Pododbor za poljoprivredu Skupštine Srbije: gosti na sednici predsednici lovačkih saveza

Danas, 22.11.2018. godine u Skupštini Srbije je održana sednica pododbora za poljoprivredu, kojoj je predsedavao narodni poslanik Milija Miletić iz Svrljiga. Tema sednice je bila zaštita poljoprivrednih kultura, a gosti na sednici su bili i predsednici lovačkih saveza: LSS Bratislav-Braca Ćirković, LSCS Tomica Radosavljević i LSJiS Zoran Aleksić. Prisutan su bili i državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević i predstavnik Uprave za šume ministarstva poljoprivrede Miodrag Strnad. Predsednici lovačkih saveza su iskoristili priliku da članovima pododbora, narodnim poslanicima, iznesu problematiku koju lovci i lovačke organizacije imaju kada je u pitanju i zaštita poljoprivrednih kultura, ali i staništa za divljač pa i same divljači.

Pre nego što malo detaljnije iznesemo šta je sve rečeno, smatramo da su naši lovački funkcioneri u svojim izlaganjima osvetlali obraz, i da ih zaista treba pohvaliti za energične i argumentovane nastupe. Takodje je zapaženo bilo izlaganje Miodraga Strnada, koji je još jednom pokazao da odlično vlada problematikom lovstva u strateškom razmišljanju.

U samom uvodu narodnim poslanicima se obratio predsednik LSS Bratislav Ćirković. Uz pojašnjenje da lov nije samo odstrel, nego pre svega briga i uzgoj divljači i da je uloga lovaca u tom smislu ključna, a lovci kroz prihranu divljači, kroz obezbedjivanje pojilišta i kroz plansko gazdovanje to i sprovode. Ćirković je izneo da je ogroman problem paljenje strnjišta i žetvenih ostataka, čime se neretko paljevina prenese i na susedne parcele, pa se tako uništava i divljač i staništa za divljač. Tokom svog izlaganja Ćirković je pomenuo i preregistraciju oružja koja se sprovodi kao da lovci prvi put nabavljaju oružje, i da je taj postupak preregistracije jedan od razloga pada broja lovaca članova saveza.

Predsednik LSCS Tomica Radosavljević, uz ovaj problem, izneo je da i pored obaveze korišćenja plašilica tokom obrade zemlje plašilice se vrlo retko koriste, čime se čini velika šteta na divljači a pre svega na mladuncima, koju nije moguće sagledati, i o čemu nema podataka. Sledeći problem je regulisanje šteta od divljači na usevima. Pomenuo je Radosavljević i zakonska rešenja koja regulišu rad lovačkih organizacija i koja su za lovce sporna, i to Zakon o udruženjima, Zakon o veterini i Zakon o oružju i municiji. Istakao je ogroman problem u vezi preregistracije oružja, i oko visine taksi koje su previsoke. Tomica Radosavljević je naglasio da je volonterski rad lovaca na lokalu osnov na kojem počiva lovstvo i da se to mora imati u vidu, jer je nejasno kako bi država bez lovaca mogla da održava i gazduje lovištima.

Zoran Aleksić, predsednik LSJiS, je naglasio ulogu lovaca u prihrani divljači, koja se sprovodi u skladu sa planskim dokumentima i uz saradnju sa državom. Prihrana je naročito važna u vremenskim neprilikama i nepogodama (niske temperature, poplave, požari...). Aleksić je ponovio stav o preskupom postupku preregistracije oružja. U tom kontekstu Aleksić je pomenuo javno a neodržano obećanje direktora policije Rebića dato pre par godina na proslavi jubileja LSS, vezano za preregistraciju.

Predstavnik Uprave za šume Miodrag Strnad je govorio o prevenciji šteta od divljači. Pomenuo je brojnost divljači i upravljanje tim resursom po planskim dokumentima koje odobrava država. Naglasio je Strnad potrebu prihrane divljači i izgradnju pojilišta kao jednu od mera kojom se populacija divljači održava, ali je pomenuo i povredjivanje divljači (poledica i led) i uginuća u vremenskim neprilikama. Izneo je podatak da je ove godine iz Fonda za razvoj lovstva država dodelila 5,5 miliona za 37 korisnika lovišta, od kojih je većina u nerazvijenim delovima Srbije. Ta sredstva su data kao subvencija, pošto je zakonska obaveza korisnika lovišta da voi brigu o prihrani divljači.

Za reč se javila narodna poslanica Nada Lazić iz Novog Sada, koja je prvo izrazila žaljenje zbog izostanka predstavnika vojvodjanskih lovaca (poziv je, kako saznajemo, bio upućen). Lazićeva je iznenadjujuće dobro bila upoznata sa problematikom lovstva, pa je pomenula različitost u prilikama u Vojvodini u odnosu na druge delove Srbije, pre svega imajući u vidu vrlo malu pošumljenost, gde je praktično golet. Zapitala se zašto se ne rade vetrozaštitni pojasevi, a u kontekstu bespravne seče i uništavanja šume i staništa za divljač (trščari, remize...) postavila je pitanje kontrole, kaznene politike i sudske prakse.

Miodrag Strnad je u dodatnom obraćanju-odgovoru na Lazićkino izlaganje, predočio prisutnima da intenziviranje poljoprivrede u Vojvodini i uzurpiranje zemljišta ima za posledicu uništavanje staništa divljači. Nekontrolisana upotreba hemije dovodi dodatno do trovanja divljači, što se svake godine i vidi, ali dovodi i do oboljevanja divljači, što će ostaviti dugoročne posledice. Strnad je pomenuo da je deo Srbije južno od Save i Dunava solidno pošumljen, ali da i tamo ima problema, jer se flora menja i pojavljuju se kisele trave nepogodne za ishranu divljači biljojeda. Ta divljač zbog toga migrira u druge krajeve gde je baza ishrane ostala nepromenjena, a za biljojedima migriraju i mesojedi.

Za reč se javio i narodni poslanik, član odbora Bogatinović iz Leskovca, koji je izrazio zadovoljstvo diskusijom i pozvao lovačke predstavnike ali i predstavnike ministarstva da u istom sastavu dodju u Leskovac gde bi se organiizovao sastanak sa lokalnim lovcima i predstavnicima lokalne samouprave. Bogatinović je bez ulaženja u detalje pomenuo da ima prilično problema u LU iz Pečenjevaca i Bojnika.

ODgovorio mu je Ćirković rečima da će se LSS svim silama truditi da probleme rešava. U narednom periodu LSS će voditi brigu o divljači, ali i o staništima. Ponovio je Ćirković stav da loša zakonska rešenja dovode do osipanja članstva u lovačkim organizacijama, ali i do pada prihoda o lovnog turizma. Njegovo izlaganje je dopunio predsednik LSCS Radosavljević, rekavši da je LSS član evropske i svetske asocijacije lovaca, i da je trend u lovstvu da se akcenat stavlja pre svega na očuvanje staništa, što posledično dovodi do povećanja brojnosti divljači.

Ovo su samo kratki akcenti iz diskusije koja je trajala više od sat vremena. Rečeno je na sastanku još mnogo toga, pominjan je i prethodni predsednik LSS Šormaz, čestitano je Braci Ćirkoviću na izboru, i izneto je očekivanje da će lovačke organizacije mnogo bolje sada saradjivati sa državom. Naš utisak je da je ovaj sastanak uvod u nastavak rada na izmenama Zakona o lovstvu, ali i izmenama nekih drugih zakona. Narodni poslanici članovi pododbora za poljopprivredu su, utisak je, bili vrlo kooperativni i da su dobro razumeli poruke koje su im uputili lovački predstavnici.Sve u svemu, ovo je bio jedan od redjih sastanaka za koje se može reći da nije bilo prazne priče. Posledice ovako uspešnih sastanaka će se videti u skupštinskom radu kada na dnevni red budu došle izmene zakona, i kada poslanici budu glasali. Praktično, svojim izlaganjima lovački predstavnici su indirektno lobirali kod zakonodavca, i mišljenje je da su to ovom prilikom prilično uspešno uradili. Rekli su manje-više sve što je trebalo reći, ni premalo ni previše, sa dobro akcentovanim detaljima. Predsedavajući pododbora Milija Miletić je do sada u par navrata pokazao da ima puno razumevanje za lovce i lovačke probleme, i to mu treba zapamtiti po dobru. Sastanci ovakve vrste su, mišljenja smo, više nego dobrodošli u rešavanju problema sa kojima se lovstvo susreće, i treba insistirati na češćim ovakvim sastancima.

Snimak sednice skupštinskog pododbora možete pogledati klikom na link:

http://www.parlament.gov.rs