjaju ih. Kroz Srbiju južno od Save i Dunava, pravci seobe grlica prostiru se dolinama velikih reka, pa sve do Nišave i Toplice, do krajnjeg juga zemlje. Veoma bitan faktor za lov grlica su parcele pod suncokretom, stalni vodotokovi, žice dalekovoda, manji šumarci i veća usamljena stabla bagrema, topole, hrasta ili vrbe, koji se nalaze na stalnim pravcima seobe grlica. Jer, u punom jeku seobe, koja svoj zenit doživljava sa prvim danima septembra, grlice prvo lete na polja suncokreta na kojima se hrane, zatim na ''vodu i vraćaju se u smiraj dana da odmaraju na pomenutim mestima. Koriste i žice dalekovoda, posebno u nekim delovima Srema, Bačke i Banata, gde su šume i usamljena stabla prilično retka pojava.
Sezona lova na divlje patke u Srbiji krenula je prvog septembra, a već prema prvim lovovoma postaje jasno da je i ovu vrstu pernate divljači desetkovalo prolećno nevreme obilne kiše i velike poplave. Prema prvim informacijama sa terena, pataka je manje nego prethodnih sezona, samim tim manji je i ulov. Nažalost, ni mnoga pačja legla nisu prošla bolje od fazanskih, prepeličjih... Dosta njih je predugo ostala pod vodom i otišla su u nepovrat. U Vojvodini, zbog specifičnosti terena i obilja vodotokova i staništa idealnih za ovu vrstu pernate divljači, pataka ima u pristojnom broju, ali, kako je navedeno, znatno manje nego ranijih sezona. Tradicionalno, već više od četvrt veka u Krčedinu se organizuje otvaranje sezone lova na divlje patke sa obiljem zvanica, a tako je bilo i ove godine. Krčedincima su u goste došli pobratimi iz Temerina i Banatskog Despotovca, te gosti iz Beograda, Novog Sada i okolnih mesta.
Beograd - Čopor pasa lutalica izujedao je juče usred dana Ljubicu M. (59) u Ulici Nede Spasojević na Bežanijskoj kosi, dok je od pomahnitalih životinja spasavala dvoipogodišnjeg dečaka kog je čuvala. Ljubica je zadobila ujede po nogama i zadnjici.
Ljubica je u 14 sati izvela sina njenih prijatelja u park iza zgrade i pustila ga na travu da se igra, kada je primetila čopor od šest, sedam lutalica kako kreću prema detetu. Uplašena, skočila je prema dečaku i sekund pre nego što su mu lutalice prišle, zgrabila ga u naručje. - Kučići su odjednom pojurili prema nama i dete se jako uplašilo. Uhvatila sam ga, pomislila sam da ćemo uspeti da im pobegnemo, ali nismo. Napali su me i počeli da me ujedaju - kaže Ljubica još uvek vidno potresena. Dok su psi skakali na nju, Ljubica nije ispuštala dete, štiteći ga od razbesnelih pasa. - Mislila sam da nećemo da se izvučemo, da neće prestati da me ujedaju, nikada nisam doživela nešto slično. Bilo je strašno - priča Ljubica. Kaže da je počela da zapomaže i da su na njene krike mnoge komšije izašle iz stanova. Vreme je bilo od presudnog značaja. U pomoć napadnutoj ženi prva je pritrčala komšinica koja obično hrani lutalice ispred zgrade i koja je pse i oterala.
Promašaji srozali lovni turizam, ugledati se na susede
U organizaciji zrenjaninskog Udruženja turizmologa, u sklopu zvaničnog programa jubilarnih, 25. "Dana piva", u subotu, 28. avgusta, u 11 časova, u Lovačkom domu u Mihajlovu održan je tradicionalni Skup turizmologa i turističkih radnika Srbije.
Kako je istakla Gordana Beženar Vasiljević, član Upravnog odbora Udruženja turizmologa Zrenjanina, na osnovu ankete sporovedene među učesnicima prošlogodišnjeg Skupa, pokazalo se da je lovni turizam, kao oblik turističkog kretanja ostao nedorečen, pa je upravo zbog toga ovogodišnji sastanka bio posvećen ovom obliku turističkog kretanja, otvarajući mogućnost da ih vrsni poznavaoci ove materije upoznaju kako sa novim Zakonom o divljači i lovstvu kao i Zakonom o oružju i municiji, zatim istorijatu lovstva u turizmu i njegovoj budućnosti, tako i onom što je svakako najviše zanimalo turizmologe Srbije, kako ostvariti značajnije prihode od lovnog turizme nego što su oni danas.
Izuzev u Srbiji svuda u svetu sve više lovaca koristi oružje sa tetivom
Lukom i strelom na medveda
Zakon o lovstvu Srbije dozvoljava lov na ovaj način, ali ga Zakon o oružju i municiji zabranjuje
Dok se u Evropi sve više lovi lukom i strelom, lovci u Srbiji su "osuđeni" da se i dalje druže samo s puškama. Doduše, kod nas lov lukom i strelom nije strogo zabranjen, ali nije ni dozvoljen. Prema Zakonu o lovstvu Srbije, ova vrsta lova je zabranjena, osim "lova na krupnu divljač u ograđenim lovištima do hiljadu hektara površine". To znači da srpski lovci mogu da se upute u lovišta s lukom i strelom, međutim veliki problem predstavlja zakonska neuređenost nabavljanja i izdavanja dozvola za oružja sa tetivom. Naime, domaći Zakon o oružju i municiji kao lovačko oružje tretira isključivo puške sa olučenom i neolučenom cevi, dok je oružje sa tetivom, odnosno luk ili samostrel, svrstano u kategoriju sportskog oružja. Time je Zakon o oružju i municiji zabranio ono što Zakon o lovstvu striktno ne zabranjuje, odnosno u svojim pojedinim članovima čak i dozvoljava - lov lukom i strelom.
Grlica je fascinantna ptica, a sam lov na nju izuzetan, dinamičan i pun izazova.
Sezona lova na divlje patke u Srbiji krenula je prvog septembra, a već prema prvim lovovoma postaje jasno da je i ovu vrstu pernate divljači desetkovalo prolećno nevreme obilne kiše i velike poplave.
Beograd - Čopor pasa lutalica izujedao je juče usred dana Ljubicu M. (59) u Ulici Nede Spasojević na Bežanijskoj kosi, dok je od pomahnitalih životinja spasavala dvoipogodišnjeg dečaka kog je čuvala. Ljubica je zadobila ujede po nogama i zadnjici.
Zakon o lovstvu Srbije dozvoljava lov na ovaj način, ali ga Zakon o oružju i municiji zabranjuje
