Početak jesenjeg dela lovne sezone - prvi utisci uglavnom loši

U dosta lovišta glavni deo lovne sezone je započet već početkom oktobra. Posle ne baš sjajne sezone oko lova srneće divljači, pa onda 'kilave' sezone prepelica i razočaravujećeg početka lova na patke, lovci željni akcije su izašli u svoja lovišta da love najbrojniju divljač na našim terenima: fazana i zeca. Ali, prvi utisci u većini slučajeva govore da situacija ni sa tom divljači nije uopšte obećavajuća - divljači nema ni blizu onoliko koliko su lovci očekivali.

Naročito je, čini se, alarmantna situacija oko zeca, koji je juče prvi put lovljen, u skladu sa kalendarom lova. Velika većina izveštaja lovaca članova Srbijalov portala govori da ove divljači nema, ili ima malo! Ne radi se o broju odstreljenih, nego, na žalost, o broju VIDJENIH jedinki!

Kao i svake godine, i ove godine će biti uradjena analiza očnih sočiva odstreljenih zečeva, kako bi se moglo doći do podataka o prirastu zečje populacije, ali izgleda da će te analize samo potvrditi ono što su lovci sami uočili - drastičan pad brojnosti. Po vestima koje lovci donose sa terena, čak su i tradicionalno dobra lovišta, bogata zecom ove godine siromašnija, a ona lovišta koja su ranije imala malo zeca, ove godine ga nemaju skoro uopšte. Iako su ove godine žetveni radovi uglavnom završeni (zbog suše je ranije skinuta i soja, i kukuruz), pa je atar čist i pregledan za lov, divljač je sve teže ili skoro nemoguće pronaći.

Pretpostavka je, da je ovakva situacija nastala zbog više stvari: zaredjalo je nekoliko uzastopnih izuzetno loših godina za razmnožavanje zeca (pre par godina poplave, podzemne vode i kišno leto, pa zatim žestoka zima ove godine, i na kraju nezapamćena tromesečna suša); zatim, došlo je izgleda do eksplozije brojnosti predatora, pre svega šakala, a i lisica je više nego ranije, pa ti predatori nanose veliku štetu i onim izvedenim leglima zeca. Uz sve to, ponegde se izgleda nije vodilo dovoljno računa o kvotama odstrela, računajući da će se zečja populacija regenerisati, pa se možda lane, a i godinu ranije, odstrelilo više nego što je trebalo, bez redukovanja broja izlazaka lovaca u lov na zeca. I na kraju, ne treba izgubiti iz vida prekomernu i nekontrolisanu upotrebu hemije u poljoprivredi - setite se kako je prošla jarebica, nekada brojna u Vojvodini.

Da stvar bude još lošija, ni fazana, kojeg lovi najveći broj lovaca, nema kao što se očekivalo. Ona lovačka udruženja koja nisu obezbedila na vreme fazanske piliće u volijerama, za puštanje u lovište, teško da mogu da se nadaju nekom ozbiljnijem lovu. Fazan iz prirodne reprodukcije se sve redje vidja, a uzrok tome su verovatno pominjani predatori - šakal i lisica. Ako neki divlji fazan i dočeka oktobar, vrlo brzo ga lovci lociraju, i odstrele, jer je zaista veće umeće i uživanje uloviti prevejanog 'divljaka reponju', nego nespremnog mladog fazana iz volijere, koji u popriličnom broju završi kao obrok predatora. Zbog tih istih predatora se čak postavlja pitanje opravdanosti inače dobre odluke o unosu i ostavljanju matičnih jata za prirodno razmnožavanje u pojedinim delovima lovišta, i zabrane lova na tim terenima - da li se time, pod ovim okolnostima, u stvari serviraju besplatni obroci za šakala i lisicu?!

Imajući u vidu ovakvu situaciju, čini se da je na mestu bila Preporuka Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede namenjena korisnicima lovišta, objavljena pre par nedelja, gde je savetovano da se smanji broj izlazaka lovaca i lovni pritisak na divljač, naročito na zeca. Kako stvari stoje na terenu, izgleda da treba prihvatiti preporuku, a razočarani lovci treba da se okrenu regulisanju brojnosti predatora, bilo dobrovoljno ili kao obavezne akcije, kako bi već sada stvarali uslove da sledeća lovna godina bude uspešnija. U suprotnom, uskoro će se u lov ići kao na piknik, ili u šetnju sa psom, a puške će se nositi kao ukras i oznaka pripadnosti lovačkom narodu.