Zaštitari i njihove akcije: da li je sve po propisima?

Imajući u vidu prošlogodišnje, a naročito nekoliko ovogodišnjih ’akcija’ zaštitara povodom lova na prepelice koji je po kalendaru lova počeo 01.08., svakom lovcu koji se iole razume u problematiku nameću se neka pitanja, koja ćemo navesti, i time pokušati da neosnovano optužene lovce za kojekakve ’masakre’, ’pomore’ ili navodne krivolove pomognemo da neosnovane optužbe odbace, a gospodi zaštitarima stavimo do znanja da baš i ne mogu da po lovištima rade sve šta im padne na pamet, i da napisima i izjavama u medijima blate lovce i lovačke organizacije. Ne želimo da branimo ni na koji način upotrebu nedozvoljenih sredstava u lovu, ali isto tako ne želimo da kao lovci doživljavamo pokušaje javnih poniženja, blaćenje i sramoćenje lovaca bez osnova, i stvaranje ružne slike o lovcima u javnosti uz pomoć pojedinih medija. Zato javno pitamo: 

1. Zakonom o divljači i lovstvu, čl.4 tačka 14., definisano je šta se sve smatra lovom. Taj član glasi: ’lov divljači je aktivnost lovaca u traženju, posmatranju, praćenju, dozivanju i čekanju divljači radi odstrela, odstrel divljači, hvatanje žive divljači, kao i sakupljanje divljači ili njenih delova.’ Jasno je da je po slovu zakona svaka aktivnost posmatranja i praćenja divljači u lovištu deo lova. Ako takvu aktivnost neko vrši bez dozvole korisnika lovišta, da li se to može smatrati krivolovom? Ako takve aktivnosti vrši lice koje nije lovac, da li je tim gore, jer bi to mogla biti otežavajuća okolnost! Dalje, ko može da garantuje da li neko u lovištu prati i posmatra divljač iz ornitoloških ili zaštitarskih razloga, ili je to samo pokriće za neke druge moguće aktivnosti, npr. praćenja trofejnih primeraka neke druge divljači radi kasnijeg odstrela? Namera je u praksi vrlo teško dokaziva, tako da svako lice koje bez dozvole korisnika lovišta vrši radnje koje po zakonskom tumačenju spadaju u lovne aktivnosti, u startu je sumnjiv i da li kao takav može biti tretiran kao potencijalni krivolovac?
2. Ukoliko zaštitari u tim svojim spornim aktivnostima posmatranja i praćenja divljači po sopstvenim rečima koriste tehnička sredstva (IC kamere, IC durbine, terenska vozila) da li ima osnova da im stručna i/ili lovočuvarska služba kada zaštitare zatekne u lovištu u vršenju posmatranja i praćenja divljači, ta sredstva privremeno zadrži ili oduzme do dolaska policije i inspekcijskih službi?
3. Postavlja se pitanje po kojim i po čijim ovlašćenjima tzv. ‘zaštitari’ vršljaju po lovištima gde po svojim rečima navodno prikupljaju dokaze za krivolov, i da li time preuzimaju javna ovlašćenja? Zna se ko je zadužen za kontrolu u lovištima - inspekcijske službe, pripadnici MUP i stručne i lovočuvarske službe korisnika lovišta. Da li nezakonito prikupljeni dokazi od strane neovlašćenih lica uopšte imaju bilo kakvu vrednost na sudu, ili se tako prikupljeni dokazi moraju izuzeti (izdvojiti) iz postupka ukoliko uopšte postupci budu pokrenuti?
4. Sledeće pitanje koje se može postaviti jeste da li u postupcima i radnjama zaštitara koji koriste IC kameru za snimanje  npr. lovočuvara ili lovaca pojedinaca ima elemenata za krivična dela iz KZ Republike Srbije, čl. 144, stav 1.i to krivično delo ’Neovlašćeno fotografisanje’: ’ Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.’

1. 5. Da li u postupcima i radnjama zaštitara ima elemenata krivičnog dela po čl.145 KZ R. Srbije: ‘(1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.’  Na internetu na YouTube postoje snimci koji su načinjeni možda i na nezakonit način, obmanom ili navodjenjem na činjenje prekršaja, a koje su javno vidljivim učinili upravo oni koji sebe nazivaju zaštitarima (snimak iz mesta Nadalj, npr.).

      6. Da li u novinskim naslovima tipa: ‘Lovočuvar dozvolio pomor zaštićenih ptica’, ili naslov tipa          'Otkriven krivolov kod Sremske Mitrovice’ i u izjavama zaštitara koje su prenesene u tim  tekstovima objavljenim bez dokaza ima elemenata krivičnog dela uvrede iz KZ R.Srbije čl.170, stav 1. i stav 2.: ‘(1) Ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara.

      7. Ukoliko je, prema odredbi čl.4, t.14. ZODL odredjeno da u lov spada i posmatranje i praćenje divljači, onda se može postaviti pitanje da li u aktivnostima zaštitara ima elemenata krivičnog dela iz čl.276, tačka 2. KZ R.Srbije koji glasi: 'Ko neovlašćeno lovi na tuđem lovištu i ubije ili rani divljač ili je uhvati živu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.'

*******************

Prenosimo i neka mišljenje sa sajta koji se bavi pravnom zaštitom životinja http://pravnazastitazivotinja.com/krivicno-delo-nezakonitog-lova-u-republici-srbiji-zvanicne-pravosudne-statistike/

gde kažu izmedju ostalog sledeće: '...Pored toga, nezakonit lov predstavlja opasnost i za ljude – kako za one koji u njemu učestvuju, tako i za treća lica...

...Pošto još uvek nema naznaka da će u našoj zemlji lov divljači biti zabranjen, trebalo bi se, barem za sada, fokusirati na pojačanu kontrolu lovišta, kako bi se slučajevi nezakonitog lova na vreme uočili i sprečili, odnosno kako bi se učinioci uhvatili i na adekvatan način kaznili u skladu sa zakonom. Intenzivniji monitoring lovišta podrazumeva uvođenje kamera, povećanje broja lica zaduženih za vršenje nadzora, posebno na onim mestima za koja je poznato da su žarišta takvih aktivnosti, ali i pojačanu edukaciju lovaca i lovačkih udruženja i svih drugih lica o štetnim posledicama nezakonitog lova po divljač, lovišta i ljude.'

Sve ovo su pitanja o kojima treba da svoje tumačenje daju pravnici, a o posledicama svojih (nezakonitih?) aktivnosti da razmišljaju eventualni nesavesni lovci a posebno oni koji sebe nazivaju zaštitarima i koji po lovištima vrše sporne aktivnosti, pokušavajući da posle toga po medijima bez dokaza blate lovce i lovačke organizacije.

Nadamo se da će kompetentni poznavaoci prava, lovački savezi, lovačka komora a svakako i državni organi i službe dati hitno tumačenje i odgovore na pitanja koja smo postavili, kako u interesu lovaca, tako i u interesu zaštitara, kako bi se ovi drugi prestali baviti spornim aktivnostima i kako ne bi upali u sudske sporove koje vrlo lako mogu izgubiti, uz plaćanje visokih troškova i odšteta.