Digitalizacija u LSS – nastavak priče o spornim momentima

Posle pisanja Srbijalov portala o spornim momentima u dodeli distribucije lovnih karata LSS-u, i posle pravljenja i primene aplikacije za distribuciju lovnih karata u Srbiji, nije dugo trebalo čekati na reakciju nadležnih.

Naime, na e-mail adrese lovačkih udruženja u Srbiji je stigao dopis iz LSS, u kojem se korisnici lovišta obaveštavaju da je potrebno da urade još pet stvari (po obrascima priloženim u dopisu):

-          Potrebno je popuniti spisak o licima čiji se podaci obradjuju prilikom dodele lovnih karata za Poverenika za zaštitu ličnih podataka

-          Potrebno je da svaki lovac koji je dobio lovnu kartu potpiše izjavu o saglasnosti za obradu ličnih podataka

-          Potrebno je da korisnik lovišta donese odluku o imenovanju lica za zaštitu podataka, koji će biti odgovoran za ceo proces

-          Potrebno je svakom licu čiji se podaci obradjuju predočiti zakonsku mogućnost da uskrati pravo da neko obradjuje njegove podatke

-          Potrebno je da organi LU usvoje Pravilnik o zaštiti ličnih podataka koji je priložen.

Sve navedeno pokazuje da je itekako bilo osnova za kritiku načina sprovodjenja dobre ideje o digitalizaciji distribucije lovnih karata, koja je objavljena na Srbijalov portalu. Kao i obično, opet smo pogodili u centar problema. Očito je da se sa distribucijom brzalo, očito je da su napravljeni ozbiljni zakonski i bezbednosni propusti, pa se sada, post festum, pokušava ispeglati brljotina, pre svega zadovoljenjem odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kako bi se neko ’oprao’ od kršenja Zakona.

Mejdutim, osnovni problem nije rešen, a to je: po kom osnovu je LSS dobio pravo da, mimo ZODL, distribuira lovne karte? Da ne zaboravimo-proveravamo navode da li je LSS distribuirao i markice za divljač, i da je te poslove verovatno radila na odredjeno vreme novozaposlena osoba, izgleda bez potrebnih kvalifikacija!? I još veći problem: zbog čega je svakom licu koje se prijavi na aplikaciju za lovne karte omogućeno da vidi kompletnu bazu podataka svih lovaca u Srbiji koji su uzeli lovnu kartu preko lovačkih organizacija, pa je time stvoren ogroman rizik od kompromitacije podataka o više desetina hiljada ljudi? Da zlo bude veće, izgleda da u samoj aplikaciji postoji mogućnost naknadnog menjanja ili brisanja unetih podataka, a nejasno je da li svako ko se uloguje može da menja sve? Dakle, nedovoljno je razradjen bezbednosni aspekt aplikacije, brzopleto je, uprkos upozorenjima, pušten u opticaj softver koji nije dovoljno isproban i analiziran. Od dobre ideje došlo se do loše realizacije, a hvalisanja onih koji su kumovali ovakvom rešenju prešla su u ćutanje i naknadne pokušaje ispravljanje ozbiljnih propusta. Kako stvari stoje, sva je prilika da priča o lovnim kartama, distribuciji i aplikaciji nije završena, i da će se o tome itekako još govoriti.

Imajući u vidu šta se sve sada traži od korisnika lovišta, ne možemo da se otmemo utisku da se u ovo naknadno ispravljanje propusta uključio još neko osim LSS – verovatno neki državni organ. Kako god bilo, sada se preko ledja korisnika lovišta prelama delimično ispravljanje procedure, ne baš mali posao se svaljuje na ljude u LU, pa će predsednici, sekretari, lovočuvari i upravnici lovišta umesto da rade svoj posao u LU i u lovištu, rešavati tudje brljotine, jureći lovce jednog po jednog da se potpisuje i usvaja, jer su lovne karte uglavnom već podeljene, a podaci o ličnostima već obradjeni. Eto do čega dovede brzopletost, nepromišljenost, pa i neodgovornost.