LOVAKI OBIAJI
Uvod
U dugoj istoriji lovstva, oblikovali su se lovaki obiaji i navike, koje uvamo i upotpunjujemo i
danas, jer su sastavni deo kulture i narodnog identiteta. Lovaki obiaji su deo tradicije i zato ih
potujemo i negujemo.
Nai lovaki obiaji su sastavni deo kulture srednje-evropskih naroda. Za lovake obiaje se
odluujemo u razliitim prilikama, oni treba da daju osnovni ton susretima lovaca, zavisno od
prigode. To mogu biti vesela druenja, kada smo sreni zbog uspeha drutva, lovake
organizacije, pojedinanog uspeha zajednikog lovakog druga ili sopstvenog uspeha. U drugoj
prilici smo ozbiljni, ponosni i sreni jer proslavljamo jubilej nae lovake organizacije i
dodeljujemo priznanja zaslunim lovcima. Sa lovakim drugovima, u lovakom domu, nakon
uspenog zavretka lovakih aktivnosti, zajedno se veselimo i pevamo.
Poseban lovaki obiaj je bratimljenje lovakih organizacija. To je sveani in, kojim se
obeleava dugogodinja, uspena saradnja lovakih organizacija. Prilikom bratimljenja potpisuje
se sveana povelja o bratimljenju, koja regulie budue odnose organizacija.
U lovu su oseanja jaka, jer se lovcu ini da dodiruje prirodu i samu sutinu ivota. U ivotu, na
alost, nastupaju i teki i turobni trenuci, kada se opratamo od lovakog druga. Kada
uestvujemo na proslavi ili na pogrebu, primereno dogaaju, usklaujemo svoje ponaanje.
Razliite dogaaje i okolnosti prate odgovarajui lovaki obiaji.
Kultura naroda se odraava i u lovakim obiajima, koji su sastavni deo narodnih obiaja i
navika. Kultura lovca se jasno i javno prikazuje na priredbama, na kojima se predstavljaju lovaki
obiaji i navike, ali i u svakodnevnom ivotu. Svako je odgovoran za sopstveno ponaanje.
Lovaka organizacija koja organizuje lov ili priredbu, odgovorna je za kulturni nivo izvoenja i
pokazanu lovnu kulturu, a time i lovac koji organizaciju vodi.
Ne smemo preputati sluaju organizaciju lovakih druenja. Izvoenje treba da vodi lovac koji
odgovorno primenjuje lovaka pravila i obiaje, zna da samostalno vodi postupak ili predstavu,
dajui joj primeren ton podreen cilju organizovanja. To je zahtevan posao, koji moe savladati
lovac koji je vet u javnim nastupima, koji zna stvoriti atmosferu u svim rasponima oseanja,
zavisno od dogaaja i obiaja.
Zelena granica
Zelena granica je staleki znak lovaca koji se nosi prilikom svih priredbi koje su namenjene
lovcima i lovakim organizacijama. To su sveani skupovi, skuptine, predstave, pogrebi...
Za zelenu granicu upotrebljavamo vrak granice etinarskog ili liarskog drveta, koju
zataknemo na levu stranu lovakog eira.
Poslednji zalogaj
Simbol poslednjeg zalogaja divljai je zelena granica. Lovac je stavlja ulovljenoj divljai u zubalo
ili kljun. Tako se lovac simbolino oduuje divljai za njenu rtvu, odnosno zahvali joj za trofej.
Poslednji zalogaj -granicu, lovac uvek treba da odlomi, a ne da odree. To se ini na kraju lova,
kada je divlja ve poloena na desnu stranu tela, sa levim bokom nagore. Lovac treba da klekne
pored divljai i da joj sa potovanjem preda zelenu granicu. Po pravilu, poslednji zalogaj
predaje lovac.
U naim lovitima, poslednji zalogaj pripada vrstama krupne divljai iz reda papkara: jelen
evropski, srna, jelen lopatar, belorepi jelen, muflon i divokoza.
Poslednji zalogaj je pripadao velikom i malom tetrebu. Sada su te vrste divljai trajno zatiene i
zato je za njih poslednji zalogaj samo zanimljivost iz istorije lovstva.
Poslednji zalogaj nikada ne pripada vrstama krupne divljai iz reda zveri -medvedu, vuku i risu,
divljoj svinji i vrstama sitne divljai.
Loveva granica
Loveva granica ili granica plena je vrh granice etinarskog ili listopadnog drveta, kao dokaz
lovaki ispravnog ulova krupne divljai bilo koje vrste, a lovac je nosi na desnoj strani lovakog
eira. Kada je lovac sam u lovu, na kraju lova granicu plena odlomi i zatakne je na eir sa
desne strane. To uradi odmah, poto je divlja poloio na desnu stranu tela i u zubalo joj stavio
poslednji zalogaj. Ako krupnoj divljai poslednji zalogaj ne pripada, stavi sebi granicu odmah
poto je divlja poloio na desnu stranu tela.
Lovac nosi granicu plena samo na dan lova odreene divljai, jer granica na lovakom eiru
znai da je taj dan lovac lovaki ispravno ulovio divlja.
U lovu, kada je pored lovca i lovaki drug ili je lovac ulovio divlja u grupnom lovu, loveva
granica se uruuje na sledei nain. Kada lovac stavi u zubalo krupne divljai poslednji zalogaj,
on i lovnik stanu pored divljai okrenuti jedan prema drugom. Oba lovca imaju na glavi lovaki
eir i puku na levom ramenu, sa ustima cevi okrenutim nagore. Lovnik polae granicu na
smrtonosnu ranu i zatim je posle odgovarajueg govora, levom rukom ponudi lovcu. Krai govor
se zavrava estitanjem, Dobar pogled!. Lovac levom rukom prihvata granicu, a desnom se
rukuje sa voom i zahvali mu se lovakim pozdravom Dobar pogled!. Zatim lovac skida eir i
granicu stavi na desnu stranu svog lovakog eira.
U grupnom lovu voa grupe lovaca na isti nain uruuje granicu lovcu krupne divljai. Granica
se uruuje uvek na kraju kraeg govora.
Granica divljai
Granicom divljai odajemo poast ulovljenoj krupnoj divljai, po zavretku pozdrava divljai na
kraju grupnog lova. Za taj obiaj odlomimo odgovarajue veliku granicu etinara ili liara, koju
stavljamo na levu pleku krupne divljai, i kod divljai kojoj ne pripada poslednji zalogaj.
Ulovljenoj sitnoj divljai granica divljai ne pripada.
Zalomak -granica za informacije u lovu
Lovci se u lovu i pri kretanju lovitem obavetavaju meusobno granicama i granama.
Informacije mogu biti brojne i jako razliite, naravno zbog toga treba razlikovati znaenje
poloenih i u zemlju pobodenih granica i grana. Informacije sa takvim prirodnim znakovima su
jasne samo lovcima, dok ih drugi obino i ne opaze. Kod takvog oznaavanja i informisanja,
pored svih dobrih strana sporazumevanja, dobro je to u prirodu ne putamo nita to u nju ne
spada.
Granice i vee grane, zalomke, upotrebljavamo kao informaciju, obavetenje ili upozorenje u
sledeim sluajevima:
- da oznaimo ulovljenu divlja, ako je ne moemo odneti sami, tako to na njen levi
bok poloimo unakrsno odgovarajue velike zelene granice, to znai, da je divlja
lovaki ulovljena, da pripada nekome i da nije uginula od posledica ranjavanja.
- da oznaimo stajalite granom, koja je duga kao ruka, naopako zabodena u zemlju, sa
granama odrezanim skoro do vrha.
- da obavestimo druga u lovu i pokaemo kuda smo otili, da bi nas pronaao,
na raskrsnici puteva poloimo manje grane, tako da grana lei debljim krajem
okrenuta u smeru gde treba da ide, a ukoliko elimo da nas drug na odreenom mestu
eka, na putu ili stazi poloimo granice, tako da se odlomljeni krajevi skoro dodiruju.
- kao znak upozorenja ili panje, to oznaava kao ruka dugaka grana, koja je oguljena
i poloena ili obeena, na primer na stenu, bun ili drvo...
- upozorenja na opasnost, to oznaava oguljena i u obru savijena grana, obeena na
vidnom mestu.
- prelomljenog traga, u sluaju da je pogoena divlja pobegla, na mestu ranjavanja
pobodemo kao lakat dugaku zelenu granu, smer beanja divljai prikazujemo sa neto
manjim granama, poloenim lenom stranom nagore i sa odlomljenim krajem u smeru
beanja divljai. Kada smer beanja nismo ustanovili, pored zabodene grane polaemo
manje grane, tako da svaka pokazuje odlomljenim krajem u suprotni smer.
Sa granicama i granama moemo, naravno, da poruimo jo mnogo toga, ipak, znaci moraju
biti poznati bar onima, kojima su namenjeni, da ih razumeju. Ako to nije sluaj, dogaanja na
terenu se brzo iskomplikuju i namenjene informacije postaju nereivi rebusi.
Noenje plena
Potovanje prema ulovljenoj divljai izraavamo i pravilnim noenjem plena. Dostojno
ponaanje prema ulovljenoj divljai, od lova, noenja, odlaganja, prevoza i skladitenja je
sastavni deo lovake etike koja se pokazuje u odnosu prema divljai.
Oblikovala su se pravila za noenje odreene vrste divljai. Za sve vrste divljai vai pravilo da ih
ne nosimo skrivene. Kada divlja stavimo u ranac, lovaki prsluk ili torbu, mora se videti neki
njen deo (glava, rep i sl.). Lovaki ispravno i zakonito ulovljenu divlja pred lovcima nikada ne
skrivamo. Pri tome treba napomenuti da se pred javnou ne hvaliemo ulovljenom divljai.
Ulovljenog zeca nosimo, na primer, tako to ga drimo za zadnje noge, isto tako nosimo, drei
za zadnje noge, svu drugu sitnu dlakavu divlja, na primer lisicu, jazavca
Ulovljenu pernatu divlja, svih vrsta, nosimo tako to je drimo za vrat, odnosno glavu, da joj
telo visi nadole, tako je i obesimo na visak.
Krupnu divlja nosimo, vuemo ili vozimo uvek okrenutu tako, da je glava napred, a divlja
okrenuta u smeru naeg puta.
Odlaganje ulovljene divljai
Odlaganje i razvrstavanje ulovljene divljai vrimo posle grupnog lova, da pozdravimo ulov.
Voa grupe lovaca pred poetak lova kae svim lovcima u grupi gde e po zavretku lova biti
zborno mesto i pozdrav lovini. Voa grupe lovaca takoe brine da po zavretku lova lovci poloe
ulovljenu divlja i da takvo mesto bude pravovremeno i odgovarajue pripremljeno. Zato
pripremamo zelene grane na koje emo divlja odloiti po zavretku lova. Po pravilu, mesto za
odlaganje divljai treba tako pripremiti, da divlja glavom bude okrenuta prema predelu gde
smo lovili, odnosno gde je ulovljena.
Svu divlja odlaemo u red po veliini, od desnog prema levom krilu; najpre krupnu i sitnu
dlakavu divlja, zatim krupnu i sitnu pernatu divlja, na primer: divlja svinja, lisica, zec, fazan,
patka, kreja. Divlja svinja ima na levoj pleki granicu divljai. Granicu stavljamo divljai na
pleku, odnosno na krilo, kada je odloimo. Svaku divlja odlaemo desnom stranom na tlo, a
izmeu jedne i druge je odgovarajui razmak. Preko odloene divljai nikada ne prelazimo jer je
to u suprotnosti sa potovanjem koje joj lovac iskazuje.
Pozdrav plenu
Kada je sva divlja poloena i svi lovci i hajkai na zbornom mestu, voa grupe lovaca i voa
hajkaa staju pored poloene divljai na desnom krilu, to je pod pravim uglom i nasuprot
leima prve odloene divljai, posle ega lovovoa nareuje: \"Drugovi, zbor kod plena!\" Lovci i
hajkai se postavljaju u red ili u redove, priblino tri koraka od odloene divljai. Za lovce je
mesto na desnom krilu, a za hajkae sa psima na levom krilu. Svaki lovac dlanom leve ruke
obuhvata cev puke odmah iznad remena. Psi su privezani i stoje uz levu nogu hajkaa. Lovnik u
kratkom govoru opisuje tok lova, kratkom ocenom iskazuje svoje i utiske drugih lovaca o divljai
u lovitu gde su lovili. Kazuje koliko hitaca je bilo ispaljeno, koju divlja su uesnici lova videli i
koliko divljai u odnosu na razliite vrste su ulovili. Ocenjuje se celokupan tok i uspeh lova.
Ako je u grupnom lovu ulovljena i krupna divlja, lovnik uzima iz levog gornjeg depa zelenu
granicu i njome dodirne ulovljenu krupnu divlja. Zatim stane ispred lovca, koji stoji u prvom
redu, po opisanom obiaju estita mu lovaku blagodet i uruuje mu granicu plena.
Zatim se lovnik vraa na svoje mesto, sa nekoliko rei zahvaljuje se lovitu i prirodi za odstrel
divljai, posle ega opet naredi: \"Pozdrav plenu!\" Voa hajkaa zatrubi lovakim rogom tri duga
zvuka koji znae zavretak lova, ako je mogue jo i melodiju \"Pozdrav plenu\". Za to vreme lovci
i hajkai stoje mirno.
Na kraju, lovnik pogleda sa potovanjem odloenu divlja, digne eir i kae: \"Ulovljenoj divljai
za lovaki blagoslov -hvala!\" Lovci i hajkai skidaju eire i kau u jedan glas: \"Hvala!\", i opet
stave eir.
Nakon toga lovnik zakljuuje obred zahvali se svim uesnicima lova, pogotovo gostima, pohvali
red i disciplinu i prekori nepravilnosti u lovu. Konano kae, pod kojim uslovima pojedinci mogu
da uzmu plen. Lovnik poziva lovce i hajkae na poslednji pogon koji je po obiaju u lovakom
domu ili u odreenoj gostionici.
Lovake oznake
Lovake oznake lovci nose uvek na levoj strani grudi ili na eiru. Na levoj strani lovakog eira
uglavnom nose trofeje ulovljene divljai. Izuzetno, ekinju divlje svinje je mogue nositi pozadi
na eiru, nikada na desnoj strani, jer je ta strana namenjena iskljuivo lovevoj granici. Znak
organizacije lovaca Srbije, sa stilizovanom glavom srndaa i natpisom LOVAKI SAVEZ SRBIJE,
nosimo na levoj strani lovakog eira, prsluka, jakne i sl.
Lovako krtenje
Lovako krtenje je stari lovaki obiaj. To je prijem novajlija u lovako bratstvo. Po pravilu, krsti
se novajlija koji je lovaki ispravno ulovio prvu krupnu divlja. Lovako krtenje sadri ostatke
starog obreda primanja u vitezove. Obiaj smo uzeli iz davne prolosti, kada je krupnu divlja
bilo mnogo tee uloviti nego danas i zato je lov bio dokaz viteke vetine.
Lovako krtenje se obavlja neposredno posle lova, u kome je novajlija, lovaki ispravno, ulovio
krupnu divlja. Kada u grupnom lovu lovimo krupnu divlja, obino nema prilike za krtenje
odmah posle ulova, nego u poslednjem pogonu, u lovakom domu ili gostionici. Ako krtenje
napravimo kasnije, plen moe da zameni trofej ulovljene divljai.
Lovnik obavetava da je novajlija lovaki ispravno ulovio prvu krupnu divlja i zato se on po
starom obiaju moe krstiti, a njegovo znanje proveriti. Kada se krtenje odobri, bira se lovaki
sud -koji ima predsednika i dva potpredsednika, tuioca, branioca i lovakog kuma koji krsti
novajliju, od iskusnih lovaca i duhovitih aljivdija. Lovaki sud sedi za stolom, na kome su prut i
bokal vina. Ispred stola moe biti dugaka klupa sa ulovljenom divljai.
Predsednik poziva novajliju da sedne na klupu. Najpre ga ispita o njegovim linim podacima.
Potom tuilac iznosi lovaku optubu, slede pitanja suda i odgovori novajlije i njegovog branioca
o prvom odstrelu - u aljivom i duhovitom obliku.
Tokom lovakog krtenja, najdue traje lovaka optunica, ispitivanje, zagovaranje i odbrana
kandidata. Predsednik vodi i usmerava raspravu tako da je ispitivanje izvorno, duhovito i
aktuelno, u odnosu na izvreni odstrel i prilike u lovitu. Optunica, pitanja, odgovori i odbrana,
ne smeju biti uvredljivi ili zlonamerni prema lovcima i lovakoj organizaciji.
U toku krtenja, pravo na au vina imaju, tuilac, sud i branilac, nikada kandidat. Novajlija
moe zamoliti i po odobrenju suda, u najboljem sluaju, dobiti au vode, da izdri napore.
Po ispitivanju, zavrnoj rei tuioca i branioca, predsednik se savetuje sa potpredsednicima i sud
objavljuje kakvom je kaznom kanjen novajlija. Kazna se sastoji od odreenog broja udaraca
prutom po stranjici, koji mogu biti vrui ili hladni.
Kandidatu nareuju da legne na klupu, grudima na odloeni plen. Kaznu izvrava lovaki kum,
pri tome govorei: Krstim te u ime Sv. Evstatija, za lovaku ast i potenje. Pre nego to
krteni ustane, simbolino ljubi ulovljenu divlja. Predsednik proglaava da je krteni postao
punopravni lovaki drug i opominje ga, da nikada ne povredi lovaku ast i lovaku ispravnost u
lovu. Udarci treba da mu budu opomena, da u lovstvu posle greha stie kazna. Krtenom se, za
uspomenu, uruuje krsni prut sa urezanim datumom lovakog krtenja.
Krteni lovac sa zahvali za ast i obea da e se pokazati kao vredan i pravian lovac. Posle toga
sledi estitanje i svi prisutni nazdravljaju.
Bog da mu dusu oprosti. Pozdrav Daki, vidimo se u vecnim lovistima !
Hunter_lovac Offline
· 25.07.2025. 12:56
Modernizujte sajt , privućiće nove članove , a i svakako treba da se modernizuje 👍🏻
arnotije Offline
· 24.07.2025. 21:28
Бог да му душу прости, породици живот и здравље.
davorcalic Offline
· 24.07.2025. 19:00
Moje saučešće Darkovoj porodici i prijateljima, veoma sam ga poštovao... Nek mu je slava... Pozdravi Lalu i Mrvicu...
alex Offline
· 24.07.2025. 18:30
Sada primio poruku da je DakiNS.preminuo. Predivan čovek,prijatelj,lj udima,nemam reci kojim bih ga opisao! Darko lovi večnim lovištima sa svojim bretonima. 😞😞😞
AcaNik Offline
· 24.07.2025. 15:13
Наш колега и душа овог форума, DakiNS је умро данас. Нека му је лака земља и да има одличну екипу у вечним ловишти
Lela Offline
· 17.05.2025. 12:37
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
