Četiri jedinke, od kojih su tri polno zrele, jedna polno nezrela, nisu jedine ptice koje su stradale i pretpostavlja se da su otrovane.

U istom ataru nađeni su leševi tri orla mišara, sedam svraka i dva šakala.

Ovaj slučaj uginuća je tužan primer odnosa pojedinaca prema prirodi, s obzirom da je ovo područje jedno od najbitnijih staništa za gnezdenje više retkih i ugroženih vrsta, od kojih je jedna i orao belorepan.

Nažalost, ovo nije usamnjen slučaj. Masovna trovanja životinja su sve učestalija, a počionioci ovih dela se retko nađu pred licem pravde.