Štete od divljači: da li su baš uvek krivi samo lovci?

Velike probleme u radu lovačkih organizacija predstavljaju tri stvari: krivolov (lovokradja), šteta od divljači u saobraćaju i naknada šteta koju divljač načini na usevima (štete od divljači). Krivolov direktno umanjuje fondove divljači, a naknada šteta direktno umanjuje lovačke novčane fondove. Krivolovom se bavimo već dugo vremena na posebnoj forumskoj temi, a štetama od divljači se uglavnom bave uprave lovačkih organizacija i nadležni sudovi, kada poljoprivrednici podnesu tužbe (osnovane ili neosnovane) za naknadu šteta na usevima od divljači. Štete od divljači u saobraćaju su posebna priča. Dosadašnja praksa sudova je uglavnom bila takva da su skoro redovno presudjivali u korist vlasnika useva, a naknada šteta i sudski troškovi su dovodili neretko u teške probleme lovačke organizacije.

Povod za ovaj tekst je presuda Apelacionog suda iz Niša iz novembra meseca 2018. godine, kojom je odbijen zahtev za naknadu za kompletnu načinjenu štetu na usevima od divljači, kojom je utvrdjeno da postoji i odgovornost vlasnika useva koji takodje, pored lovaca, mora da preduzme odredjene mere zaštite useva od divljači. Dakle, štetu će, pored lovaca, morati da snosi i vlasnik useva, jer nije preduzeo mere koje propisuje Pravilnik o merama za sprečavanje šteta od divljači, pa je time doprineo nastanku štete. Pomenuti Pravilnik o merama za sprečavanje šteta od divljači možete pogledati klikom na link: http://www.srbijasume.rs/pdf/mere_stete.pdf

Nadamo se da svi pravni zastupnici (advokati) znaju koji je najbolji način da zastupaju u ovakvim sporovima lovačke organizacije, ali nije na odmet da citiranjem obrazloženja Apelacionog suda iz Niša podsetimo i uprave lovačkih organizacija, i poljoprivrednike, i advokate, šta se može uraditi, naravno, ukoliko sud uvaži iznete argumente. Pravosnažna presuda Apelacionog suda u Nišu može takodje biti jedan od argumenata kako da lovačke organizacije traže objektivno utvrdjivanje odgovornosti, i svoje i tudje. Stepen nečije odgovornosti sud utvrdjuje u svakom pojedinačnom slučaju posebno.

Citiramo:

• Postoji doprinos nastanku štete od divljači, kada vlasnik useva nije preduzeo sve mere predviđene pravilnikom za sprečavanje iste.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tužilja pretrpela štetu, shodno odredbama čl. 154. ZOO, da je ona u uzročno posledičnoj vezi sa propustima tuženog da preduzme potrebne mere u zaštiti njenih useva od divljači, pa je odgovoran za istu, kao korisnik lovišta, shodno čl. 173. ZOO, koji propisuje da šteta nastala od opasne stvari smatra se da potiče od te stvari, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, po principu objektivne odgovornosti. Takođe je pravilno utvrdio i da je tužilja doprinela da do nje dođe, jer ni ona nije preduzimala sve propisane mere zaštite svojih zasada, shodno čl. 192. ZOO, u vezi čl. 88. Zakona o divljači i lovstvu, kojim je propisano da pravno, odnosno fizičko lice, kome je divljač prouzrokovala štetu, ima pravo na naknadu samo ako je preduzelo propisane mere za njeno sprečavanje.

Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je pobijana presuda nezakonita, jer prvostepeni sud nije na pravilan način utvrdio visinu štete, niti odmerio doprinos tužilje, koji je veći od nađenih 30%. Ovo stoga što su veštaci poljoprivredne struke, koji su tokom postupka sačinjavali svoje nalaze i mišljenja o vrsti i količini uništenih biljaka, tj. klipova kukuruza, od strane divljih svinja, na parceli tužilje, usaglasili u pretežnom delu osnovne i bitne parametre za pravilno utvrđenje nastale štete, na osnovu čega je jedan od njih samo dao matematičku vrednost pričinjene štete, kojoj tuženi nije prigovorio. Takođe je i doprinos tužilje pravilno cenjen, s obzirom da je ona preduzimala neke od mera predviđenih Pravilnikom o merama za sprečavanje štete od divljači, a koje se tiču vezivanja pasa, korišćenja vidljivih plašila i mehaničkih sredstava, periodičnog paljenja guma i povremenog korišćenja plinskog topa, ali da one nisu kvantitativno propratile potrebe da se to efikasno učini."

(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž 1315/2018 od 15.11.2018. godine)

Nadamo se da će ovaj tekst pomoći lovcima i lovačkim organizacijama u nekim budućim sporovima sa poljoprivrednicima oko naknada štete, jer, od kada je divljači i useva od tada ima i šteta, pa i sudskih sporova. Možda je najbolje da se u slučaju nastanke štete od divljači vlasnik useva i korisnik lovišta dogovore o visini naknade ako je nesporno da je divljač načinila štetu, bez pokretanja sudskog spora? Nije daleko od pamet pretpostaviti da ima nesavesnih vlasnika useva koji tužbama za naknadu štete pokušavaju da sebi pribave dodatni prihod na teret lovaca?