Novi Sad: Burna sednica UO LSV oko prava na kandidaturu za izbore

Nakon što je UO LSV krajem decembra raspisao redovne izbore u vojvodjanskom lovačkom savezu, krenuo je izborni proces, koji je podrazumevao pre svega prikupljanje potpisa podrške za kandidate. Statut predvidja da za predsednika i za zamenika predsednika pretendent treba da prikupi 15 potpisa LU članica saveza, dok je za funkciju člana UO ili NO potrebno prikupiti 5 potpisa, nakon čega se do 15. marta trebaju Skupštini proslediti liste verifikovanih kandidata.

Naravno, nije trebalo puno vremena da se sazna ko želi da se kandiduje za čelna mesta i organe uprave LSV. Kao jedan od kandidatskih tandema za najviše funkcije u savezu su figurirali Novak Andrić iz Zrenjanina za predsednika i dosadašnji predsednik LSV Aleksandar Milovančev za zamenika; drugi tandem je dosadašnji zamenik Miloš Beuković za novog predsednika, i predsednica prvog Damskog lovačkog kluba iz Bečeja, Sanja Momčilović-Bognič za zamenika predsednika LSV.

Kako to obično i biva u predizbornim kampanjama, pored javnog agitovanja, vodila se ona mnogo prikrivenija, a rekli bi smo i neetička kampanja u kojoj se neretko koriste sve metode kako bi se postigao cilj. Izvodjači radova u toj prikrivenoj kampanji nikad nisu sami kandidati, nego tu vrstu rabote obavlja drugi ešalon ’jurišnika’, koji kasnije, po završetku izbora, svoje zasluge gledaju da ’naplate’ nekom funkcijom, povlašćenim statusom ili na ko zna koji način. Dakle, vodjenje politike ’na naš način’ u esencijalnom smislu, gde je opšti interes često samo maska za parcijalne interese. Žrtve takvog načina vodjenja politike nekad budu i sami kandidati, pošto ’jurišnici’ svojim neodmerenim ili bahatim istupima mogu da izazovu i efekat bumeranga, koji se obije o glavu onome za koga 'jurišnik' radi, mada u krajnjoj liniji radi ipak samo za sebe.

Tako je bilo i ovog puta; sa terena su nam stizale informacije koje naravno nije bio moguće proveriti (niko neće da stane imenom i prezimenom iza priča), o svim mogućim vrstama agitovanja koje vam mogu pasti na pamet. Elem, kao jedna od varijanti da se eliminiše konkurencija nekom je palo na pamet da potegne jednu nedovoljno preciznu odredbu Statuta, čl.34 tačka 10, koja kaže da se, prevedeno, u organ uprave – Upravni odbor – ne može kandidovati više od dva puta zaredom. Ništa sporno, ali tu su se odmah našli tumači odredbi po sistemu ’dva pravnika, tri tumačenja’, koji su zaključili da to važi i za predsednika i zamenika, koji su samo po funkciji članovi UO, iako se kandiduju ne za člana UO, nego baš za odredjenu inokosnu funkciju predsednika, odnosno zamenika. Govorimo o Statutu čija je izmena dva puta propala zbog nedostatka potrebnog kvoruma. O predsedniku i o zameniku postoje posebne tačke tog člana Statuta, ali hajde da ne izigravamo mi pravnke, koga zanima neka pogleda.

Nije trebalo biti mnogo pametan pa zaključiti da se takvo prošireno i kreativno tumačenje odnosi na osporavanje mogućnosti kandidature pre svega Miloša Beukovića, ali ne samo na njega, taj utisak je prosto bilo nemoguće izbeći. Upravni odbor je zbog toga zatražio mišljenje svoje Komisije za pravna pitanja, koja je posle svoje sednice preglasavanjem donela mišljenje da se takva kandidatura ne može uvažiti, i to mišljenje prosledila Upravnom odboru, koji je danas imao svoju sednicu sa burnim tokom, gde su ukrštani argumenti svih vrsta. Kao krajnji ishod sednice UO LSV jeste odluka da se ne prihvati mišljenje Komisije za pravna pitanja – što li su je i pitali, mogli su odmah sami odlučiti kao što jesu - i da se predsednik ili zamenik predsednika MOGU kandidovati za neku drugu funkciju u upravi više od dva puta zaredom, čime su otvorena vrata za Beukovićevu, i slične kandidature.

Nije nikakva tajna da je saradnja izmedju dosadašnja dva čelna čoveka LSV, dva profesora, Milovančeva i Beukovića, bila pre svega protokolarna i svedena na onoliko koliko se mora. Iako smo više puta pisali i govorili da je prvi put u istoriji da su na čelu saveza dva visoka intelektualca, profesora, jedan kao uticajni političar i privrednik a drugi kao priznati uticajni stručnjak i lovni radnik, i da je ta činjenica obećavala prosperitet, do toga nije došlo, a razloge zašto se tako desilo najbolje znaju oni sami. Ne želimo da verujemo da je samo sujeta u pitanju, ali ne isključujemo ni taj razlog.

Kako to obično biva, dok se dvojica ne dogovore, treći koristi. Zato ne treba gubiti iz vida da je kao jedan od glavnih izvodjača radova u ’onoj’ diplomatiji u korist jedne od strana u izborima bio direktor Vojvodjanskog lovca doo Milenko Zeremski, koji zaista prečesto koristi svoj uticaj stručne službe na vodjenje politike, koju treba da vodu Upravni odbor u skladu sa odlukama Skupštine LSV. Umesto da se drži struke i da se ne petlja u politiku, Vojvodjanski lovac se pretvorio maltene u paralelnu strukturu LSV, pa se prečesto nije znalo gde prestaje domet uprave LSV, a gde počinje struka – dobijena je jedna nedefinisana špricer-mešavina koja je izgleda najviše u glavu udarila direktora firme, jer je UO LSV predstavljao skupštinu Vojvodjanskog lovca koja je tolerisala svašta, pa čak i višegodišnje kašnjenje u izradi lovnih osnova za lovišta, glavnog planskog dokumenta, čime su neka LU dovedena u situaciju da lov izvode mimo zakona. Vrlo loši finansijski rezultati poslovanja firme nisu predstavljali prepreku da se umesto u struku i posao, ćerka firma sve dublje petlja u politiku. Imajući ovo  u vidu, posle današnje odluke UO LSV,  mogli bi smo figurativno reći da je u današnjoj utakmici izmedju timova Beukovića i Milovančeva najviše izgubio Zeremski koji bi trebao da je samo publika. Niko u LSV niti u stručnoj službi nije glup, naprotiv, i posle današnjeg indikativnog izjašnjavanja članova UO LSV ponovo možemo da kažemo da će aprilski izbori u LSV biti ujedno i svojevrstan referendum o sudbini Vojvodjanskog lovca doo, koji svojim dosadašnjim radom i rezultatima u vojvodjanskom lovstvu daje dobrane razloge da se preispita postojanje te firme i njihov način obavljanja stručnih poslova u lovištima – brojnost divljači u Vojvodini, ali i brojnost lovaca članova LSV koji je u konstantnom padu već godinama, kao i višegodišnji loši finansijski rezultati rada te firme delegatima treba da budu reper kad budu odlučivali. Ishod postaje sve izvesniji.

Ono što po svaku cenu treba izbeći, bez obzira na rezultate izbora, jeste dalje propadanje LSV i dalje osipanje članstva. Sve je tačnije ono poredjenje izneto pre nekoliko godina na Skupštini LSV, da je savez od luksuznog broda kruzera postao čamac na vesla, a mi bi smo dodali da je uz to postao i bušan, a dobar deo veslača umesto da vesla, igra pikado.

Izborna Skupština LSV je zakazana za 6. april, u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta, na istom mestu gde su održani izbori pre 4 godine. Nosimo se mišlju, ne bez osnova, da predložimo da se za lovce  Poljoprivredni fakultet preimenuje u Waterloo, a ostaje da se vidi ko će od kandidata dobiti ulogu Vojvode od Velingtona, a ko će proći kao Napoleon. Ko ne razume metaforu, neka malo prelista istoriju, a može i Google da mu pomogne.