Fama o pomoru fazana UPORNO I DUGO PRIKRIVANA ISTINA O STANJU U FAZANERIJI LOVAČKOG UDRUŽENJA ``BEOGRAD`` Gde ima dima, ima i vatre, pa i u dugo prikrivanim pričama o velikom pomoru fazana u fazaneriji Lovačkog udruženja ''Beograd'' u Kovilovu. Cifre koje se pominju zaista su fascinantne, a kreću se od ''nekoliko hiljada'' pa do čak ''osamnaest, a možda i dvadeset hiljada'' uginulih fazana u toku 2009. i 2010. godine. Da bi se razrešila 'misterija', jer su mnogi istinu ''gurali pod tepih'', a neki njome i ''mahali'' - zbog neizbežnih kadrovskih i mogućih krivičnih kombinacija - traganje za činjenicama bilo je svojevsno trčkaranje u zatvorenom krugu. Kompetentni ili neizbežni sagovornici izbegavali su da bilo šta, ili malo šta, kažu o ovom slučaju. - Bilo je pomora fazana u našoj fazaneriji priznaje upravnik lovišta Rade Kuzmanović. - Ali, ta cifra nije ni približno tačna. Po mom saznanju uginulo je oko 5.000 fazana, a ne 17 hiljada kojom brojkom pojedinci barataju. Sad su izbori, pa pretendenti na vlast u našem lovištu ne biraju sredstva da nas dezavuišu pričama kako nismo dobro radili. Da li ste se obraćali za pomoć veterinarskim stručnjacima i zna li se od čega su fazani uginuli? - Jesmo. Znam da je Naučni institut za vaterinarstvo iz Beograda pregledao uginule fazane. Ne znam tačnu dijagnozu, ali mislim da je na tome radio dr Ivan Pavlović. Pozvali smo Institut i od dr Živke Ilić dobili sledeću informaciju: - To je veoma delikatna tema i naša poslovna tajna. Novine nisu ni naručilac posla niti naš komitent, i nemam pravo da dajemo takve informacije. Obratite se direktorki, možda ona može da nam pomogne. Rečeno učinjeno. Direktorka ove naučne ustanove dr Dobrila Jakić Dimić bila je veoma predusretljiva i ljubazno nas uputila na dr Ivana Pavlovića, koji je, po njoj, upućen u slučaj fazani. I taman kad bi se moglo pomisliti da je kraj ove rašomonijade na vidiku, opet ćorskokak! - Naš Institut već tri-četiri godine nema ugovor sa Lovačkim udruženjem ''Beograd'' i mi se ne bavimo njima kaže dr Ivan Pavlović. - Ranije su nam donosili poneki sporadičan uginuli primerak, ali to nije bio masovni pomor fazanskih pilića. Jeste li, ipak, čuli za pomor fazana u fazaneriji LU ''Beograd''? - Načuo sam nešto, ali nismo ih mi pregledali i kontrolisali rekao je dr Pavlović. - A, koliko je uginulo fazana? Kad smo saopštili da u fazaneriji barataju cifrom od 5.000, dr Pavlović je odgovorio: - To i nije velika šteta, jer ako ugine oko 20 odsto fazančića, na takvu masu, to je normalno. Cifra od 17 do 18 hiljada sigurno nije tačna, jer oni nemaju toliku produkciju u svom jatu bio je katgegoričan dr Pavlović. Nije nam preostalo ništa drugo nego da se obratimo Veterinarskoj ustanovi Beograd. Direktor je na putu - bio je odgovor u ovoj ustanovi. Ne možemo ništa više da vam kažemo. Pitajte ljude iz fazanerije... I kad smo već pomislili da ćemo se i dalje vrteti u začaranom krugu, najzad je jedan čovek i to dobro upućen, progovorio: - Bilo je velikog uginuća fazana u fazaneriji Lovačkog udruženja ''Beograd'' u Kovilovu kaže Petar Tomić, predsednik Upravnog odbora ovog udruženja i bivši generalni sekretar Lovačkog saveza Jugoslavije. - Velika šteta naneta je 2009. godine, kad je uginulo oko 11.000 fazana. Šta je rukovodstvo fazanarije i Lovačkog udruženja preduzelo? - Te godine nije ni bilo mnogo novca za lečenje i istrebljenje bolesti. Zato sam predložio da prekinemo sa proizvodnjom fazana u 2010. godini. Međutim, Upravni odbor me je nadglasao i krenulo se sa proizvodnjom. Od devet članova Upravnog odbora, samo smo Perica Vaslanski i ja bili za prekid proizvodnje dok se zemljište na 'izleči' od potencijalne zaraze. Ostalih šest (jedan član je bio odsutan), glasali su za proizvodnju. I izleglo se novo jato? - Jeste. I sve je bilo dobro negde do jula. Tad je, posle kiša i naglog otopljenja, došlo do isparenja, i fazani su ponovo počeli da crkavaju. Uginulo je oko 6.000. Jeste li tražili veterinarsku pomoć? - Obratili smo se Institutu u Kraljevu, ali su nam preporučili Novi Sad, koji ima najviše iskustva sa fazanskom divljači, zbog fazanerije Ristovača - pojašnjava Tomić. - Oni su otkrili da se fazani razbolevaju od bolesti koja se zove pastereloza. Dali su adekvatan lek i preostali deo jata je spašen. Koliko u jednom takvom leglu bude fazana? Zavisi od toga koliko je prethodno jato ostavilo jaja. Uglavnom je to između 20 i 25 hiljada komada fazana. Šta je sa preživelim fazanima? - Oni su u sjajnoj formi i veoma lepi. Bez opasnosti po druge fazane ili ljude, pušteni su u lovište.
Prekid proizvodnje Zbog bolesti koja je dovela do uginuća fazana u Kovilovu, Lovačko udruženje ''Beograd'' donelo je nedavno odluku da naredne dve godine ne proizvode fazane. - Uspeo sam, najzad, da sa Upravnim odborom izglasam odluku da obustavimo proizvodnju kaže Tomić. - Za to vreme tretiraćemo zemljište po svim propisima, kako nam stručnjaci preporuče, da ne bi imali novu štetu. Zamena za zeca Šta fazani znače za lovišta, najbolje nam je pojasnio dugogodišnji lovac i savetnik u Lovačkom savezu Srbije, Aleksandar Pantić. - Fazani su neka vrsta 'proteze', koja nadomešta nedostatak zeca u lovištima i dobra mu je zamena. Fazan je divljač koja se uspešno gaji u fazanerijama i pušta u prirodu, a uvek je atraktivan i tražen kod lovaca. Njegov adekvatan broj u lovištu nadomešta manjak zeca, koji ne može da se gaji u veštačkim, nego samo prirodnim uslovima. Zato svi moramo da dobro vodimo računa kakvi su fazani koje puštamo u prirodu. Ako su zaraženi, mogu da zaraze ostale fazane koji su rasli u prirodnim uslovima, i da tako ugroze celu populaciju. A ako je bolest prenosna i opasna i za ljude, poput ptičijeg gripa, šteta može da bude još veća.
Živinska kolera Kakva je bolest pastereloza pojašnjava prof. dr Dušan Orlić sa Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu. - Pastereloza ili kolera živine je zarazno oboljenje, prouzrokovano sa pasteurela multocida koje protiče u vidu septikemije ili hroničnih promena na pojedinim unutrašnjim organima. Za pojavu oboljenja, pored pasterela kao ubikvitarnih mikroorganizama, potrebno je sadejstvo spoljašmjih potpomažućih faktora, koje dovode do opštih slabljenja odbrambenih snaga organizma. Fazani su umereno prijemčivi na infekciju, sa prosečno 50 odsto mortaliteta nakon 24 sata. Šta pojednostavljeno izaziva tu bolest kod fazana? - Nagle promene temperaturnih, klimatskih, atmosferskih, prostornih i drugih uslova doprinose smanjenju gubitka imuniteta kod fazana. Kao takvi, postaju ranjivi i lako se razbolevaju. Da li je ta bolest opasna po ljude? - Nije. Zaraza može da se prenese na ostale primerke koji se nalaze u lovištu, rasle u prirodnom okruženju. Bolest se inače leči, a sprečavanje zaraze moguće je vakcinacijom. M. Pašić revija ZOV
Upisao Igor
dana 01.03.2011. 07:24 ·
12 komentara ·
36250 pročitano ·
Kolega,niste u pravu.Da ste upuceni,znali bi da su nedavno bili redovni izbori.Istinu ste mogli cuti,jer su se izvestaji nadleznih ustanova javno citali na svim zborovima lovaca,cak i pred prosle izbore.A i ovaj tekst je eto slucajno posle toliko vremena objavljen bas tri dana posle izbora.Slucajno naravno.
I pripazite sa izjavama, posebno ova sa neadekvatnom ishranom.Kako su ostali fazani danas zivi i zdravi?
ps
kratkovidost pojedinaca je neverovatna.Sta ce biti za par godina kada se obnovi proizvodnja,premeste volijere....? Kome ce lu Beograda proda fazancice?!
Fama o pomoru fazana
što to trpimo.
dana 18.03.2011. 08:54
dana 08.07.2017. 18:43