Ajde da vam ispričam još ovu priču i neću više verovatno sam vam već dosadio. Zamislite kako se oseća klinja od nekih 14 godina kad još nije odrastao a nije ni dete, misliš da si sposoban za sve, da si najjači ,najspretniji ,najpametniji, najhrabriji, a potajno se u mraku naglo okrećeš jer ti se učinilo da ti je neko iza leđa. E sad kada se tako nađu na okupu četiri klinca pa padaju dogovori gde i kako provesti leto . Normalno love nikad dosta,što je u to vreme bio najveći problem, ideja je bila da se kampuje na Orlovnjaku (velika ada na Dunavu), jedan kolega će od oca uzeti čamac i pentu ,šator imam ja, Pecaćemo da bi se hranili ,ostaje problem novca za gorivo i za hleb. Taman moj ujka ,dragoceni ujka me pita mogu li da mu nakupim svračijih jaja za bodove, ma kud baš sad da pita kada sam u problemu . Objasnio mi je da mu treba za obavezu prema društvu i da je jedno jaje jedan bod t.j. 1 dinar.A ako nađem više ? Neka kaže on onda društvo isplaćuje za sve preko obaveznog. URAAA eto nama para za kampovanje.Čuvena Gelesova dola puna svračijih gnezda , Vrane su na topolama pored Vuke a topole visoke a grane krte, odmah smo odustali od njih. Svrake su nam lakše svega 4-5 m visine. Toplo vreme mi u kratkim pantalonama pod rukom kutije od cipela sa travom za jaja da se ne polupaju i pravac dola. Onako brzopleti nismo uopšte razmišljali šta smo pre videli. Kad dođosmo tamo a ono sva gnezda na bagrenju. Mila majko šta sad? Ili grebanje za jajima ili nema kampovanja. Šta mislite šta je prevagnulo. Ceo dan smo se pentrali po bagrenju i skidali jaja, stiskali zube da ne plačemo zbog trnja i oguljenih nogu, a i sramota zbog drugara, pa se sve utrkivali ko će više da doprinese kampovanju, nismo ni glad osetili od euforije pošto su se skoro napunile tri kutije. Umorismo se pred kraj dana znojavi, prljavi ,izgrebani idemo do potoka da se malo operemo da ne stradamo još kod kuće. Sve je bilo dobro dok nismo počeli da se kvasimo vodom, a onda nastade krkljanac kada su te poderotine i ubodi počeli da peku, ne da je bilo vrištanja nego bi se i Tarzan postideo.Drugar koji je bio najnepažljiviji i najviše se izgulio počeo da skače od bolova i onako trapav ugazi u jednu kutiju sa jajima. Odjednom tajac,neverica jel moguće da je to uradio, u očima začas zasjaji bes pomešan sa tugom i razočarenjem tolika jaja je zdrobio. Pokušavamo da spasemo nešto ali mrka kapa svega par komada. Da nije sam zaplakao od razočarenja i kajanja verovatno bi popio lepe batine ovako nam ga je bilo žao pa mu oprostismo i umesto euforično , pokunjeno krenemo prema ujkinoj kući, a da bi nam poverovao ,ponesemo i onu kajganu sa sve embrionima koji nisu baš mnogo lepo mirisali. Ujka kada nas je video poskoči ,pa vi kao da ste u ratu bili šta ste to radili pa noge i ruke su vam skroz zguljene. I onda šlag na tortu stari narodni recept za lečenje R A K I J A i to najjača komovica koja služi samo za lek. Kada nam je noge i ruke oprao rakijom ni u kaubojskim filmovima niste u napadu indijanaca na karavan kauboja mogli čuti te ratne (plačne) pokliče, a bili smo nekih par minuta brži i od rasnih indijanskih mustanga.Ujka se posebno sažalio kada je video punu kutiju razbijenih jaja i rekao samo ,dođite sutra popodne. Slabo smo spavali te noći iščekujući popodne. Dođosmo kod ujke a on pita da li je neko za rakiju sve u šali ( iskreno rakiju ni dan danas nešto ne mirišem). Nasmeja se i izvadi iz džepa novce i kaže ovo sam dobio za ona jaja pola meni pola vama. Mi sretni zbog novca ,ali kad videsmo koliko je to bilo para iznenađeni pogledamo ujku a on kaže priznali su mi i deo razlupanih a sa svojim delom vas častim.Izljubismo ujku i opet nije bilo bržih indijanskih mustanga od nas kad jurnusmo, a i glasnijih indijanskih ratnih (srećnih) pokliča, da se spremamo za sutrašnji veliki dan kada smo prvi put sami bez roditelja išli na kampovanje kao odrasli. Ako želite nastaviću se i nadam se da nisam dosadio
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Pričaj dalje rođo. Ti bi po svojim dogodovštinama mogao i film za decu da snimiš. Bio bi bolji od Toma Sawyera. Pripovedaš kao Mark Twain.
DakiNS kaže:
Dođosmo kod ujke a on pita da li je neko za rakiju sve u šali ( iskreno rakiju ni dan danas nešto ne mirišem). Nasmeja se i izvadi iz džepa novce i kaže ovo sam dobio za ona jaja pola meni pola vama. Mi sretni zbog novca ,ali kad videsmo koliko je to bilo para iznenađeni pogledamo ujku a on kaže priznali su mi i deo razlupanih a sa svojim delom vas častim.Izljubismo ujku i opet nije bilo bržih indijanskih mustanga od nas kad jurnusmo, a i glasnijih indijanskih ratnih (srećnih) pokliča, da se spremamo za sutrašnji veliki dan kada smo prvi put sami bez roditelja išli na kampovanje kao odrasli. Ako želite nastaviću se i nadam se da nisam dosadio
Ujko ujko......UJAČE uvek si tu kada treba da krpiš rupe u budžetu.....bez ujaka ništa...
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Ajde kad smo već kod penjanja po bagrenju, Pre nekih 20 i kusur godina gajio sam terijere, imao dobre u to vreme čuvene. Moje kolege lovci i Negoslavaca takođe terijeraši pozovu me u proleće da inemo malo jamariti da navadimo lisičića. Dan onako pomalo nikakav niska naoblaka samo što nebo ne propiški onom sitnom rominjavom kišicom koja natopi sve pa i dušu. Krenusmo rano peške pošto po njihovim rečima brdašce sa bagremarom nije daleko od sela pa će se psi malo istrčati a mi ponesosmo malo slanine i luka ali bez paradajza, jer kako seljaci kažu njih nikako dva dobra ne mogu istovremeno sastaviti. Kad ima slanine nema paradajza a kad dođe paradajz mi pojeli slaninu.Dođosmo do manjeg bagremara tamo par starih rupa ništa posebni , psi nisu bili nešto zainteresirani samo je jedan protrčao kroz rupe i ništa, pomalo razočarani ajde da doručkujemo. Nabrzinu vatrica pa pečena slaninica začinjena lukom, pre toga obilno zalivamo domaćom mučenicom, što nam posle doručka dade poseban elan, pa nastavismo. Malo dalje malo veći bagremar,ajde da pogledamo. Tamo samo jedna rupa, istina vrlo malo zemlje napolju tako da smo zaključili da nema ništa , psi na povocu mi se malo umorili od nošenja mučenice u stomaku, a još više u glavi posedasmo na jedno deblo, kad se moja kuja oslobodi, izvukla glavu iz ogrlice i pravac rupa . Jedini Sloba to primetio i zove da dođemo, prilazimo rupi sve sagnuti da molje vidimo i čujemo kao onaj VUK iz crvenkape. Čuje se lavež, odjednom poveći Jazo izleti iz rupe , kuja za njim i sve ga štrpka odnazad.Mi se ukočili niko nije ošekivao tako nešto , najbrže reflekse imao je baš Sloba, dok smo Pera i ja samo se trgnuli on se okrete i skoči što je višlje mogao na jedan mladi bagrem i brzo uspuže metar dva,za to vreme jazo poče da beži usput se braneći od terijera, Pera i ja odvezasmo sotale pse koji uz vrisku odjuriše za jazom,kad začusmo stenjanje iza nas. -Drugari pomagajte- mi se okrenusmo i istovremeno prasnusmo u smeh nismo se mogli suzdržati grunule suze na oči stomak boli od smejanja presavili smo se isto kao onaj mladi bagrem pod Slobinom težinom (razmatran njegov prijem u klub 100) Sloba zagrlio bagremčić koji se povio skoro do zemlje pa izgleda kao prasence na ražnju (nije baš kao prasence stotka je u pitanju),Skoro da smo prvo morali kući na presvlačenje kad Sloba bolno reče -konji jedni pomagajte- Šta da ti pomognemo još kroz smeh pitamo. Pa dovoljno je samo da pustiš bagrem. -Ma budalo sav sam zakačen za bodlje sav sam izboden ako pustim odoše mi i moji dragulji jedan trn baš je zapeo tamo gde ne treba, To je izazvalo novu salvu smeha suze grunuše još više na oči, ali se uozbiljismo kad videsmo da su i kod njega suze u očima. Brzo nožem osztrugasmo trnje sa bagrema i obojica se navalismi na njega da ga savijemo do zemlje, da bi Sloba mogao da legne na zemlju i polako se otkačinje od nezgodnog trnja.Kako se otkačio prvo je brižljivo kontrolisao porodične dragulje što je uslovilo smehom do valjanja po zemlji. Normalno ostavismo pse , da se bakću negde u daljini a mi polako nazad jadino je Sloba hodao kao Gari Kuper posle celodnevnog jahanja ili kad vidite da bebica pelenaš počinje praviti prve korake.Zamerio nam je zbog onog smeha dok je trpio bolove, ali kada smo mu u kafani pričali o našem viđenju njegove nevolje i on se valjao od smeha ali ne zbog naše duhovitosti nego zato što smo ga podmitili sa još nekoliko mučenica pride.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
E bogami Daki ova priča i nas zasmeja, mada se tu radilo i o veoma ozbiljnim stvarima, kao u onom vicu o Džou mud@nji, ali važno da se sve dobro završilo, a bagren se nije ovenčao slavom, sreća u drugare, i eto osnovnog pravila, ne treba ići u lov bez drugara, jerbo može mnogo šta da se izgubi kad se najmanje nadaš. Svaka čast na opisanoj anegdoti.
Pišete da vam se svidelo, ajde onda da nastavim priču o tom čuvenom -Lovnom kampu.Mislim da tu noć niko od nas nije spavao, gomile planova maštanja o tome šta ćemo raditi, a nadzora nema. Sloboda i to ograničena samo vodom oko ade koju zovu Orlov otok ili od milja Orlovnjak.Svašta mi je prolazilo kroz glavu pa da ne bih zaboravio uzeo svesku pored sebe i baterijsku lampu da se pokrijem pokrivačem po glavi da roditelji ne primete da sam budan dok zapisujem sve ideje i opremu da nešto ne zaboravim.Svanulo konačno otac ustao u pet sati sprema se za posao,još ne smem da se javim , za njim ustaje i majka ona kreće nešto kasnije. Prevrćem se u krevetu vreme mili, kazaljke kao da stoje , gledam u veker sekundara se kreće znači nije stao, ali meni je to večnost, konačno i majka odlazi , za pet sekundi sam bio na nogama obučen , trčim po kući skupljm sve ono sa spiska i za svaki slučaj stavljam pet konzervi ribe u ranac ako nam nestane klope, a kako će nestati kad ništa i ne nosimo, plan je da se hranimo ribom što upecamo ,a višak ribe ćemo menjati u restoranu na Vučedolu za hleb, prosta računica i mogu vam reći samouverena.Toliko sam se brzo spakovao da kada sam otvorio kapiju da krenem pogledam prema autobusnoj stanici kad mama tamo, brzo nazad da li je moguće da autobus kasni ili sam ja previše požurio ipak sam ja bio kao munja.Proveravam još jednom stvari i sine mi a pecaljke, a mačeta ,a sikirica u silnoj žurbi zaboravio osnovne stvari,Čuje se autobus ja na kapiju -Ej a gliste ,čime ćemo pecati?- ponovo nazad u baštu tamo gde se baca zeleni otpad, brzo ašov i kopaj, glisti more, ala će biti ribe.Posle još gomile peripetija natovaren kao Šerpas konačno stižem na Vuku gde već čekaju Pedro, Kiro i Sila sede kažu već sat vremena samo mene čekaju već su hteli da krenu ali kod mene je pribor za pecanje a oni već gladni, iskidasmo veknu vrućeg hleba i smazasmo za tili čas, ubacismo stvari i polako na vesla Vukom prema Dunavu. Doduše imamo i pentu ali pošto idemo nizvodno nekih 5-6 km veslat ćemo da što više štedimo gorivo. Isijavamo žešće nego Černobil , sreća nam bubnji u ušima sve se suzdržavamo da se ne počnemo smejati kao lud na brašno od sreće, to suzdržavanje trajalo je nekih 15 min. dok ne dođosmo do Dunava a kad nas snažna reka silovito ponese prema Orlovnjaku nismo se više mogli kontrolisati nastalo je urlikanje kao da nam kožu deru. Nekih sat vremena trajalo je to plutanje a onda vesla u šake da ne trošimo dragoceno vreme. Stigosmo i na Orlovnjak i rastrčasmo se da pronađemo najbolje mesto za kamp. Brzo je pala odluka Vrbak desetak metara od vode ni prestar ni premlad ,vrbe desetak cm u promeru dovoljne visine i gustine da nas zaštite od vetra a najviše od pogleda kao da smo nešto skrivali, u stvari želeli smo da budemo tajnoviti da ni sa kim ne delimo našu sreću.Šator smo razapeli u rekordnom roku, očistili kamp od suvih grana i lišća, čak i ogradu napravismo da označimo našu teritoriju samo što nismo počeli zapišavati stabla kao kerovi.Prvi sledeći potez bio je kupanjac na brzaka pa razgledanje okoline da nađemo najbolja mesta za pecanje jer treba upecati ručak.U stomaku nešto brzo nestao onaj komad hleba sa početka avanture.Brzo raspakovasmo štapove i svako na svoju stranu da proverimo gde najbolje peca pa ćemo svi tamo da što više upecamo jer treba se osigurati., Normalno bilo je podne već nešto prošlo niko ni ribicu da uhvati ni da plovak zadrhti.Sunce upeklo u glavu, mi neispavani adrenalin počeo polako da popušta,polako se vraćamo u kamp zavlačimo u šator i zaspasmo.Počela nas je glad buditi skoro pred veče, gledamo se i ponovo štapove u ruke, za sat vremena upecasmo jedva desetak bodorki. Slabo ali imamo masti pa ćemo ih ispeći i još hleb u tu mast umakati. Dok smo čistili ribu jedna mala bodorkica bila je živa , ja je ukradem ,uzmem bambusov štap ,pojači sa velikim plovkom i izvučem se prema vodi, okačim bodorku na udicu , zabacim i zabodem štap duboko u obalu i trk nazad da pravimo večeru. Tako smo se naćopali ribe i hleba sa masti da smo se hvalili da ne možemo da dišemo, a mogao je svaki da pojede još tri puta toliko.Naizgled zadovoljni krećemo u večernju šetnju mi na plažu radi večernjeg kupanja, a Kiro ode (zbog radi sebe) prema onom štapu što ga ostavih pre večere.Odjednom neljudski urlik, istrčasmo iz vode unezvereni ,urlikanje se ponavljalo, šta se dešava, pa tamo je Kiro otišao,trk prema njemu možda je stao na nešto pa se rasekao , možda je neko ga napao ,odjednom iza vrbaka istrčava Kiro u ruci nosi bucova od nekih 4-5 kila,iza njega visi i vuče se po zemlji štap,a one ne prestaje da urliče od sreće,da ste tek tada mogli da čujete horsko urlikanje,mislim da bi se i najveći čopor vukova sa naših planina postideo delovao bi sebi kao hor Bečkih dečaka a ne vukova. Bole me već prsti od tastature a tek sam počeo, znači ako me oni odozgo ne banuju nastaviću se.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Bog da mu dusu oprosti. Pozdrav Daki, vidimo se u vecnim lovistima !
arnotije Offline
· 24.07.2025. 21:28
Бог да му душу прости, породици живот и здравље.
davorcalic Offline
· 24.07.2025. 19:00
Moje saučešće Darkovoj porodici i prijateljima, veoma sam ga poštovao... Nek mu je slava... Pozdravi Lalu i Mrvicu...
alex Offline
· 24.07.2025. 18:30
Sada primio poruku da je DakiNS.preminuo. Predivan čovek,prijatelj,lj udima,nemam reci kojim bih ga opisao! Darko lovi večnim lovištima sa svojim bretonima. 😞😞😞
AcaNik Offline
· 24.07.2025. 15:13
Наш колега и душа овог форума, DakiNS је умро данас. Нека му је лака земља и да има одличну екипу у вечним ловишти
Lela Offline
· 17.05.2025. 12:37
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
Engleski poenter 
]
