lovac93 kaže:
hteo bih da postavim, svoj seminarski rad iz oblasti lovstva, tacnije rast,razvoj i deformacije parogova srndaca, zanima me kako to mogu da uradim.?
Udri me, ubi me, kožu mi deri, odavno ja sam spreman da mrem, opsuj mi oca, mater, i sve po spisku, samo mi nemoj dirati SREM.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Роговље мужјака код срна (Capreolus Capreolus) је навидљивије обележје. Пароговима се називају коштани израштаји који се редовно сваке године развијају на два посебна испупчења чеоних коситју названих рожиштима. Парогови се могу окарактерисати и као секундарна ознака пола, који служе као оружје за напад или одбрану, и скретање пажње на себе у међусобним борбама, као симбол доминантности и статуса или као визуелна смерница женкама при одабиру мужјака приликом парења. Уопштено можемо закључити да већи парогови чине мужјаке пожељнијим које су у парењу. Женке бирају мужјаке са релативно великим пароговима и тиме осигуравају генско налеђе за потомство. Утврђрно је да величина парогова зависи од телесне тежине, тако да када је тело мужјака веће и парогови су велики и доминантнији, а тиме постиже се и квалитет трофејне вредности грла. Парогови срндаћа су такође и штитови, чији је циљ да ипак заштите на неки начин противника од озбиљних повреда. С обзиром да је срна територијалан и дистанцирани тип животиње управо парогови уз телесну тежину имају главну улогу у освајању и заштити својих територија. Рожишта су видљива тек после три месеца живота мушког ланета и на раст рожишта се непосредно надовезује раст под кожом првих рошчића. Први рошчићи су по правилу мале кврге и њихов раст се завршава у старости седам до девет месеци када бивају очишћени и од коже којом су покривени и после приближно двомесечног трајања бивају одбачени у фебруару или марту. Након зарашћивања оголеле површине рожишта, Након зарашћивања оголеле површине рожишта, почиње под кожом раст другог роговља који по правилу имају два или више парожака на грани.
ЦИКЛУС РАСТА ПАРОГОВА
Парогови настају као вишак размене материја и има добар развој ако у периоду раста осим довољне количине материја кроз крвоток има довољно сунчеве светлости. Један од главних узрока који утичу на раст, развој и осцилацију парогова из године у годину је количина сунчеве светлости. Специфична тежина роговља зависи од односа порозног централног дела (сржи) и компактнијег спољног дела. У недостатку неопходних материја (беланчевина и минералних материја) може да нарасте само роговље испод просека. Сиромашно у материји, слабо гранато и често са поремећајима у току раста.
Формиране парогове срндаћ носи од пролећа до јесени када га одбацује и понавља се циклус формирања нових парогова. По правилу ново роговље је теже и јаче од претходног и напредује обично до седме календарске године која уједно представља и газдинску вредност срндаћа. Раст парогова је повезан са хормоном раста који лучи хипофиза и са хормоном штитне жлезде, док мушки полни хормон тестестерон утиче супротно на раст парогова однсоно зауставља раст и заједно са хормоном надбубрежне жлезде помаже да се роговље прожме минималним материјама. Из међусобне зависности активности полних жлезда и периодичности раста парогова произилази да полни хормони не стимулишу градњу парогова, већ напротив успоравају односно коче тако да срндаћ у периоду највеће активности полних жлезда носи формирано роговље. Растући парог због властитог крвотока и богате интервенције живцима у потпуности се сматра засебним органом. Срндаћ обично одбацује роговље током новембра (октобар-децембар), а нови почињу да расту током децембра-јануара-фебруара. Раст траје око 90 дана, а минерализација око 15 дана. Затим следи одумирање и чишћење баста, тако да обично од почетка марта роговље буде чисто. Топлија зима је повољан перод за развој парогова код срндаћа. Витамини су од пресудне важности за квалитет и уносе се преко квалитетне хране. Када су ниске температуре дужи временски период, а парогови су у басту доћи ће до смрзавања парогова и у тој години трофеј може да изгуби на вредности. Старији срндаћи у зависности од броја сунчаних дана и квалитета зимске прехране у ловишту крајем фебруараимају потпуно израсло роговље. Упоредно са растом почиње и окоштавање, а у марту их већ чисти од баста.
Циклус раста се одвија по одеђеним правилима, која међутим нису увек стриктна, јер много фактора утиче на раст. раст парогова је у непосредној вези са полним цикулсом мужјака и одвија се под утицајем нервног и ендокриног система. На раст роговља утичу још и: биомаса, здравствено стање, густина популације, однос полова, старост јединке, генетика, мир у станишту, храна, температура, количина сунчаних сати, трајање и висина снега, социјални статус и бројни други ендогени и егзогени фактори.
Парогови се формирају у 5 месецу старости грла, у октобру-новембру примети се испод подигнуте коже на челу развија рожиште на којима израсту мали шиљци. Ови шиљци када пробију кожу нису пресвучени длакавом навлаком (бастом), а израсту само 3 cm у висину. Када срндаћу отпадну ови шиљци, израсту му преко зиме исте године први рошчићи који су у басту и високи су око 8 cm. У априлу-мају, када парогови очврсну, кожа се осуши, па се срндаћ чешањем о млада стабла и грмове скида баст испод ког се укажу жућкасти парогови. Ово роговље срндаћ носи до касне јесени, а почетком децембра их одбацује. На танком роговљу без икричавих украса, једва се може приметити у корену појава руже. Први парогови никада немају ружу, и срндаћ са таквим роговљем се назива '' шилаш''. Једногодишња грла која имају штангле у висини преко ушију и исте дужине сматрају се перспективним, док грла која имају штангле испод висине ушију и неједнаке дужине сматрају се неперспективна. Чима зарасту ране на месту одбаченог роговља и кожа обрасте рожиште, почиње да се развија ново роговље, пресвучено бастом. ово друго роговље има један парожак окренут напред у доњој половини је мало избраздано, има малу ружу и помало је икричаво. Срндаћ одбацује ово роговље крајем октобра или у новембру, што зависи од климатских прилика и услова исхране. Срндаћа са оваквим роговљем називају ''вилаш''. Када срндаћ одбаци и ово висласто роговље, рожишта му мало одебљају, а испод длакаве навлаке почне да се формира ново, треће роговље. Ово роговље које има два парошка срндаћ чисти и одбацује на исти начин као и друго. По правилу сво касније пароговље задржава облик са два парошка, а срндаћ који носи овакво пароговље назива се шетерац. Парoгови шестерца је у доњем делу избраздано има лепе руже које се састављају и посуто је икрама. Изузетним грлима израсте и трећи парожак, а понекад и четврти. Делова парогова код срндаћа има осам и то су: рожиште, руже, икре, бразде, грана, предњи парожак, задњи парожак и вршни парожак. Са годинама до максимума развоја роговље бива све веће, а настају гомилањем минерала при расту роговља.Срндаћи имају парогове најразличитијег облика неки имају цео низ шиљака, други су раширени у облику лопатице и окружени бочним изданцима, има срндаћа и са три парога и три руже или таквих са једном ружом и једним једноставним парогом .Икре су неправилне израслине на грани парога, настале су гомилањем материја на крају израстања парогова (нестајањем крвотока-одозго на доле). Ако је то гомилање слабије мања је икричавост. Између њих су уздужни канали, то су вертикална удубљења, названи бразде који су отисци спољног крвотока из периода раста парогова. Грана је основни део парога, наставак руже на ком израстају парошци. Парошци су израслине дуже пд 1 cm. Предњи парожак је израслина рога ка напред, а задњи парожак ка назад, а вршни парожак је израслина на врху гране. Типично роговље зрелог срндаћа има три парошка по грани и зове се шестерац, више од овога је реткост, мада може бити и осмерац и десетерац. Просечна тежина парогова је 500 gr (250-900 gr), који садрже око 90 gr калцијума и 50 gr фосфора, елемената битних за развој парогова. Боја парогова зависи од пар елемената. Свеже очишћено роговље од баста, садрже остатке крви, који при додиру те реакцијом са биљним соковима од дрвећа и жбуња, на којима срндаћ чисти баст, оксидацијом добијају боју. Специфична боја зависи од састава тих сокова, од леске добија се љубичаста нијанса, од јове риђа, а од борова и бршлјана добија се тамно-мрка нијанса. Ако нема друге могућности или намерно срндаћ чисти роговље о ниско растиње и биљке онда поприме прљаво-белу нијансу. Тако боја и њен интензитет зависе од структуре парога, те ће порознији примити и здаржати више боја, а супротно ће се десити на гушћим пароговима који су сразмерно и тежи.
Баст, лика или чупа је назив за кожни покривач са ситним длачицама који прекрива парогове током раста, након одбацивања парогова. Баст расте на пароговима и кроз крв разноси калцијум и фосфор неопходан за раст роговља. Баст се најчешће скида у пролеће када се кожа осуши од парогова трљањем о растиње и скида се са потпуно окорелог роговља. Зима је период раста парогова код срндаћа, али је најмање повољно годишње доба јер ниске температуре, снег који омета кретање и проналажење хране у зимском периоду. Зато је потребно у ловишту и станишту предузети мере и обезбедити довољне количине хране која је богата беланчевинама, минералима. Поред хране дивљачи је потребан и мир јер је срнећа дивљач веома осетљива и стресна на поремећаје у ловишту и станишту што утиче на раст и развиће парогова.
УТИЦАЈ ХЕМИЈСКИХ ЕЛЕМЕНАТА И МИНЕРАЛА НА РАСТ РОГОВЉА
Прихрана мора да задовољава потребне минерале и витамине за нормално функционисање организма, раст и масу парогова. Сви минерали су есенцијални, а недостатак неких доводе до већине поремећаја. Калцијум и фосфор се наводе као веома битни елементи, док су магнезијум, калијум и сумпор такође важни, а и микроелементи који су битни су гвожђе, бакар, манган, кобалт, селен, јод и алуминијум. Калцијум и фосфор су од укупне колилине у организму највише заступљени у костима (Ca-99 %, P-80 %). Унос количине минерала зависи од годишњег доба, старости, пола и просечне дневне потребе су 5 gr Ca i 4 gr P. У периоду раста парогова, високог гравитета, развој младих потребе за минералима се повећавају до 50 %.
Испитивањем је утврђен значај витамина, у време раста парогова код срндаћа потребни су витамини Д и А, а заједно са витамином Ц, они су предуслов за добро коришћење минералних материја од којих се граде парогови. Витамин Д је битан за формирање костију и парогова код младих и одржавање структуре код старих срндаћа.
ЧУДНО, АТИПИЧНО РОГОВЉЕ КОД СРНДАЋА
Много чешће него код других пунорожаца из породице Cervidae, код срндаћа се јављају различити развојни деформитети и неправилности парогова. Гледајући од напред парогови могу бити упоредни, раскречени, јајоликог и крушколиког облика, а гледајући са стране могу бити стрмо насађени у односу на чело, више или мање нагнути уназад, тако да су упоредни са уздужном осом лобање. Постоје још и неки облици, то су: у облику лале, вадичепа, хоботнице, овнујских и биволских рогова, палме, круне, испреплетани у крст, облик трозупца, са периком, сиви или црни абонос и у облику срца.
Под типичним роговљем подразумева се правилан шестерац, што значи да на свакој грани има по три парошка, предњи, стражњи и вршни. Када се на роговљу налази различит број парожака, назива се такво роговље атипично или неправилно. Парогови са већим бројем парожака нормално распоређених на грани сматра се абнормалним. Абнормално роговље су различити деформитети, последице су низ разлилитих чинилаца, хормонски поремећаји, болести, стрес, промене у организму, смрзавање у фази раста и оштећење рожишта. Основни разлози деформација парогова су: нагли пад температуре, пестициди, недостатак материја у исхрани, наследност, акутна или хронична болест, инфективна, паразитска, дубока старост, хормонално порекло, борба, рана на нози, метак, грана, аутомобил, оштећење фронталне кости, хипофиза, тироидна и паратиоридна жлезда. У нападу болести других органа, могу да страдају и парогови тако на пример болест актинофитоза је инфективна болест и настаје од бактерије којој је природно станиште у устима дивљачи. Довољно је да се деси повреда, па да бактерија нападне кост. Ова инфективна лезија деформише кост, поприма облик шупљине алвеоле у нивоу вилице и то углавном доње. Зачуђујућа ствар, јер се изгледа бактерија премешта одоздо на горе да би напала врх лобање. На тај начин корен парогова је деформисан, тако да ће они расти на абнормалан начин. Екстремна фаза болести и бактерија је пробила кост лобање, напада мозак и животиња умире.
Неправилности су сви атипични парогови. Наследне неправилности су веома ретке. Неправилности су најчешће узроковане сметњама у расту, повредама чеоне кости и рожишта, повреде тела, парогова у басту, упални процеси и хормонални поремећаји. Неки од ових поремећаја доводе до сталних неправилности, а неки до повремених. Разне неправилности као што си срашћено рожиште, срашћени парогови, три или више грана су последица сметњи у расту, прелома лобање или рожишта, тешке озледе тела или костију. Ове промене су трајне али не наследне. Сметња у измени материјала (вероватно калцијума) доводе до такозваних овновских и сврдластих парогова. Ове промене нису трајне и наследне. Тупи обично тамни на врховима заобљени парогови су последица смрзавања, а промене нису трајну и наследне. Поломљени и калемљени парогови, са више парогова и грана су последица оштећења роговља у басту. Промене нису трајне и наследне. Повреде ножне кости доводе до неправилног ирастања парога на супротној страни тела.
ФОРМИРАЊЕ ПЕРИКЕ
Перика је роговље које је увек у басту и стално расту у неправилну масу, последица су хормоналних поремећаја, озледе тестиса и жиле полног органа. Тада не долази до окоштавања. На перици се под бастом граде нови површински делови парогова посебно икре. Њихов раст подлеже годишњим променама и обично се у јесен успорава или скроз зауставља при чему су икре повремено довршене калцификоване, али наставља и даље да расте односно нема редовног јесењег одбацивања парогова. Најчешћи узрок настанка перике је повреда полног органа и тестиса, а у појединим случајевима несавршена синхронизација хормонских активности. Срндаћ најчешће угине после 2-3 године живота.
Da veoma je opsirna, a tesko je doci do podataka, i to sto ima od podataka isprepletano je, neki autori kazu jedno, drugi drugo...
Mentor kaze da je dobro odradjeno, to je da tako kazemo sustina, ali cekam rezultate.
što to trpimo.
