Želite li da postanete milioner?

Kakvi su rezultati milionski vrednog tromesečnog projekta iz Fonda za lovstvo AP Vojvodine, u aranžmanu 'Vojvodjanskog lovca'

Ako ste pomislili da je naslov teksta reklama za nekad popularni kviz, prevarili ste se! Želimo da predočimo javnosti način kako dobiti (i potrošiti) milion dinara bez puno truda i ulaganja, ali i bez nekih rezultata. Milion dinara koje su lovci uplatili kroz naknade za lovnu kartu i za divljač.

O čemu se radi: u prilici smo da lovačkoj javnosti prezentujemo jedno epohalno istraživanje pod nazivom ’Monitoring prepelica’, koje je tokom 2018. godine uradio tim eksperata iz nadaleko čuvene ćerke firme LSV, nenadmašnog ’Vojvodjanskog lovca’ doo na čelu sa sveprisutnim direktorom Milenkom ing. Zeremskim. Priča počinje prošlogodišnjim raspisivanjem konkursa za dodelu sredstava iz Fonda za lovstvo AP Vojvodine, gde je aplicirao i ’Vojvodjanski lovac’ kao jedini za projekat ’Monitornig prepelice’, i na tom konkursu mu je projekat odobren i podržan sa milion dinara iz budžeta. Podsećanja radi, da kažemo da se iz Fonda za razvoj lovstva finansiraju projekti od bitnog značaja za razvoj lovstva, barem tako piše u aktima. I tako, prodje konkurs, komisija koja je odlučivala o dodeli sredstava je svoj deo posla uradila, rezultati konkursa su objavljeni i moglo je da se krene u posao. Očekivanja dela lovačke javnosti i struke su bila  da će ovaj projekat ’Monitornga prepelice’ dati odgovore na pitanja zbog čega je prepelica mnogo manje nego ranije u lovištima, da će biti odgovora kolika je domaća populacija prepelice koja se gnezdi u vojvodjanskim lovištima, a koliko ih je ovde samo u migraciji za Afriku, krajem leta. Očekivanja su bila da monitoring pruži odgovor da li na evidentno smanjenje brojnosti utiče npr. preterana upotreba hemije u poljoprivredi (po zlu čuveni herbicid TOTAL, recimo), ili koliko paljenje strnjišta utiče na redukciju brojnosti, koliko su odstrelne kvote realne i održive, i slična pitanja.

A šta smo dobili? Idemo redom: pre svega, u rezultatu je data metodologija monitoringa na odredjenim parcelama u 15 Lovačkih udruženja koja glasi: ’Brojanje će vršiti 2-3 brojača uz pomoć 2-3 lovačka psa. Brojanje će se vršiti 1-2 puta u toku sedmice u jutarnjim i u večernjim časovima u toku posmatranog perioda.’ Posmatrani period je od 15.jula do 10. oktobra., dakle nepuna tri meseca. Eto, dakle, 2-3 brojača u lovištu sa 2-3 psa na par parcela će, po mišljenju stručnjaka iz pomenute firme, obezbediti validan uzorak i dati osnov za rešenje problema prepelica dok kažeš ’marka!’, ili ’ferma’!

E sad počinje veseliji deo: podatke su uglavnom slali brojači iz lokalnih LU - ne mislite valjda da su sva brojanja ili većinu njih vršili umetnici iz firme, a terenskog dodatka nema? Ko će da haba garderobu od 1.000 evra (kupila firma) za naše stručnjake-manekene na tamo neke prepelice? Kad smo kod pregleda podataka sa monitoringa (a radi se o najobičnijem brojanju!), dolazimo do frapantnih rezultata! Tako je, recimo, uz primenu navedene metodologije, u jednom lovištu na 4 parcele veličine oko 110 ha, izbrojano za svega dva sata čak 450 prepelica! Fenomenalan rezutat i neverovatne sposobnosti brojača koji valjda imaju ugradjene radare da snime i prebroje toliko ptica u onom brišućem letu prepelice! Možda su njih ’2-3 brojača’ svoje pse naučili da i oni broje, pa eto tačnijih rezultata. Siroti psi, od toliko prepelica ne bi iz marke izlazili, pošandrcali bi od količine mirisa! Da pojasnimo: čista matematika kaže da, ako je ovo tačno što piše u rezultatima, to znači da se u proseku na svakih 20 sekundi dizala po jedna prepelica! Posebna je tema kako 2-3 čoveka mogu za dva sata da pretraže 110 ha, uzduž i popreko, možda jedino trčeći, a to bi mogao biti vremenski rezultat dugoprugaša u olimpijskoj normi! Trče i broje, beleže, ne piju vode, teleportuju se sa parcele na parcelu ne gubeći vreme... Ima tih rezultata sa ciframa preko 200-300 izbrojanih prepelica koliko ti duša hoće i na manjim parcelama i u raznim LU! Skoro da bi u nekim lovištima moglo da se govori i o prenaseljenosti prepelica, sudeći po iznetim podacima. Zar bi iko smeo da posumnja u ovakvo brojanje? Ma sto posto se precizno brojalo, garancija, ’majke mi!’. Hajde, probajte naglas sedeći u fotelji brojati do 450 i merite vreme, začudićete se koliko će vam trebati. Zanimljivo je da su dani u kojima je brojanje vršeno nekako uspeli da se često poklope sa lovnim danima, ali ’ajd da ne teramo mak na konac... Elem, svako ko je ikad u životu lovio prepelice, čak i kad su najjači ’cugovi’ (preleti), zna da je pravo čudo ako uspe da podigne 20-30 prepelica! Zato su rezultati brojanja nekih od ’2-3 brojača’ vrlo upitni čak i za prosečnog lovca, ali tu su stručnjaci koji takve rezultate ne dovode u pitanje, nego ih na ono ’majke mi’ prihvataju.

Sam rad u celosti najveći deo ćini sadržaj oko opisa opštih podataka o lovištima, tekstualnim opisom granica lovišta (prepelice moraju da znaju granice?), snimkom dela lovišta uzetim verovatno sa Google mapa, navodjenjem detalja iz Ugovora o korišćenju lovišta (veoma bitno za prepelicu!), čak i sa detaljima o preciznoj geografskoj dužini i širini (lovcima je ovo veoma bitno da znaju stepene, minute i sekunde položaja parcele!), i sličnih podataka koji realno u praksi imaju mali značaj ili ne znače ništa ni lovcima, a ni prepelicama. Za lovačke pse nismo sigurni.

Posle tako obradjenih podataka, i gomile šarenih grafikona koje je teško razlikovati zbog upotrebe 15-16 boja u sitnim crticama, završen je monitoring za 2018. Zameramo projektu što nije precizirao da li su prepelice brojane samo u letu ili su brojali i one prepelice koje su bežale peške, to bi bitno uticalo na kvalitet i pouzdanost rezultata, jelte! A bilo bi korisno saznati da li je moguće i kako brojati prepelice na zemlji - otkrijte nam tajnu!

I sada dolazimo da Grande finalle: Zaključak ovog monitoringa na 47 strana zavredjuje da dobije epitet epohalnog, istorijskog, nevidjenog prodora u struci i nauci, pa i u lovstvu Vojvodine! Zaključak je takav da se jednostavno mora citirati, da ne bi prepričavanjem gubio na kvalitetu! Dakle, citiramo šta su eksperti iz Vojvodjanskog lovca napisali kao zaključak monitoringa dugog skoro tri meseca:

’Na osnovu dobijenih podataka sa terena za prvu godinu monitoringa mozemo reći da je brojnost bila najveća u perodu od 20. avgusta do 10. septembra.Takav je bio slučaj u Banatu i u Bačkoj a zbog malog uzorka iz Srema (samo jedno lovačko udruženje) nismo u mogućnosti dati neku analizu.’

Eto zaključka! Svaka čast!

Ovo je zaključak tromesečnog monitoringa koji oduševljava svojom jednostavnošću, prosto pleni neoborivim tvrdnjama, kapitalni doprinos lovstvu Vojvodine, posle kojeg ništa neće biti isto! Za nekog ovakav zaključak znači šok, a za nekog može da bude i ŠOKČINA... Ume to Zeremski, ume. Uz to, za frtalj Vojvodine nema analize! Žalosno: pa ovo o periodu najveće brojnosti zna svaki lovac početnik, koji je polagao lovački ispit, a kamoli neko ko je barem jedne sezone lovio prepelicu! Eeee, ali milionče je milionče, a bez tih dobijenih para bi Vojvodjanski lovac doo bio u ozbiljnom minusu u poslovanju... Donaciji se u zube ne gleda!

Eto, drage kolege: ako niste znali, ama garant niste, prepelica ima najviše kada krenu preleti sa severa. Istorijsko otkriće, fenomenalni zaključak, vrhunski stručni doprinos lovstvu, po svojim rezultatima ravan otkriću mlake vode ili rupe na saksiji, i uz to, košta milion dinara, a pouzdane i 'pouzdane' podatke su, jelte, dostavljali lokalni lovci, besplatno? Ma, ovako nešto vredi svake pare, barem će lovci imati o čemu da pričaju. Milionče je palo, a po finansijskom izveštaju firme to je prikazano kao donacija, rezultati su tu, milina jedna. Ovakav rad bi treba da bude predmet izučavanja ostalih lovnih radnika koji nisu bili u mogućnosti da ovako nešto izvedu!

Želite li da budete milioner? Smislite projekat! Evo vam predloga: ’Monitoring buva lovačkih pasa u letnjem periodu’; ili ’Dužina trajanja lovačkih čizama u zavisnosti od veličine’; možete probati i sa ’Uticaj kvaliteta drveta na pečenje lovačkog ražnjića i slanine’... Nemojte samo da nekom padne na pamet projekat ’Monitoring dna čuture’ ili, još gore, ’Uticaj špricera na mozak lovnog radnika’, nije etički, ali ipak deluje!

Dokument možete pogledati klikom OVDE.