|
Lovački karabin
|
| Joe the hunter |
Objavljen 05.12.2010. 22:54
|
Veteran
Upisa: 503
Pristupio: 15.11.2010. 13:01
|
Postovani kolega karabin sam kupio 1971 u Ferlahu kod Fanzoja i marke je Stajer-Manliher model L i nije bio ni malo jeftin u to vreme nekih 1850 maraka.Sto se tice municije obzirom da sluzbujem pola zivota po raznim zemljama to nije problem a iskljucivo koristim RWS keglespic od 4,7 gr.Inace Vo je 970 m/s a E100 1720 J AKO JE UPUCAN NA 100 M PAD ZRNA NA 250M -20cm.Sjajan kalibar za srnecu divljac mada ga u Austriji koriste i za odstrel divokoza.Inace sam zaljubljenik u cauru 57mm i imam sve kalibre u toj cauti od 5.6x57 do 9.3x57Nadam se da sam ti pomogao.Dobar pogled [img][/img] |
| |
|
|
| dusanandra |
Objavljen 06.12.2010. 07:01
|
Član
Upisa: 147
Pristupio: 06.07.2010. 18:48
|
Hvala kolega,prosto vam zavidim nasao sam na internetu oglase u nemackoj Minhen prodaje sa karabin kao vas sa optikom Zeis 6x42 490e u osnovnoj varijanti ali ima i skupljih do 1100e.Fantasticno izgleda,ne znam kako da postavim sliku,pokusavao sam ali nesto nece! |
| |
|
|
| huntinggirl1 |
Objavljen 07.12.2010. 14:35
|
Lovčina
Upisa: 1169
Pristupio: 17.07.2010. 15:32
|
ovo treba pročitati
iako ja lično ne volim ovaj cal, pročitajte šta je naš kolega na BIH forumu objavio, svaka mu čast na trudu!!!!
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo ima 101 godinu i još nema nameru da napusti tron.
Ostareli suveren još ne želi da abdicira ili da delegira svoj presto nekom drugom.
On je br. 1.
Kandidata za naslednika ima dosta ali podanici još vole starog kralja. Ni dvorske spletke nisu uspele da mu dodju glave. Generali su ga poslali u vojnu penziju ali je On i dalje na prestolu. U kraljevstvu kalibara sluša se volja naroda.
I tako, demokratski, .30-06 još uvek vlada sve dok se ne promeni glas većine.
A kada će ne zna se.
Istorija
U krštenici pomenutog kalibra stoji da je rodjen 15. oktobra 1906. godine u porodici proizvodjača oružja Springfield. Zapravo, tog datuma je .30-06 uveden u naoružanje SAD-a kao službeni metak i otpočela je proizvodnja za američku vojsku. Evropska i milimetarska oznaka glasi: 7.62 x 63 Springfield.
Američka armija je krajem 19 veka i početkom 20 veka bila suočena sa činjenicom da je u njenoj vojsci potrebno pešadijsko naoružanje (čitaj puška) savremene koncepcije i taktičko tehničkih karateristika u modernom kalibru, koje će obezbediti pouzdanu vatrenu moć kopnenoj armiji i dodeliti prednost ili identičan status sa protivnicima u ratnim sukobima koji su bili na pomolu. Bolno iskustvo koje je američka armija izvukla iz rata sa Španijom 1898. godine (Španija je bila naoružana modernim Mauser M1893) naterala je Ministarstvo odbrane SAD-a da modernizuje svoje puške i kalibar sa nečim boljim, a po ugledu na Mauser. I to hitno.
Fabrika Springfield se baca na posao i konstruiše novi metak. Odluka pada na porodicu30 kao noseći prečnik zrna. Trebalo je pronaći nešto što je bolje od tadašnjeg 7x57 Mauser, 8x57 Mauser i kalibra .303 British koji su u to vreme uvedeni kao top moderni i snažni kalibri. Paralelno sa time Springfield konstruiše i novu brzometnu pušku (obrtnočepni sistem sa punjenjem okvira u magacin) boltaction sistema. Bila je predvidjena za kalibar .30-03 i lako je modifikovana za .30-06. I komplet je rođen, zvao se puška M-1903 Springfield u cal. 30-06.
U tom trenutku sva dotadašnja vojna puščana municija postala je inferiorna u odnosu na .30-06. Ovaj metak je ispunio sve zahteve razvojnog odeljenja USA Army tog doba. Traženi kalibar je rešio sve postavljene zadatke do 1000 jardi (914 metara). Automatski režimi rada orudja su tek bili u povoju, a kasnije su svesrdno prihvatile .30-06 kao izvrstan mitraljeski metak. Balistički gledano, sa aspekta vojnih zahteva, pomenuti kalibar je bio minimum 35 godina ispred svog vremena.
Zrno za ovaj kalibar u izvornoj verziji težilo je 150grain (9,7grama) i sa njime je Amerika ušla i završila Veliki rat (I svetski). Zbog većeg dometa i upotreba u automatskim režimima (mitraljezu), odmah posle pomenutog rata uvedeno je zrno od 173 grain (11,29grama). Pojavom čuvene poluautomatske puške M1 Garand američka armija konstruiše novi metak (ball M2) od 9,8g kako bi ovoj pušci obezbedio lagan i miran rad.
Tokom perioda od 1920. do 1954. godine uvedeno je više vrsta zrna specijalnih namena (traser, pancir, zapaljivo...) tako da je za vreme svog vojnog veka ovaj kalibar posedovao 16 različitih zrna za različite potrebe.
Istoriju ovog kalibra gradilo je i oružje koje se projektovalo oko .30-06. Do završetka vojne karijere u snagama USA, slavu ovom metku donosilo je i izvanredno kvalitetno pešadijsko naoružanje. Puške M1903 Springfield, M1917 Enfield, M1 Garand kao i puškomitraljez M1919 Browning BAR i mitraljez M919 Browning BMG.
Zanimljivo je da je svo pobrojano oružje, u pomenutom kalibru, bilo angažovano u I Svetskom ratu, II Svetskom ratu, ratu u Koreji i delimično Vijetnamskom ratu (zajedno sa cal .308 Win). Mitraljez M1919 Browning BMG još živi i nalazi se u operativnoj upotrebi Amerike i mnogih zemalja širom sveta u različitim kalibrima.
Završetkom II Svetskog rata i američkom indoktrinacijom u sferi naoružanja, mnoge zemlje usvajaju kalibar .30-06 kao službeni. Vojne pomoći Amerike zemljama pobednicama u drugom ratu kao i zemljama trećeg sveta su isključivo bile u ovom kalibru. USA se ovim rešavala viška ogromnih vojnih zaliha i time dodatno doprinela popularizaciji ove municije. Takođe, u to vreme je osnovan i NATO i za službeni metak je odabran .308 Win a ogromne zalihe .30-06 su završavale kod saveznika zapadnog bloka a između ostalog i u tadašnjoj Jugoslaviji. Pedesetih godina prošlog veka Titova država je od US Army dobila velike količine pešadijskog i oklopnog naoružanja. To je uslovilo da od 1956 godine Igman iz Konjica počne sa proizvodnjom cal .30-06 za JNA. I tako je tadašnja Jugoslavija postala jedna od 18 zemalja koja je proizvodila pomenuti metak. Procenjuje se da je do 1991. godine SFRJ bila 11. proizvođač po obimu produkcije .30-06 u svetu. Nesvrstani su učinili svoje.
Danas se zna da je izrada ove municije zastupljena (ili je bila) u 48 zemlji sveta. Impresivno. I to samo za vojnu municiju. O lovačkoj, sledi u nastavku...
Karakteristike
U civilnoj upotrebi cal .30-06 je počeo živeti odmah po lansiranju. Ekspanziju je doživeo posle I Svetskog rata i to u Americi da bi posle 1945. godine zavladao svetom. Već 1909. godine, tadašnji predsednik Amerike, Teodor Ruzvelt je na svoj safari u Afriku krenuo i sa jednim .30-06 koji je bio namenjen za sve izuzev teškaša ali uključujući i mačke. Između dva Svetska rata profesionalni lovci u Africi su otkrili čari ovog kalibra. Naročitu popularnost je stekao dobrom balistikom a sa težim zrnom. Zaustavna moć je presudna za afrički kontinent. Zrna od 180 grain (11,7 grama) i 200 grain (12,9 grama) su bila više nego izvrsna. Latinska Amerika takodje polako usvaja ovaj metak. I Evropa prihvata ovaj kalibar u lovačke svrhe odmah posle II Svetskog rata. Relativno ravna putanja zrna od 9,7 grama za odstrele preko 200m bila je glavni razlog za lovce starog kontinenta da ga prihvate. Takođe, balistička svojstva ove municije su bila presudna i kod upotrebe u raznim sistemima pušaka. Za razvoj i popularizaciju poluatomata sa pozajmicom gasova doprineo je i .30-06 koji je u toj funkciji radio besprekorno, bez velikih gubitaka energije. Iskustveno, provereno u praksi, se pokazalo da ova municija rešava sve zadatke odstrela od najmanje do najveće visoke divljači. Naravno, lovačkom etikom dolazilo se do izbora težine zrna za određene namene.
U početku su lovačka zrna bila ograničena na 9,7; 10,7 i 11,7 grama. Danas proizvođači nude lepezu od zamislite, 7,5 do 14,29 grama. Dovoljno za sve što se kreće na zemlji izuzev čuvenih teškaša. Brzine zrna kreću se od 700 m/s do skoro 950 m/s. Ovoliki raspon ne postoji ni u jednom drugom kalibru.I, eto univerzalnog metka za one koji se zadovoljavaju samo jednim karabinom. Čak i u zemljama bivše SSSR i same Rusije, i ako je postojala blokovska podela, lovački karabini su zastupljeni podjednako u kalibrima 7,62 x54 i .30-06.bez obzira što je 7.62x54 u Rusiji u upotrebi preko 100 godina i da ga ima ko pleve.
Duh
Neki izvori navode da je tajna ovog amerikanca u tome što se ljubav prema njemu prenosi sa kolena na koleno. Teoretski gledano, od nastanka, ovu municiju koristi četiri generacije lovaca.U evoluciji lovačkih kalibara, u praktičnoj upotrebi, nije se puno dramatičnog desilo u poslednjih sto godina. Znamo da je raspon prečnika zrna između 7 i 8 mm najzastupljeniji i omiljen u svetu, te je balistika i snaga .30-06 još uvek prisutna kao nezaobilazni faktor. Ukoliko izbacimo extremne kalibre u wildcut i magnum punjenjima amerikanac će i dalje biti izbor armije lovaca koji traže pouzdanost, stabilnost, spektar mogućnosti, izbalansiranost, etiku i tradiciju. O dostupnosti municije i da ne pričamo. Čak je tradicionalno konzervativna Evropa ustuknula pred ovim metkom. Evropski kalibri morali su da sačine dosta mesta za američkog gospodina. Lovci su izabrali da tako bude.
Za mnoge lovce širom sveta, .30-06 je što i prvo ljubavno iskustvo, prvo pivo, prvi odlazak od kuće, prvi auto. I to sve odjednom. Ponosno ističu u društvu da imaju karabin .30-06 pa tek onda da je od tog i tog proizvođača. Pomenuti kalibar je polako postajao kult. Za njega nije važno da li postoje savršeniji kalibri na papiru. Pitanje je uvek isto. Šta moj Springfield ne može da uradi na razumnoj daljini do 400m sa optikom? Odgovor je:- Može sve! I tu priča počinje i završava. Balistička svojstva ovog puščanog metka nisu previše idealna. I neki bi rekli: - Pa šta?- Šta je idealno? A fabrička municija mnogih svetskih proizvođača, sa zrnom od 13 g ima pad na 300m manje od 40cm.Da, dobro ste pročitali, samo 40cm. Za ovaj kalibar u svetu imate toliko komponenti za ručno laborisanu municiju da vam pamet stane. Neke laboracije postižu pad zrna na 300 metara sa gramažom od 9,7g samo 19cm. To možemo nazvati fleksibilni kalibar, idealan za prepunjavanje.
U tabelarnom pregledu možete pronaći neke parametre municije .30-06 proizvedene od strane svetski poznatih imena. Podaci govore sami za sebe.
Razvoj
Ne postoji puščani metak koji je više služio kao uzor za prepravljanje, sužavanje, deformisanje i ostale radnje koje su imale za cilj da se stvore brži, snažniji, precizniji ili šta već od .30-06. Na čauru ovog kalibra nasađeni su neki drugi prečnici zrna neka druga punjenja ili zahvati. Ovaj metak je bio baza više mainstream ili wildcat punjenja koji se danas uspešno koriste u lovačke svrhe.
25-06 / 6,53mm prečnik zrna
270 WIN / 7,03mm prečnik zrna
280 Remington / 7,21mm prečnik zrna
8-06 / 8,21mm prečnik zrna
338-06 / 8,58mm prečnik zrna
35 whelen / 9,09mm prečnik zrna
I naravno, da se ne zaboravi. I .308 win (7,62x51) sada već čuveni NATO metak, takođe je derivat .30-06 pravljen za pušku M14 predvidjenu za automatski režim paljbe . .308 win. je dobijen po principu: sve isto kao .30-06 ali u manjem pakovanju. Ako bi sad nabrajali i kalibre izvedene iz .308 win, dobili bi podugačak spisak unuka i praunuka popularne -06-ice.
Reputacija
Danas, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo uživa u svojoj slavi. U 21. veku ovaj kralj još uvek nosi titule i priznanja koje su mu dodelili ljubitelji oružja i korisnici širom sveta. U svim svetskim anketama (Amerika, Evropa, Afrika) koje organizuju prestižni magazini za oružje i lovstvo, .30-06 je na prvom mestu kao najpopularniji kalibar. Po anketama koje kalibre lovci koriste (imaju) takođe je ovaj metak na prvom mestu. Kod proizvođača lovačkih karabina, podaci govore da je broj pušaka proizvedenih u kalibru .30-06 na 1 mestu. Klasifikacija se odnosi na praćene tržišta u poslednjih 15 godina i rezultati su isti iz godine u godinu. O Americi i da ne pričamo. Tamo se -06-ica plasira kao ON pa velika prazninina pa ON pa onda .375 H&H.
Vojna karijera jeste doprinela popularizaciji ovog puščanog metka. Međutim, on nije u upotrebi već 53 godine u Americi, a i dalje je aktuelan. Lovačku slavu je zapravo sticao pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, širom sveta, i verovatno je to ključ dugovečnosti. Mediji su takođe učinili svoje u poslednjih 30-ak godina. Savremene komunikacije su prenosile glas stotine hiljada zadovoljnih lovaca i kreirale sliku boga i fanfara. Ni jedan drugi kalibar nije toliko publikovan u svim vrstama medija kao što je .30-06. Ni jedan drugi kalibar nikada nije imao toliku naklonost stručne recenzije kao pomenuti.
A kod nas? Naravno, proizvodi ga PPU u više gramaža. Novo zrno grom je više nego solidno. U staroj Jugi je Igmanov metak bio veoma, veoma dobar. Takođe, Zastava proizvodi karabine u ovom kalibru i u uspešnom sistemu M-98. Po popularnosti u Srbiji -06-ica vodi mrtvu trku sa 8x57. Ipak su nemci i jna ostavili istorijske tragove na ovim prostorima.
Dokle će .30-06 biti na mestu br. 1.? Teško je reći a ne opeći se. Čuveni Roy Weatherby je 1950. godine rekao: Prilično sam siguran da će jednoga dana, i to ne zadugo,čak šta više vrlo brzo, sadašnji .30-06 i ostali moderni kalibri u povoju (misleći na dolazeći .308 win.) biti prevaziđeni... |
| |
|
|
| AcaNik |
Objavljen 07.12.2010. 14:41
|
Lovčina
Upisa: 2425
Pristupio: 27.05.2010. 14:20
|
zar ovo vec nije objavljeno na ovom forumu?
Не знам да ли ће на Марсу бити нешто за лов када оду горе, али знам да ће се и ту ловити са Бретоном.
|
| |
|
|
| huntinggirl1 |
Objavljen 07.12.2010. 14:52
|
Lovčina
Upisa: 1169
Pristupio: 17.07.2010. 15:32
|
može biti, mada nije na odmet pročitati,
Lala će to svakako ''švić'' i skloniti, ako sam ja to ponovila, |
| |
|
|
| Cvele |
Objavljen 07.12.2010. 15:22
|
Lovčina
Upisa: 3218
Pristupio: 18.09.2009. 20:03
|
Jesi, ima ga na temi ,,30-06 ili 308.Win.?''
 Lov je za mene život =))) |
| |
|
|
| huntinggirl1 |
Objavljen 07.12.2010. 15:24
|
Lovčina
Upisa: 1169
Pristupio: 17.07.2010. 15:32
|
neznam, |
| |
|
|
| Lala |
Objavljen 07.12.2010. 15:45
|
Moderator
Upisa: 11472
Pristupio: 27.10.2009. 17:19
|
Neka stoji i ovde taj text, 'leba ne jede, a dobro je napisan.
Bogu 'fala, što sam Lala
|
| |
|
|
| petar |
Objavljen 07.12.2010. 23:07
|
Lovčina
Upisa: 1690
Pristupio: 13.07.2010. 21:59
|
Dugackooooooo mnogooooooo
Just like old times!
|
| |
|
|
| Hunter forever |
Objavljen 16.01.2011. 22:53
|
Lovčina
Upisa: 1595
Pristupio: 14.12.2010. 18:23
|
Posto sam ja pocetnik da postavim jedno malko pocetnicko pitanje.Da li je bolje da karabin ima veci broj zljebova ili manji?
 Engleski poenter |
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 16.01.2011. 23:04
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
To zavisi od kalibra. Zastavini karabini ti se proizvode sa 4 i 6 žlebova. |
| |
|
|
| Hunter forever |
Objavljen 17.01.2011. 14:25
|
Lovčina
Upisa: 1595
Pristupio: 14.12.2010. 18:23
|
Znam gledao sam na zastavinom sajtu pa sam se pitao da li je bolje da ima vise zljebova ili manje.
Engleski poenter |
| |
|
|
| Vucko Jagodinac |
Objavljen 17.01.2011. 20:24
|
Član
Upisa: 61
Pristupio: 06.04.2010. 21:43
|
Kolega Hunter forever, pokusacu da ti odgovorim na pitanje. Nije samo bitno koliko zljebova ima karabinska cev. Mnogo je bitniji korak uvijanja cevi. Teza zrna su skoro uvek i duza pa da bi im let bio stabilniji, potreban je sto kraci korak uvijanja da bi zrno dobilo odgovarajucu rotaciju oko svoje uzduzne ose. Ovakvo zrno ispaljeno iz ovakve cevi zadrzava duze brzinu narocito na vecim daljinama. Takodje zavisi i od duzine cevi.
Na primer za cev duzine 508-510mm postoji korak uvijanja od 308mm ( oko 1.5 puta ) i koristi se za zrna do 175 grs i postoji korak uvijanja od 254 mm ( oko 2 puta ) koji se koristi za teska zrna od 175-220 grs. Ovo su podaci za karabin Remington mod.700.
Zastavini karabini imaju cevi duzine 610 mm pa sa korakom od 308 mm bi zadovoljili sve srednje kalibre (7;7,62 i 8 mm ). Naravno ja bih se opredelio za cetiri zljeba ( zbog brzine ).
Pozdrav |
| |
|
|
| 270 |
Objavljen 17.01.2011. 21:21
|
Veteran
Upisa: 974
Pristupio: 06.07.2010. 23:37
|
Ove podatke koje si dao o koraku uvijanja odgovaraju za kalibar 30 (7,62) za druge kalibre važe drugi koraci uvijanja !!
Cev koja bi za kalibar 7mm imala krak uvijanja od 308mm (12inch.) mogla bi da stabilizuje zrna do maksimum 9,7gr i to pod uslovom da nisu monolitna (sastavljena od legure bez košuljice i olovnog jezgra) jer su ona u istim gramažama dosta duža od klasičnih!
Ukoliko se za lovne svrhe neko dvoumi koji korak žljebova za određeni kalibar da odabere nikad neće pogrešiti ako odabere brži!
Broj žljebova ne igra neku mnogo veliku ulogu u preciznosti i brzini a veći broj po pravilu imaju magnum kalibri većih pritisaka i brzina!
Neko uobičajeno pravilo je da se cev sa manje žljebova manje haba i lakše održava!
|
| |
|
|
| Hunter forever |
Objavljen 17.01.2011. 22:14
|
Lovčina
Upisa: 1595
Pristupio: 14.12.2010. 18:23
|
Za mene je sve ovo spansko selo nadam se da cu shvatiti kada to bude bilo potrebno.
Engleski poenter |
| |
|
|
| Vucko Jagodinac |
Objavljen 18.01.2011. 22:17
|
Član
Upisa: 61
Pristupio: 06.04.2010. 21:43
|
Nasao sam nove podatke takodje za Remington, gde kaze da za cev duzine 610 mm ima sest zlebova sa uvijanjem udesno i korakom 1:10 inca ( 254 mm )za 30-06 i 300WM, 1:9,25 inca za 7 mm RM i 1:9,125 inca za 243 Win. I meni je ovo sve novo a neku literaturu nemam pa cenim svako misljenje. Hvala kolega 270. Pozdrav |
| |
|
|
| Hunter forever |
Objavljen 23.01.2011. 23:33
|
Lovčina
Upisa: 1595
Pristupio: 14.12.2010. 18:23
|
Koji kalibar predlazete za lov od lisice do DS?Nadam se da ste me razumeli
Engleski poenter |
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 24.01.2011. 00:59
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
308 Win., 30-06 Spr., 8x57 pa izaberi šta ti se sviđa. |
| |
|
|
| kelt |
Objavljen 24.01.2011. 16:02
|
Lovčina
Upisa: 1618
Pristupio: 12.01.2011. 09:05
|
moze i 7x64 itekako, ima bolju putanju nego 8x57 , a njegovu snagu(stara nemacka skola) |
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 24.01.2011. 20:44
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
Dosta puta sam video da veći primerci DS i jelena pogođeni sa 7x64 odu dosta daleko od mesta nastrela, iako su bili dobri pogodci. To se sa kalibrom 8x57 mnogo ređe dešava. Kalibar 7x64 je na papiru bolji od 8x57, ali u paksi se pokazalo drugačije. |
| |
|
što to trpimo.