Lovački portal SRBIJALOV - Novosti: Šta se dešava u LSS oko izmena zakona?


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Kontakt
 Knjiga gostiju
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
35% [17 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
14% [7 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
39% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
12% [6 Glasa]

Glasova: 49
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


Magazin PREDATOR

SUNTEK Lovačke kamere

INTERMAKER
Vreme

Šta se dešava u LSS oko izmena zakona?

                                                                                                           Mišljenje - razmišljanje

                                                                                                           dr Zoran A. Ristić

Izmene i dopune Zakona o divljači i lovstvu

Uvod

Neophodno je napomenuti da u zemljama EU ima ukupno 6,2 miliona lovaca ili oko 1,7 % ukupne populacije EU (Hofer, 2002). Pinet (1995) procenjuje prosečnu ličnu potrošnju lovaca EU na oko 1.500 eura godišnje, odnosno oko 10 miliona eura koje godišnje potroše lovci u Evropi. Potencijal razvoja lovnog turizma, kako navodi Armenski i sar. (2010), predstavlja segment koji se manifestuje kroz značajne ekonomske prihode, neophodne za postizanje i održavanje optimalnih stanišnih uslova i adekvatnog fonda divljači svake gajene vrste (Ristić i sar. 2010).

U Zakonu o turizmu, glava VII pod naslovom: „Lovnoturistička delatnost“, posvećena je uređivanju nekih, do sada, neuređenih pitanja iz domena lovnoturističke problematike (,,Službeni glasnik RS“, br. 36/09). Trenutno stanje, kako u svetu, tako i kod nas, ukazuje na sprovođenje zakona o zaštiti prirode, koja je od opšteg interesa i, kao takva, uživa posebnu zakonsku zaštitu i udruživanje u intrenacionalnu saradnju.

Donošenjem Zakona o divljači i lovstvu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010., оd 26. marta 2010), došlo je do suštinskih promena po pitanju gazdovanja lovištima. Svakako da jedna od najvažnijih je ta što je pređašnjim Zakonom o lovstvu ("Sl. glasniku RS" broj 39/93, 44/93, 60/93), Lovački savez Srbije bio prvi korisnik lovišta, a ugovorom je nakon toga nadležnost gazdovanja preneta na Lovačka udruženja. Iz ove odredbe su proizilazile i sva druga prava i obaveze koje su imale, po tom zakonu veliku nadležnost Saveza, što Zakonom iz 2010. godine je ukunuto.

Veoma je važno istaći da kroz ovaj materijal se ne zalažemo za vraćanje nadležnosti savezu, već se čini pokušaj, da određene nelogičnosti koje su proistekle iz zakona o divljači i lovstvu, iz 2010. godine se samo "dorade", odnosno "isprave".

Pored ovoga svesni smo činjenice da Zakona o divljači i lovstvu se "naslanja" na Zakon o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010., оd 07. oktobra 2010), Zakon o veterinarstvu („Sl. glasnik RS “, br: 30/10., od 07. 05. 2010), Zakon o poljoprivrednom zemljištu (“Službeni glasnik RS”, br. 62/06. i br. 41/2009., od 2. 06. 2009)., Zakon o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 43/11), Zakon o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/09., od 02. juna 2009) i drugih zakona, koji je morao da bude usaglašen prilikom njegovog donošenja, te prema tome, on se odvojeno ne sme gledati jer veliki broj obaveza, kada je u pitanju samo gazdovanje proističe i iz ovih zakona.

Pravni osnov 

Pravo i obaveza gazdovanja populacijama divljači kao dobra od opšteg interesa, na principima održivosti proističe iz Ustava Republike Srbije («Službeni glasnik RS» br. 98/2006), koji je donet u Narodnoj Skupštini Republike Srbije 30. septembra 2006. godine. Ustavni osnov sadržan je u odredbi člana 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, prema kojoj, između ostalog, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, kao i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.

Tačka 9. glasi: "održivi razvoj; sistem zaštite i unapredjenja životne sredine; zaštitu i unapredjivanje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija";

Donošenjem Zakona o divljači i lovstvu (2010. godine) Republika Srbija je obezbedila sprovođenje navedene ustavne odredbe.

Stanje lovišta i divljači do 2010. godine

U Srbiji je ustanovljeno ukupno 321 lovište, koja obuhvataju ukupnu površinu 8.828.528,29 ha, odnosno 99,91% ukupne površine Srbije (88.361 km2), od toga na teritoriji središnje Srbije 199 lovišta sa površinom 5.583.629,69 ha, 89 lovišta na teritoriji AP Vojvodina sa površinom 2.152.695,60 ha i 33 lovišta na teritoriji AP Kosova i Metohije sa površinom 1.092.203,00 ha.

JP "Srbijašume", na površini od 488.020 ha, gazduje sa 44 lovišta koja se prostiru na nadmorskoj visini od 70 m pa do preko 1.500 m. Većina pripada brdsko-planinskom tipu lovišta.

Procenjena brojna stanja glavnih lovostajem zaštićenih vrsta divljači, prema podacima Lovačkog saveza Srbije (2007) su sledeća: jelen evropski 5.000, srna 120.000, divlja svinja 30.000, divokoza 600, jelen lopatar 1.000, muflon 1000, zec 600.000, poljska jarebica 300.000 jedinki, fazan 500.000, dok je, po istom izvoru, odstrel divljači sledeći: jelen evropski 1.000, srna 10.000, divlja svinja 15.000, divokoza 30, jelen lopatar 600, muflon 200, zec 90.000, poljska jarebica 15.000 jedinki, fazan 150.000 jedinki.

Prema podacima Lovačkog saveza Srbije, u Republici Srbiji je sredinom 2007. godine registrovano oko 96.000 lovaca i 447.343 komada lovačkog naoružanja. Korisnici lovišta svake godine procenjuju stanje brojnosti populacija divljih životinja u lovištima.

Prema izveštajima o gajenju i korišćenju divljači u lovnoj 2008/09. godini, koje su korisnici lovišta (Lovački savez Srbije i javna preduzeća), na zahtev Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), dostavili na analizu Upravi za šume, stanje divljači je sledeće: jelen evropski 3.660, srna 94.451, divlja svinja 18.496, divokoza 389, jelen lopatar 1.311, muflon 413, zec 498,851, dok je, po istom izvoru, odstrel divljači sledeći: jelen evropski 3.401, srna 6.592, divlja svinja 30.484, divokoza 15, jelen lopatar 527, muflon 104, zec 73.322.

Prema Statističkom godišnjaku za 2010. godinu, koji je izdao Republički zavod za statistiku (Poglavlje 13 – Šumarstvo - Izvori i metodi prikupljanja podataka – napomena u stavu 5: „Podaci o lovstvu prikupljeni su od lovačkih društava, organizacija koje se bave lovstvom i od ostalih organa i organizacija, odnosno poslovnih subjekata koja imaju svoja lovišta i uzgajališta divljači. Istraživanje se sprovodi u dvogodišnjoj periodici.“), stanje divljači i lovstva u 2009. godini bilo je sledeće: jelen evropski 6.216, srna 111.000, divlja svinja 17.475, divokoza 832, zec 606.000, medved 249, poljska jarebica 194.000, fazan 403.000, dok je, po istom izvoru, odstrel divljači sledeći: jelen evropski 757, srna 8.000, divlja svinja 5.811, divokoza 35, poljska jarebica 5.000, fazan 173.000.

Stanje lovišta nakon 2010. godine

U Srbiji je ustanovljeno ukupno 384 lovište, koja obuhvataju ukupnu površinu 8.829.442,20 ha, odnosno 99,92% ukupne površine Srbije (88.361 km2), od toga na teritoriji središnje Srbije 199 lovišta sa površinom 5.583.629,69 ha, 152 lovišta na teritoriji AP Vojvodina sa površinom 2.153.619,51 ha i 33 lovišta na teritoriji AP Kosova i Metohije sa površinom 1.092.203,00 ha.

Poštujući odredbe Zakon o divljači i lovstvu na teriroriji Pokrajine su ustanovljena i dodeljena lovišta, tako da je danas slika ovakva.

U Pokrajini je ustanovljeno (Zakon o divljači i lovstvu, Sl. glasnik RS., br 18/2010) i dodeljeno na korišćenje 152 lovišta ukupne površine 2.153.619,51 ha. Od toga Lovačka udruženja gazduju sa 120 lovišta ukupne površine 2.006.910,85 ha. Od ovog broja u Bačkoj je ustanovljeno 55 lovišta ukupne površine 860.998,81 ha, u Banatu je ustanovljeno 45 lovišta  ukupne površine 839.716,79 ha i u Sremu je ustanovljeno 20 lovišta ukupne površine 306.195,25 ha.

Na ribnjacima je ustanovljeno 13 lovišta ukupne površine 9.226,53 ha.

U jedinom JP Nacionalni park "Fruška Gora" ustanovljeno je jedno lovište na površini od 25.518,45 ha.

Ustanovljeno je i jedno privatno lovište "Ecoagri" korisnika Ecoagri Serbia A.D.  iz Bele Crkve  na ukupnoj površini od 2.397,73 ha.

Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ gazduju sa 17 lovišta posebne namene na površini od 109.824,34 ha, što čini 5,10% od ukupno formiranih lovišta u Vojvodini (2.153.619,51 ha). Od ukupne površine lovišta, 27.462,33 ha je ograđeno (25,01%  od ukupno formiranih lovišta u JP).

Zakon o divljači i lovstvu, "Sl. glasnik RS", br 18/2010

Cilj Zakona o divljači i lovstvu („Sl. glasnik RS“, br. 18/10) je da se „uredi zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje staništa divljači, uređivanje i održavanje lovišta, kao i druga pitanja od značaja za divljač i lovstvo“ (član 1.). Zakona o divljači i lovstvu divljač je svojina Republike Srbije. Stoga je „korišćenje, upravljanje, zaštita i unapređivanje populacija divljači i njihovih staništa je delatnost od opšteg interesa“ (član 3., stav 1). Opšti interes se obezbeđuje:

1. donošenjem Strategije razvoja lovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija);

2. donošenjem planskih dokumenata u lovstvu;

3. stalnim monitoringom populacija divljači i njihovih staništa;

4. obezbeđivanje sredstava za zaštitu, očuvanje i unapređivanje populacija divljači i njihovih staništa i druge namene od značaja za razvoj lovstva;

5. obezbeđivanjem sredstava za formiranje i održavanje informacionog sistema o populacijama divljači i njihovim staništima;

6. obezbeđivanjem podrške korisnicima lovišta;

7. istraživačko-razvojnim radom u oblasti lovstva;

8. promocijom lovstva;

9. nadzorom nad primenom propisa u oblasti lovstva; i

10. obavljanjem i drugih poslova u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Zakona o divljači i lovstvu je uspostavljena sasvim drugačija organizacija lovstva koja je do skora važila kod nas. Na teritoriji Republike Srbije, u momentu stupanja na snagu Zakona o divljači i lovstvu, za državne poslove lovstva (prema članu 5. Zakona) nadležno je Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a na teritoriji AP Vojvodine za poslove lovstva od pokrajinskog značaja nadležni su pokrajinski organi AP Vojvodine, koji u skladu sa ovim zakonom:

1. ustanovljavaju lovišta u lovnim područjima;

2. ustanovljavaju lovište na zahtev jednog pravnog lica koje je vlasnik površine zemljišta i ispunjava uslove iz ovog zakona;

3. daju saglasnost na ograđivanje lovišta;

4. daju pravo na gazdovanje lovištem jednom korisniku lovišta koji ispunjava uslove iz ovog zakona;

5. donose program razvoja lovnog područja za lovna područja;

6. daju saglasnost na lovnu osnovu za gazdovanje lovištem (u daljem tekstu: lovna osnova), program gazdovanja za ograđeni deo lovišta i program naseljavanja divljači;

7. bliže uređuju kriterijume za utvrđivanje broja lovnih karata koje se distribuiraju po pojedinim lovištima u okviru lovnog područja (u skladu sa Strategijom i programima razvoja lovnih područja);

8. obezbeđuju podsticajna sredstva za unapređenje zaštite i gajenja divljači od pokrajinskog značaja u skladu sa svojim aktima i vrši raspodelu tih sredstava;

9. obezbeđuju sredstva za nadoknadu štete koju van lovišta prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač;

10. daju saglasnost da se može loviti lovostajem zaštićena divljač koja se nalazi na nelovnim površinama, odnosno površinama van lovišta; i

11. vrše inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona u lovištima preko lovnog inspektora.

Stručne poslove u lovstvu vrše (prema članu 7.) Javna preduzeća i Privredna društva registrovana za delatnost zaštite, upravljanja, lova, korišćenja i unapređivanja populacija divljači, zaštite i očuvanja njihovih staništa, zaštite, uređivanja i održavanja lovišta i dr. Javna preduzeća, obavljaju sledeće poverene poslove: čuvanja, zaštite i gajenja divljači do okončanja ponovljenog postupka dodele prava na gazdovanje lovištem putem javnog oglasa ili novom korisniku, u slučaju raskida ugovora; prikupljanja i obrade podataka za lovišta posebne namene na teritoriji Republike Srbije koji se vode u Katastru lovišta i Centralnoj bazi podataka; i distribucije lovnih karata za lovišta posebne namene na teritoriji Republike Srbije. Privredna društva obavljaju sledeće poverene poslove lovstva: prikupljanja i obrade podataka za lovišta na teritoriji Republike Srbije koji se vode u Katastru lovišta i Centralnoj bazi podataka, osim za lovišta posebne namene; i distribucije lovnih karata korisnicima lovišta na teritoriji Republike Srbije, osim za lovišta posebne namene.

Za obavljanje ovih poslova Javnih preduzeća i Privrednih društava sredstva se obezbeđuju iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije/AP Vojvodine. 

Lovački savez Srbije, kao član Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu divljači (CIC), obavlja sledeće poslove u lovstvu (član 8.):

-                    obrazuje komisiju za polaganje ispita za ocenjivanje trofeja divljači i izdaje uverenje o položenom ispitu za ocenjivanje trofeja divljači (povereni poslovi);

-                    stara se o trofejima divljači čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka;

-                    obrazuje Nacionalnu komisiju za izložbe i trofeje koja potvrđuje trofeje divljači ocenjene najvišim ocenama, sastavlja listu trofejnih vrednosti nacionalnih prvaka i rešava prigovore na akt za ocenu trofeja divljači koju je dala komisija korisnika lovišta; i

-                    obrazuje komisiju za polaganje lovačkog ispita i izdaje uverenje o položenom lovačkom ispitu, izdaje članske karte svojim članovima i zastupa ih u zemlji i inostranstvu, ali i pruža stručnu pomoć svojim članovima i izdaje lovačke časopise i drugu lovačku literaturu.

U odnosu na prethodni (Zakon o lovstvu „Službeni glasnik RS“, br. 39/93), u Zakonu o divljači i lovstvu po prvi put pominje se instituciju Lovačke komore, koja se osniva „radi ostvarivanja i zaštite prava i interesa lovnih radnika i unapređivanja lovstva u skladu sa održivim gazdovanjem populacijama divljači, opštim interesom i opšteprihvaćenim međunarodnim standardima u lovstvu“ (član 9.).

Član Komore može biti lice sa najmanje srednjim obrazovanjem koje je u toku školovanja položilo predmet iz oblasti lovstva, a koje, po dobijanju odgovarajuće licence, stiče pravo obavljanja poslova izrade planskih dokumenata u lovstvu, stručnih poslova gazdovanja lovištem i lovočuvarskih poslova (član 10.). Poslovi iz stava 1. tač. 3), 4) i 5) ovog člana vrše se kao povereni. Organizacija i način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom i opštim aktima Komore. Na statut i opšte akte Komore saglasnost daje nadležno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Prema članu 12., Lovačka komora ima svoje organe (skupštinu, upravni i nadzorni odbor, organ koji odlučuje o izdavanju i oduzimanju licence, Etički komitet i predsednika). Komora donosi statut kojim se bliže uređuje njen delokrug i delokrug njenih organa, pitanja finansiranja rada, postupak pred Etičkim komitetom i druga pitanja iz nadležnosti Komore (član 13). Sresdstva za rad Komore uređena su članom 14.  Zakona o divljači i lovstvu. Nadzor nad zakonitošću rada Komore vrši Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Osnovne odredbe u vezi sa licencom (prava i obaveze lica sa licencom, program i način polaganja ispita za sticanje licence, poslovi za koje se stiče licenca, postupak izdavanja i oduzimanja licence, provera kvaliteta stručnog rada imaoca licence i druga pitanja) uređene su članovima 15. - 19. Zakonu o divljači i lovstvu.

Zaštita divljači uređena je odredbama glave IV ovog zakona (status zaštite divljači, način proglašavanja lovostajem zaštićenih vrsta divljači, zabrane i izuzeci od zabrane).

                        ZAKONSKE REGULATIVE U EVROPSKIM ZEMLJAMA 

Evropska unija na području divljači i lovstva zastupa, odnosno prepušta, svojim članicama da ovu oblast urede, kako to najbolje odgovara njihovim istorijskim i tradicionalnim činjenicama, kao i prirodnim i kulturnim shvatanjima.

Lovna politika u Evropi razgraničava, polazeći od prava na lov, dominalni i regalni lovački sistem. U vezi sa površinom izvođenja lova, ona razlikuje dve vrste sistema: revirne i licenčne.

U Nemačkoj je na snazi klasični zakupni sistem. Živa divljač je bez vlasnika, mrtva pripada onome koji je ulovi ili nađe uginulu. Pravo na lov povezano je sa vlasništvom nad zemljom. Većina lovišta je opštinska. To funkcioniše tako što vlasnici zemlje udruže zemlju za osnivanje lovišta i nju daju u zakup za novčanu naknadu, ali lovište mora imati najmanje 250 ha, a planinsko 500 ha. Državna lovišta čine oko 10% teritorije zemlje, 1/3 se takođe daje u zakup, a ostalim upravlja šumarska uprava. Privatna lovišta su ređe zastupljena, minimalna površina im je 80 ha i postoji mogućnost davanja u zakup. Kod ovih lovišta, sistem lova je revirni, a interes je imati što manja lovišta jer su time naknade veće.

U Austriji je sličan zakupni sistem kao u Nemačkoj. Divljač je bez vlasnika, od 9 saveznih pokrajina svaka ima svoj zakon o lovstvu. Većina ovih zakona ima isti osnov po patentu Franca Josifa iz 1848. godine. Privatna lovišta su sa minimalnom površinom od 115 ha, a sličan sistem do Drugog svetskog rata bio je i na području bivše Jugoslavije, i to na područjima koja su u prošlosti bila deo Austro-Ugarskog carstva, ali sa određenom minimalnom površinom od 200 ha.

U Švajcarskoj su dva sistema na području cele zemlje. Pravo na lov pripada kantonu, koji ima svojstva države. U jednom delu zemlje lovi se po revirnom sistemu, a u drugom po licenčnom, tako što lovac kupi pravo na lov, koji izvodi na celoj teritoriju kantona.

U Italiji takođe postoje dva sistema na području cele zemlje. Dominalni sistem je na severu zemlje, a licenčni/regalni na jugu. U ovoj zemlji postoji savezni zakon o lovstvu, ali i provincijski.

U Hrvatskoj je sa prvim novim zakonom (1994. godine), došlo do radikalne promene regalnog u dominalni sistem (posle 60 godina). Na 70% površine gazduju lovačka udruženja, a u ostalim delovima privatna ili pravna lica. Pravo na lov imaju vlasnici dobra, ali i druga pravna ili fizička lica koja steknu pravo na lov u državnom, zajedničkom ili privatnom lovištu pomoću zakupa. Minimalna površina otvorenog lovišta je 1.000 ha (izuzetak su ostrva - 500 ha), a ograđenog lovišta takođe 1.000 ha. Na osnovu članka 29. Zakona o lovstvu („Narodne novine“ broj 140/05., 75/09., 153/09., 14/14. i 64/15), članka 2. točke 3. propisuju javni raspis za davanje u zakup otvorenog lovišta. Zakon o lovu u RH donesen je 1994., ustanovljena su vlastita i zajednička lovišta. Vlastita lovišta (na vlastitim površinama) osnovala je jedino država, s obzirom na to da ispunjava uslove o veličini lovišta, pa se ona nazivaju i državnim. Na površinama gde postoji veći broj vlasnika osnovana su zajednička lovišta. U RH ima oko 317 vlastitih i oko 750 zajedničkih lovišta, što ukupno iznosi 1.067. Lovištima se gazduje na osnovu izrađenih i odobrenih lovnih osnova za period od 10 godina. Lovne površine zauzimaju 4.000.000 ha, od čega vlastita (državna) lovišta zauzimaju 1.600.000 ha (40%). Lovišta dele na: otvorena lovišta (u kojima je omogućena nesmetana dnevna i sezonska migracija dlakave i pernate divljači), koja moraju biti veća od 1000 ha (na ostrvima 500 ha); ograđena lovišta (s prirodnim ili veštačkim preprekama koje sprečavaju ili znatno smanjuju mogućnost bežanja divljači), takođe veća od 1000 ha, i uzgajališta divljači, površinom zemljišta većom od 100 ha, a manjom od 2000 ha, ograđena ogradom ili prirodnim preprekama. U 2011., lovci u Hrvatskoj odstrijelili su 21.871 divlju svinju, 13.373 srne, 3.394 jelena, 10.000 lisica, 24.000 zečeva, 58.000 fazana i 86 medveda. U  Hrvatskoj ima oko 48% kopnene teritorije pod šumama - koje nisu sve lovišta, oko 5,2 milijuna hektara ukupnih lovnih površina, 1.067 lovišta, 840 lovačkih društava i više od 62.000 registriranih lovaca. 

U Sloveniji, divljač je državno vlasništvo. Pravo na lov pripada državi, koja daje pravo lova lovačkim udruženjima uz koncesiju na minimalno 20 godina. Pored ovih lovišta, ustanovljavaju se lovišta posebne namene, kojima upravljaju javni zavodi. Minimalna površina ovih lovišta je 2.000 ha lovnoproduktivne površine. U toku 2009. godine, u slovenačkim lovištima odstreljeno je 31.291 grlo srneće divljači, 2.541 grlo jelenske divljači, 1.861 divokoza, 449 muflona i 6.811 divljih svinja. Što se tiče sitne divljači, odstreljeno je 2.654 zečeva, 6.263 fazanai 163 poljske jarebice. 

U Sloveniji ima 416 Lovačkih udruga i 12  državnih lovišta (Lovišta posebne namene). U lovačke udruge je udruženo oko 22.000 lovca.  Oblasnih lovačkih saveza ima  SLO 18, a članstvo lovačkih udruga u njima nije obavezno, obavezno je samo članstvo u Lovačkom savezu Slovenije.

Osvrt na zakonske regulative, kako u svetu, tako i kod nas, ukazuje na nova saznanja i smernice koji mogu poslužiti kao preduslovi za potencijalnu dalju strategijsku izmenu i dopunu zakonodavstva u Republici Srbiji.

 

Predlozi  izmena i dopuna Zakona o divljači i lovstva

Odnos prema divljači i lovstvu mora da se promeni jer u ovakvoj konstelaciji kada se dodele lovišta bez nadoknade, svedoci smo da se veći deo ulova "zloupotrebljava" bilo zbog lovokrađe, koja je u velikoj meri izražena, bez posledica, ali i krivolova, kada se kao lovi zvanično, ali veliki broj odstreljene divljači se ne prijavljuje.

1.  Da bi se odnos prema divljači i lovstvu promenio potrebno je lovišta da se daju uz određenu nadoknadu (bilo uz zakup ili putem koncesije), ili iznajmljivanjem lovišta na određeni period (10 ili 20 godina). U startu se menja odnos kada ondređena grupa lovaca "zakupi" lovište i prema njemu i divljači će automatski imati zaštitarski odnos, a ne kao do sada "svačije i ničije".

2.  Pri ustanovljavanju lovišta, potrebno je da se nadležnosti prenesu sa Minisatrstva (Sekretarijata) na Skupštine opštine na kojima se i ustanovljavaju lovišta. Sve ovo je važilo  do 1977. godine i dobro je funkcionisalo zbog činjenice što su uvek bile manje sredine. U sadašnjoj situaciji iz jednog mesta treba kontrolisati preko 8.000.000 ha, ili preko 2.000.000 ha, kada je u pitanju Vojvodina.

3.  Treba videti kako druge države u okruženju rade i kako su rešile deo koji se tiče ustanovljavanja i davanja lovišta u "zakup", a na ovaj način ostvarena sredstva treba da se koriste u Opštinama na čijoj teritoriji se ustanovljavaju lovišta.

4. Prilikom razmišljanja koja bi ta sredstva bila kada se zakupljuju lovišta treba videti da se prvo odrede minimalne količine lovišta koje mogu da funkcionišu, ili ići na veličinu katastarskih opština. Veličina lovišta bi trebala da se kreće od minimuma, kako je i sadašnjim zakonom predviđeno 2.000 ha do maksimuma 10.000 ha.

5.  Kada se razmišlja o zakupnom sistemu za otvorena lovišta onda treba predložiti i minimalnu cenu po hektaru i ona bi trebala da se kreće od 0,50 do 1,00 evra, i za ovo bi trebalo da se na bazi broja vrsta divljači i prolećnog fonda izrade kriterijumi, koje će lovište biti u prvu (1 €) a koje u drugu kategoriju (0,50 €). Za šumska lovišta predlaže se 1,50 € po ha, dog za ograđena lovišta to bi trebalo da bude 2 € po ha.

6.  Ubrana sredstva treba da budu sredstva Opštine na čijoj teritoriji se lovište ustanovljava.

Evo primera kada su Skupđtine opštine ustanovljavale lovišta i tsrale se o njima, kao i imale lovne isnpektore na nivou Opštine:

Zakon o lovu iz 1966. godine ne ulazi u svojinsku prirodu već utvrđuje subjekte koji se mogu baviti lovstvom. Zakon o lovstvu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS” br. 22/1966) je bio na snazi do 1973. godine kada je donet novi Zakon o lovstvu. U tom periodu izvršene su izmene (“Sl. glasnik RS”br. 12/1967) prema kojima su prava Republike prema lovstvu preneta na skupštine opštine. Ovaj Zakon je donet sa oslanjanjem na Savezni osnovni zakon o lovstvu iz 1965.

7.  Kada su u pitanju lovišta posebne namene - šumska lovišta treba ih tako "prepakovati" da mogu da se izdržavaju samostalno, odnosno da Javna preduzeća se ne bore stalno za dobijanje novih površina već na postojećim površinama da ostvaruju prihod. Za ovo imamo primer istih ovakvih lovišta u Sloveniji (12) koje je država "prepustila" tržištu i oni žive od zarađenog, i to isključivo od prodaje divljači putem lovnog turizma, bez bilo kakve dotacije, uz profesionalan odnos koji je na najvišem nivou.

8.  Kako navodi dr Srđa Dimitrijević: "Sva lovišta treba da idu na javnu aukciju (po istom modelu kao što se vrši aukcija državne zemlje), koja je javna, i otvorena za sva pravna i fizička lica, domaća i strana, koja će ukoliko dobiju na aukciji biti u obavezi da u roku od dva meseca, do sklapanja Ugovora o zakupu, formirati Preduzeće za delatnost gazdovanja lovištem. Prednost pri dodeli imaju samo i isključivo vlasnici ribnjaka i zemljišta koji su u kompleksu od preko 500 ha na kojima se lovište ustanovljava. Ukoliko se ne nađe zakupac na prvoj Aukciji, Opština snosi troškove lovišta i lovočuvara i obavezna je da svaka 3 meseca raspisuje konkurs do dodele lovišta".

Napomena: otvorena lovišta se dodeljuju na gazdovanje na 10 godina a ograđena lovišta na 20 godina, ili ako se lovišta daju u koncesiji onda treba da se daju na period od 20 godina.

Svako lovište mora da ima u stalni radni odnos jednog lovočuvara i upravnika lovišta.

9.  Po pitanju lovnih osnova, do sada smo imali situaciju da je najvažnije da se donese ovaj jedan od najvažnijih dokumenata, da isti bude megalomanski, da nakon donošenja, samo se jednom otvori da se pogledaju podaci o brojnom stanju i planiranom odstrelu, prilikom izrade godišnjeg plana gazdovanja, i više nikada. Ovaj dokument mora da bude uprošćen, da sve u njemu što je napisano, bude i na terenu, odnosno lovištu, i to u najkraćim crtama. Najvažniji delovi treba da bude realno prikazano brojno stanje, kvalitetno urađeno bonitiranje, realno određena lovno-produktivna površina za svaku vrstu koja se gaji ponaosob, realno određen bonitet i kapacitet lovišta, kao i odstrelne kvote.

10.  Kada su u pitanju cene odstrela divljači i njihovih trofeja mora da budu usaglašene sa zemljama u okruženju, a zbog slabijeg kvaliteta trofeja treba razmiđljati o paušalnoj prodaji trofejnih grla do određene kategorije, a sve što je u medalji da se  naplaćuje po "većem" cenovniku, ili po CIC poenima, ili po težini sa višim cenama. Ovo diktira tržiše, ali interes mora da bude da se proda u lovnom turizmu mnogo veći broj grla nego što je sada situacija. Treba videti kako se postižu mnogo bolji rezultati u lovištima Slovenije (posebno u lovištima posebne namene). 

 

Novi Sad,   15. jun 2015. godine

  
Komentari
4038 #1 dragan23
dana 17.07.2015. 17:25
Treba voditi racuna o tome da stranci imaju oko 1/3 vojvodjanske zemlje u svom vlasnistvu... Ako bi oni imali prvi pravo, kako kaze predlog izmene zakona, gde bi lovili lokalni lovci ako koncesionar odluci da samo love on i njegovi prijatelji? Ako koncesionar odluci da izdaje pojedinacno lovcima table po 100ha, 200ha, kako bi se to reflektovalo na fond divljaci?
Ne bih se slozio sa predlogom da se nadleznosti prenesu na opstine. Sta cemo sa situacijom u kojoj bi opstina ubirala prihode? Kako naterati opstinu da raspise javni konkurs za dodelu sredstava za unapredjenje lovstva, jer republicka i pokrajinska kasa nece imati novca da to rade?
Pretpostavka je da su lovacka drustva i udruzenja siromasna i da clanstvo izuzev pojedinaca nema novca i tesko placa i sada visoke clanarine, kako oni da uzmu loviste u zakup?
Izgubice se clanstvo, porasce lovokradja, jer se niko nece pomiriti sa tim da preko noci neki tajkun ukine lokalnim lovcima pravo na lov. Poznavajuci nas, lovokradicemo i krivoloviti iz inata.
Trebalo bi uneti prostor za zaposlavanje studenata lovnog turizma (kojima profesor Ristic predaje) kako bismo poceli da se zaposljavamo i da konacno postanemo vidljivi kao strucna lica!
136 #2 Lala
dana 18.07.2015. 18:19
Mislim da ljudi ne shvataju šta je Ristić napisao u svom ovom predlogu oko izdavanja lovišta u zakup. Pojasniću vam na primeru: Ristić izmedju ostalog predlaže da se zatvorena lovišta izdaju po ceni od 2 evra/ha, uz uslov da veličina lovišta bude 2000-10000 ha. Uzmimo Karadjordjevo: površina lovišta je oko 2300 ha. Znači, zakup bi bio oko 5000 evra godišnje!?!? A samo ograda tog lovišta košta barem 10 puta više!!! A gde je vrednost divljači unutar žice?!? Vrednost objekata?!?

Da li ste vi ljudi svesni šta je ovaj stručnjak predlagao?!? Da vam se ne desi da sutra plaćate 1 evro/ha za zakup svog otvorenog lovišta koje je recimo 10 000 ha!? Odakle ćete to gospodo lovci da platite?!? Pa još lovočuvar, pa upravnik, pa naknada za korišćenje divljači...
Ne mogu da verujem da ljudi ne čitaju i ne razumeju čak i kad im sažvaćem i serviram na gotovo!
Upišite komentar
Molim Vas ulogujte se da biste upisali komentar.

Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 12
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,402
Najnoviji član: Vlajko1976

Poslednje vesti
'Insajder' o dodeli lovišta
Sporna overa lovnih karata?
Izbori u lovstvu Vojvodine
Lovne karte - informacija iz LSV
Lovne karte 2021./22.

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


avatardalibor
Offline
· 24.03.2021. 09:49

Pozdrav kolege nakon duzeg vremena iveli 4


avatarLimun
Offline
· 13.03.2021. 20:30

Pozdrav Slavo takođe posle dugo vremena Bye


avatarslavaplana
Offline
· 06.03.2021. 12:42

Dobar dan posle 5god.


avatarbogoljub
Offline
· 10.01.2021. 07:20

Obradoviću srećan rođendan iveli


avatarPlaninko011
Offline
· 07.01.2021. 06:31

Hristos se rodi kolege i da proslavite praznike sa vasim porodicama u zdravlju i sreci.


avatarbogoljub
Offline
· 18.12.2020. 22:17

Srećan rođendan lovci Rodjendan
60,518,867 posete www.srbijalov.com