Godišnjica izbora u LSS

Uskoro se navršava godina dana od izbora u LSS koji su ostali upamćeni po stavljanju tačke na mandat upisan crnim slovima u istoriji LSS, godina dana kako je ogromnom većinom glasova smenjen Dragan Šormaz i formirano novo rukovodstvo LSS.

Godišnjica je prilika da se pogleda šta je novo rukovodstvo uradilo, ali nećemo se baviti time, nekih rezultata jeste bilo, ali to neka drugi pišu. Mi ćemo reći šta nije uradjeno, a smatramo da je moralo  biti! Pre svega, uprkos javno datom obećanju novog predsednika Ćirkovića da će organi LSS (pre svega Sud časti) pokrenuti postupak protiv Šormaza, to se nije desilo. Nije se desilo i uprkos činjenici da je UO LSV u mandatu A. Milovančeva doneo zvaničnu odluku da podržava inicijativu poteklu sa Srbijalov portala za pokretanje postupka, o čemu je dopisom obavešten LSS. Zašto ništa nije uradjeno po tom pitanju? Zašto se LSS preko Suda časti nije zvanično i jasno na delu distancirao od pogubne politike koju je Šormaz vodio, i čije posledice LSS trpi i danas? To je pitanje za novog predsednika, a odgovora za sada, nakon godinu dana, nema. Obećanje može, nšta ne košta, a učinak?

Ali je zato novi predsednik Ćirković uspeo da maltene na samu godišnjicu svog mandata baci senku na dobre stvari, i da se nekim svojim postupcima zameri ljudima koji su ga do sada zdušno podržavali. Primetna nervoza i neodmerenost, pa i pojava doze bahatosti u reakcijama koje se pokazuju u poslednje vreme i greške koje se sve češće prave nisu nešto što bi bilo ko podržavao. Kao gorak šlag na tortu preds. Ćirković je, ne obaveštavajući nikog od članova uprave LSS, niti bilo koga iz Uprave za šume, niti bilo koji drugi faktor u lovstvu Srbije, praktično konspirativno otišao u posetu direktoru CIC Tamašu Margesku, na samo njemu znan način i bez poštovanja protokola koji je obavezan za tu vrstu sastanaka. O čemu je Ćirković išao da razgovara, sa kojom platformom, i na osnovu kojih i čijih zaključka i smernica, nije jasno. Jedino što je izvesno jeste da je upućeniji deo lovačke javnosti ostao šokiran kad se saznalo da Ćirković sedi na sastanku u kabinetu u CIC u Budimpešti. Da li je potrebno ponovo objašnjavati da je funkcija predsednika LSS po rangu 'prvi medju jednakima', a da se nipošto ne sme brkati sa inokosnom funkcijom direktora neke firme, kao što to može da nekom liči?

Pored toga, nedavni Sajam lova i ribolova u Novom Sadu je bio prilika da se LSS kao krovna organizacija predstavi, ali i da predstavi svoje članove – pokrajinske i regionalne saveze. Medjutim, na štandu LSS nije bilo ni naznake niti pomena o članovima LSS koji uvažavaju koncept ’Savez saveza’. O svemu se pitao samo jedan čovek, i samo jedan čovek je odlučivao sa kim će i o čemu će razgovarati, a za javnost relativno uspela izložba trofeja je za upućenije obilovala improvizacijama, samovoljama pojedinaca, i natezanjima. Na kraju se ispostavilo da je zahvaljući neznanju ili previdu Nacionalna izložba Lorist 2019. ostala neprijavljena u CIC (što je nedopustivo), a katalog izložbe nije još uradjen. Dakle, ozbiljan faul.

Mogli bi smo redjati još neke pozitivne i negativne strane prve godine post-Šormazovog perioda, ali osnovni utisak ostaje da je ogromna uložena energija, počev od Ćirkovića pa na dalje, dala nedovoljno dobre rezutate, dakle, rasula se na manje bitne stvari umesto da je koncentrisana na suštinske kapitalne izmene. Tu mislimo pre svega na rad na izmenama Zakona o oružju i Zakona o divljači i lovstvu - ta priča još nije gotova, a kada će biti, ne zna se. Takodje, još nije rešeno pitanje novog Statuta LSS, i nema naznaka da se nešto ozbiljno radi na tome, sve je u fazi preliminarnih iznošenja pojedinačnih želja. Tužno je konstatovati da LSS i bez Šormaza radi po Šormazovom statutu!

Do redovne godišnje Skupštine LSS ima još nekoliko meseci, i tada će biti prilika da delegati i članstvo kažu svoje. Nekih promena ima, ali da li su one dovoljne? Ubedjeni smo da nisu. Pri tom, sve je vidljivija loša osobina nekih ljudi da rade sami i na svoju ruku, da soliraju, ili još gore, da ne rade ništa, jer su tako valjda sigurni da neće pogrešiti.

Uspešno okončan ovogodišnji Sajam lova, ribolova, sporta i turizma LORIST 2019

Povodom završetka ovogodišnjeg Sajma iz PR službe Novsadskog sajma nam je upućeno saopštenje u kojem se sumiraju rezultati i dometi ove sajamske manifestacije. Činjenice i brojke iz saopštenja potvrdjuju utisak da je ovogodišnji LORIST bio korak napred u smislu organizacije, sadržaja i posećenosti.

Prenosimo saopštenje u delu koji se odnosi na lov i ribolov, uz zahvalnost damama iz PR službe, Gordani i Mirjani, na odličnoj saradnji.

VIŠE POSETILACA I ODLIČNA PRODAJA OBELEŽILI LORIST

MEĐUNARODNE SAJMOVE LORIST VIDELO 35.000 LJUDI

Međunarodne sajmove „Lorist“, od 2. do 6. oktobra, na kojima je nastupilo više od 500 izlagača iz 20 država, videlo je oko 35.000 ljudi, odnosno 15 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Odlična prodaja na Sajmu lova i ribolova, povezivanje ponuđača i kupaca na Sajmu turizma, sklapanje konkretnih poslova na Sajmu ekologije i promocija školskog sporta pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada, obeležili su najlepše priredbe Novosadskog sajma. 

Na 52. međunarodni sajam lova i ribolova, proizvođači, dileri i distributeri opreme i pribora za lov i ribolov, kao i sportskog i lovačkog naoružanja došli su da prodaju i sa Sajma su otišli zadovoljni. Među prvima, prodati su najskuplji eksponati, američka puška Baret za 13.500 evra, mašinica Stella za 77.400 dinara i štapovi Lesat, plaćeni 64.000 dinara.

Izlagači za prodaju kažu da je neuporediva u odnosu na prošlogodišnju. Na štandu Capriola prodato je više od 20 pušaka, a interesovanje je bilo najveće za skuplje modele. Zastava oružje je prodala 28 poluautomatskih lovačkih karabina i repetirki. Na štandu požarevačkog Top gana, prodali su oko 50 primeraka oružja, najviše vazdušnih pušaka. Meteor stil je imao kupce za dvadesetak cevi. Grinsport je na Loristu prodao 12 pušaka i po četrdesetak mašinica i štapova. Zadovoljni su i na štandu Eurofiša. Krušik se posle 13 godina vratio na Lorist, s namerom da promoviše reprivatizovanu Fabriku municije. Kako kažu, u tome su uspeli, a prodajom municije više su nego zadovoljni.

Predstavnici Mađarske – Zemlje partnera Sajmova „Lorist“, nastup na Novosadskom sajmu ocenju kao izuzetno uspešan. Najveće interesovanje bilo je za banje i klimatska lečilišta, koja nisu dovoljno poznata građanima Srbije, poput Banje Mako ili Orošhaza. Predstavili su se i proizvođači i distributeri opreme za lov i ribolov, čiji proizvodi će se zahvaljujući dogovorima na Sajmu uskoro pojaviti i u prodavnicama u Srbiji. Poseban segment bila je najava Svetskog sajma lova i prirode koji će biti održan u Budimpešti 2021 godine. Tim povodom, bilo je izloženo i nekoliki trofeja izuzetnih primeraka, kako bi se dočaralo ono što očekuje posetioce  Izložbe „Jedinstvo s prirodiom“.

Tužan početak jesenjeg dela sezone!

Kako piše portal VOM (Vranjski online magazin), u Vranjskoj banji je danas stradao lovac. Prenosimo vest sa VOM portala u celosti:

Stradao lovac kod Vranjske Banje

Kako smo spasili trofej – neverovatna priča!

Na ovogodišnjem 52. Sajmu lova i ribolova u Novom Sadu Lovački savez Srbije je priredio nacionalnu izložbu lovačkih trofeja. Bilo je izloženo oko 400 eksponata, zavidan broj, koji je mogao biti i veći, ali...

U izložbenoj hali su pored redovnih eksponata bila izložena i dva koja pored trofejne imaju nemerljivu istorijsku vrednost: trofej - preparat vepra koji je odstrelio kralj Aleksandar 1931. godine (vlasništvo Prirodnjačkog muzeja), i trofej jelena (klik na sliku za uvećanje) kojeg je 1937. godine odstrelio osnivač i prvi sekretar Lovačkog saveza Vojvodine, a kasnije i predsednik Saveza lovačkih udruženja Dunavske banovine, novosadski apotekar Joca Divild (kršteno ime Johan, ali upamćen od sugradjana i u istoriji kao Joca). Ovaj trofej jelena je bio prikazan na Prvoj svetkoj izložbi lovstva u Berlinu, novembra 1937. gde je dobio srebrnu medalju kao deo eksponata iz Kraljevine Jugoslavije. Sadašnji izlazak ovog trofeja iz zaborava je izazvao veliku pažnju medija, tako da će se još pisati i pričati o ovome.

Sajam lova u Novom Sadu je završen, i sada možemo sa ponosom da ispričamo priču kako su članovi Srbijalov portala uspeli da iz zaborava izvuku Divildov trofej, i da ga posle više od pola veka, tačnije, više od 60 godina, ponovo prikažu lovačkoj javnosti. Elem, posle odstrela i posle izlaganja u Berlinu, Divild je uspeo da u ratnom vihoru sačuva svoju zbirku trofeja. Ali, baš mu je poseta Berlinu i prijem kod tadašnjeg ’nadlovnika’ Geringa preseo kada su mu nove  poratne vlasti zamerile što se susreo sa kasnijim zločincem, pa su Divildu zabranili dalje bavljenje lovom, i konfiskovali mu deo imovine. Činjenica da je Divild bio nosilac Karadjordjeve zvezde i Albanske spomenice nije imala uticaja na nepravednu i nerazumnu odluku novih vlasti, kao ni činjenica da je apotekar Divild pomagao partizane u sanitetskom materijalu i lekovima. Jedan protokolarni berlinski susret ovekovečen fotografijom je bio jači argument od odlikovanja, verovatno kao plod nečije zlobe i pakosti.

Već tada istorijski trofej jelena počinje da pada u zaborav. Samo još jednom je izlagan na jugoslovenskoj izložbi 1954. godine. U stanu Divilda bio je dostupan samo vlasniku, članovima porodice i retkim gostima koji su ih posećivali. Posle smrti Joce Divilda 1962.godine, veo zaborava postaje sve neprozirniji, ne samo za ovaj trofej jelena nego i za celu kolekciju trofeja velikog lovca Divilda. Decenije su prolazile, i onda su došle nesretne ’90, ratovi, hiperinflacija... Naslednici porodice Divild su bili prinudjeni da kolekciju trofeja prodaju. Trofeje je otkupio čuveni preparator Radivoj Jančić-Braca iz Novog Kneževca. I kod njega trofej ostaje na raspolaganju porodici i prijateljima, ali i Jančićevim kolegama lovcima. I dalje ne biva javno izlagan.

Kada je preparator Braca Jančić preminuo 2015. godine, a nije imao dece, naslednici su odlučili da kolekciju trofeja ponude na prodaju. Kupac je bio Davor Ćalić iz Plandišta, lovac, član LU ’Brzava’ iz Plandišta, aktivni član Srbijalov portala i predvodnik rada sa lovačkim podmlatkom. Iako je čuo za Divilda, Davor nije znao o kakvom je jelenskom trofeju reč. Sve se razotkrilo kada je Davoru u posetu došao Ivan Matković-Lala, koji je ostao šokiran kada je video trofej čiju je sliku, merne elemente i priču o odstrelu samo čitao u starim predratnim Lovačkim glasnicima iz svoje kolekcije, i slušao ’berlinsku priču’ u neformalnim lovačkim druženjima od starih lovaca. Identifikaciji trofeja je pomogla i pločica na podlozi trofeja sa urezanim mestom i datumom odstrela ’Plavna, 13 IX 1937.’ i imenom J.Divild. Sve kockice su se složile, gospodin 'Slučaj' je bio naklonjen lovcima sa Srbijalov portala. O pronalasku trofeja su obavešteni pojedini lovni radnici, ali je obavešten i CIC (svetska lovačka asocijacija). Predloženo je da trofej jelena bude obavezni deo eksponata iz Srbije na novoj Svetskoj izložbi 2021. godine u Budimpešti, kao deo istorije ne samo lovstva Srbije nego i CIC Svetske izložbe. Lala je predložio da trofej jelena svoje novo ’rodjenje’ ima na nacionalnoj izložbi LSS, što je naravno i prihvaćeno od organizatora.

Ovaj tekst neka bude shvaćen kao svojevrstan omaž velikom Joci Divildu, ali i lovačkom drugarstvu, solidarnosti i kolegijalnosti onih koji su trofej otrgli od zaborava.

Priču o odstrelu ovog trofeja iz Lovačkog glasnika iz 1937. godine, iz pera samog Joce Divilda, možete pročitati ako kliknete na SAZNAJTE VIŠE. Posle teksta je postavljena slika članova Srbijalov portala koji su ovo sve odradili: otac i sin Davor i Jovan Ćalić, i Ivan Matković-Lala.

Nemar, nesposobnost ili opstrukcija?

Zašto na nacionalnoj izložbi trofeja na Sajmu lova nema trofeja članica LSV i vojvodjanskih otvorenih lovišta?

U okviru medjunarodnog Sajma lova i ribolova u Novom Sadu, Lovački savez Srbije je priredio nacionalnu izložbu trofeja, pre svega jelenskih, ali i trofeja srndaća, divljeg vepra, divokoze, muflona... Dobra ideja, koja je trebala da ima za cilj da se javnosti predstave mogućnosti lovstva Srbije, i da bude podstrek za razvoj lovstva i lovnog turizma u Srbiji.

Svi predsednici pokrajinskih i regionalnih saveza u Srbiji su na vreme i istovremeno bili obavešteni o potrebi da od svog članstva prikupe trofeje, koji bi bili ocenjeni i prikazani na izložbi, uz navodjenje lovišta iz kog potiču i imena lovca koji je trofej odstrelio, i da tako prikupljene trofeje dostave na Sajam lova, u halu gde se izložba ima održati. Za komesara izložbe je imenovan ugledni lovni stručnjak Marko Pavlović iz Kragujevca, vodja stručne službe Lovačkog saveza centralne Srbije, a imenovani su i članovi ocenjivačke komisije. Sve u redu, po protokolu i zadacima koje je potrebno uraditi da bi jedna izložba bila uspešna.

Medjutim, uprkos čistoj i dobroj nameri, ni ova nacionalna izložba nije mogla da prodje bez blamaže pojedinih aktera ili bez, rekli bi smo, pokušaja opstrukcije od strane pojedinaca iz Vojvodine, tačnije, sa adrese Lovačkog saveza Vojvodine. Počnimo od epiloga: na nacionalnoj izložbi lovačkih trofeja održanoj u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu, nije bio izložen NI JEDAN trofej koji je dostavio Lovački savez Vojvodine, dakle, NI JEDNO lovačko udruženje član LSV nije imalo ni jedan svoj trofej odstreljen u vojvodjanskim lovištima, predat preko LSV! Ne želimo da se bavimo spekulacijama o imenima onih koji su doveli do ovakve blamaže, ali znamo ko je po funkciji najodogovorniji za rad LSV, a takodje znamo i da je za rad nekog lovišta odgovoran onaj koji obavlja stručne poslove u lovištu-upravnik. Takodje znamo da je u mnogim vojvodjanskim lovištima za stručne poslove angažovana ćerka firma LSV – Vojvodjanski lovac doo, oba sa sedištem na adresi J. Djordjevića 4 u Novom Sadu. E pa na tu adresu treba uperiti prstom i tražiti objašnjenje (ako ga uopšte ima!) za jednu ovakvu blamažu na nacionalnom nivou. Da li je moguće da se desi da svi ostali savezi i LU iz svih drugih delova Srbije na vreme dostave svoje trofeje LSS-u za izložbu, a da jedino Vojvodjani totalno zataje?!? Kako je to moguće? Ponavljamo pitanje iz naslova: nemar, nesposobnost ili pokušaj opstrukcije?

Da zlo bude još veće i blamaža kompletnija: prilikom obimnih radova na postavci izložbe, volontersku pomoć su svojim dolaskom pružili lovci sa juga Srbije, ali i Šumadinci, pa pojedinci sa Homolja, ljudi iz raznih krajeva Srbije, ali Vojvodjana nije bilo, osim Sanje Momčilović-Bognič, zamenice predsednika LSV, koja je uz druge kolege iz komisije ocenjivala deo trofeja! Potpisnik ovih redova je kao lovac novosadjanin uskočio i pomogao kao pojedinac koliko je mogao, uz jak osećaj sramote što u sred Novog Sada nema lovaca Vojvodjana da pomognu pravljenju nacionalne izložbe! Na čast upravi LSV, na čast onima koji nisu hteli ili nisu umeli da se priključe organizaciji izložbe, pa čak nisu uspeli ni trofeje da donesu! Obraz i čast vojvodjanskog lovstva je spasilo JP Vojvodinašume sa pomoćnikom direktora za lovstvo mr Branislavom Stankovim, koji su dali oko 100 svojih trofeja, i njima kapa dole, a šta je uradio LSV? Ništa! Time su gospoda iz uprave LSV pre svega prikazali vojvodjanske lovce i njihov savez u vrlo lošem svetlu, ali istovremeno svojim lovcima iz samo njima znanih razloga uskratili mogućnost da svoje trofeje ocene i verifikuju na nacionalnoj izložbi. Sigurni smo da bi vojvodjanski lovci itekako priskočili u akciju samo da ih je neko obavestio i motivisao. Jednostavno, nemoguće je da u Vojvodini ne postoji ni jedno LU koje nije htelo da ima nešto od svojih trofeja na nacionalnoj izložbi, to ne pije vodu. Da li su možda radili telefoni, i da li je bilo nekih neprincipijelnih sugestija? Ovako, ostala je ružna senka nad vojvodjanima, i dilema da li je neko toliko nemaran, nesposoban ili je možda toliko zlonameran da bi pokušao da opstruiše nacionalnu izložbu i organizatore? Ko je zabrljao, i sa kojim motivom?

Odgovor mora stići sa adrese LSV, J. Djordjevića 4, 21000 Novi Sad. Ne opravdanje, opravdanja nema, nego odgovor na pitanje iz naslova teksta.