Predlog izmena Zakona o oružju i municiji - prilog javnoj raspravi portala Srbijalov

Imajući u vidu da je prilikom donošenja Nacrta izmena ZOM u priličnoj meri ignorisano mišljenje lovaca i lovačkih organizacija vezano za problematiku oružja, a takodje imajući u vidu da predstavnici LSS i NAOS po svemu sudeći nisu nešto veliko uradili kako bi zakonska rešenja poboljšali (da li nisu umeli, nisu hteli ili nisu smeli, to je drugo pitanje) iako su imali pripremljene predloge i primedbe, Srbijalov portal sada javno objavljuje samo jedan, po nama ključni, predllog izmena važećeg ZOM. Ovaj predlog koji sada objavljujemo je na tragu prethodnih predloga koje smo upućivali na Radnu grupu za izmenu ZOM preko LSS i NAOS, pa pošto je to ispao jalov posao, sada to činimo javno. Suština izmena i kamen spoticanja je naravno diskreciono pravo MUP, koje otvara široko polje za mguću zloupotrebu i slobodno tumačenje. Dakle, obrazloženi predlog za izmenu ZOM portala Srbijalov glasi ovako:

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗМЕНУ ЗАКОНА О ОРУЖЈУ И МУНИЦИЈИ

Члан 11, који гласи :

„Оружје из категорије Б могу набављати и држати физичка лица која:

1) су пунолетна;

2) су држављани Републике Србије или стално настањени странци;

3) су здравствено способна за држање и ношење оружја;

4) нису правноснажно осуђивана на казну затвора за кривична дела: против живота и тела, против слобода и права човека и грађанина, против полне слободе, против брака и породице, против имовине, против здравља људи, против опште сигурности људи и имовине, против уставног уређења и безбедности Републике Србије, против државних органа, против јавног реда и мира, против човечности и других добара заштићених међународним правом или се против њих води поступак за наведена кривична дела;

5) нису правноснажно кажњавана у последње четири године за прекршаје из области јавног реда и мира за које је прописана казна затвора и за прекршаје из овог закона;

6) на основу безбедносно-оперативне провере у месту пребивалишта, боравишта, месту рада, својим понашањем не указују на то да ће представљати опасност за себе или друге и јавни ред и мир;

7) су обучена за руковање ватреним оружјем;

8) имају оправдан разлог и то:

(1) за оружје за личну безбедност из категорије Б - уколико учине вероватним да би им могла бити угрожена лична безбедност због природе посла или других околности,

(2) за ловачко оружје категорије Б - доставе доказ да испуњавају услове за поседовање ловне карте,

(3) за спортско оружје - уверење о активном чланству у спортској стрељачкој организацији;

9) имају услове за безбедан смештај и чување оружја.“

изменити тако да се брише тачка 6 у ставу 1.

Образложење :

            Ова одредба је најчешће била предмет критика свих лица која су леглано поседовали оружје.

            Потпуно је непотребно да, у ситуацији када лице испуњава све остале усалове из чл.11, а посебно оне који се тичу кривичне (неограничено) и прекршајне (у последње 4 године) неосуђиваности, постоји и додатни услов у виду безбедносно-оперативне провере у циљу утврђивања једне потпуно неизвесне и неодређене чињенице, односно да лице „својим понашањем не указује на то да ће представљати опасност за себе или друге и јавни ред и мир.“

            У пракси, наведена провера се врши тако што се полицијски службеници „распитају о лицу“ у његовом комшилуку, на послу и сл., и довољно је да има било какав проблем или несугласицу са комшијом или са неким на послу (а што је данас код нас више него уобичајено), који полицајцима каже нешто ружно о њему, и који онда на основу те информације доносе дискрециону оцену да то лице не задовољава наведени услов за набавку и држање оружја.

            Проблем са наведеним је и то што лице никада не сазна ко је и које то конкретне чињенице о њему изнео, и никада не може да их демантује или оспори, а исте могу бити производ управо оних несугласица, или зле намере, и потпуно измишљене.

Тако се дође у ситуацију да неко лице, потпуно „чисте биографије“, никада осуђивано ни кривично ни прекршајно, због нпр.сукоба са комшијом око међе који траје 30 година, буде оцењено као неподобно за набавку или држање оружја.

Како било ко може да „претпостави“ ДА ЋЕ лице својим понашањем у будућности представљати опасност за себе или друге и јавни ред и мир?

Како било ко може да „претпостави“ ДА НЕЋЕ лице својим понашањем у будућности представљати опасност за себе или друге и јавни ред и мир?

Могло би се онда тумачити да било ко, или свако, од нас у неком моменту под неким околностима може представљати опасност за себе или друге и јавни ред и мир, па би могло бити нужно свима одузети оружје? Чему онда сваки власник оружја мора поседовати лекарско уверенје да је физички и психички подобан за држање оружја, ако је коначна процена подобности остављена службенику МУП чије мишљење је по овом решењу меродавније од мишљења лекара специјалисте?

Како је могуће да основу такве „лаичке“ претпоставке, донете на основу непроверене информације, и без могућности да се „оптужено“ лице о томе изјасни, било коме ускратити право да буде грађанин са истим правима као и други, односно да поседује оружје под истим условима као и други?

Често власници оружја себе сматрају грађанима другог реда, јер је довољно да му неко опсује мајку а он као ревностан грађанин то пријави полицији, да полиција и њему одузме оружје, ваљда да се не би сам обрачунавао, али нико не поставља питање зашто би ако има намеру да се сам обрачуна пријавио догађај полицији.

Све у свему ова конструкција је превише широко постављена и „растегљива“ и управо зато даје бројне могућности за злоупотребе и обрачуне са појединим грађанима из разних разлога.

Исто тако мислимo да оваква конструкција не постоји у законодавству ЕУ, док сигурно не постоји у Р.Хрватској (https://www.zakon.hr/z/1161/Zakon-o-nabavi-i-posjedovanju-oru%C5%BEja-gra%C4%91ana

Srbijalov portal zahvaljuje svojim članovima koji su pomogli da se ovaj naš predlog izmena ZOM uobliči na način koji neće remetiti rad službenika MUP, ali će znatno olakšati položaj vlasnika oružja.