PROLEĆNO BROJANJE DIVLJAČI - ZAKONSKA OBAVEZA KORISNIKA LOVIŠTA KOJU TREBA SHVATITI KRAJNJE OZBILJNO

Brojanje divljači je važan deo posla u svakom lovištu, a rezultati moraju da budu što tačniji, jer predstavljaju osnovu za izradu planskih dokumenata u lovstvu. Svako lažiranje podataka može da se vrati kao bumerang i nanese veliku štetu lovstvu.
Zakon kaže da je ovaj deo posla obaveza korisnika lovišta i zahteva tačnost. Da bi se to obavilo, potrebna je stručnost, ali i iskustvo lovaca koji najbolje poznaju teren i vrste divljači. Podaci su se ranije dostavljali Lovačkom savezu Srbije, gde su stručno analizirani, ali je novi zakon taj posao pomalo nesmotreno dodelio Upravi za šume pri Mnistarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Kako se ubrzo pokazalo da je reč o pogrešnoj adresi, državni činovnici su „vruć krompir“ prebacili u ruke Republičkom zavodu za statistiku. Nažalost, ni njihovi stručnjaci nisu obavili posao na pravi način.

Kontrola tačnosti
Kako nam je rečeno u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, stručna i lovočuvarska služba korisnika lovišta dužna je da organizuje kontrolno prolećno brojanje pre izrade godišnjeg plana gazdovanja za narednu lovnu sezonu. Taj posao nadgledaju lovni inspektori, koji kontrolišu verodostojnost prikupljenih podataka.
- Prikupljeni podaci nisu uvek pouzdani - kaže za ZOV Miodrag Strnad, saradnik Ministarstva zadužen za ovu oblast. - Uglavnom se to dešava zbog nedostataka u načinu prikupljanja, ali i zbog propusta korisnika lovišta. To direktno utiče i na kvalitet planskih dokumenata, od lovne osnove, do godišnjih planova gazdovanja. Prolećnom brojanju besplatno pristupaju lovci i članovi lovačkih udruženja. Iz izveštaja korisnika lovišta prikupljaju se podaci, analizira se stanje i priprema osnov za formiranje centralne baze podataka. Čak i površna analiza ukazuje na potrebu vrlo ozbiljnih promena u planiranju i načinu gazdovanja lovištima.
Nakon analize rezultata brojnog stanja divljači, može se pristupiti izradi godišnjeg plana korišćenja lovišta. Mogu se planirati i mere uzgoja, zaštite, gajenja i korišćenja divljači u lovištu. Moguće je utvrditi i tačan kalendar lova.
Osnovni planski dokument za lovište je lovna osnova, koja predstavlja desetogodišnji plan gazdovanja. Njeno donošenje je propisano Zakonom o divljači i lovstvu, a njen sadržaj Pravilnikom o sadržini i načinu izrade lovne osnove.
- Obaveza korisnika lovišta je da izradi lovnu osnovu, jer ona predstavlja planski dokument na osnovu koga se vrši zaštita i gajenje divljači, uređivanje i održavanje lovišta, lov i korišćenje ulovljene divljači i njenih delova u lovištu, za period od 10 godina - objašnjava Strnad. - Godišnji plan predstavlja operativni plan gazdovanja, koji korisnik lovišta donosi za svaku lovnu godinu (period od 1. aprila tekuće godine do 31. marta naredne godine). Da bi ti podaci bili tačni, brojanje divljači ne sme da se shvati kao puka formalnost. Korisnici lovišta dužni su da što preciznije utvrde brojno stanje gajenih, lovostajem zaštićenih vrsta, kao i što tačniju procenu broja predatora, migratornih ptica koje u toku godine borave u lovištu i drugih lovostajem zaštićenih vrsta koje su stalno ili povremeno prisutne u lovištu.

Friziranje podataka
U godišnjem planu gazdovanja lovištem za svaku konkretnu godinu mora da se prikaže planirani odstrel divljači, na osnovu čega će se utvrditi obaveza korisnika lovišta za plaćanje naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači. Visina te naknade utvrđuje se na predlog Lovačke komore Srbije.
- Prikazivanje nerealnog stanja divljači direktno utiče na izradu neupotrebljivih planskih dokumenata - kaže Strnad. - To daje višestruko negativne posledice po divljač i lovno gazdovanje. Za takve štete odgovornost snosi korisnik lovišta. Nesklad brojki pokazuje da se nešto ne poklapa u brojanju divljači. Brojanje se često priprema i sprovodi nestručno, a podaci se kasnije friziraju kako bi se uskladili sa planovima, pošto se na osnovu godišnjeg plana gazdovanja lovištem utvrđuje iznos koji se uplaćuje u budžetski fond za razvoj lovstva.
Kao obavezno u godišnjem planu gazdovanja je i prikazivanje planiranog odstrela lovnih vrsta divljači, na osnovu koga se korisniku lovišta određuje naknada. U praksi to često dovodi do prikrivanja stvarnih rezultata planiranog ulova divljači, kako bi i porez bio manji. Desi se i da lovačka udruženja plaćaju naknadu za divljač koje u lovištu realno nema. Očigledno da struku malo ko pita. Broji se ponekad samo da bi se ispunila obaveza, planovi su više zbir lepih želja, a porez ima čisto fiskalnu ulogu. Republički zavod za statistiku ne naplaćuje podatke namenjene redovnim istraživanjima u okviru petogodišnjih programa i godišnjih planova. Naplaćuje se samo dodatna obrada prikupljenih podataka po zahtevima brojnih korisnika.
Prilikom brojanja divljači, koje može biti potpuno ili delimično, potrebno je izabrati najmanje tri terena veća od 300 hektara. Lovci se rasporede u obliku potkovice, na razmaku 50 do 150 metara, u zavisnosti od konfiguracije terena i vidljivosti. Ostali učesnici u brojanju, u gušćoj formaciji i pratnji lovačkih pasa kreću se u liniji prema ovoj većoj grupi. Broji se sva divljač koja prođe sa desne strane i izađe iz kruga. Posle prvog brojanja sledi evidentiranje, a potom se potraga premešta dva-tri kilometra dalje...

„Naduvane “brojke
Gazdovanje zasnovano na nepouzdanim podacima, bili oni „naduvani“ ili umanjeni, može biti kratkoročno korisno za korisnika lovišta, ali je zapravo trajno štetno. Svi koji podnose izveštaje, svojim potpisom garantuju da su krivično i materijalno odgovorni za podatke u izveštaju. Nažalost, kako obično biva, u praksi stvari nisu baš idealne. Onaj ko gazduje ima svoj interes od kojeg ne odustaje, država opet gleda da se neko drugi ne okoristi pre nje. A lovci su uglavnom zaljubljenici, ljudi koji se lovom bave o svom trošku, pa se od njih ne može ni očekivati da previše ozbiljno shvate zadatak koji im je poveren. A brojke o stanju u lovištu su neuhvatljive, kao i divljač!

Želimir Štrbo