Dodatak za biografiju: Još malo o Šormazu!

Posle svih dešavanja vezanih za održavanje redovne i izborne Skupštine LSS, posle brojnih reakcija i još uvek nerešenih odnosa na relaciji LSS-LSV, moramo da skrenemo pažnju na jedan detalj koji je izgleda promakao mnogima ili se pak, što bi bilo mnogo gore, taj detalj prećutkuje iz bilo kog razumnog ili nerazumnog razloga? O čemu se radi?

Naime, poznato je svima koji prate dešavanja u lovstvu Srbije da su sednice Skupštine bile održane 27.10.2018. u zgradi stare Narodne skupštine Srbije. Ništa loše nema u tome, naprotiv, to samo podiže važnost dogadjaja. Ono što je sporno u toj priči jeste činjenica da su radnici obezbedjenja Skupštine Srbije, pa čak i uniformisana lica MUP, dozvolili sebi, ili su zloupotrebljeni, da rade po komandi sada već bivšeg predsednika LSS Dragana Šormaza! Pisac ovih redova je bio direktni svedok i učesnik kako je obezbedjenje zgrade reagovalo na Šormazova naredjenja, pa se postavlja nekoliko pitanja:

-          Da li radnici obezbedjenja, u slučaju ustupanja sale u zgradi za neki dogadjaj, za svoj rad odgovaraju Službi zajedničkih poslova državnih organa u skladu sa propisima i sistematizacijom, ili odgovaraju organizatoru skupa u skladu sa samovoljom jednog čoveka?

-          Da li su radnici obezbedjenja dužni da izvršavaju naloge nekog ko po sistematizaciji poslova nije zadužen za pitanja bezbednosti zgrade nego je organizator skupa kojem je ustupljena sala zgrade?

-          Da li je Dragan Šormaz, bez obzira na status narodnog poslanika, svojim postupanjem prigrabio sebi veća ovlašćenja i prava nego što ih ima, time što je po svom nahodjenju naredjivao obezbedjenju zgrade koga da puste u salu Narodne skupštine, a koga da ne puste? Da li je samovolja ovim prešla granicu lovačke organizacije, i zašla u državnu strukturu?

-          Da li se prisustvo javnom skupu, što zasedanje Skupštine LSS svakako jeste, može bilo čijom voljom, ćefom ili kapricom ograničiti, ako je u skladu sa zakonom? Da li je neko iz državne strukture koja upravlja objektima prećutno tolerisao Šormazovu samovolju, ili je to dotični uradio na svoju ruku?

-          Da li se prisustvo novinara na zadatku na javnom skupu može zabraniti, uprkos uredno poslatoj akreditaciji i pokazanoj novinarskoj legitimaciji?

-          Da li su radnici u državnoj službi u obavezi da slušaju bilo čija naredjenja osim od svojih službeno pretpostavljenih? Ovo pitanje se odnosi i na uniformisana lica, radnike MUP, jer je na ulazu u zgradu bio prisutan i jedan policajac u uniformi.

Neshvatljivo je, zaista, da od 120 ljudi koji su prisustvovali sednici Skupštine LSS niko, ama baš niko, ne postavi  bilo koje od navedenih pitanja! Da je na samoj Skupštini sa govornice bilo postavljeno bar jedno od ovih pitanja, verovatno ne bi došlo do mučnih scena sa vojvodjanskim delegatima i novinarima na ulazu i ispred zgrade NARODNE (naglašavamo) skupštine, a ne Šormazove skupštine ili bilo čije druge.

Ova pitanja ostaju za sada bez odgovora, ali izgleda i bez pitanja i odgovora o ličnoj odgovornosti onog koji je sve ovo zamesio. Neka oni koji su podržavali Dragana Šormaza stave prst na čelo i razmisle koliku štetu je taj čovek napravio u LSS, ali ne samo lovcima, nego i partiji iz koje dolazi, i koja ga je postavila na mesto NARODNOG (naglašavamo) poslanika koji je sebi dao za pravo da nekog pušta a nekog ne pušta na Skupštinu jednog udruženja gradjana uz pomoć radnika u državnoj službi!

Svakako, ovo je još jedan važan momenat, koji bi trebao da bude deo biografije BIVŠEG. Za nauk svima kojima bi palo na pamet da se slično ponašaju, ali i svima onima koji su ćutali dok se sve to dešavalo. One koji sada pokušavaju da se sve prepusti zaboravu rečima 'Šormaz je prošlost' trebalo bi reći: ON jeste prošlost, ali njegov rad nije, ne zastareva tako brzo!

A valjda će i odgovora na ona postavljena pitanja biti.