dr Zoran A. Ristić
Uticaj padavina i poplava na divljač
Oblačnost je važan klimatski elemenat koji utiče na intenzitet sunčevog zračenja. Najmanja oblačnost je u letnjim, a najveća u zimskim mesecima. Tokom leta oblačnost je 4,3 desetine, tokom jeseni 5,2 desetine, tokom proleća 5,7 desetina i tokom zime 6,9 desetina. Srednja godišnja oblačnost je 5,5 desetina.
Oblačnost nepovoljno utiče na ponašanje pernate divljači tokom dana, jer se za vreme oblačnosti insekti skrivaju dublje u stelji ili zemljištu, pa ih divljač u takvim slučajevima teže pronalazi.
Padavine su veoma značajan klimatski elemenat, a nastaju sniženjem temperature vazduha i kondenzacijom vodene pare. Prema godišnjoj količini padavina Vojvodina spada u jedno od najsušnijih područja naše zemlje sa svega 620 mm padavina (na osnovu podataka Meteorološke stanice Rimski Šančevi za period 1948 - 1997). Od godišnje sume padavina u Vojvodini 192 mm ili 31,2 % pada leti, 148 mm ili 21,4 % padne u proleće, zimi padne 143 mm ili 26,6 % i u jesen pada 130 mm ili 21,2 % (P. Tomić et al, 2002.). Minimum padavina je u oktobru sa 35 mm, a maksimum u julu sa 77 mm (apsolutni dnevni maksimum padavina zabeležen je u Vojvodini 22. maja 1987. godine od 92 mm). Prvi sneg se javlja između 1. i 16. decembra i zadržava se do 15. februara (16. marta). Pojava leda (grada) u proseku se u Vojvodini javlja 1,2 dana godišnje.
Prevelike količine padavina mogu prouzrokovati poplave od kojih strada mnogo divljači. Primer za ovo imali smo 1965. godine kada je u Bačkoj, na deonici Novi Sad - Bač - Odžaci - Apatin, stradalo više od 2.000 grla jelenske i druge krupne i sitne divljači, zbog katastrofalnih poplava koje su zadesile lovišta krupne divljači "Karađorđevo", "Plavna", "Kamarište", "Bogojevo", "Apatinski rit" i otvorena lovišta Lovačkih društava. Padavine koje su u kombinaciji sa hladnim vetrom prouzrokuju mortalitet mladunaca fazana, jarebica, prepelica i druge pernate divljači. Poplave u Vojvodini su zabeležene 1999. godine (januar), 2002. godine (juli i avgust), 2006. godine (proleće), i 2010. godine (maj i juni). Nakon padavina (kiše), pilićima fazana, jarebice i prepelice na noge se hvata blato, pa mladi ne mogu da prate majku, zaostaju i postaju lak plen predatora, ili se pokvase toliko da se smrznu i uginu od upale pluća. Padavine imaju velikog uticaja na ponašanje pernate divljači (fazana i jarebice) u prirodi tokom cele godine. One utiču na skraćivanje aktivnosti u toku dana u celoj sezoni jer na primer fazan kasnije ustaje, a ranije mora da ode na prenoćište. Pored ovoga, padavine remete uobičajeni radijus kretanja, primoravajući fazane i jarebice i drugu pernatu divljač da ostanu u skloništu. Sa pojavom padavina insekti se zavlače dublje u zemlju i time otežavaju hranjenje fazana, jarebica i njihovog podmlatka. U sezoni parenja padavine i niže temperature negativno se odražavaju na aktivnost pernate divljači, a time i na prosek (niži je) položenih jaja u zakasnelom drugom ili trećem leglu. Posebno je pogubno kada se u lovištu pojavi poledica koja katastrofalno utiče na jarebice koje provode 24 časa na zemlji (žive i spavaju na zemlji). Ako im lovci ne pomognu dopunskom prehranom onda će gubici kod jarebice biti pogubni.
Kada se jave dugotrajne kiše u rano proleće, fazanke odlažu početak nosivosti za 5 - 20 dana i pribegavaju dotadašnjim zimskim skloništima. Mužjaci prestaju sa karakterističnim prolećnim oglašavanjem i povlače se sa travnatih proplanaka u šumski gustiš. Ukoliko fazanke u to vreme leže na jajima gnezda retko otkrivaju čak iako im zapreti opasnost od poplave. Ako vode piliće, izbegavaju kretanje kroz mokru travu i mlade pokrivaju toplim perjem, štiteći ih od vremenskih nepogoda. Velika parčad grada mogu povrediti fazanku, jarebicu, prepelicu, divlju patku i druge ptice koje leže na gnezdu. Ako su se mladi ispilili, majke ih pokrivaju svojim telom da bi ih zaštitile od grada. Mužjaci fazani pri pojavi grada beže u zaklon. Sa pojavom dubokog snega fazanima, jarebicama i drugoj pernatoj divljači otežano je nalaženje hrane tako da postaju lak plen predatora (pernatih i dlakavih).
Ekstremno visok vodostaj u lovištima u 2010. godini (maj i juni), dešava se baš u periodu kada pernata divljač ili leži na jajima ili ima podmladak. To znači da visok vodostaj pogubno utiče na preživljavanje podmladka, pa ako se oduži ovako negativan uticaj, kao što je ove godine, sa sigurnošću se može konstatovati u većini poplavljenih lovišta da je stradala cela mlada populacija. Takođe negativan uticaj je pogubno delovao i na podmladak zeca jer ga je desetkovao usled višednevih neprekidnih padavina baš u periodu kada se u lovištu pojavilo drugo i treće leglo. Sa pojavom poplava po lovištima stradaju i odrasle jedinke zeca, fazana, jarebica i druge pernate divljači, ali i podmladak srna, odnosno lanad.
Ekstremno visok vodostaj negativno utiče tako što:
- se dešavaju neposredni gubici usled davljenja divljači,
- se dešavaju gubici - uginuće divljači zbog iscrpljenosti i gladi,
- smanjuje im se životni prostor,
- divlje životinje zbog iscrpljenosti lakše oboljevaju ili postaju lak plen predatora,
- kod trofejnih grla smanjuje im se trofejna vrednost,
- poremećuje im se reproduktivni ciklus i dr.
U ovako kritičnim situacijama lovci su ti koji divljači mogu pomoći većim praćenjem divljači na terenu i tamo gde uslovi omogućvaju kod krupne divljači spašavanje hvatanjem i iznošenjem na uzvišenja u lovištu u neplavljene delove lovišta, a sitnoj divljači ostavljanjem hrane na gredama.
U Novom Sadu, 26. jun 2011. godine
Udri me, ubi me, kožu mi deri, odavno ja sam spreman da mrem, opsuj mi oca, mater, i sve po spisku, samo mi nemoj dirati SREM.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Treba samo posmatrati ljudske hijene koji godinama kada nadođe Skadarsko jezero ubijaju i po 30 zečeva koji stoje šćućureni na nekom malenom panju ili ostrvcetu. Načešće to rade ošćima sa kojima se ubija riba i to u krivolovom.
Niko nikada zbog ovog pokolja nije kažnjen ili da je odgovarao na bilo koji način...
Strašno!
što to trpimo.
