 Zaštitari i lovci: Da li se sprema novi udar na lovce?
Počela je nova lovna sezona u Srbiji, i sa sobom donela nove dileme i probleme. Prolećno brojanje divljači je završeno, treba praviti godišnje planove gazdovanja lovištem, a brojnost divljači ne daje osnov za neku ružičastu perspektivu. Članstvo po lovačkim organizacijama se već godinama osipa, i taj trend će se nastaviti, a skoro sigurno i ubrzati. Počela je primena novih propisa u vezi oružja. Briga brigu sustiže.
Prolećni i letnji deo sezone su po lovištima Srbije uglavnom namenjeni komercijalnim lovcima-turistima, i to je period u kojem lovačka udruženja ostvaruju (su ostvarivali) dobar deo priliva sredstava preko potrebnih za normalno funkcionisanje LU korisnika lovišta, za nabavku divljači za unos u lovište, za nabavku hrane za divljač za jesen/zimu... Tako je bilo ranije, a da li će tako biti i ubuduće, naročito kada je letnji lov u pitanju?
Naime, prošle godine su organizacije 'zelenih' (potpomognute priličnim svotama novca iz inostranstva) posle vrlo agresivne medijske kampanje i posle svojih neodgovornih, nedozvoljenih (?) i rizičnih aktivnosti po lovištima uspele da izdejstvuju zabranu lova na grlice koja je i dalje na snazi. Prepelica (još uvek) nije zabranjena za lov, a da li će tako i ostati, zavisi u mnogome i od nas, lovaca, i lovačkih organizacija. Iako je do početka sezone lova na najmanju koku u lovištima Srbije ostalo četiri meseca, već je počela aktivnost samozvanih 'zaštitara' za sada uglavnom preko interneta i društvenih mreža koja je pre svega usmerena na dalje zabrane i ograničenja lova, na omalovažavanje lovaca i njihovih aktivnosti, na prikriveno podsmevanje lovačkim aktivnostima i ostale stvari iz već vidjenog 'zaštitarskog' repertoara koji je prošle godine rezultirao, posle apsolutne (opravdane?) zabrane lova na jarebice u Srbiji, još jednom zabranom – zabranjen je lov na grlice. Ko želi da vidi o čemu se radi, samo treba da odvoji malo vremena i da, na primer, na Fejsbuku prelista profile nekih 'zaštitarskih' organizacija i upise i komentare na profilima, biće mu jasno. Lovci koji su uglavnom neinformisani, neupućeni u aktuelna zbivanja i deom nezainteresovani ne slute šta ih može već koliko za koji mesec sačekati.
Plašimo se da je ove godine na redu, posle grlica, pokušaj zabrane lova prepelica, i da će 'zaštitari' uz pomoć nekih svojih eksponenata i simpatizera koji sede u državnim institucijama gde se odlučuje, možda i uspeti u toj nameri ukoliko lovci i lovačke organizacije ne reaguju na vreme. Na žalost, dosadašnja iskustva sa aktivnostima pre svega lovačkih saveza kao predstavnika lovaca ne daju mnogo nade da će, kada je prepelica u pitanju, biti išta drugačije nego ranije – manjak ideja šta učiniti da se sačuva najatraktivniji letnji lov, izostanak bilo kakve zvanične reakcije, inertnost i nezainteresovanost lovačkih funkcionera kada je ova vrsta lova u pitanju... Ako je i bilo nekih aktivnosti one su se uglavnom svodile na par jalovih razgovora po kancelarijama, bez rezultata.
Šta se u medjuvremenu sada dogadja na terenu? Pa, moglo bi se reći da vlada potpuna neizvesnost, čak bi mogli reći i konfuzija. Po našim informacijama, kada je lov prepelica u pitanju, svako ugovaranje lovno-turističkih aranžmana je opterećeno dilemom da li uopšte ulaziti u tu priču ako se ima u vidu prošlogodišnje ponašanje državnh organa kada su prvo pred sam početak lova i ugovorenih aranžmana zabranili lov grlice i napravili opštu pometnju po lovištima gde se grlica trebala loviti, pa tek nakon poznate reakcije jednog narodnog poslanika u Skupštini Srbije (N.Čanak) i reakcije premijera na taj nastup na jedvite jade pomerili početak zabrane tako da ne ugroze ugovorene aranžmane. Da li sada da korisnici lovišta uopšte ugovaraju bilo šta iako su svesni da nečijom voljom lako mogu biti dovedeni u situaciju da se blamiraju pred ino-klijentima? Kako da se ponašaju vlasnici i zaposleni po lovno-turističkim agencijama, da li da ulažu u promociju letnjeg lova u situaciji kada nisu sigurni da li će letnjeg lova uopšte i biti, ili će Srbija kao lovno turistička destinacija za letnji lov biti izbrisana sa mape lovaca Evrope?! Da ne govorimo o gubicima u deviznom prilivu i narušavanju lovačkog imidža Srbije, to su dugoročne posledice nečije sumanute želje da svaki lov proglase krivolovom, svaki odstrel divljači ubijanjem, a svakog lovca saučesnikom u zločinu!?
Mišljenja smo da nadležni treba da obezdede uslove izvesnosti i da jasno i glasno kažu već sada, kada se ugovaraju komercijalni lovovi, šta se dešava oko prepelica i kakva je bliska budućnost lova na ovu migratornu vrstu, kako komercijalnog tako i članskog. U medjuvremenu, dok je u Srbiji situacija nejasna, komšije Rumuni su, recimo, prema nekim nezvaničnim informacijama već ugovorili dolazak u letnji lov više od 10.000 lovaca-turista iz zemalja EU! Lovci i uprave LU u Srbiji mogu samo da sanjaju o ovakav rezultat – da se lovački snovi ne ostvare brinu se izmedju ostalih i zaštitari koji iako malobrojni, ujedinjeni čine sve da dosadašnje restrikcije lova ostanu na snazi, a da se uvode i nove. Medijski 'rat' su lovci izgubili, a agilni 'zaštitari' su umeli da iskoriste medijsku nezainteresovanost za lovce (osim kad nas treba ocrniti) i olako shvatanje ovog problema i od strane nekih pojedinaca koji su bili u lovačkom medijskom vrhu! Treba takodje biti otvoren i pošten pa reći da na ruku 'zaštitarima' idu i neki neodgovorni lovci koji, služeći se nedozvoljenim sredstvima u lovu ili prekomernim odstrelom praktično dodaju municiju u zaštitarska 'oružja' i pružaju dodatne argumente 'zaštitarskim' jurišnicima u paušalnom i 'an general' ocrnjivanju lovaca i stvaranju negativnog imidža u javnosti o lovcima.
Kada se na sve navedeno dodaju neki drugi postojeći propisi (npr.Zakon o dobrobiti životinja sa svojim nesprovodivim rešenjima) i novi propisi vezani za nabavku i držanje oružja, pooštravanje i komplikovanje procedura, drastično poskupljenje lova i odliv članstva ostaje samo da se prosečan lovac sa pravom zapita da li je sav trud i novac koji se ulaže po lovištima vredan za nekoliko izlazaka godišnje u lov na fazana i jurnjavu po lovištima za lisicama i šakalima?
Lovačke organizacije, pre svega čelni ljudi po upravama lovačkih saveza, bi morali da reaguju na vreme, da spreče nepovoljan razvoj dogadjaja po lovce i lovstvo, umesto da ćutke čekaju šta će se desiti ili da reaguju 'post festum', naknadno, kukajući i lamentirajući kako lovce niko ne razume i kako nas ne vole - 'Kalimero sindrom'! Lovačka reakcija ne bi nikako smela da bude ni onakva kakva je vidjena prilikom donošenja Palićke delaracije, kada su se neki lovački predstavnici složili sa stavovima iznetim u toj deklaraciji, od kojih stavova neki nisu, pokazalo se, u interesu lovaca i lovstva! Dalje, lovački funkcioneri koji su se pozivali na svoj uticaj u društvu treba konačno već jednom da pokažu efekte tog uticaja inače će se sva njihova priča i obećanja pokazati samo kao mehur od sapunice i dimna zavesa za zauzimanje funkcija i fotelja. Takodje, i struka bi morala da kaže svoje – priličan broj nosilaca raznih akademskih titula može se videti u sastavima uprava lovačkih organizacija. Ne treba smetnuti sa uma da bi i Lovačka komora kao strukovna organizacija morala da reaguje – radna mesta članova Komore (upravnika lovišta, lovočuvara) delimično zavise i od uspešnosti očuvanja lova na lovne vrste divljači, očuvanja članstva po LU i od smanjenja broja zabrana i restrikcija svih vrsta.
Ovaj tekst je napisan sa namerom da blagovremeno upozori lovce, lovačke organizacije i nadležne koji odlučuju na već vidjen scenario koji se, moguće, sprema i ove godine. Napadni-ocrni-zabrani, to je redosled poteza koji je lovcima već donekle zagorčao život. Dokle biti pasivan? |
dana 06.04.2016. 13:51
dana 07.04.2016. 10:26
dana 07.04.2016. 21:54