ZOM – kritika predloženih rešenja, drugi deo

U prethodnom tekstu smo započeli kritiku novog nacrta izmena ZOM. Izneli smo samo neke od primedbi na nacrt, sada nastavljamo. Treba reći da su rešenja koja kritikujemo rezultat zamisli državnih organa, uprkos izmenama koje su predstavnici NVO sektora (LSS i NAOS) izneli. Da li će predložena rešenja ostati u konačnoj verziji izmena ZOM, zavisiće pre svega od dobre volje MUP, ali i od upornosti lovačkih i streljačlkih predstavnika u radnoj grupi. Da li ima svrhe pokušati sa potezom napuštanja radne grupe od strane predstavnika NVO? To treba da procene oni koje smo birali da nas predstavljaju.

-          Predložene izmene ZOM predvidjaju da nijedno oružje ne može biti registrovano ako nije prošlo žigosanje i obeležavanje, a što treba da bude regulisano Zakonom o žigosanju. Nacrt tog Zakon o žigosanju je bio na javnoj raspravi pre oko godinu dana u Privrednoj komori Beograda, i tada su predstavnici NVO sektora, ali i drugi, izneli gomilu primedbi na predvidjena rešenja. Članovi portala Srbijalov su učestvovali u sastavljanju primedbi, i davanju kontrapredloga i rešenja. Predstavnici državnih organa koji su vodili javnu raspravu su, po opštem mišljenju, bili ’demolirani’, i stekao se utisak da će nacrt Zakona o žigosanju biti preradjen. Medjutim, izgleda ništa od toga! Štaviše, nacrt izmena ZOM o kojem pričamo predvidja nemogućnost registracije nežigosanog i neobeleženog oružja, tj. obavezu vlasnika da o svom trošku, ako želi da zadrži oružje, izvrši nimalo jeftina potrebna ispitivanja u Zavodu za žigosanje, da žigoše svoje oružje i da ga tek onda registruje (ili preregistruje). Ovo u praksi znači da će svaki vlasnik oružja prilikom (pre)registracije morati da nosi svoje oružje na uvid u policiju, kako bi se utvrdili da li postoje žigovi.

Kako žigovi izgledaju i da li vaše oružje ima važeći žig, možete pogledati u prilogu Pravilnika o žigosanju oružja i municije, klikom na link: http://www.seesac.org/f/docs/Serbia-1/Regulation-to-Stipulate-Closer-Conditions-on-the-Manner-and-Procedures-of-Testin.pdf

Ukoliko na osnovnim delovima (cev, sanduk...) vašeg oružja ne postoji neki od predvidjenih žigova, onda možete biti u problemu. Ali šta raditi ako neki stariji primerak oružja koji nema propisane žigove po novom zakonu? Kako je taj primerak do sada mogao da ima važeći oružni list, a sad mora da se radi dodatno ispitivanje i žigosanje? Retroaktivnost nekog zakona je loša rabota, koja će dodatno zakomplikovati situaciju.

-          Provera zdravstvene sposobnosti za oružje je, i pored insistiranja na menjanju, ostala za period od 5 godina. Nije jasno kako je moguće da se licima mladjim od 65 godina vozačka dozvola izdaje sa rokom važnosti od 10 godina, dok se za oružje izdaje na 5 godina?!? I to uprkos činjenici da u saobraćaju strada mnogostruko više lica nego što je ikada bilo stradalih u lovu, tako da briga o bezebednosti učesnika u lovu ne pije vodu - pa do pre par godina nije ni bilo lekarskog pregleda za oružje! Sad se ide u drugu krajnost, umesto da se razmišlja trezveno i umereno. Zbog čega se primenjuju različiti kriterijumi kad je provera zdravstvene sposobnosti u pitanju?

-          Posebno je pitanje odredba kojom se prilikom zahteva za registraciju lice koje podnosi zahtev pismeno odriče prava na zaštitu podataka o ličnosti, i prihvata da policija može da naruši nepovredivost stana, time što će uvidom u stan utvrditi uslove za bezbedno držanje oružja. Potpisom podnosilac zahteva dozvoljava da se prikupljaju i obradjuju podaci o njemu, iako se nigde ne kaže koji su to podaci u pitanju i u koju svrhu se to radi!? Opet jedna vrsta diskrecionog prava, koje bi neko voleo da predstavi kao brigu za bezbednost. Dakle, nešto što je Ustavom garantovano na ovaj način se, rekli bi smo ucenjivački, derogira. U stilu ’Ili pristani na sve, ili od oružja nema ništa’, jer će se neprihvatanje ove svojevrsne ucene smatrati kao nepostojanje uslova za držanje oružja. Bilo bi možda otrcano pominjati ovde ljudska prava, pa i pravo na posedovanje oružja, ali eto da i to pomenemo.

-          I dalje se postavlja pitanje ’Opravdanog razloga’ za držanje oružja. Dakle, kad je oružje za ličnu bezbednost u pitanju, morate dokazati da ste ugroženi! Kako da dokažemo? Da li iko od nas može znati da li će mu sutra u kuću upasti naoružan lopov ili manijak, i ugroziti mu porodicu? Opet dolazimo do ’diskrecionog prava’ MUP, i kad se pogleda celovitije, može se steći utisak da su sporenja oko odredbi zakona uglavnom vezana baš za to diskreciono pravo i nečiju želju da na svaki način zadrži neopravdanu slobodu procenjivanja i odlučivanja po svojoj proceni, umesto izvesnosti i predvidivosti zakona.