Stari, nećeš verovati: sinoć me zove koleginica (znaš koja )da dodjem u lov na lisice, kaže, videla lisičju žurku 6 komada u grupi, priča upravo kao ova što si je postavio. A danas ovaj kijamet, ne mogu da dodjem do lovišta. Lepo mi se ne da, pa to ti je!
Stari svka čast zaista znaš dočarati kroz priču lovačke događaje, ala vera
Evo sada i jedna od mene...
Zima decembar 94 godina, Lika, rat ..ja jučer došao sa Bihaća..slomljen od svega što se dešava oko mene..razmišljam o smislu života..sve je loše sve je neizvesno, pogledam kroz prozor, a vani magla i rosulja iz nje propadava.., on sedi ispred kućice i čeka..moj Riki posavac tada star svega osam mjeseci..ljep krupan predivnog glasa, a karakter ko u najboljeg majkana..ma reko sebi idem malo da prošetam, da ga pustim..već petnjst dana nije mrdno, a reko i vrijeme je dobro more nešto i naići...ma na kraju krajeva samo da sklonim misli...uzimam moju kokotaru oblačim se, čapavam cigare sa stola i ode..izađem van pustim Rikija, pa reko idem preko kose ( manji prevoj), pa ću u gaj Sedlanov tamo uvjek bude zeca..reko neka Riki malo goni da mi dušu razgali..tako namisli tako i učini...magla se spustila još jače pa sad bukvalno vidiš koliko i vredi pucati neki 30 -ak metara, a kako uđe u gaj pas poče proštektavati, reko tu je sad će on njega poćerati.... stavim ja dvije patrone osmice red-black belotove, pa stade na neku vlaku đe ga očekujem da izbije..no ništa od gona..sve proštektava,pa proštektava, ali nikako da odveže..e reko riki taj te baš zeza more bit da je mladi zeko..pa se nezna pravilno zabacivati ..dobacim psu onako kroz šalu..malo pomalo idući izbijem na drugi kraj gaja i sjednem na kamen, pa reko aj da zapalim dok se ovaj moj majkan zanima sa tragovima..povučem par dimova i čujem tutnjanje u daljini..mislim u sebi grmi, ali kad pogleda svoje ruke kako se tresu bi siguran da grmi, ali na Bihaću topovi,,.. pa me obuze jope ona muka..usta i zovnu na čauru ćenu (lički naziv za psa) te krenu prema ogradi koja bi od mene na neki petnajstak metara..reko idem tu preći ogradu ( ograda su kameni zidovi dignuti oko livada i njiva) pa ću lagano tim poljskim putem dalje do nekih brežuljaka koji su se zvali Tulove grede...kao dođe do ograde i zakoraći tako i riki pristiže , a kako skoči na put učini glavom ljevo pa desno pa okrenu štetket uz put..ja diže pušku brže bolje,a ono na nekih dvajestak metara od nas u punom trku nazime od oko 50-ak kila...a osmica u cevi....jjjj000000jjjjjj tugo...ode Riki ..odagna..,a ja jadan prepunim pa zanjim...trči trči..ma duša mi u nos udarila..čujem ga goni i to blizo nema tu nekog gubljenja, ali ode pravac..ode reko u sebii ...ala mu vjera da nas tako sačeka i kurvanjski izvuče tik pred nama....taman to pomisli i poče da bjesnim u sebi kad čujem štetket kako se okreće ..vraća ga ....pravo koritom (suva vododerina koja je išla kroz polja).....bravo ljepi moj samo goni..a ja jadan opet poleti tamo da zauzmem najbolje mjesto..ma nema šta ćera ga pravo na me, ma moj je sto posto...ala veselja i radosti moje kad se kući vratim sa vakom lovinom već ja njega derem i u bakru spremam....prigoni on njega na neki tristotinjak metara..kada ja moj brte krajičkom uva čujem brunzu (zvono na stoci, u ovom slučaju na kravama) ..ma okle sad brunza sunce li joj žareno poljubim..kako se štetket primiče tako se i brunza primiče i to direkt na mene ,ali sa desna .. sve bi to možda i bilo dobro da ne izbi odnekud neka babetina, pa poče galamiti ka izludila na Ljubovu, Šarovu, Medovu i kako im sve ime nije dala... a moj Riki kako poče baba galamiti..baci se ljevo od mene, pa ja već onako sav ušvican od znoja potrči da presečem ..ali oš sutra malo odeeee...i nazime i Riki i to baš prema Tulovim gredama...e izem ti i krave..i galamu .. i lov i sve.. sjednem zapalim cigaru i slušam ..goni ona moja zvjer ka pravi, ajme da sam još ustrelio pred njim,pa đe bi mu bio kraj...prvo svinjče u njegovom životu, a on goni nepušta evo već sat vremena, ako ne i više..ma sad ću ga izljubiti kad se vrati ka najrođenijeg...bome provedem je tu oko dvedsetak minuta i šteket se već nečuje, pa ja počnem u čauru opet da dozivam Rikija...i polako nogu pred nogu krenu kući ... nije dugo rpošlo evo i Rikija, pa se ja i on onako baš kolegijalno izgrlismo i čestitasmo koda smo kapitalca odstrelii, pa zajedno kući puna srca...ali nedugo zatim osta moj Riki u Bosanskom petrovcu kad smo u Oluji bežali od Ustaša..plaka sam za njim dva dana i dvije noći,a i sad mi suza krene..kad se sjetim Rikija i Like i baba i Krava i moje zemlje... i svega onog što sam volio i što mi oteše..ali ide život dalje, pa valjda će biti bolje jednog dana
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Pero druže svaka čast na razumjevanju
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Zorane super prica,kako si opisao kao da smo i mi bili sa tobom i Rikijem.Moj djed je iz okoline B.Petrovca,tako da dok sam citao ovo kao da sam njega slusao,inace bio je veliki lovac...
Eeee moj likota sad procitah,pa bih samo o literalnom delu.Super prica,lepo slikovito ispricana....a na kraju sve se svede na secanjaB)Bravo
Teška su to vremena bila za naš narod...
Zorane naći ćeš ti drugog Rikija(mada čisto sumnjam da neki može zameniti tvog Rikija kog si po ovoj priči,ne samo voleo...).
Znaš onu čuvenu:"Oteto, prokleto",rukovodi se tim...Pozdrav i dobar pogled
Zorane molio bih te da malo povedeš računa o emotivnom zdravlju članova foruma. (vidiš da svi plaču)
Od tvoje priče može da se rikne!
Udri me, ubi me, kožu mi deri, odavno ja sam spreman da mrem, opsuj mi oca, mater, i sve po spisku, samo mi nemoj dirati SREM.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
zoranp kaže:
Stari svka čast zaista znaš dočarati kroz priču lovačke događaje, ala vera
Evo sada i jedna od mene...
pa se ja i on onako baš kolegijalno izgrlismo i čestitasmo koda smo kapitalca odstrelii, pa zajedno kući puna srca...ali nedugo zatim osta moj Riki u Bosanskom petrovcu kad smo u Oluji bežali od Ustaša..plaka sam za njim dva dana i dvije noći,a i sad mi suza krene..kad se sjetim Rikija i Like i baba i Krava i moje zemlje... i svega onog što sam volio i što mi oteše..ali ide život dalje, pa valjda će biti bolje jednog dana
Ove zadnje rečenice su dovoljne da otkriju tvoju ljubav prema prirodi, psima i otadžbini....bravo na iskrenosti....nada poslednja umire moj druže....:uF
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Kolege hvala na prelepim komentarima B) , a da je moj Riki bio poseban za mene svedoči i način na koji sam došao do njega....
rano leto 1994 godine..idem ja na posao u šumariju i posle jutarnjeg dogovora svako u svoj srez (po zanimanju sam šumarski tehničar, a posa lugara sam obavlja te 94-e u Gračacu, Lika), pošto mi je srez bio na drugom kraju grada prema željezničkoj stanici, ja krenem tom cestom pješke , jer se goriva nije imalo.. i onako u lugarskom odelu, sa pištoljom za pojasom i šumarskim torbakom nogu pred nogu polako klamsam prema Gračačkom jezeru,a dalje u Ristovaču (tako se zvao moj srez)..idući tako pored kuća spazim pred jednom kućom izlazi ljepa posavka iz kolibe i vuče sise do zemlje..uff reko u sebi ova je baš ljepa kuja...deder da zvižduknem da vidim kakva su štenad..tako zamisli tako i uradi, a iz kolibe za njom izađoše četri komada ljepih posavčića pravilnih bjelina, ko ugarak crnih noseva, a svi kočoperni i stameni...ajoj da mi je jedno ovo...u tome se na ulazu u kolibu prikaza još jedno štene šire lise, cele bjele ljeve noge i naranđaste kockice na prsima koda je crtalo...ma reko viđe ove trutine teško mu iz kolibe i izaći...međutim kad ta trutina izađe na njemu pisaše "Zorane ja moram biti tvoj " ...aaaaaaajjjooojj...ma nema tu druge, grom me je ošino... nama (odmah) zazivam ja gazdu ... iz kuće izlazi čojek , ja ga nepoznam, nama mi nada splasnu..pomisli ko zna šta će zemo tražiti, tu mi bacimo divan i malo pomalo svodim ja priču oko toga kako se nema (a i nije se imalo), no i on kaže nema i ovde se očekuje barem o drva ogrebati..he he...reko slušaj zemljak ja imam 10 dinara (tad su izašli oni dinari što su vredili kao 1 dinar = 1 marka) i reko to ti je to...ma kaže brte moj to nedolazi u obzir nego evo vako ...dovezi deset metara drva i deset litara benzina i nosi štene...uuuu brte moj, pa okle mi.. nego ajde ti meni reci treba li tebi još nešto, pa da se đoramo (mjenjamo)..on sve misli, pa na kraju reče treba mi brte semering za tomosa automatika i niđe ga nemogu naći, pa ako to zbaviš ti dođi...e j...i ga , pa sve mu nešto naopako treba pomislim i odpozdravim... pogledam još jednom ljepotana i reko nema od ovoga ništa...vratim se ja kući poslje posla,ali nemerem ja nikako "lisu" (omiljen nadimak u Lici za pse sa lisom posavce i trobojce) izbiti iz glave..i nemerem.... bome dobri šest sedam dana potraja moja muka..al edan dan dok sam ruča banu odnekud moj ujak iz Bruvna (selo na nekih 15 km od Gračaca, moje omiljeno lovište i moj najljepši dio Like) na svom Tomosu 15, pa mu ja ispriča o štenadi, jer i on je pomalo lovio i imao je uvjek solidne pse, koje je vodi za blagom (čuvanje stada), pa su sami tako i učili da gone...i kad mu reče šta traži reče on, pa j.....a ga ti imam ja punu kesicu semeringa, samo ti uzmi štene i pitaj ga koji smering mu treba.., a ja moji brte koda me šilom u guzicu ubolo, odma na biciklo pa u grad ..sav oznojen stade pred avliju i zazva gazdu, a odma krenu i ka kuji žviždeći da vidim štenad.... moje muke koda me grom sastavio, pa nijedno ne izlazi ...ja sad nikako sebi doći,pa jesam li take usr...e sreće da su svi otišli...i dok tako me obuzimaše muka sve više..u tome se pojavi na vratima opet ona preljepa glavina koja se jedva udostojila da digne guzičinu i vidi ko se to dere ispred kolibe ...ajmmmmeeee moje sreće ,pa osta samo jedan i to baš onaj kojeg ja oću... u tome stiže i gazda i mi tu rječ po rječ dogovorimo se čak ja pristanem da poćeram i automatika, pa da to moj brusa koji je imao MZ-a zamjeni...ma sve pristajem samo da je njega preselim kod mene u avliju..dođe ja kući sa mojim lisom i automatikom...burazeru kažem brusa slušaj kako god znaš ovo pravi, ima u Žare (ujak) semeringa i ti mi to rješi kako znaš molim te....e sad je moja muka kako ću ja njega ostaviti, jer se potrevilo da sutra moram na položaj (ratište) i smjena mi je tek za petnajst dana, a do tada kako će to biti i ko će čoječe izdržati da se ja vratim i da ga malo njakam i gledam, ranim i razdražujem...ma to je ljudi bila prava mala bombona debeo, ljen ka trut, ali ljut ka tri psa..ma nema šta to je moje blago i gotovo...ujutro čekam kamion sa smjenom i govorim sestri imala je tada osam godina, Željka moli te brusa (ličko ime za brata) čuvaj ga , rani ga i molim te nemoj ga puno "drpiti" (nosati u rukama)...a ona čvrsto obeća da će ga čuvati i paziti...hmmm...vidim ja oči joj sjaje , ma samo ona čeka da se ja udaljim pa će ona njega vidim ja svukuda u naramku pronosati i izmaziti da mu neće biti dobro...ali reko bolje i to nego da ga niko ni ne pogleda...odem ja na taj usrani položaj i preguram tih petnajst dana HVALA BOGU ...pa jedva dočeka da doletim kući..prilazim kući, pa sve zagledam oću li ga viditi neđe kako trči ili se igra...ulazim u avliju skidam pušku i ranac ispred kuće mater, ćaća i sestra izlaze i ljube se samnom..a ja sve očima stružem đe je zvjer...nevidim ga..odma pitam sestru đe je čeno, a ona će meni ..moj Riki..tu je neđe..i poče da viče Riikkiii odi na...rikii..gledamo... ma nema drtine niđe, kad ednom nešto zašušti ispod stoga sjena, a on sav podbo od spavanja, još ni oči nije otvorio lagano se valja ka nama...ma ljudi ljep ii goootoovo, ma to je slika..to su prsa, to je šapa,glava, pigment nosa,oka..bjeline..ma nemeram se ja njega nagledati i nadiviti,a sejan ga utovio on jedva ide...kažem joj onako kao sa prekorom, kao ja nešto bjesan.. što si ga tolko ranila, vidiš da jedva oda..a u meni srce puno kako ona njega voli i kako se gnjida pasja podvlači svima pod kožu...e reko ovaj će mi srce zarobiti..(i je i dok ovo poslje ŠESNAEST GODINA pišem suza suzu stiže ).. .. tu kad se izmazišmo sa Rikijem (nema druge nego tako se zove kaže sestra,a ja samo u znak zahvalnosti potvrdio) ... viče Ćaća ajom ručati i dok je mater iznosila ručak na sto evo i mog bruse sa njegovim MZ-cem..e đesi Brusa izljubismo se i pozdravismo se (mlađi je od mene samo godini i po, pa smo sve nekako zajedno proživljavali,a sestra je dvanaest godina mlađa i ona nam je bila mezimica)..i rječ po rječ dođosmo i do toga šta ćemo sa automatikom, ma j...o te automatik nato će Brusa onako kroz šalu, pa ja se živ satra dok ga nisam rješio..kako?? što?? ..ma moj brte srete me u gradu onaj što si štene uzo od njega i veli ajde vidi onaj moj motor ,pa mi doćeraj ove neđelje ...ja odem u Bruvno kod Žare sve semringe prevrnemo nevalja ni jedan, ni jedan nije taj koji treba za automatik..u j....m ti i štene i semerig i sve..(tako kod Ličana počinje rješavanje svakog problema )..ja u grad kod jednog, drugog, trećeg majstora ..nema..sjetim se jednog svog kolege koji voli te motoriće i non stop prčka po njima..odem tamo ima ...pošto?? ..veli ovaj 10 DINARA..ja mu dadem,pa vratim se kući namjestim i oćeram čojeku automatika... e vala ljubi te tvoj Brusa.viknem ja i zaključim...PA LJEPO SAM MU ODMA NA POČETKU DAVA TI DESET DINARA ...a moj Riki ...nikada više nije imao cjenu, jer je bio i ostao za mene zauvjek NEPROCJENJIV
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Lepo nema šta...
Iz ovoga može da se napiše jedna lepa priča o našem kolegi Zoranu i njegovom vernom drugu,koja može biti vrlo poučna za sve nas. Dobar pogled
)da dodjem u lov na lisice, kaže, videla lisičju žurku 6 komada u grupi, priča upravo kao ova što si je postavio. A danas ovaj kijamet, ne mogu da dodjem do lovišta. Lepo mi se ne da, pa to ti je!
]
...aaaaaaajjjooojj...ma nema tu druge, grom me je ošino... nama (odmah) zazivam ja gazdu ... iz kuće izlazi čojek , ja ga nepoznam, nama mi nada splasnu..pomisli ko zna šta će zemo tražiti, tu mi bacimo divan i malo pomalo svodim ja priču oko toga kako se nema (a i nije se imalo), no i on kaže nema i ovde se očekuje barem o drva ogrebati..he he...reko slušaj zemljak ja imam 10 dinara (tad su izašli oni dinari što su vredili kao 1 dinar = 1 marka) i reko to ti je to...ma kaže brte moj to nedolazi u obzir nego evo vako ...dovezi deset metara drva i deset litara benzina i nosi štene...uuuu brte moj, pa okle mi.. nego ajde ti meni reci treba li tebi još nešto, pa da se đoramo (mjenjamo)..on sve misli, pa na kraju reče treba mi brte semering za tomosa automatika i niđe ga nemogu naći, pa ako to zbaviš ti dođi...e j...i ga 
, pa sve mu nešto naopako treba pomislim i odpozdravim... pogledam još jednom ljepotana i reko nema od ovoga ništa...vratim se ja kući poslje posla,ali nemerem ja nikako "lisu" (omiljen nadimak u Lici za pse sa lisom posavce i trobojce) izbiti iz glave..i nemerem.... bome dobri šest sedam dana potraja moja muka..al edan dan dok sam ruča banu odnekud moj ujak iz Bruvna (selo na nekih 15 km od Gračaca, moje omiljeno lovište i moj najljepši dio Like) na svom Tomosu 15, pa mu ja ispriča o štenadi, jer i on je pomalo lovio i imao je uvjek solidne pse, koje je vodi za blagom (čuvanje stada), pa su sami tako i učili da gone...i kad mu reče šta traži reče on, pa j.....a ga ti imam ja punu kesicu semeringa, samo ti uzmi štene i pitaj ga koji smering mu treba.., a ja moji brte koda me šilom u guzicu ubolo, odma na biciklo pa u grad ..sav oznojen stade pred avliju i zazva gazdu, a odma krenu i ka kuji žviždeći da vidim štenad.... 
moje muke koda me grom sastavio, pa nijedno ne izlazi 
e vala ljubi te tvoj Brusa.viknem ja i zaključim...PA LJEPO SAM MU ODMA NA POČETKU DAVA TI DESET DINARA 
što to trpimo.
