Nas cika Acika je kako neki kazu vrhunski strucnjak. Vide li ga nekad neko sa ulovom?
Slicno prenosi na svoje pulene. Pa se tako u novinama cesto moze procitati ``idealan odnos polova 1:1``. ..... Zalosno.
I prosecan lovac na srndaca sa stazom od 3-5 godina zna da skart srndac ne sme da priviri na teritoriju jakog srndaca ni u prolece, a kamoli u parenju. Bas ce skart da pari srne.
Takodje, glavni Acin ``ucenik`` do sad napisa bar pet puta da je `` odstrel skarta ekonomski opravdan, jer skart zauzima teritoriju i hranu jacem srndacu``
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Srbija je kao Sahara. Ima par oaza gde je pitka voda i najbolja trava. I kad skart tu zauzme busiju, ovaj kapitalni ne sme da pridje.........
Vlado, a da li dobar, perspektivan trogodišnjak ili četvorogodišnjak može da bude dominantan nad škartom, tj srndaćem sa lošim rogovljem, u npr 6. godini? Da li će ga potisnuti sa teritorije ili će ovaj njega?
Prošle godine sam u dva navrata probao da priđem jednom matorom vilašu, koji je građom delovao moćno, pa se zato pitam, šta se dešava ako tu nema pravog baje iste starosti.
Theory is nice to think about; facts determine the truth.
Video sam mnogo srndaca u 3-4 godine starosti koji
mogu biti i bronza i srebro. Ti ce uci u sukob bez problema sa bilo kojim srndacem oko teritorije.
Problem je sto je strucna sluzba dozvolila da neka matora skartina koja je krupna telesno ostane u tom delu lovista godinama.
U ozbiljnim udruzenjima, gde su upravnik i lovocuvar prilicno iskusni i edukovani, pa celo selo se digne ako treba ne bi li se izvadio takav skart.
A u onim drugim......
Nažalost, tih prvih je manje i moje udruženje je međi ovim drugim.
Kako promenti svest i rukovodstva i članstva? Kako se izboriti za zdrav način razmišljanja? Kako ih naučiti da gledaju dugoročno?
Dug je put ka tome, za početak je dobro da se srne "selektivno" ne love sa traktorske prikolice, a škart gaženjem žita čete "iskusnih".
Theory is nice to think about; facts determine the truth.
A mislis po sistemu gazi pa sta skoci udri?
svasta videh, cuh, procitah....mani.
Lepo i cuti
`` a upravnik K...... pa on da ti da da pucas mladog ili dozrevajuceg srndaca? Nikad, kao da je njegov licno, pre bi mu zub izvadio.......
Srbija, zemlja kontrasta......
Kako gde. Dobro je da si ti pomenuo ``lov iz prikolice`` a ne ja. Ispadoh dezurni kriticar. Jednom prilikom mi pricase /sreca nisam video/ - a znas kako mi lovimo srne? Ne. - Zmajevka idealna, malo slame. u njoj nas 5-6, nekad i 10. Spustimo glave, majstor vozi polako ka krdu putem, kad pridje mi se dignemo pa udri..........
Mogu ti pokazati ulove jednog prepametnog predsednika novog lu, koji je vodio turistu, otpucali srndaca u bastu i to sesterca, a komentar je bio `` ma treci rog , ni k.ca od njega, coveku trebalo meso``
A ono sesterac sa mlecnim zubima.......
Sumo puno znaš o lovu srne, te mi se jako sviđaju tvoji postovi!! Drago mi je da se govori javno o tom čuvenom i prilično rasprostranjenom načinu "gazdovanja" srnećom divljači, tj. po principu iz auta, traktora,pogona ili prigona...udri onu što će se najbolje raskuvati!!
O omeru polova se također slažem sa tobom..uz opasku da kvantitet i kvalitet nekada jednostavno neidu zajedno ,ali redovan obilazak lovišta i praćenje populacije divljači može čuda da uradi, posebno u ravničarskim i ravničarsko-brdskim lovištima!!
..ovaj sa trećim škart rogovima, ali dobrom mesnom zapreminom je naša stvarnost i žalosno je čuti da to često zagovaraju i podupiru upravo oni koji bi trebali prvi da zaštite tu divljač o podignu kvalitet iste na neki viši nivo!!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Hvala kolega. Loveci po celoj Srbiji videh svasta.
I lepo i ruzno. Cuh i onu cuvenu `` butovi smo izjeli, a rozi smo bacili``. Ili rozi smo pogoreli, al` oni sto su debeli tesko gore u furune, vrhovi i nekako al` one ruze kad su debele i siroke - nikako....``
A imao priliku i da vidim da ljudi lepo imaju kvalitetne dvoglede, durbine, znaju svakog srndaca po imenu.
Poenta kod srndaca u Srbiji je - da samo trebaju dovoljno dugo da /pre/zive da bi dostigli svoj maksimum. Kakav crni odnos polova, ravnomerni odstreli bla bla.
Kad bi se malo vise paznje povelo, Srbija bi bila daleko trazenija svetska destinacija za srndace. Zabluda je da su u Vojvodini najbolji trofeji. Sta moze da se nadje u lovistima od Mladenovca, Obrenovca, preko Uba i Valjeva pa sve do Kosjerica i dole citavo Pomoravlje prema Zajecaru, Knjazevcu, Salasu sve do Raznja to je neverovatno.
Problem su manje ili proredjene populacije, daleko tezi nacin lova i neizvestan ulov.
Meni je vrhunski lovac iz Francuske prosle godine u Raci pucao savrseno zlato. Jedan rog pravilan i debeo sa 3 paroska a drugi poput violinskog kljuca. Sa odbicima srndac je imao 133 poena. Lep i prelep. Naravno roziste `prihranjivano` sacmom. I takvog je neki Milisav hteo da opegla u lovu na fazana.....
Francuz je odlepio, dosao i ove godine ali zbog propisa nije mogao da lovi ni u Raci, ni u Plani ni u Markovcu.
Lovio je od Banatskog Dvora do Plandista pa opet odlepio. Kaze pa kod vas i ovde dobri srndaci....dobri prijatelju.Stao je na 13, rece - nemam vise para. Najjaci 144 cic. Dolazim dogodine i sa zenom i ona je lovac, nema nista u medalji....
Dobra stvar je sto se u vecini lovista situacija znatno popravlja. Sad svako ima mobilni, nekad je niva bila misaona imenica za strucnu sluzbu, sad neki imaju i po 2-3 vozila.
Nisam optimista, bar za ovaj moj kraj. Udruženje povećava članarinu, koja ove godine iznosi 14.800 a bila je pre dve godine 8, za taj period izgubili smo 30 posto članstva, prosečna starost je 50 i kusur godina, upisnina je 2 članarine, plus članarina za tekuću godinu.. 500 evra a nemaš ni čizme za te novce! A slabo i divljači zbog koje bi neko poželeo da bude lovac kod nas. I na kraju imaš prosečnog srpskog lovca koji kaže " za te novce- sve! I lovočuvara!"
Šta ćemo sad?
Theory is nice to think about; facts determine the truth.
Pa, kolege, da probam da se i ja ukljucim...
Mozemo da smatramo da je optimalan odnos polova kod srnece divljaci 1:1. Mozemo, ali i ne moramo. Ali cinjenica je da je odnos polova kod novorodjene lanadi u populaciji vrlo blizu 1:1, pa ako ne znamo sta je dobro, onda bar da znamo sta nam je priroda preporucila kao jedino ispravno...
Ja podrzavam pricu da odnos polova treba da bude 1:1, i to u lovistima koja su postigla optimalan kapacitet. U lovistima koja imaju manjak srnece divljaci, odnos treba uvek da bude veci u korist zenki, da bi se radjalo vise lanadi i time i postigla ta optimalna brojnost.
E, sad, posto je istina da se brojnost srnece divljaci u lovistima, posebno onim ispod Save i Dunava vrlo tesko odredjuje, a jos teze odnos polova, starosna i trofejna struktura, mozemo da pretpostavimo da u lovistima koja imaju procenjenu optimalnu brojnost (sa npr. 10% greske), idealna, prirodni odnos polova mozemo da odrzavamo samo odstrelom u srazmeri srna:srndac/1:1. Ako se ne varam, tako rade u LU "Karadjordje" i to im se vraca na najbolji nacin.
Cinjenica je da je najjaci srndac odstreljen u topoljackom lovistu odstreljen u uslovima kada je imalo manje divljaci. Ali, moramo da pretpostavimo da je tada takav, dominantan srndac, imao i vecu teritoriju, strucna sluzba je pratila manji broj srndaca i mogla je lakse da ga uoci i isprati do odstrela. Sada je to malo teze, pa tako pouzdano znam da na teritoriji topoljackog lovista ima i jacih srndaca (visoka zlatna medalja) koji nisu stigli na red, jer su odstrelne kvote ispunjene, iako je vise lovaca izlazilo i ciljalo upravo na njih. Znaci, ostaje sve na onome da kvalitet njihovih srndaca ne opada, nego da je konstantan, cak i u porastu! Nastavak...
Niko ne prica o cinjenici da je u vreme srndaca ocenjenog sa 180 CIC poena razlika izmedju najjaceg i najslabijeg srndaca bila ogromna, da je odstreljivano dosta grla u bastu itd... Sada to nije slucaj, odstreljeno je (od 90 grla) tek jedno grlo sa rogovljem u bastu, a trofeji su, po starosnim klasama, mnogo ujednaceniji, sto je po meni pokazatelj trofejnog kvaliteta cele populacije.
Ne zelim da solim pamet kolegama, ali ni oba najjaca srndaca nisu odstreljena na vrhuncu zrelosti. Srndac od 110 CIC poena je odstreljen u uzrastu od 5/6 godina, a onaj od 116 CIC poena u uzrastu od 4/5 godina. Da je bolja godina, i da se sacekalo sa odstrelom godinu/dve, LU "Karadjordje" bi imalo bar jedno zlato od njih. Ali, nestrpljenje, ustvari vise strah je ucinilo svoje.
Jos da obrazlozim zasto smatram da je odnos polova od 1:1 optimalan kod srnece divljaci. U slucaju da je odnos veci u korist srna, npr. 1:3,4,5 dosli bismo do situacije da na svakog srndaca dolazi veci broj srna za parenje, sto je u odnosu 1:1 to slucaj samo kod jakih i dominantnih. U tom slucaju, em bi i srndaci losijeg kvaliteta (trofeja) oparivali srne, em bi najpre, i to od strane onih najjacih srndaca, bile oparivane najstarije srne, kao najdominantnije i najnametljivije. U ovom slucaju, starije i prestarele srne, koje mogu da ostanu skotne,bi lanad na svet donele medju prvima, u aprilu i maju, dok bi srednjedobne i mlade srne lanile kasnije, u maju i junu. Na ovaj nacin, muska lanad prvenstveno, gube mesec dana u razvoju, i to pre svega u razvoju trofeja, tako da sledece godine kad otpocne selektivni lov u lovistu imamo: slabiju lanad koja je rezultat sparivanja izmedju kvalitetnih srna i nekvalitetnih srndaca i slabiju lanad koja je rezultat kasnijeg sparivanja kvalitetnih srna sa kvalitetnim srndacima. Treca grupa su slabija lanad koja su rezultat sparivanja starih i nesposobnih da odgoje lanad, srna, sa kvalitetnim i jakim srndacima. Znaci, imamo opadanja kvaliteta populacije srnece divljaci. I za ovo, nazalost imamo mnogo primera. Nastavak...
E, sad, ako je situacija takva da je odnos polova blizu 1:1, uz pretpostavku da je optimalna starosna i polna struktura populacije, imamo otprilike sledecu situaciju: Dominantni srndaci (jaki i kvalitetni) opare oko 5 srna, sto znaci da za barem 4 nekvalitetna srndaca na teritoriji tih pet srna nema sanse da ucestvuju u parenju. Parenje se odigra na vreme, kvalitetne srne donesu na svet kvalitetnu lanad, i to takodje na vreme. Mladunci imaju dovoljno vremena da napreduju i da postignu maksimum telesnog razvoja do prve zime, sa cime je kasnije skopcano i dostizanje maksimalnog trofejnog razvoja. Srndacici na vreme ociste rogovlje, na vreme grade novo, a u vreme kada pocne selektivni lov, vec imamo 99% ociscenog rogovlja, kao sto je to slucaj sa lovistem LU "Karadjordje". Znaci, ovogodisnji odstrel srndaca u LU "Karadjordje" moze da posluzi kao dokaz da je u lovistu dobar odnos polova, ali sto je jos vaznije, da je dobra starosna struktura.
O trofejnom potencijalu srnece divljaci u topoljackom lovistu necu ni da govorim. Dovoljno je reci da je i pored velikog truda ipak bilo par dosta losih odstrela, npr. ociscenih sesteraca sa mlecnim zubima, jakih vilasa sa mlecnim zubima, ali to je samo pokazatelj da ih je jos puno ostalo u lovistu.
Moje je misljenje da su u LU "Karadjordje" na pravom putu kada je rec o uzgoju srnece divljaci i da treba samo da sacekaju dobru i povoljnu godinu za trofej srndaca i padace zlata kao kisa!
Ali, treba pre svega da vode racuna o sledecem: da i dalje odstreljuju podjednak broj muskih i zenskih jedinki (jer ne moze da se smatra da je stradanje u npr. krivolovu, u saobracaju, od predatora i sl. faktor koji utice vise na smanjenje broja srna nego na broj srndaca), da budu strpljivi i ne zure da sto pre ispune kvotu za odstrel srndaca na stetu perspektivnih grla (jer ce uvek u lovistu imatu grla koja su prava za pucanje), da u 90 srna koje pucaju (a koje se love 5 meseci) treba da pucaju i da "jure" najpre sve stare i prestarele jedinke (jer ce takve sigurno ostati skotne, ali pitanje je sta ce okotiti), pa onda bolesne i svu zensku lanad koja je slabija, pa na kraju i koja je prosecna, a do ispunjenja kvote (nema potrebe da se brine, jer ce uvek godisnje imati prirast od oko 180 zenskih lanadi, sto je veliki izbor) i pustiti da priroda odradi ostalo.
Smorio sam malo, ali nadam se da je bar nekome zanimljivo...
DOBAR POGLED!
Kolega, lepo ste Vi ovo obrazlagali, ali imate takvih gafova da je to za ozbiljnu analizu.
1. Da poznajete srnecu divljac, nikad u zivotu ne bi napisali da su srne nametljive i najdominantije. Ej....hajde objasnite.
2. Srne se teraju razlicito. Prvo te matore, pa onda sredjedobne, pa na kraju najmladje.
3. Srneca divljac ima nesto sto se zove embiotenija. Dakle nema govora o kasnjenju i gubitku mesec dana, vec o ravnomernom lanjenju u periodu od 2-3 nedelje.
4. najgore na svetu sto mozete uraditi svom lovistu je da pucate musku lanad ukoliko su lepo razvijena. Otkud znate sta ce ispasti od njega?? i da ne duzim , vruca proja na stoju i stari kajmak i jos ponesto
Ih, bre, Vlado, ukopa me!
Salim se, naravno, ali stojim iza svojih stavova...
Koliko je meni poznato, i srne su teritorijalne, nisu samo srndaci. E, stoga je i utisak da se stare srne, koje kada pocne parenje progone bukvalno mladje da bi osigurale svoje parenje, pare ranije, odnosno da ranije traze muzjaka. To nije tacno, jer svaka srna koja je polno zrela, stara 2 i vise godina, potpuno fizicki formirana, trazi muzjaka otprilike u isto vreme, samo se vreme sparivanja razlikuje u zavisnosti koliko ima raspolozivih srndaca i koliko je zenski deo populacije starosno ujednacen.
Ovde ne racunam srne koje su stare u vreme parenja 15-16 meseci, jer se one po prirodi stvari moraju pariti malo kasnije.
Sto se tice embriotenije, ona moze da postoji, a moze i da ne postoji (kod novembarskih, zaostalih parenja). A posto u vecini slucajeva postoji, mozes li mi reci koliko traje u proseku, ili se i period embriotenije razlikuje kod svake srne? Meni je malo tesko da poverujem u ovo drugo, jer nije embriotenija pojava koja je zaduzena da se sve srne olane u nedelju/dve (da bude presek stanja), nego da se ne olane u zimu, kad im dolazi da se lane da nema embriotenije... Mnogo je verovatnije da embriotenija traje otprilike isto kod svih srna, jer sam tek olanjenu lanad nalazio u lovistima i u aprilu, i u junu (ocigledno se ne radi o dve/tri nedelje)...
I da zavrsim, ako jedan srndac u periodu od dve-tri nedelje koliko juri za srnama opari recimo 5 srna, onda ce te srne zaista da se i olane u razmaku od dve-tri nedelje... Ukoliko je embriotenija razlicitog trajanja od srne do srne, sto se one sve ne bi lanile, i ne lane se, isti dan?
Da ne ponavljam, ako jedan srndac juri srne od pocetka do kraja parenja, celi mesec dana, i ima nezahvalnu duznost da opari 7-8 srna, sami procenite koliki ce razmak biti izmedju njihovog lanjenja (ovo sam pokusavao da opisem u prethodnim postovima)... I ovde se embriotenija ne javlja kao regulator lanjenja, nikako!
A ako jos u tih 7-8 srna bude jedno dve "matore", kod kojih je povecana mogucnost gubljenja embriona u toku zime, npr. i koje ne mogu da najbolje othrane lane, onda imamo situaciju da se ostatak srna lani malo kasnije, ili malo vise kasnije, sto stvara prividnu situaciju da se sve srne lane kasnije,i tako vec imamo poremecen period lanjenja...
A uz poremecen period lanjenja, ide i nemogucnost lanadi da dostigne fizicki maksimum pre prve zime, sto moze da dovede do nemogucnosti da ikada postigne fizicki maksimum, sto dovodi do mogucnosti da i trofej ne dostigne svoj maksimum. A maksimumu se uvek i tezi.
Jedino, ustvari, gde se nismo razumeli, je odstrel muske lanadi/mladih srndacica! Ne moze se znati sta ce biti od muske lanadi, zato odstrel te kategorije i treba vrsiti tek sledece godine, u uzrastu od 13-15 meseci, a tada se vidi kakav potencijal srndacici imaju...
Sve vreme, ustvari, pricam da je upravo ovaj odstrel pokazatelj onoga sto imamo u lovistu. Na osnovu svega sto sam napisao, mozemo na osnovu osmatranih i odstreljenih primeraka ovog pola i starosti da zakljucimo kakva nam je starosna struktura, kakav nam je odnos polova, kakva nam je trofejna struktura/potencijal itd...
Ali ako zelimo najbolju, trofejno i telesno najujednaceniju populaciju, koja se pari i lani u skladu sa zakonima prirode, najpre treba da odstranjujemo najstarije zenske jedinke, pa onda najstarije muzjake/trofejno najjace, pa onda odnos polova svesti na 1:1, da osiguramo da samo najbolji srndaci ucestvuju u parenju i da nema povecane konkurencije kod srna! i onda selektivni lov u mladjim kategorijama, najpre zenska, pa potom muska grla! Moje misljenje, ne morate se sloziti...
A posto vidim da je osnovni problem smanjivanja broja srna taj sto se takvim putem smanjuje i broj novorodjene lanadi, mogu samo reci: imate 100 srndaca i 300 srna u lovistu kapaciteta 400 jedinki. Ne zelite da smanjite broj srna, da ne biste ostali bez 200 lanadi godisnje i bez zagarantovanog broja za odstrel. Ne zelite 200 srndaca i samo 200 srna u lovistu kapaciteta 400 jedinki. Onda obustavite lov muzjaka u narednih par godina, pa zapatite 300 srndaca i 300 srna u maticnom fondu. Istina, tad ste probili kapacitet, ali i dalje imate onih 200 jedinki za odstrel. Istina, placacete vise za prihranu, vise za stete od divljaci, ali imacete bolje trofeje i kvalitetniju populaciju, sto bi kroz odstrel trebalo da se nadomesti. Danas su ljudi zadovoljni trofejima od 130 CIC poena pa navise u lovistima sa poremecenom polnom strukturom. A sta ce biti sutra, kad prestane da ih bude, a prestace? Tesko ce se to posle vratiti. I na kraju zamislite sta bi takve populacije mogle da daju da su im populacione osobine onakve kakve treba da budu!
Govori se o zapadnim zemljama koje postuju ove principe, pa nemaju jake trofeje srndaca. A niko ne uzima u obzir podneblje, geografsku sirinu i duzinu itd., a koje se znatno razlikuju od nasih... Ja mislim da je to presudno.
Vlado, e sad moras da dodjes u Sumadiju na snajkinu proju od mladog brasna i stari kajmak, pa da ukrstimo...i casicu i stavove! Pozdrav!
Ma nisam hteo da te ukopam, al` ako je tako ispalo - izvinjavam se.
Glavni problem Srbije je sto ne postoji nacin da se precizno utvrdi ni brojno stanje ni odnos polova. To je glavno.
a ne znam da li ti rekoh kakvu pohvalu dobih u sred Nemacke .
Snajka opet ceka, a rado sam za ukrstanje viljuski kraj plodova tora, jer i mome imanje je u Sumadiji
Nemože čovek da vas pohvata te trofeji,te brojnost ,te odnos polova...kao dodatak raspravi,evo ukratko nekih saznanja i istraživanja o lanadi,pa....(zbog mladih lovaca :
Period gravidnosti srne varira u različitim delovima Evrope od 264 do 318 dana, ali deo intenzivnog razvoja embriona traje znatno kraće, oko 5 meseci ili 150 dana (Danilkin, 1996). Poznavanje vremena početka
intenzivnog razvoja embriona, kao i kada se datumski očekuje lanjenje upućuju na to hoće li lanad biti olanjenja prerano i zbog loših klimatskih uslova stradati ili u vreme kada je vegetacija bogata, što poboljšava kvalitet mleka srne, ili će se okotiti kasnije u leto kada je vegetacija lošijeg kvaliteta pa će lanad sporije napredovati. Takođe, sinhronizacija lanjenja je korisna antipredatorska taktika, jer postizanjem većeg broja lanadi u isto vreme smanjuje se trajanje perioda kada čine dostupni izvor hrane predatorima (Linnell i sar., 1998).
Visoki stepen oplodnje kod srne utvrđen je pregledom materice i utvrđivanjem broja zametaka, a kasnije plodova u srna odstreljenih u nekim državama Evrope. Zabeležene su sledeće referentne vrednosti broja zametaka po srni: 1, 9 u Danskoj (Strandgaard, 1972) i Švajcarskoj (Wandeler, 1975) te 1,85 u Nemačkoj (Stubbe, 1997). Srndaći su polno aktivni gotovo sedam meseci, ali je sezona parenja vrlo kratka, jer su srne monoestrične i ovulacija im traje svega 36 sati (Strandgaard, 1972; Hoffmann i sar. 1978; Sempere i sar., 1989).
San Jose i sar. (1995) navode najraniju sinhronizaciju okota u Španiji, u aprilu i vrhunac okota u Italiji,u maju. Za Francusku je utvrđen datum oko 15. maja (Gaillard i sar., 1993), Nemačku, oko 23. maja (Ellenberg, 1978), Dansku, oko 29. maja (Strandgaard, 1972), te Norvešku, oko 5. juna (Linnel i Andersen, 1998). Ovaj pregled pokazuje da se u Evropi datumi okota, kao i datumi intenzivnog razvoja embriona kod srne, produžuju idući od juga ka severu. Nadalje, prikazuje srednje vrednosti telesne mase srna, mase i dužine zametaka po mesecima odstrela te dane razvoja embriona u vreme
odstrela srna.... Cilj rada je opisati kako pratiti ove fiziološke mehanizme i praktično ih primeniti u gazdovanju srnećom divljači.
Statističkom obradom podataka analizirani su međusobni odnosi vrednosti istraživanih parametara.Signifikantna korelacija utvrđena je između početka intenzivnog razvoja embriona, mase, dužine embriona i vremena okota. Ranijim početkom intenzivnog razvoja, embrioni brže rastu, kako u
dužinu tako i telesnom masom, što će dovesti do ranijeg okota, za razliku od onih embriona koji su svoj intenzivan razvoj započeli datumski kasnije. Vrednosti parametara mase i dužine embriona signifikantno su povezani, jer jedan parametar direktno utiče na rast drugog. Značajna povezanost neto mase ženke sa ostalim parametrima, a posebno u odnosu na merene vrednosti embriona, nije utvrđena. Andersen i sar.(1998) navode da uprkos utvrđenim različitim srednjim vrednostima telesne mase ženki u Francuskoj (23kg) i Norveškoj (29 kg), nema značajne razlike u veličini okoćene lanadi, iako su upravo ti rezultati bili očekivani. Isti su autori utvrdili da ženke u Norveškoj kote veći broj lanadi po srni u odnosu na broj lanadi po srni u Francuskoj, te da su trojke kod srna u Norveškoj redovna pojava. Dakle, kod srne koja ima mogućnost okota većeg broja mladunčadi, ne povećava se okotna masa laneta sa povećanjem telesne mase ženke, već se povećava broj lanadi u leglu.
U lovištu Haljevo(Baranja) na 1300ha su odstreljene 23 ženke u pet meseci: januar,februar,mart,april, maj. Nakon obrade je utvrđeno da su one nosile 48 zametaka (u kasnijim mesecima odstrela se govori o plodovima) ili 2,08 zametka po odstreljenoj ženki. Navedeni brojni podatak ne smatra se stvarnim prirastom, već orijentacionimm u kontroli parenja i oplodnje.
Sprovedenim istraživanjem utvrđen je po jedan zametak kod dve srne (9 % ukupnog broja), 17 srna (74%) su nosile dva zametka, a po tri zametka 4 srne (17 %). Od ukupno 48 zametaka, 23 su ženskog, a 25 muškoga pola, što je podudarno sa prirodnim odnosom polova 1:1, u uravnoteženim populacijama slobodne prirode (Sibly i sar.,2003). Tokom aprila je zabeležen najintenzivniji rast i razvoj zametka kako u dužinu (povećanje kostura) tako i težinski (povećanje mase). Taj intenzivni aprilski rast je povezan sa stanišnim uslovima, kada temperature vazduha raste a broj sunčanih sati povećava, pa vegetacija pruža srnama najkvalitetniju lakoprobavljivu hranu, bogatu proteinima.
Utvrđivanje plodnosti srna nakon lanjenja obavljalo se od početka maja do 15. jula dva puta sedmično, a nakon 15. jula jednom u 10 dana, tražena su po lovištu mesta lanjenja srna i novo nađena lanad na leglu, koja još ne prate majku.
Srna je jedini dvopapkar sa odloženom implantacijom jajne ćelije u materici ( pojava diapauze ili embriotenije), a oplođena jajna ćelija se usporeno razvija. Kontinuirani razvoj zametka započinje kada žlezde materice počnu izlučivati materije specifičnog sastava koje deluju kao okidač normalnom toku rasta irazvoja embriona (Danilkin, 1996). Upravo je embriotenija razlog što kod srne nije moguće odrediti datum oplodnje, već datum početka intenzivnog razvoja embriona, a koji je bitan za procenu vremena okota lanadi...
Podaci pokazuju da se 70 % srna okotilo u periodu 21.-31.maja, a 30 % u periodu 11.-20.maja.Povezano sa tim, kod 70 % srna intenzivan rast i razvoj embriona započeo je između 21. i 31. decembra prethodne godine.
Istraživanja u lovištu Barajevska reka (2007.) su pokazala gubitke lanadi od 24, 59 % od ukupnih gubitaka u populaciji. Prosečna plodnost je bila 1, 54 embriona po gravidnoj srni, a realni prirast po polno zreloj srni varirao je od 0,65 - 1,11 lanadi. Inače prirast po polno zreloj srni se kreće od 70 do 120 %, a realno se može reči da je 1,1. Ovo je važno,jer poznavanjem ovih parametara se može bitno uticati na odstrelne kvote pri određivanju odnosa polova,starosne strukture...Na zapadu se recimo omaška od 10%,smatra ogromnom. Između ostalih važna su praćenja telesnih vrednosti kod svake populacije posebno,koje prikazuju : kakav uticaj ima telesna težina na trofejnu vrednost, uspeh u oplodnji (broj zametaka), uspeh u rastu lanadi te kakvo značenje imaju ove veličine prilikom selekcijsko-uzgojnih mera. Primer : Telesna težina lanadi u par ravničarskih lovišta na leglu se kreće od 1020 g. do 2680 g., dok dnevni prirast lanadi iznosi 122 g Lanad u jesen dostižu u šumskom staništu 65 % srednje ostvarene telesne težine rasplodnih grla, a u poljskom staništu 69 %., a ta mlada grla i u šumskom i u poljskom staništu dostižu prosečnu težinu od oko 20 kg, što mladim ženkama omogućava raniji ulaz u parenje. Kod rasplodnih mužijaka se dostizanje 2425 kg pokazalo značajnim za daljnji razvoj trofeja, a kod rasplodnih ženki za srednji broj zametaka. Istraživanja na tim lokalitetima su potvrdila nekoliko važnih stvari za gazdovanje srnećom divljači: telesna težina lanadi pri porodu, brzi rani rast lanadi, stopa smrtnosti tokom prvih meseci života, telesna težina s kojom lanad ulazi u svoj prvi zimski period , telesna težina rasplodnih ženki, plodnost ženki, telesna težina rasplodnih mužijaka, trofejna struktura mužijaka. Itd,itd.
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
..uz opasku da kvantitet i kvalitet nekada jednostavno neidu zajedno
,ali redovan obilazak lovišta i praćenje populacije divljači može čuda da uradi, posebno u ravničarskim i ravničarsko-brdskim lovištima!!
!!!
, al` ako je tako ispalo - izvinjavam se.
što to trpimo.