 Ekocid u okolini Kikinde: masovno trovanje pčela
Novosadski radio 021 prenosi vest o masovnom trovanju pčela u okolini Kikinde. Sumnja se da su pčele otrovane otrovom hlorpirifos, koja je aktivna materija u nekoliko preparata koji se slobodno prodaju u poljoprivrednim apotekama. Hlorpirifos se koristi i u prskanju pšenice, a ima karencu od 60 dana - dakle, otrovan je 60 dana nakon prskanja. Kakve će posledice biti po divljač, posebno na biljojede /srneća divljač, zečevi/, takodje je pod znakom pitanja.
Štete nastale ovim trovanjem imaće direktne posledice na rod i žitarica, ali i na rod voćki. Nije moguće odrediti visinu štete u ovom momentu.
Prenosimo vest sa sajta radija 021 u celosti:
Masovno trovanje pčela u Kikindi, šteta neprocenjiva
Više od 1.000 pčelinjih zajednica u vlasništvu najmanje 25 pčelara pobijeno je u masovnom trovanju protekle sedmice u Kikindi.
O ovome je javnost obavestilo udruženje pčelara i preciziralo da je reč o potezu od bašaidskog druma do puta za Kinđu.
Na terenu su bili policija, veterinarski inspektor, veterinar i inspektor sekretarijata za zaštitu životne sredine, a istraga je u toku, naložio je javni tužilac.
"Ono što smo zaticali na pčelinjacima je bilo poražavajuće. Pune košnice mrtvih pčela i, što je još gore, znaci trovanja su i dalje bili prisutni, novootrovane pčele su gmizale po travi i preko već mrtvih. Sve vreme smo pokušali da dokučimo šta je to što je otrovalo naše pčele i najbliskija nam je pretpostavka da je u pitanju trovanje pčela na pšenici. Otkud na pšenici, to pokušavamo da utvrdimo, ali sumnjamo na otrove Hlorpirifos i Dimetoat i eventualno na Nural-D, uz pretpostavku da je kao lepak korišteno nedozvoljeno sredstvo, šećer", poručili su u Udruženju pčelara Kikinda.
Nastala šteta računa se u hiljadama evra.
"Onima koji nam ovo uporno rade već godinama ponovo poručujemo da još jednom razmisle o tome da su prirodni oprašivači bilja uništeni oko 90 odsto i da ako ovako nastave, a pčelari odustanu, ko će im povećavati prinose na njivama? Da li naši ratari žele da od Srbije naprave Sečuan, gde više nema ni pčela ni drugih oprašivača? Teško nam je više i da apelujemo i da se borimo sa vetrenjačama, ali se uvek nadamo da ćemo se jednog dana izboriti za pravo na život pčela i za pravo na zdrav život našoj deci i nama", apeluju u udruženju.
|
što to trpimo.
