Šta će biti sa lovom poljske jarebice u Srbiji?

Pre nekoliko dana je u Nišu, u prostorijama LU Niš, održan sastanak predstavnika Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede i predstavnika lovačkih udruženja sa juga Srbije, koja gazduju sa poljskom jarebicom. Sastanku je prisustvovao i Dragan Šormaz, predsednik LSS. Ovaj sastanak je bio prilika da se sagleda situacija u vezi poljske jarebice i da se sučele argumenti u vezi produžavanja, odnosno ukidanja zabrane lova na ovu pticu. Treba podsetiti da je nadležno ministarstvo donelo odluku o privremenoj zabrani lova poljske jarebice na dve godine, a lane je ta zabrana produžena za još godinu dana. Ta zabrana je istekla ove godine. U medjuvremenu, Uprava za šume je iz sredstava Fonda za razvoj lovstva odobrila finansiranje nekoliko projekata koji bi pomogli očuvanju i unapredjenju brojnosti ove ptice. Lovci su, uglavnom, imali razumevanja za  ovu privremenu zabranu lova jarebice, a svojim radom su itekako pomogli na terenu da se naučna istraživanja sprovedu. Ništa sporno, štaviše, za pohvalu.

Istekom zabrane lova stekli su se uslovi da se dobro razmisli o ukidanju zabrane, jer su uglavnom poznati rezultati privremene zabrane lova, a ti rezultati po svemu sudeći govore da nema bitne promene u brojnosti populacije jarebica! Prevedeno, to znači da lov i odstrel jarebice nije faktor koji utiče na brojnost! Ti rezutati zabrane lova jarebice u Srbiji se u dlaku poklapaju sa rezultatima višegodišnje (višedecenijske) zabrane lova poljske jarebice u AP Vojvodini, gde i pored apsolutne i duge zabrane lova nije došlo do nikakvog pomaka u brojnosti jarebice, nego se ona zadržala sporadično i mestimično na odredjenim terenima u malom broju, iako je u XX veku bila jedna od bitnih vrsta lovne divljači. Imajući ovo u vidu, treba biti otvoren i jasno reći da lov NIJE niti MOŽE BITI uzrok opadanja broja jarebica, a da krivca treba tražiti na drugoj strani - eksperti i nauka treba da kažu svoje, a mi smo mišljenja da je glavni uzrok smanjenja broja ove, i ne samo ove, divljači intenzivna poljoprivreda, neselektivno, neumereno i nestručno rukovanje hemijskim preparatima, nestanak staništa i eksplozija brojnosti predatora i štetočina u lovištima! A za sve ovo navedeno je krivac ČOVEK, a ne LOVAC!

Posle ovog sastanka u NIšu posvećenog problemu jarebice, izneti su predlozi da se zabrana ukine, i da se lov dozvoli, ali uz strogu kontrolu brojnosti i praćenje stanja. Predlog razuman i odmeren, za respekt, naročito ako se ima u vidu da je potpuno u skladu sa najsvežijim dešavanjima u Evropskom parlamentu koji je izglasao odredjene odluke u vezi održivog lova, i u vezi zabrana lova (pogledati jednu od prethodnih naših vesti). Na Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede je da donese konačnu odluku, imajući u vidu stanje na terenu, rezultate odobrenih projekata, opšti interes i interes države i lovaca.

Medjutim, ne lezi vraže, svojevrsna 'kontra' rezultatima ovog niškog sastanka je brzo došla kroz medije. Naime, u današnjem broju lista 'Kurir' pojavio se članak koji se na vrlo prizeman način bavi ovim problemom (klik na sliku uz ovu vest). Članak, koji je očito pisan pod uticajem zaštitara, umesto da se bavi suštinom problema oko jarebice, celu priču spušta na nivo napada na predsednika LSS zbog one njegove vrlo sporne i nes(p)retne izjave o lovu zaštićenih vrsta, potencirajući da predsednik LSS vrši pritisak na nadležne 'da ubija jarebice', dok autor teksta očito gubi iz vida da je ovakav način pisanja upravo svojevrstan medijski pritisak u pravcu daljih zabrana za lovce! Kao da nam nije dosta već raznih zabrana, ograničenja, pritisaka, procedura? Ne sporimo štetnost nekih neodmerenih i neumerenih izjava, i sami smo ih kritikovali, ali kada se nešto radi u najboljoj volji i kada se na normalan, odmeren i argumentovan način pokušava postići balans izmedju interesa više strana, onda nema mesta ovakvom prizemnom napadu na predsednika LSS, jer ovaj put to nije zaslužio, a kontraproduktivno je neke njegove izjave koristiti kao argument za osporavanje stručnih mišljenja. Ponavljamo samo i na ovom primeru, po ko zna koji put, da su zeleni očigledno osvojili velik deo medijskog prostora i da kroz medije plasiraju i protežiraju svoje neretko sporne stavove, dok su lovci, lovačke organizacije i predstavnici lovaca marginalizovani u medijima, a i kad se piše i govori o lovcima i lovačkim interesima, to se uglavnom radi u negativnom kontekstu. Kada će naši lovački 'očevi' shvatiti da je zadnji minut došao u vezi lovačkog imidža i da se urgentno mora taj imidž popraviti? Kada će organizacije zaštitara i 'zelenih' shvatiti da smo, govoreći u širem kontekstu, i mi lovci i oni na istom zadatku, i da neprestani napadi na lovce dugoročno ne vode nikud?

Za sam kraj dodajemo izvod iz direktive EU o pticama (stavovi iz direktiva EU su obavezujući za zemlje članice, a važe kao preporuka za zemlje kandidate): 'Директива признаје да су губитак станишта и њихова деградација најозбиљније претње очувању дивљих птица. Стога се ставља велики нагласак на заштиту станишта за угрожене, као и миграторне врсте (наведених у Анексу 1), нарочито кроз успостављање кохерентне мреже подручја посебне заштите ( СПА С) које садрже све најпогодније територије за ове врсте. Од 1994. све Спа а чине саставни део Натура 2000 еколошке мреже.'.

Dakle, gospodo? Hoće li to možda neko da kaže da ovi u EU ne znaju šta pričaju? Znaju, verovatno i mnogo bolje od nas! Čemu onda onakav tekst u Kuriru i čemu onda onakvi napadi na lovce i zabrane lova, čemu komplikovanje procedura, čemu otežavanje bavljenja lovom, čemu zamagljivanje suštine i čemu minimiziranje uloge lovaca u očuvanju divljači i čemu prikazivanje lovaca kao 'pripitih ubica divljači'? Hoće li svanuti dan da pojedini konačno progledaju i shvate da lovci pre svega čuvaju divljač i lovišta baš od raznoraznih 'pripitih ubica' koji ne mare ni za zakone, propise i kodeks, nego baš 'ubijaju' sve što im pred cev izadje? Kada će neke usijane glave shvatiti konačno da lovci svojim prisustvom na terenu predstavljaju prepreku za mnoge 'stručne' trovače zemljišta i biljaka, koji indirektno pobiju mnogo više divljači nego što lovci odstrele? Predstavljamo mi lovci prepreku i raznim vrlim zemljoradnicima koji oru i lenije i ivice kanala, koji seku remize, koji kradu svaki metar zeljišta za jednu brazdu više, pa makar to ne bilo njihovo? Da ne pričamo o paljevinama žetvenih ostataka, tršćaka i remiza po lovištima - svake godine ista priča, gori na sve strane, a nema podataka da je neko nekad odgovarao za paljenje po ataru! Eto, tako stvari stoje, gospodo.