Zabrinjavajući podaci o stanju prirode na Zemlji

Kako piše redakcija na srpskom BBC, prenosi novosadski portal 021, u prirodi na zemaljskoj kugli dolazi do dramatičnih i upozoravajućih promena. Lovci su u svojim lovištima svedoci jednog dela tih promena u smislu smanjenja fondova divljači i uništavanja staništa. Promene  koje se dešavaju na globalnom nivou treba da uključe sve alarme. Već danas nove generacije lovaca mogu samo da slušaju priče 'kako je nekad bilo', i da samo maštaju o onom lovu o kojima im veterani pričaju, i da gledaju slike od pre samo par decenija. Svakom ko ima malo duži lovački staž ne mogu da promaknu promene u lovištima. Lovačke organizacije, realno, malo rade u odnosu na mogućnosti na očuvanju biodiverziteta. Uništavanje staništa, prekomerna hemija u poljoprivredi, krivolov i prekomeran lov, paljevine, totalna nebriga... Rezultat je vidljiv. Prst na čelo, dok ne bude kasno. Setimo se da je, npr., '70.-'80. godina jarebice pa i šljuke u Vojvodini bilo u izobilju, a danas ih ima samo u sporadično.

Prenosimo članak u celosti, i molimo kolege da ga pročitaju sa dužnom pažnjom:

Priroda i čovek: Ljudi uništavaju planetu - u poslednjih 50 godina dve trećine manje divljih životinja

U obimnom izveštaju organizacija je upozorila da se „katastrofalni pad" ne smanjuje.

Ističe se i da čovek uništava prirodu kao nikada do sada u istoriji.

Tanja Stile, izvršna direktorka WWF, izjavila je da ljudi pale šume, prekomerno love i uništavaju predele, što dovodi do smanjenja broja divljih životinja.

„Uništavamo svet - jedino mesto koje nazivamo domom - rizikujući svoje zdravlje, sigurnost i opstanak na Zemlji. Priroda nam sada šalje očajnički poziv u pomoć, a vreme ističe", dodala je.

Šta ovi brojevi znače?

Stručnjaci iz celog sveta su pratili i prikupljali podatke o hiljadama različitih vrsta ptica, riba, sisavaca, vodozemaca i gmizavaca u staništima širom planete.

Uočili su da od 1970. godine populacija više od 20.000 vrsta sisara, ptica, vodozemaca, reptila i riba, beleži prosečan pad od čak 68 odsto.

Ovaj pad je direktna posledica ljudskog ponašanja širom sveta, izjavio je doktor Endrju Teri, direktor u Zoološkom vrtu u Londonu.

„Ako se ništa ne promeni, populacija divljih životinja će, sasvim sigurno, nastaviti da pada, što može da dovede čitav divlji svet do izumiranja i da ugrozi ekosisteme od kojih zavisimo", dodao je.

Nestanak prirodnih staništa, kao i trgovina divljim životinjama, takođe su neki od uzroka smanjenja njihovog broja.

Neki novi dokazi sugerišu da bi čovek mogao da preokrene čitavu stvar - da prestane da krči šume i tako smanjuje prirodna staništa životinjama, kao i da promeni način na koji proizvodi i konzumira hranu.

Britanski TV voditelj i prirodnjak, ser Dejvid Atenboro, rekao je da bi Antropocen, geološko doba tokom kojeg je ljudska aktivnost došla do izražaja, mogao biti trenutak da postignemo ravnotežu sa prirodnim svetom i postanemo čuvari naše planete.

„To će zahtevati sistematsku promenu u načinu na koji proizvodimo hranu, stvaramo energiju, upravljamo okeanima, koristimo materijale", rekao je on.

„Ali, iznad svega, neophodno je da promenimo način na koji gledamo prirodu - da umesto sadašnjeg stava da je 'lepo što postoji', treba da je shvatimo kao najvećeg saveznika u nastojanjima da upostavimo ravnotežu na planeti".

Kako se mere gubici u prirodi?

Merenje raznolikosti celokupnog života na Zemlji je složeno, sa nizom različitih kriterijuma.

Zajedno, oni pružaju dokaze da se biodiverzitet uništava brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji.

Ovaj izveštaj koristi indeks koji ukazuje na to da li populacija divljih životinja raste ili opada. Ne  govori o broju izgubljenih vrsta ili izumiranju.

Najveći pad beleži se u tropskim oblastima. Latinska Amerika i Karibi prednjače - ugroženo je čak 94 procenata divljih životinja, pre svega gmizavaca, vodozemaca i ptica.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Nejčr sadžest" (Naturesuggest) ukazuje na to da ljudi moraju da promene način na koji proizvode i konzumiraju hranu, uključujući i ishranu sa manjim uticajem na životnu sredinu.

Stručnjaci ukazuju i na to da aktivnosti organizacija za zaštitu prirode neće same po sebi biti dovoljne da bi se zaustavio ovaj negativan trend, već da treba da se uključe i drugi, pre svih prehrambena industrija - kako proizvođači, tako i potrošači.

Slonovima je uzgrožen opstanak - preti im gubitak staništa

Šta nam ostala merenja pokazuju o gubicima u prirodi?

Na crvenoj listi ugroženih vrsta životinja u svetu nalazi se čak 116.000 vrsta, a od toga 31.000 vrsta preti izumiranje, podaci su Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) koja obuhvata 130 zemalja.

Međunarodna komisija naučnika zaključila je 2019. godine da jednom milionu vrsta (500.000 životinja i biljaka i 500.000 insekata), preti nestanak i to za samo nekoliko desetina godina.

Ujedinjene nacije će narednog utorka objaviti najnoviju procenu stanja u prirodi.

Izvor: https://www.021.rs/story/BBC/252976/Priroda-i-covek-Ljudi-unistavaju-planetu-u-poslednjih-50-godina-dve-trecine-manje-divljih-zivotinja.html