KOLIKO IZGRADNJA AUTOPUTEVA U SRBIJI UGROŽAVA DIVLJE ŽIVOTINJE I NJIHOVA STANIŠTA I DA LI SE POŠTUJE ZAŠTITA

Zaštita životinja na evropskim atuoputevima

Autoputevi su žila kucavica svake zemlje. Izgradnja saobraćajne infrastrukture neupitna je kao standard moderne civilizacije, ali se u razvijenom svetu obavezno vodi računa i o „nuspojavama“, odnosno efektima i uticajima na prirodu i čovekovo okruženje prilikom realizacije tako velikih projekata. Jedan od segmenata kojem se pridaje poseban značaj je ugroženost divljih životinja i njihovih staništa radovima na putnoj mreži.

Potražili smo odgovor na pitanje koliko se u Srbiji o tome vodi računa i kakva je situacija na terenu, prevashodno na trasama Koridora 10 i 11, gde se uveliko grade autoputevi.

- U Saobraćajnom institutu se pri izradi projekata putne i železničke infrastrukture, između ostalog, velika pažnja posvećuje i zaštiti faune - ističe za ZOV Vidosav Stevanović, pomoćnik direktora za tehnička pitanja u CIP.

- Prelasci životinja preko saobraćajnica, njihova zaštita i smanjenje negativnih posledica, razmatraju se u svim fazama projektovanja. Najpre se procenjuje uticaj projekta na životnu sredinu, a potom se u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije istražuje prisustvo ugroženih, retkih i zaštićenih životinjskih vrsta, identifikuju se njihova staništa, migratorni putevi i ekološki koridori u zoni uticaja saobraćajnice.

Pločasti propusti

Prema Stevanovićevim rečima, projektanti ispituju i mogućnost zaobilaženja zaštićenog prirodnog dobra, ali i projektuju nove propuste, to jest prolaze za životinje, u skladu sa pravilima struke, uslovima Zavoda za zaštitu prirode i drugom zakonskom regulativom.

Kod nas su najviše u upotrebi pločasti propusti i ima ih na svim deonicama koridora. Oni služe za prolaz životinja i rade se u „trupu“ puta.

- Reč je o tunelima koje gradimo isključivo od armiranog betona, sa otvorima koji omogućavaju prohodnost i održavanje, a mogu biti prečnika i do pet metara - kaže Branko Smiljanić, savetnik generalnog direktora Koridora Srbije.

- Služe za neometane migracije i rute životinjama čija staništa presecaju putevi. Na pirotskoj deonici, recimo, razmatrali smo mogućnost izgradnje takozvanog „zelenog mosta“, iako je to veoma skupa investicija. Na kraju se od toga odustalo, ali ne zbog novca, već zbog nepovoljne konfiguracije terena.

Pomoć lovcima

Kopanje, miniranje, buka, kretanje kamiona i teških mašina, svakako rasteruju divljač. Međutim, lovni stručnjaci ne vide to kao problem sa trajnim i dugoročnim posledicama.

- Neka od naših lovačkih udruženja „naslanjaju“ se na deonice koridora, ali se niko do sada nije žalio na posledice izgradnje autoputa - naglašava Marko Pavlović, stručni saradnik Lovačkog saveza Centralne Srbije, sa sedištem u Kragujevcu.

- Lovišta će se po završetku radova oporaviti, a životinje vratiti u staništa koja su napustila. Ukoliko, pak, bude bilo kakvih primedbi, reagovaćemo i pomoći lovcima. Veći problem trenutno predstavljaju lokalni putevi, jer loša obeleženost i nedostatak znakova upozorenja na prisustvo divljači neretko dovode do nesreća.

Desetkovan fond

Lovcima, ipak, najteže pada trenutna situacija u lovištima koja su na „udaru“ velikih saobraćajnica. Iako shvataju značaj putne infrastrukture, nezadovoljni su, jer smatraju da su potpuno zapostavljeni u rešavanju problema koji ih se i te kako tiče. Niko ih, kažu, ništa nije pitao niti konsultovao.

- Ogorčeni smo, jer nikog od nadležnih ne zanima naše mišljenje - ističe Ljubiša Stanković, iz Lovačkog udruženja „Ponišavlje“ iz Pirota.

- Od početka radova na Koridoru 10, koji traju skoro tri godine, na deonici trase kroz naše lovište, desetkovan je fond divljači, pre svega populacije zeca, fazana i poljske jarebice. Trenutno ne možemo da utvrdimo ni brojno stanje, jer nemamo pristup na delu gde se izvode radovi, a i lovište je podeljeno na dva dela. Ugrožena je i krupna divljač, poput divlje svinje, srne... pa smo to pokušali da ublažimo konstantnim prihranjivanjem. Mišljenja smo i da će sve imati trajne posledice na lovstvo, pa nas još više boli ovakav način ignorisanja.

Evropski primeri

Prvi „zeleni most“ napravljen je u Francuskoj pedesetih godina prošlog veka. Od tada, evropske zemlje, kao što su Holandija, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Austrija... grade različite konstrukcije kojima pomažu životinjama da prevaziđu veštačke prepreke.

U Holandiji, na primer, postoji više od 600 prelaza i tunela ispod autoputeva, a napravljen je i „ekodukt“ dugačak čak 800 metara.

„Stručno“izbegavanje

U Lovačkom savezu Srbije, nažalost, niko nije bio voljan da nam bude sagovornik o ovoj vrlo aktuelnoj temi. Rodoljub Hadži Cenić, stručni saradnik LSS, najpre nas je danima držao „na čekanju“ obrazlažuću sve „velikim obavezama i zauzetošću“, uz napomenu da je to isključivo njegov delokrug rada, da bi potom pristao, ali se očigledno ubrzo predomislio, jer na naše brojne telefonske pozive da utanačimo vreme i mesto razgovora - nije se javljao!

Kao da „krovnu“ lovačku organizaciju ne zanimaju problemi sa kojima se lovci susreću na terenu prilikom izgradnje svima nam poželjnih autoputeva.

Dobri planovi...

Činjenica je da JP „Putevi Srbije“ imaju ambiciozan plan kad je zaštita životinja u pitanju, prilikom izgradnje saobraćajne infrastrukture. U aprilu 2012. godine je publikovan Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji, sa posebnim odelom - Prolazi i prelazi za životinje.

Ističe se da postupak izrade mera zaštite faune od uticaja puta i saobraćaja počinje u fazi procene uticaja objekta na životnu sredinu, da se ovaj proces realizuje paralelno sa izradom idejnog projekta saobraćajnice i čine ga tri sukcesivne aktivnosti.
„Prvo se istražuje prisustvo (areal) ugroženih, retkih i zaštićenih životinjskih vrsta u zoni uticaja saobraćajnice, uz ispitivanje mogućnosti njihovog zaobilaženja izmenom prostornog položaja osovine ili polaganjem trase na objekte (tuneli, mostovi i dr.). Zatim se na osnovu stepena ranjivosti i brojnosti populacije životinjskih vrsta, kao i saobraćajnog opterećenja i udaljenosti puta od staništa analizira obim uticaja izgradnje, samog prisustva, eksploatacije i održavanja saobraćajnice na faunu. Na osnovu utvrđenih odnosa se definišu mere zaštite, odnosno ublažavanja uticaja. Studija o proceni uticaja, kao rezultat ovog procesa, sa pridruženim uslovima nadležnog Zavoda za zaštitu prirode, predstavlja projektni zadatak za izradu Glavnog projekta zaštite životne sredine.

Glavni projekat sadrži proveru funkcionalnosti putnih objekata (propusti, mostovi, tuneli, i dr.) u smislu zaštite faune i razradu posebnih mera zaštite životinja od uticaja puta i saobraćaja, sa svim proračunima i konstruktivnim detaljima. Posebno se utvrđuju privremene mere zaštite u fazi izgradnje objekta. Sve mere moraju u potpunosti da ispoštuju uslove nadležnog Zavoda za zaštitu prirode“, precizira se u priručniku.

Milan Dražilović