Lovački portal SRBIJALOV - Novosti: Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Kontakt
 Knjiga gostiju
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
35% [17 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
14% [7 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
39% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
12% [6 Glasa]

Glasova: 49
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


Magazin PREDATOR

SUNTEK Lovačke kamere

INTERMAKER
Vreme

Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua
Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua

E  K  S  K  L  U  Z  I  V  N  O!

Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua!

Pre samog intervjua, želimo da izrazimo veliku zahvalnost koju zaslužuje g. Tamaš Margesku (Tamas Marghescu), direktor svetske lovačke organizacije CIC, koji je na molbu lovačkog portala Srbijalov i lovačkog magazina ’Predator’ prihvatio da u ovom vrlo kvalitetnom pisanom intervjuu odgovori na neka veoma bitna pitanja za lovstvo Srbije, ali i šire, koja su mu postavljena. Smatramo da je ovaj intervju jedan od najznačajnijih po izboru tema i po kvalitetu odgovora koji je objavljen u medijima u poslednje vreme, a verujemo i da neke stvari u lovstvu Srbije posle ovog intervjua neće biti iste.

Po našim saznanjima, brojnost populacija krupnih vrsta lovne divljači u Srbiji, kao i njihove trofejne, polne i starosne strukture već godinama pokazuju negativan trend, osim možda kod populacija divljih svinja. Kakve su preporuke CIC za upravljanje lovnim vrstama radi unapredjenja trofejne strukture, kao i ostalih parametara?

-U ovom trenutku, važno je da se složimo o stepenu dozvoljene etičke intervencije. Veštačka manipulacija divljim životinjma kroz npr. hormonski tretman, oplemenjivanje i puštanje u divljinu su intervencije, koje nisu sve ili samo u ograničenom stepenu prihvatljive. Moramo se koncentrisati na prirodne alate za poboljšanje stanja divljači, što uključuje i trofeje. Veoma važna mera je poboljšanje staništa za potrebe divljači. Potrebno je postići zdravu populaciju, što u nekim slučajevima znači drastično smanjenje broja jedinki kako bi se izbegla suvišna konkurencija unutar populacije neke vrste i između populacija različitih vrsta, što takođe može negativno uticati na kvalitet trofeja. Širenje broja divljih svinja i teritorije koju zauzimaju podrazumeva smanjenje populacija sitne divljači. Zbog toga se jasno preporučuje da površine sa tradicionalnom sitnom divljači bude slobodna od divlje svinje! Pojava divlje svinje u staništima sitne divljači nije bogatstvo, već kraj za sitnu divljač. Populacija sitne divljači, pa čak i srne i jelena posebno su ugrožene širenjem šakala. Potrebno je nemilosrdno smanjenje brojnosti šakala. Takodje, ako su populacije divljači jasno izolovane bez mogućnosti osvežavanja krvi jedinkama koje slobodno ulaze na teritoriju te populacije, možda ćemo biti prisiljeni da unosimo jedinke kako bi izbegli efekte uzgajanja.

Posle redovne primene programa oralne vakcinacije lisica desila se prava eksplozija brojnosti populacije ove divljači, ali i populacije šakala, koji nema svog prirodnog neprijatelja, osim čoveka i eventualno vuka kao kompetitora. Da li je ovo trend i u ostalim evropskim zemljama, i koje su Vaše preporuke za regulisanje njihove brojnosti, s obzirom na štete koje čine kako na ostalim divljim vrstama, tako i na imovini ljudi?

- Postoje šumarski menadžeri, koji promovišu da se ne love lisice i šakali, jer ti mesožderi "prirodno" smanjuju negativan uticaj velikih biljojeda na razvoj šume. Pa ipak, ja mislim da treba da koristimo sve moguće načine da smanjimo brojnost posebno šakala, koristeći čak i metode klopkama. Postoje dostupna iskustva, koja ukazuju na to da populacija lisica uvek prati situaciju razvoja njihovih plodnih životinjskih populacija, kao npr. miševa. Korišćenje lisica i šakala treba da ide ruku pod ruku sa organizovanjem marketinga krzna. Samo ispravna upotreba krzna vodi ka stvarnoj održivosti lova. Samo ostavljanje mrtvih lisica i šakala u prirodi se ne smatra održivim. Savezno lovačko udruženje Nemačke otvorilo je i razvija centralno postrojenje za preradu i na osnovu dogovora sa predstavnicima krznara ako zemlja sada pruža uslugu lovcima da plasiraju krzna koja im se šalju širom zemlje, očigledno pomažu kroz sistem sakupljanja i transporta. Cene krzna su u posljednjoj deceniji naglo opale i nadaju se da će centralni marketing poboljšati cene i vrednost krzna

U poslednje vreme se lovci i lovačke organizacije u Srbiji sve češće susreću sa problemom prekomerne ili nestručne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, što nanosi i kratkoročne i dugoročne štete na divljači i njihovim staništima. Kakve su preporuke CIC u vezi sa uspostavljanjem sistema kontrole upotrebe hemijskih sredstava, i kakva uloga lovaca treba da bude u vezi tog problema?

- U zapadnoj Evropi i drugim industrijalizovanim delovima sveta, intenzivna, visoko mehanizovana poljoprivreda stvorila je ogromna područja "zelenih pustinja", prekomernim korišćenjem hemijskih i organskih đubriva i pesticida. Ove oblasti su iscrpljene skoro svim prirodnim biološkim raznovrsnostima, što uključuje, naravno, i divljač, a posebno sitnu divljač. Srbija je u srećnoj situaciji da ovi trendovi nisu u potpunosti stigli i uticali na Vašu prirodu. Umesto da se ovo posmatra kao prepreka u razvoju, to bi trebalo videti kao priliku za razvoj. Svesno identifikovanje područja koja su bez efekata od prevelikog korišćenja pesticida i upotrebe đubriva, bez upotrebe GMO, mogu biti početak organskog upravljanja prirodnim zemljištem, u kojem postoji sve veći interes za takve proizvode. Vrlo često se takve oblasti nalaze u područjima sa niskom produktivnošću zemljišta, gde se upotreba pesticida i đubriva ne isplati. U Južnoj Africi je došlo do revolucije kada su farmeri počeli da preusmeravaju svoje farme za stočarstvo u rančeve divljine, jer prihod kroz upravljanje divljinom (foto turizam, lov, proizvodnja mesa iz lova) stvara više prihoda od familije. Na ovaj način, velike obasti zemljišta u Južnoj Africi, osiromašene od divljih životinja, ponovo su naseljene divljim životom i zato je Južna Afrika toliko uspešna da je vratila brojnost divljih životinja.

Problem nestajanja i devastacije staništa kroz različite vidove ljudskog delovanja (intenzivna poljoprivredna proizvodnja kojom su uništeni „zaštitni zeleni pojasevi“ za očuvanje biodiverziteta) ili nedelovanja (zapuštanje površina koje su bile bogati izvori hrane), takodje se pojavljuje kao prvorazredan. Kako uspostaviti mehanizam da vlasnici zemljišta budu motivisani da jedan deo ne obradjuju, nego da odredjeni procenat površine ostane za staništa divljači?

- Bilo je potrebno puno vremena za lobiranje kod Evropske komisije i njenih zemalja članica da se postigne da Zajednička poljoprivredna politika (CAP) više ne daje isplate, subvencije za proizvedene proizvode, kao što je jedan litar mleka npr. Ali stavlja zajedničko obezbeđivanje podsticaja za javnu i privatnu robu, što je u srži politike. Poljoprivrednici sada dobijaju plaćanja za usluge koje pružaju svim građanima, kao što su pejzaži, biodiverzitet na poljoprivrednim zemljištima, klimatska stabilnost iako nemaju tržišnu vrednost. Ova osnovna promena politike omogućava da poljoprivrednici mogu ostaviti delove svog zemljišta u svom prirodnom stanju, ali i dalje primaju isplate za sporedne usluge koje je učinilo to zemljište. Ostavljanje zemljišta "padajućim“ može čak povećati produktivnost farmera, kao što je oprašivanje obrađenih biljaka, polenom koji potiče iz prašnika sa susednog komada zemljišta. Rezultat takvih promena politike, kao što je u EU, omogućavaju poboljšanje uslova staništa za našu divljač. CIC je ponosan što je jedan od članova Evropske udruženja vlasnika zemljišta (ELO), koja je izuzetno uticajna u političkom lobiranju. Lovci u Srbiji bi mogli biti savetovani da zatraže pomoć  ELO da utiče na buduća dešavanja zemljišne politike u Srbiji. Interesantno je napomenuti da su zemljoradničke porodice u Evropi tokom mnogo vekova održavale visok nivo biodiverziteta na svom zemljištu, a zatim postale preko noći deo mreže zaštićenih područja EU ("Natura 2000"), bez kompenzacije, a zatim se suočavaju sa menadžmentom ograničenja i padom vrednosti njihove zemlje. U ovim slučajevima, pitate se, da li je pošteno biti kažnjen zbog toga što ste uradili pravu stvar.

Štete od divljači na poljoprivrednim kulturama je problem koji je veoma prisutan i znatno opterećuje poslovanje lovačkih organizacija u Srbiji. Kakva su evropska rešenja koja su dala dobre rezltate po ovom pitanju?

- Pre svega, nikada ne bi trebalo da govorimo o "štetama od divljači", jer divljač samo čini ono što prirodno radi: jede da postoji! Štete su do čoveka! S jedne strane, to je lovac koji drži preveliku populaciju neke divljači. Sa druge strane, greška je kod farmera, koji je zasadio npr. kukuruzna polja ogromnih dimenzija, sadeći čak i poslednji kvadratni centimetar tla do same granice šume. Šta bi trebalo da jedu divlje svinje, ako ne kukuruz i kako bi lovac trebalo da smanji populaciju divlje svinje, ako može da čuje kakokrckaju zubi u džungli kukuruza, ali ne mogu da ih stvarno vide. Mađarska je npr. u svom novom zakonu o lovu utvrdila da je određeni procenat poljoprivredne štete prirodan i da ga poljoprivrednici moraju tolerisati. Takođe je propisano da poljoprivrednici moraju ostaviti trake bez useva na granici svog polja pored šuma i trebaju podeliti ogromna polja useva trakama koje su dovoljno široke da bi lovcima omogućili lov na divlje svinje i drugu divljač. U nekim zemljama postoji mogućnost regulisanja pitanja odgovornosti za štete poljoprivrednih useva u pregovorima i na kraju u tekstu ugovora o zakupu između vlasnika zemljišta, - poljoprivrednog proizvođača i lovaca.

Da li CIC može da pomogne i posreduje izmedju lovačkih organizacija iz Srbije na investicijama iz IPARD fondova vezano za razvoj lovnog turizma u funkciji ruralnog razvoja?

-U principu postoji ekspertiza u okviru sekretarijata CIC, odeljenja i članstva uopšte za pružanje saveta o tome kako pristupiti finansiranju za razvoj lovnog turizma. Međutim, potrebno je biti svestan da sa jedne strane ova ekspertiza mora biti nadoknadjena izvan određene faze učešća u projektu, a sa druge strane, CIC ne može ući potpuno u razvoj lovnog turizma, jer bi to bilo u konkurenciji privatnog sektora i sopstvenih članova. Ali, DA, u principu postoje načini i sredstva za pružanje pomoći i u saradnji sa našom sestrinskom organizacijom FACE.

Da li CIC ima mehanizme kojima može direktno uticati na razvoj lovnog turizma, i na koji način se lovačke organizacije mogu obratiti i kome?

- Kao što sam već rekao, CIC se ne može smatrati uključenim u direktan razvoj lovnog turizma, jer pomoć na određenoj lokaciji može biti u direktnoj konkurenciji sa razvojem lovnog turizma na drugoj lokaciji.

Veliki problem predstavlja sve starija populacija ljudi koji se bave lovom, što objektivno dovodi dugoročno u pitanje sistem održivog lovstva. Prosečna starost lovca u Srbiji je preko 50 godina, a verujemo da je to i globalni problem. Kakve mere CIC preduzima i preporučuje kako bi se što više mladih, naročito iz velikih gradova, uključilo u lovstvo?

-CIC kao organizacija ima svoju radnu grupu "Mlado mišljenje", koja okuplja mlade ljude do 35 godina. Do 30 godina mladi ne plaćaju članarinu. Naši "stariji" članovi često uživaju u podršci članovima "Mladog Mišljenja" pozivajući ih u lov u različite zemlje i sponzorišući druženja. Osnovna ideja ovde je vrlo tradicionalna. Svaki "stariji" lovac ima obavezu da ubedi svoju ćerku, sina, unuku ili unuka da postanu lovci i time se rukovodi. Ako nema sopstvene dece, ili nijedan nije zainteresovan za lov, može se usvojiti i učenik. Posebno u urbanom okruženju doživljavamo renesansu lova među mladima. Pobeći od buke i stresa, digitalnog sveta, u želji da jedu zdrave hrane (meso), gledanjem popularne serije o prirodi na televiziji, sve dovodi do povećanog broja mladih lovaca u mnogim delovima Zapadne Evrope. Ovde beležimo pojavu eksponencijalnog porasta učešća mladih žena koje dobijaju  svoje lične lovne licence.

Lovačko oružje – sistem preregistracije i kontrole oružja je jedna od tema kojom se bavio evropski parlament, i postoje preporuke da se liberalizuje nabavka i držanje lovačkog oružja. U Srbiji je na žalost nova regulativa još komplikovanija i rigidnija nego što je bila. Da li CIC može nekim svojim preporukama i savetima pomoći da se u Srbiji ovaj problem reši?

- Pa, ne možemo obećati kakav će biti ishod, ali prvo ćemo imati studiju situacije. Siguran sam da će eksperti u okviru FACE biti podjednako spremni da to zajedno sa CIC-om razmotre.

Poslednjih godina je u Srbiji pojačano delovanje NVO koje sebe nazivaju zaštitnicima prirode,  životinja i posebno ptica. U svom delovanju mnoge od tih NVO idu u krajnost i radikalizuju svoje istupe, dotle da traže čak i potpunu zabranu lova svih vrsta. Poznato nam je da CIC ima potpisan protokol sa sličnim nevladinim organizacijama, pa pitamo da li postoji mehanizam koji bi mogao da neutemeljene tvrdnje, zahteve i istupe svede u okvire normalnog dijaloga, za koji su se lovci uvek zalagali?

- Moramo napraviti distancu između organizacija, sa kojima je beskorisno trošiti bilo kakav napor, jer su oni sastavljeni od ljudi koji ne žele da slušaju i govore, već se samo trude da realizuju svoje radikalne ideologije. Međutim, postoje organizacije koje dele mnoge interese sa nama lovcima i umesto da se koncentrišemo na kontradikcije, treba postaviti prioritet zajedničkoj osnovi u interesu divljači, prirode i ljudi. Sa tim organizacijama treba razviti protokol saradnje, jer inače se izgubi ogromna količina energije za borbu protiv svakog drugog. Ova energija treba da se pretvori u pozitivnu energiju i konstruktivnu saradnju. Osnova toga su pregovora koji vode ka saradnji i međusobnom poštovanju. Imamo bezbroj primjera u kojima je to funkcionisalo i gde smo se uvrstili na istoj liniji sa našim bivšim protivnicima. Ja mogu samo da vas potaknem da to isprobamo i počnemo sa poštovanim NVO sa međunarodnim poreklom kao što su WWF* i IUCN**, koji obe službeno podržavaju održivi lov kao sredstvo za očuvanje prirode.

*Svetska fondacija za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature (WWF) međunarodna je nevladina organizacija osnovana 1961. godine sa ciljem zaštite prirode.

**International Union for Conservation of Nature (IUCN)) је medjunarodna organizacija која deluje u polju zaštite prirode i održivog upravljanja prirodnim resursima

Izbor pitanja i prevod sa engleskog je uradio Lala i Admin Tim Srbijalov.

   
Komentari
136 #1 Lala
dana 13.01.2018. 17:30
Zahvaljujem svima koji su mi čestitali za ovaj intervju, i skoro mi blokirali telefon Grin.
Velike zasluge za dobijanje ovog intervjua datog meni ima jedna osoba, koja ima ogromne zasluge za mnogo toga dobrog što se u lovstvu Srbije dešavalo u prethodnih par decenija.
Moj respekt i poštovanje, ta osoba će se sama prepoznati.
716 #2 DakiNS
dana 15.01.2018. 19:15
Da ima pameti ovaj interviju bi bio dobra smernica za dalje delovanje LoSoSa ai ostalih , međutim njima je mnogo značajnija borba za lovačke novce od prosperiteta lovstva. Onaj interviju Šorgmaza me je skoro rasplakao od miline, koliko nam je lepo i sa koliko uspeha on (ne)radi. O neistinama ne bih. Najstrašnije mi je pročitati kako je finansijski izveštaj posle friziranja prihvaćen. Verujem da će izveštaj o vrednosti upropaštene lovačke imovine rasplakati sve lovce.
2585 #3 davorcalic
dana 15.01.2018. 22:02
Lalo cestitam ti na ekskluzivnom intrervjuu a posebno na pitanju resavanja podmladjivanja lovackih redova... odgovor predsednika CIC-a me zaista odusevio... nesto slicno se desava i kod nas, naime posle izgradnje streljane dolaze nam deca koji nemaju nikakvih dodirnih tacaka sa lovstvom, jednostavno hoce da se bave streljastvom a resenje koje trenutno razmatramo da svi oni budu clanovi lovackog podmladka, da idu na druzenja sa nama i da budu clanovi streljackog kluba... sigurno cemo ih privuci u nase redove....
Upišite komentar
Molim Vas ulogujte se da biste upisali komentar.

Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 13
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,402
Najnoviji član: Vlajko1976

Poslednje vesti
Izbori u lovstvu Vojvodine
Lovne karte - informacija iz LSV
Lovne karte 2021./22.
Magazin Predator novi broj na kioscima
Nezvanično saznajemo

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


avatardalibor
Offline
· 24.03.2021. 09:49

Pozdrav kolege nakon duzeg vremena iveli 4


avatarLimun
Offline
· 13.03.2021. 20:30

Pozdrav Slavo takođe posle dugo vremena Bye


avatarslavaplana
Offline
· 06.03.2021. 12:42

Dobar dan posle 5god.


avatarbogoljub
Offline
· 10.01.2021. 07:20

Obradoviću srećan rođendan iveli


avatarPlaninko011
Offline
· 07.01.2021. 06:31

Hristos se rodi kolege i da proslavite praznike sa vasim porodicama u zdravlju i sreci.


avatarbogoljub
Offline
· 18.12.2020. 22:17

Srećan rođendan lovci Rodjendan
60,508,028 posete www.srbijalov.com