Предлог Концепције

                                                                              Ловачког савеза  Србије

                 Предмет: Покретање иницијативе за израду "Дугорочног програма развоја ловства у ловиштима Ловачког савеза Србије". 

                 На основу сагледаног стања и дугогодишње сарадње са већином Ловачких удружења, потребно је израдити програм који ће бити у функцији развоја ловства и повећање фондова у наредном периоду. По процени, овај докуменат могао би да буде урађен до краја 2015. године, или евентуално у првој половини 2016. године, и да након тога се спроведе процедура (а добро би било и јавна расправа са свим корисницима ловишта) и након тога да се прихвати на Скупштини Савеза до зацртаног рока.

"Дугорочног програма развоја ловства у ловиштима Ловачког савезa Србије".                                                                               

            Увод

              У  Србији је развој ловства и привреде уопште почео се развијати у послератном периоду  на новим основама, тако што је у "кратком" периоду, два пута, донет Закон о ловству. Дивљач се по Закону о ловству (Закон о дивљачи и ловству) третира као државна својина и добро од посебног интереса, чиме се циљеви и задаци ловног газдовања знатно мењају. Ловишта су формирана у оквиру природних граница, а не у оквиру граница поседа, и она уствари представлјају ловну и еколошку целину (средину) за узгој дивљачи. При узгоју дивљачи у великој мери коришћена су искуства других земаља, иако су се постојећи услови за живот дивљачи битно разликовали од стања и услова у ловиштима Републике Српске.

               Основне карактеристике у односу на фонд дивљачи и његово стање, као и на ниво развитка ловства код нас у периоду после рата, могло би се укратко свести на следеће:

-  неповољно стање у погледу бројности и распростањења многих врста дивљачи ,

-  низак ниво научних и практичних знања, искуства и традиције у ловној производњи,

-  нема јединствене политике ни код изградње, коришћења и усклађивања капацитета за производњу дивљачи (фазана, јаребица, дивљих патака  и др. пернате дивљачи). Постојећи инсталисани капацитети се нерационално користе, што доводи да је производња фазанчића у овим производним објектима скупа,

-  недостатак стручних кадрова у ловачким организацијама, стручним и научним установама и другим институцијама које су директно или индиректно заинтересоване за развој ловства је лимитирајући фактор који онемогућава продор нових стручних сазнања у пракси. Без стручних кадрова нема реалне основе да се стање измени на боље.

-  присуство врло малог броја стручњака у ловству није обједињен на заједничкој програмској основи, нити има координације у стручном и научно-истраживачком раду. ( У изради Програма биће укључен широк круг научних и стручно квалификованих људи чија стручна знања ће се користити у развоју ловства у Србији).

-  код планских докумената (ловно основа и годишњи план газдовања), ако је веће одступање од 30%, треба извршити корекцију основе,

-  стати на пут ловокрађи и криволову који наносе немерљиве штете ловству (блага казнена политика која се примењује у судовима као и благе дисциплинске мере у ловачким организацијама доприносе ширењу, а не сузбијању ове пошасти),

-  неодговоран однос према акцији бројања дивљачи доводи до тога да се приказују нетачни подаци о бројном стању фондова дивљачи у ловиштима, а оно представља основу за израду планских докумената, који са овако лошим подацима не одсликава стање дивљачи у ловишту, већ тзв. "фалш-лажно-непостојеће" стање,

-  приликом израде Дугорочног програма, недвосмислено произилази укључивање шире друштвене заједнице како би се постојећи проблеми лакше решили и стање ловишта и ловства уопште поправило на боље. Ради превазилажења бројних и сложених проблема који карактеришу садашње стање у ловству Србије, изузетно је важно ангажовање шире друштвене заједнице, пошто саме ловачке организације не могу стање изменити на боље.

- за даљи развој ловства било би изузетно корисно формирање строго наменских подстицајних средстава у оквиру надлежног Министарства, али и Савеза које би ловачке организације користиле искључиво за унапређење ловства,

- у циљу проширења понуде за домаће и стране ловце туристе потребно је у наредном периоду изградити нове капацитете за производњу дивљачи (пољске јаребице, препелице, дивље патке и др.),

- укључивање већег броја ловачких организација у ловни туризам,

-  остварена средства од ловног туризма треба користити искључиво за унапређење узгоја и заштите дивљачи и обогаћивање ловишта,

-  рад ловно - туристичких организација мора бити регулисан доношењем одређених Правилника, да не би долазило до злоупотребе у овој области.   

            Све ово је изискивало повећање осиромашеног фонда дивљачи и заштите појединих животињских врста чија је бројност била критично смањена што је условила предузимањем мера да се у што краћем року исто санира. Руководство Савеза чинило је, а и сада чини напоре да се број дивљачи врати на некадашње стање. У овоме се делимично успело само код ситне дивљачи, док код крупне дивљачи, услед и даље велике ловокрађе и криволова то веома тешко иде. Због ове чињенице сарадња са МУП-ом и Правосудним органима треба да буде стални задатак. Она је данас добра, али без већих резултата јер казнена политика мора бити много већа, по нама, него што је она сада.

             С обзиром на величину, положај и свеукупне еколошке карактеристике свих ловишта у Србији, основне правце привредног и туристичког развоја ловишта, као и материјалне и кадровске потенцијале, основна орјентација развоја у наредном периоду требала би бити усмерена на свестранијем и потпунијем коришћењу укупних расположивих потенцијала свих ловишта. Поред овога циљ унапређења газдовања ловиштима је да се дивљачи помогне (дивљач је делимично обновљив ресурс, што значи да код неке дивљачи, као што су фазан, јаребица и дивље патке и др. можемо путем вештачке производње да утичемо на њено брже враћање у ловишта, док друга дивљач, као што је срна, дивокоза и др. не производи се вештачки), да систематски и уз помоћ струке се код већине гајених врста дивљачи дође до  тренутног стања, а након тога до постизања капацитета дивљачи за што краћи период. Ово ће бити веома тешко, али треба континуирано радити на томе.

                 Да за што краћи рок постигнемо зацртано, потребно је  интензивирати производњу код оних врста дивљачи код којих је то могуће (фазан, дивља патка, пољска јаребица, а свакако треба одпочети експерименте са враћањем на одговарајућа станишта великог и малог тетреба), као и враћање крупне дивљачи на станишта на којима је раније била. Ово подразумева даље унапређење постојећег газдовања и других видова савременог третмана и коришћења ловне фауне и природе уопште.

                 Дугорочни програм развоја ловства је један од посебних програма у склопу планираних концепција унапређења и других области на које се наслања ловство (шумарство, пољопривреда, водопривреда, ветерина, зашита животне средине и др.), а све у циљу да се постижу што бољи резултати у овој области.

                 У овом кратком материјалу, дају се само неке од идеја и изводи, чији је циљ да се у осноивним цртама информишу сви учесници који су уједно и руководећи људи у Ловачким удружењима и другим ловиштима а  који су добили ловишта на газдовање на основу постојећег Закона о дивљачи и ловству. Овај докуменат, говори о планираним пројекцијама дугорочног развоја ловства и других видова савременог третмана и коришћења ловне фауне, а такође,  у најкраћим цртама вас  упознаје о садржају  и динамици потребних - неопходних послова да би се дошло до њега. Поред овога, из овог документа би проистекли, обим и структура инвестиционих и других улагања, као и планирани ефекти овако развијенијег ловства у наредном периоду.

                 Да би се снимило стање ловства и у сваком моменту знало са каквом имовином се располаже у ловству Србије, покреће се иницијатива за израдом  Дугорочног програма развоја ловства у ловиштима Ловачког савеза Србије за наредни период (од 2015. до 2025. године, или 2016., до 2015. године). Међутим, с обзиром да се ради о веома комплексном послу који изискује укључење различитих стручних кадрова (шумара, пољопривредних стручњака, ветеринара, заштитара, еколога, кинолога, менаџера ловног туризма и др. квалификованих кадрова) који имају додирних тачака са ловством, у овом моменту чини се да ће најреалније бити израда овог документа за период од 2015. до 2025. године. Ово и због чињенице јер је потребно на једном месту по први пут за потрребе овог Програма скупити све доле тражене податке који се предлажу у овом кратком материјалу.

 У Програму се предлажу следећа поглавља:

          Увод

1.         Циљ израде Дугорочног програма,

2.         Садашње стање ловства,

1.1.            Бројно стање гајене дивљачи у време израде програма (срна, дивљих свиња, дивокоза, вука, медведа, јелена, зеца, фазана, тетреба, пољске јаребице и друге дивљачи),

1.2.            Процена бројности остале дивљачи (дивље патке, дивље гуске, гугутке, грлице, препелице, шумске шљуке и друге дивљачи),

1.3.            Одстрел гајене дивљачи,

1.4.            Одстрел остале дивљачи,

1.5.            Одстрел предатора (вука, лисице, шакала, дивље мачке, куне, свракр,  сиве вране и др.), укључујући  псе и мачке луталице,

1.6.            Укупан број ловно-узгојних и ловно-техничких објеката у ловиштима (на бази тренутног стања),

Законска заштита дивљачи (ловостајем заштићена дивљач, трајно заштићена дивљач, дивљач ван режима заштите и др.) и важећа Наредба о ловостају дивљачи, односно, важећи  ПРАВИЛНИК  О ПРОГЛАШАВАЊУ ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА ДИВЉАЧИ, („Службеном гласнику Републике Србије”, број 9/12 од 26. децембра 2011. године) 

1.7.            Садашњи корисници ловишта (Ловачка удружења, Јавна предузећа, Рибњаци и др. корисници),

1.8.            Досадашњи стручни и образовни рад у ловству,

1.9.            Научно-истраживачки рад у ловству,

1.10.        Издавачка делатност Савеза (научне и стручне публикације, приручници, стручне књиге , стручне брошуре, стручна упутства и др.),

1.11.        Постојеће стање ловачке кинологије (организација смотри, утакмица, испита урођених особина и др.),

1.12.        Сарадња Савеза са:

-  Министарсвима (пољопривреде, шумарства и водопривреде - одсек ловства; Унутрашњих послова, за Заштиту животне средине, за Екологију, Ветерине и сл.),

- Образовним установама (факултетима),

- Научним институтима који се баве проблематиком ловства,

- Сви важећи законски прописи који имају додирних тачака са облашћу ловства.

3.    Развој ловства за период од 2015. до 2025. године, или ако не може да се стигне да иде од 2016. до 2015. године

3.1.  Основни правци развоја ловства у наредном периоду,

3.2.  Основне предпоставке за остваривање праваца развоја ловства у наредном периоду,

3.3.  Динамика популација гајених врста дивљачи у наредном периоду,

3.4.  Вештачка производња дивљачи (фазан, пољска јаребица, дивља патка и др. ),

3.5.  Насељавање пернате и длакаве дивљачи у наредном периоду,

3.6.  Заштита дивљачи:

3.6.1. Зимско прихрањивање дивљачи (нормативи и потребне количине хране),

3.6.2.  Здравствена заштита дивљачи,

3.7.  Ловачка кинологија (стратегија развоја у наредном периоду),

3.8.  Ловно стрељаштво,

3.9.  Научни и стручни рад и едукација ловаца у наредном периоду (семинари, предавања, курсеви, ловачки испити и др.),

3.10. Кадровска структура запослених у ловству (тренутно запослених у Ловачким удружењима, Јавним предузећима  и код других корисника и њихова квалификациона структура) и перспектива даљег упошљавања,

3.11. Начини будућег информисања ловаца,

3.12. Алтернативни (поред чланског доприноса) извори за финансирање ловства у наредном периоду,

3.13. Чланство у међународним институцијама и асоцијацијама (ЦИЦ, ФАЦЕ и др.),

3.14.  Ловно-туристички промет:

3.14.1. На крупну дивљач,

3.14.2.  На ситну дивљач,

4.   Ловство у Јавним предузећима

5.   Ловство у Националним парковима

6.   Ловство на рибњацима

7.   Други облици организовања ловишта

8.   Субјекти задужени за спровођење Програма

            За израду овако обимног материјала треба укључити што шири круг ловних стручњака и научних радника из различитих области које су везане за ловство, и који су вољни да се максимално ангажују и дају велики допринос да се ова студија, након усвајања, што пре примени у пракси.

             Поред овога, треба укључити људе из Ловачког савеза Србије (чланове Управног и Надзорног одбора, Комисије и све стручне људе који су вољни да раде за добробит ловства), Министарстава, Институте, Јавна предузећа и друге  како би се што квалитетније урадио, по први пут за потребе Савеза (читај ловства), овај плански докуменат.

              Ако се све уради како је планирано, треба докуменат понудити на разматрање и усвајање надлежним Министарствима, и након тога спроводити предложене смернице на развоју ловства у ловиштима Ловачког савеза Србије.

             На крају, овог кратког излагања, треба напоменути да се напред дат концепт може мењати, јер се ради о предлогу, а коначну Одлуку доносите Ви.  Управни одбор Ловачког  савеза Србије треба да прихвати до маја - јула 2015. године концепцију израде Дугорочног програма развоја ловства у ловиштима Србије. Разматрајући предлог Програма, на овој седници, чланови Комисије за узгој и заштиту дивљачи Ловачког савеза су подржали предлог  и изабрали Комисију која ће одредити смернице Програма. У Комисији су изабрани: сви чланови ове Комисије.

                              Ловачки поздрав,

 У Новом Саду, 23. марта 2015. године    

др Зоран Ристић