Lala kaže:
Pošto niko neće da počne, moram ja malo detaljnije, i sa slikama, o proteklom vikendu.

Bili smo za vikend nas 5 forumaša u Kučevu, kod Miše71 u gostima. Indjijanac, Daki, Sremac, Zoki i ja, smo krenuli u subotu �tačno u podne�. Plan je bio da stignemo još za dana, da bi se iz Kučeva prebacili u lovačku kolibu u planini (put dug cca 15-20 km, ali traje sat vremena), pa da u kolibi noćimo, a ujutro da se ide u lov na DS.
Kao i svaki naš plan, i ovaj je u startu propao, normalno: Miša i njegova supruga su naspremali kod njega kući ručak za jedne omanje svatove, nema šanse da se makne od stola � Miša se hvalio da je on bio glavni kuvar, na šta ga je njegova supruga samo pogledala iskosa, ali mi to �kao� nismo primetili, i nismo ga puno zaHebavali. Paprike punjene homoljskim sirom � ubijaju! Toliko su dobre, da je Sremac pokušao da napuni džep od jakne sa tom paprikom umotanom u salvetu, pa se posle vadio kako smo mu to podmetnuli Zoki i ja...
Kako je već padao mrak, došlo vreme da se kreće; domaćini iz LU Jelen Kučevo su se bili rasporedili, jedan deo njihove ekipe je već ranije bio na kolibi, da sprema večeru, a drugi deo je sa džipovima čekao nas goste u gradu da se prebacimo u planinu. Usput su u prikolice stavili goniče, za sutrašnji lov.
Elem, krenuli smo, i posle relativno dobrog šumskog puta (oni tamo voze kao Šumaheri, vitlaju džipovima kao na reliju, majke mi), stigosmo do kolibe, a tamo... Bez da se domaćni ljute, ali meni je palo na pamet da oni možda nas vojvodjane vide kao neke teške izjelice, kojima hrane nikad dosta, pa su tako istovremeno spremali sledeće: dvojica njih su kuvala paprikaš, jedan je kuvao kačamak od belog kukuruznog griza (kulja, mamaljuga), jedan je pekao prase, a Miša je pripremao sveže uhvaćene pastrmke na talandari!!! Aman ljudi � jesmo li mi to upali medju kuvare ili medju lovce, ili su kanda i jedno i drugo!? Doduše, Sremac i Zoki se nisu nešto bunili... Neštinsko crno posle večere (onaj Sremac će stvarno zaraziti pola srpskog lovstva neštinskim vinom), pa na spavanje. Ja sam se �razbio� od pastrmke, a prase i paprikaš su ostali da čekaju sutrašnji dan, i povratak iz lova. Ako postoji 'vlaška magija', onda je ono što su domaćini pripremili od jela sigurno jedan njen deo! Posle večere, lovačke priče, šale i zezanje do ponoći.
Na lovačkoj kolibi imaju dve prostorije, jednu veću gde je kuhinja sa šankom, trpezarija i tri kreveta, i jednu manju, sa tri kreveta na sprat. U manjoj prostoriji smo spavali mi gosti, i Miša, da nam čuva strah, jerbo je Sremac prepadnut od Toze Vampira i njegovog ortaka Save Savanovića � zbog njih dvojice nije smeo da ode uveče na čeku, da vreba vuka, iako se sve vreme puta hvalio kako ima osećaj da će mu vučko izadji uveče!
Kakvo crno spavanje, ljudi, ono na sve liči samo ne na spavanje. Zahebancija je potrajala do ranih jutarnjih sati, to cerekanje, takvo ispaljivanje štosova, doskočica, nadmudrivanje; mene uhvatio grč u vilicu od smejanja. Siroti ljudi domaćini, ko zna šta su mislili kakve budale su im došle, kad im ne daju spavati. Miša je uredno iskulirao celu dreku, ispod ćebeta! Sremac je iz samo njemu znanih razloga, u pola 5 ujutro krenuo da loži vatru (hvalio se kako je on još od malih nogu ložio, laže!!), iako sam ja spavao bez ćebeta, jer su se domaćini pobrinuli da sve bude zagrejano i potaman. Bejbi je ničim izazvan negde oko pola 3 ujutro krenuo sa svojom ličkom pesmo 'Gori goraaaaaa, goriiiiii boooroooooviiiinaaaaaaa...', uhvati to njega, čim vidi neku planinu...
Jutro pred lov, doručak je već spremljen (kad su pre stigli?), ja na moju molbu dobio kafu u krevet od mog druga Zokija (Sremac se jako bunio zbog tog gesta, poješće ga ljubomora ako nastavi tako!). Merak!
Meni je ovo bio prvi put, da idem u planinski lov na DS sa goničima � zamislite mene, vojvodjana kojem je Fruška gora planina, kad zaglavi u Homolje, u šumetinu i netaknutu prirodu � tamo bi Fruška bila tek jedno omanje brdašce! Još su me i oni zlojebi forumaši dodatno isprepadali kako se tamo lome noge, kako se čas posla otkotrljaš nizbrdo pa ti posle treba dva dana da se uzvereš do puteljka, i sve tako... Ne zna se ko se više prepao, da li Sremac od Toze i Save, ili ja od planine! Još su skotovi osetili da ja ne znam šta me čeka, pa su dodavali gas, ne bi li me bolje zezali.
Krenuli mi u lov, sa kolibe, koja je na nekih 800 m n/v, do terena na kojem ćemo loviti, a to je još jedno 200 m višlje. Tog jutra sam video otprilike gde smo, i uživao u pejzažu i prirodi, sa slojem magle nekoliko stotina metara ispod nas.
Vreme na kolibi taman za lov, prohladno, ali planina je to; medjutim, kako smo se peli džipovima još višlje, tako je i vreme počelo da se kvari, okrenuo neki vetar žestok da duva, prvo sitna kišica, a kasnije sve jača. Domaćini su prethodno obišli dobar deo terena u potrazi za tragovima DS, ali slabo su šta pronašli; valjda je i naglo zahladjenje �zakucalo� divljač, da se ne kreće, nego da zalegne, a u onolikim šumetinama ih je praktično nemoguće pronaći, ako miruju. Nema veze, izlazimo na teren, rasporedjujemo se, gosti i nekoliko domaćina na dočeku, a ostatak grupe sa psima u pogonu. U priči sam čuo za jednog od njihovih goniča kojeg zovu Arap, i kojeg puštaju samo kad je frka baš, neka me Miša ispravi ako grešim.
Mene ostavljaju u blizini Sremca, da ga pripazim, opet zbog onih pomenutih Sremčevih fobija od Toze i Save...
Na žalost, vreme nam nikako nije bilo naklonjeno! Kao da se sve okrenulo protiv nas. Goniči su se nekoliko puta na kratko oglasili, tako da nije bilo puno od one čuvene �pesme goniča�. Predsednik njihovog LU je kasnije pričao da se ispred njh pokrenulo svega nekoliko srna, a od DS ni traga, ni glasa. Šta da se radi, i to je lov! Posle jedno tri sata čekanja u šumi, morali smo da prekinemo, jer je postalo nemoguće više izdržati napolju na temperaturi blizu nule, sa kišom koja je sve živo natopila, i vetrom koji nas je produvao do koske, iako smo bili dobro obučeni. Vidim ja da je Miši i ostalim domaćinima krivo, da se žderu, ama bre ljudi, pustite to, više vredi upoznavanje i druženje sa dobrim ljudima, nego jedan odstrel. Ima dana više nego kobasica, sretaćemo se, lovićemo!
Zaista jedan prelepo proveden vikend.
Mišo, pozdravi celu ekipu iz Kučeva, uz najdublju zahvalnost i poštovanje svima, a posebno tebi, za pruženo gostoprimstvo i doživljaj! Ako nešto sa naše strane nije baš bilo kako valja, ne zamerite!
Šteta što malo na neki način ne promovišete Homolje, nešto sam na tu temu malo načeo sa vašim predsednikom � ima šta da se vidi i da se doživi, kod vas. Meni je samo žao, što sam u Kučevu bio nedovoljno oporavljen od stomačne viroze, par dana ranije, pa sam bio malo indisponiran.

Evo jedne fenomenalne slike planine sa maglom u podnožju, slikano sa zaravni kod lovačke kolibe:

misa 71 kaže:
De si Lalo druze jel si ozdravo ?
Nego nesto se pitam u vezi jedne fotografije pa sam u zabludi da li je to neka joga poza il sta li je ?

zoranp kaže:
...Nego nepita Mišu, jel bilo šta prvo veče kad je Sremac SAM išao na čekanje??!!!

Lala kaže:


To si ti okrenuo aparat naopačke, na ovoj slici ja nosim krevet na ledjima!!!

misa 71 kaže:



Izgleda da si Lalo ladio tabane pa se malko preladio