Ajde onda da vam opišem još jedan lep lov.Bila je zima vrućine teške jedan je lovac jahao peške.Uh odluta ja ali početak je sličan. Elem bila je zima (ništa čudno za lov)prethodno veče počeo sneg prvo onaj suvi što se zavlači ispod kragne ,prođe i ispod šala, a o čizmana da ne pričam, kada kreneš kao da ti stotine iglica zasipaju oči i lice. Snega tu noć napadalo dvadesetak cm, veđ u 5 sati sam se počeo prevrtati u krevetu svaki čas paleći svetlo da vidim koliko je sati moja draga već počela negodovati ( kako tepam njenom izražavanju) . Pobegoh iz kreveta sve pognut da me nešto leteće ne bi zakačilo po glavi.Polako i tiho se oblačim normalno prvo kafa još jednom sortiram patrone, uvek nosim po 14 kom i razmišljam što ih vučem kad jedva 5 ispalim, ali nekeko mi prsluk krezubo i siroto izgleda. Ma koliko se trudio da budem tih moja gordonka ne da je probudila , nego i komšiluk svojim lajanjem, imam utisak da pre mene zna kada ću u lov. Napolju se beli niko još ulicom nije prošao.Palim autom dok nisam dobio embargo na sva putovanja i dok mi moja draga nije ukinula vize. Šta se čudite govorim iskreno , ali moja je ipak zadnja.-Da draga-. Jedino kada se razbesnim udarim šakom u sto i kažem- da znaš da neću u ladnoj vodi da perem suđe-. Tada mora popustiti i dobijem toplu vodu ako obećam da ću usisati kuću oprati zavese i ostale sitnice(prozori, veliki veš)Vozim polako, ne treba žuriti ima vremena. Kada sam pomislio da ću lovačkom domu biti sam stižem ono gužva.- šta se desilo- Ništa kasniš, kako je moguće, verovatno sam se zablesao u onu idilu pa vozio malo sporije od puža koji vuče još i vikendicu. Pada dogovor, krenusmo ona belina bode oči tu i tamo neki redak grm proviri iz snega. Pravo da vam kažem nemam pojma da li je do doručka bilo išta od divljači. U svakom slučaju kada smo se okupili za doručak tek tada sam živnuo. Pođosmo do jednog šumarka stotinak metara dalje, povezasmo kerove poskidasmo ispražnjene puške i kačimo ih po drveću okolo sve čekajući da neko naiđe pa da mu istreseš grane kao slučajno za vrat,polako ispod snega čeprkamo grančice za vatru jer kakav je to lovački doručak bez vatre i ražnjeva. Krenula i mučenica u krug da malo popravi cirkulaciju.Svako vadi iz ranaca i džepova šta je poneo seckamo prutove za slaninicu, kerovi se uzjogunili dernjaju se tako da je kod nekih radila i dresura br 42-44.Par njih vezano manilom,( nisu stigli u žurbi da pronađu povoce)kao da su poludeli. Neki grizu povoce kao da nisu danima jeli,nemožemo od njihovog laveđa rezgovarati. Vatra već uveliko pucketa , stvarno je guma od bicikla zakon, poboli ražnjeve sa slaninicom i kobajom oko vatre , u drugom obruču stojimo mi ,ljubimo bocu sa onom mučenicom i grejemo ruke i noge. Odjednom jedan manilaš otkide svoju manilu i jurnu kroz šumarak, gledamo za njim nema ničega a on poludeo. Na jednom mestu poveći grm zove narastao a oko njega urasle i ispreplele one lijane gusto da izgleda kao brdašce.Pa kada je napadao sneg uopšte ne vidiš sam beline ništa.Uleti kera ispod te zove koja se nadvila kao kupola, odjednom eksplozija . Eksplozija snega i nečeg crnog velikog i to nekoliko komada grunu ka nama. Mi skamenjeni . Pet šest komada svinja našlo zaklon ispod zove , pa kad je ona kera uletela među njih one odjednom grunuše složno van pravo na nas. Otrže se još nekoliko pasa taman kada su svinje uletele među nas ,svinje počeše da menjaju pravac zbunjene , kerovi za njima izludeli od mirisa , misve bežimo kud koji , sudaramo se , padamo svuda neko trči, a nezna gde bukvalno kao muve bez glave . Sva ta silna trka što svinja što pasa a i nas trajala je svega nekoliko sekundi, a nastao haos najpribraniji potrčaše do pušaka, one prazne nemožeš u brzini odrediti gde ti je puška, zakasnismo svinje otutnjale kroz atar kerovi za njima a vatra gori kao luda , odjednom nam sine ma nije vatra to je naša slaninica i kobaja popadala u vatru i počela goreti, ode doručak , nabrzinu iščačkasmo par zagorelih čvaraka tek toliko da se zasolimo i na sva usta posle hvalili hleb pečen na ražnju, normalno prvih pola sata svai smo u glas prepričavali kako je ko sve to doživeo. Ubismo onu mučenicu iz flaše načisto a kolateralna šteta zabeležena je i među pljoskama i čuturicama. Kerovi se vratiše zadihani isplaženih jezika , divota nastavljamo je sa lovom ali nema veze što svinje odoše barem je bilo smeha i snega u neograničenim količinama.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
bem ti svinje ode marenda
e kolega ova ti je ponajbolja
Mi necemo reci gde praznina zveci
Kao klepka suplja,
Mi hocemo dela velikih bez reci-
Zuljeva i znoja, stradanja i vere,
Pelina iz cije zuci pcela bere
i med slatki skuplja.
A. Santic http://www.youtube.com/watch?v=pDIl8R...re=related
Ovo je istinita priča, sa nekim svedocima te priče lovim i dandanas.
Daki, jel da ispričam priču, kako Zik vuče lanac i sidro, u lovu na prepelice? Ili ćeš ti?
Ma evo ja ću, nek ide život.
Elem, Daki ima bretnoca Zika (čije slike ste videli na temi Bretoni). Pas zaista odličan, nos za medalju, sve sve. Znam tog psa 4 godine. I mogu reći da sam se nekoliko puta lepo nalovio pored njega i Dakija. E sad, što je pas matoriji, to je tvrdoglaviji i mušičaviji (naročito mužjaci), pa što bi Zik bio izuzetak.
Dodje tako pretprošle godine i dugo čekani avgust, za lov na prepelice. Ja bez psa (takva tura naišla), ali ne jedim se, u mojoj grupi ima dovoljno pasa, da se može lepo loviti. Vreme pravo avgustovsko, ako želimo da lovimo, mora da se porano ohoho, pa da iz Novog Sada stignemo u Bač, na vreme. Četvrtak, petak, pada dogovor izmedju mene i Dakija da zajedno idemo, osetim po glasu da i njega šiba lovačka groznica, kao i mene, pundravci nam u turu, ovako matorima . Ko će dočekati nedelju, 'leb ti ljubim? Celo subotnje popodne proveravam opremu, pušku glancam kao za prvomajsku paradu, slažem sve na gomilu, prsluk, čizme, fluo kapa, kamašne obavezno, rosa je ujutro, nož (za deljanje pruta za ražnjiće), gde mi je municija... aaa tu je... Uglavnom, zaspim nekako, uz periodična budjenja, da ne promašim termin (to se dešava svakom lovcu, pred početak sezone).
Pokupim Dakija i njegovog Zika, gledam Zikonju, lepo se zaokruglio od zimus, baš onako k'o lopta došao, Daki nije štedeo na hrani, vidi se, a kanda su i ostali ukućani pripomagali, tako da Zik zategao kožu kao na dobošu - debeo , bre , Daki se teši da će brzo skinuti kilažu, čim lov počne. Šibamo po još debelom mraku, stižemo taman na vreme; ostatak grupe je već na terenu, vrše detaljan pregled dna jedne pljoske sa vatrenom vodom, čisto da prekrste, pred početak lova. Rasporedjujemo se u liniju, tabla strnjike idealna, ne može biti bolja - strnjika prošarana travom do visine butina, velika, sa mestimičnim čistinama. Rosa taman kako treba, ni previše ni premalo, čujemo i prepelice kako se oglašavaju puć-puruć; biće dobar lov! Psi se uzmuvali, željni lova, hoće da se otrgnu sa povodca. Pada komanda 'krećemo', psi se puštaju, i naš ti Zik kao tane krene tamo-amo, napred-nazad... Psi kao psi, kad ih je više u grupi, počinje takmičenje i utrkivanje, naravno. Zik, koji ima iza sebe stotinu odličnih lovova, ne uspeva da se odupre nagonu, taj dan je baš bio 'na svoju ruku'. Daki mu komanduje, ovaj posluša, ali već sledećeg momenta zuji po svom ćefu, rasteruje prepelice, ide daleko; moj Daki nabavio neku pištaljku sa prekookeanskog broda, što valjda nose brodolomnici da duvaju, da ih nadju, kad dune u to čudo, bruji pola Bačke , džaba, Zik se malo primiri, ali opet tera svoje. E u to, nekako se i sunce diglo, postaje toplije, psi isplazili jezičine, a Zik i dalje zuji kao zujalica, ne staje, onako debeo. Počnemo mi naravno da zezamo Dakija zbog psa, da nam upropastio lov, da ide predaleko, da ne sluša komande, da je maltene najgori pas na svetu (a pas izuzetan, ali šta ima veze), sprdnje mora da bude, a znamo da je Daki tu osetljiv na psa, i znamo da će da se upali kao hepo kocka, tačno po očima vidim kako mu skače pritisak od zezanja, ali šta vredi. Dok se Daki još nekako verbalno obračunavao sa psom, i pominjao mu pretke sa aluzijom na bludne radnje, mi se smejali, ali kad je postalo ozbiljno, batalimo priču. Zik kao da je razumeo šta se dešava, krene da zeza Dakija, trči kao lud po ataru, jezik do zemlje, kaže Daki meni, jednog momenta: 'jbt. ovog će srčka da odalami, ovako debeo, željan lova i lovišta, i trke, moram da ga skratim malo'. Složim se ja sa njim, nemam pojma šta planira. U tom se dižu neke prepelice, mi ostali pucamo, tražimo odstreljene, ja ni ne gledam šta se dešava sa Dakijem i Zikom. Vraćamo se u liniju, Daki pored mene, gledam, Zik tu, na 10-15 metara, radi, ne jurca, mislim se, mora da je radila pedagogija. Malo bolje pogledam, vidim iza Zika na 3-4 metra se povija ona trava, šta to ide iza Zika? Kad ono, moj Daki vezao neku budžu drvenu, panj neki našao, za jedan kraj kanapa, drugi kraj Ziku oko vrata, da vidiš miline!!! Ker vuče sidro iza sebe, kao da radi pod ručnom kočnicom , a iza njega ide Daki i gundja, sa pobedničkim osmehom, i već pominjanom pretnjom bludnim radnjama Zikovoj kerećoj materi...doakao Daki neposlušnom psu!!!
Ljudi, da ste vi videli tu scenu, mi smo vrištali od smeha. Naravno, Daki se nije ljutio ni na naše 'paljenje', sve je to lov, zezanje i druženje, koje se pamti, a Zik je od tog doba dobio nadimak 'Sidraš'
DakiNS
svaka čast za priče!
-dobro je da se kera živa izvukla iz zove!!
...
Zimus, u decembru baš na Sv. Nikolu, lovio se fazan.
Zbog krsne slave, ispratih drugare iz ulice koji uz lavež svojih pasa odoše u lov, poželeh im dobar pogled i mirnu ruku, poslah im jednu pljosku od kruške za uz kafu u bifeu dok se skupljaju, i ostadoh kući. Dogovorili smo se unapred da slabije doručkuju jer ih čekam na ručku ...
Ručak za rodbinu, goste iz daleka i one koji žure jer imaDu još na četir' pet mesta svečare, je već obavljen uz sve ceremonije i običaje. A onda stižu i ovi moji sve nešto uzplahireni, uznemireni ... sa sve izvinjenjima što malo kasne. Uz krušku koja im se svidela jutros na okupljanju i kafu njih četvorica pričaju mi u isto vreme dešavanje iz današnjeg lova. Nikako da ih razumem o čemu se tu zapravo radi i ko je strad'o! Napokon reč preuze najstariji a i ja nađoh vremena da sednem pošto ispratih neke od gostiju.
...
E sad polako! Šta je to bilo!?!
-Do doručka obiđosmo Sejanac i Panjeve pa na Franduk, odatle okrenusmo na Njivice preko Redina. Bilo je par odstrela i dosta lepih marki i dizanja koki, kod "pokrivene"(čeka) pod Redinama naložismo vatru pa slanina, kobaja i sve po redu ... a tvoju krušku još u bifeu stresosmo. Malo smo zezali Kukija zbog dva promašaja iz marke gde je i pušku umalo od besa bacio ...
Završavamo doručak i krećemo ka Beni i granici. Još svi i ne pustiše kerove koji se omastiše uz doručak svojih gazda kad Tomina nemica(NKD) i vižljan(mađarska vižla), Milanov nemac i okin poenter već otrčaše jedno 70-80 metara iako su ih ovi dozivali da se vrate i uđoše u, znaš onaj trnjak, ardalu uz dalekovod gde uvek bude petla a i srne redovno znaju tu da se skrivaju ... ma znam bre kako ne bih znao, i šta je bilo ... ma laju unutra ko da su poludeli i poče cika i kmečanje, režanje ... ma pravo čudo!! Potrčaše i još neki psi a i mi za njima. Kad na jednu stranu iz ardale vepar kao metak trči ka šumi, oko njega pršti sve a on k'o fića!, bez 200 kila nije sigurno! Na drugu stranu još jedan ali omanji, oko 110-120 kila al se crni k'o ugarak ... Jedva kere sazvasmo i sakupismo. Već smo prišli na 30tak metara do trnja, psi izlaze al jedino Tominog vižljana nema!! Doziva Toma Lava i šalje staru nemicu unutra ne bi li ga izvela jer Lavu je ovo tek treći lov od kako ga je, od rođaka koji ne stiže da ide u lov, dobio. Dobar pas nema šta, i lep i radan a sluša bolje nego i jedan drugi! Istrčava nemica kad eto ga i vižljan!! Potrči pa padne, potrči pa opet padne! Tad smo tek videli kako mučenik svoja creva u zubima nosi i po zemlji ih vuče ... uuuh Sunce ti .ebem, kad Toma baci pušku i utrča u onaj crni trn, u koji nikad ni najluđi ne bi dobrovoljno ušao ... Suze mu na oči udarile i jedva stiže da izgovori -brate uzmi moju pušku ja Lava nosim u selo! i otrča koliko ga noge nose sa psom u naručju. Sakupismo se svi u čudu i nas par rešimo da krenemo za kolegom a pojedini kao da nikada u lovu nisu bili nastaviše da love uz komentare da je sam kriv što je pse pustio ... Posle par poziva mobilnim na koje se nije javio napokon se javi i grcajući objasni da je na kraj' "široke proseke" i da će sačekati da dođemo. 10-15 minuta. Prilazimo, uh brate tuga, i nama suze pune oči a u grlu se steglo, a on kleči pored Lava sav krvav i kaljav, stegnutih zuba i briše suze rukavom, valjda ga sramota od nas jer ipak mnogo je šta taj čovek preživeo, u poslednja dva rata učestvovao, bez mnogih bližnjih ostao, decu sam odgaja i kako se kroz život bori samo on zna, a lov, druženje i pse više voli ... Lav je gotov!-jedva reče, uze pušku, povede nemicu i do kuće ne progovori više ni reči ...
Lalo svaka čast za priču!!B)
eto pravog načina da se skine kilaža a i za poslušnost može da posluži!!
(jel ono kolega zoranp hoće da se steše malko?!)
Uuuu bem ti suze mi podjose stalno se rastuzim kad procitam ovako nesto sve pomislim to bi se moglo desiti mom malo šašavku ufffffff ne daj Boze nikome
Evo i da ja ispricam jedan dozivljaj sa pecanja,
Otisli ja moj otac i jedan prijatelj na jezero da pecamo smudja ,zabacili lepo stapove okacili prstenove i otvara se ladno pivce seda u stolicu i cekanje ,ali prisao jedan labud i sve plovi preko nasih siluka pa ih povuce za sobom neda mira nikako dosadan kao komarac nemozes ga oterati,uzmemo kamenja pa se pocnemo bacati oko njega nebili ga uplasili da ode ma on nas ne sisa ni pet para kako se bacimo kamenom on se sav uskopeceri podigne malo krila i ispruzi onu vratinu i samo puse,kad moj ti drugar poce da mu i mamu i sve po spisku i poce da se skida i ode uz obalu nekih 30-40 metara poce da pliva polako i da se priblizava onom labudu na jedno desetak metara do labuda i nestade mog drugara kad kroz nekoliko sekundi ,lebac ti zarki, onaj labud poce da kreci i mlati krilima pruzio bre krila ima sigurno dva mera to lupa od vodu strava jedna i oce da poleti xaxaxaax ali ga moj drugar uhvatio odozdo za noge i neda verovali ili ne izvuce ga labud iz vode do pola majkemi ,borba je trajala skoro jedan minut kad ga je pustio labud trci preko jezera i mlati krilima po vadi taj se vise nije priblizio ljudima nikad xaxaxa
Jedno vece pomagali mi jednom drugu u selu moj otac,prijatelj i Ja a znate kakve su one seoske radje u sred livade sa sialicom od 25vati.
I polako pakujemo mi robu otvara covek radnju i onako malo zaboravili na vreme i pao mrak uveliko oko 22h i meni ovaj drugar Aco ajde molomte samnom da kenjam stislo me covece ne mogu vise da trpim a Ja onako ajde i izadjemo mi iz radje a iza radnje neki kukuruz i Ja onako Milane idi u onaj kukuruz i dam mu maramice i on udje u kukuruz a Ja onako pade mi napamet da kazem šibe i Ja onako na sav glas uzviknem ŠIBE!!! nije proslo 2sekunde izlece Milan onako sa spustenim pantalonama i maramicama u rukama izlece i trci a nikako da spusti pantalone.
Jaoo kada sam ga video pao sam onde i poceo da se valjam i da se smejem na sav glas a Milan protrcao pored mene i pravac u radnju a JA jos se valjam i suze mi liju boli me stomak koliko se smejem.
Ustade nekako Ja i vracam se u radnju a moj otac i ovaj prijatelj sto je njegova radnja me pitaju sta je Milanu bled kao krpa dotrcao je eno ga trese se covek a Ja im kazem udarismo mi da se smejemo a Milan onako ljut vraticu ti ovo kad tad.
Kolege Daki, Lalo, Slavko, divne price, svaka cast!
Prica kolege Canisa ima neku posebnu tezinu, i ona je lepa na svoj nacin, svaka cast Canis sto si uspeo da je podelis sa nama, divno secanje na jednog nastradalog psa!
Mogu samo misliti kako se osecao tvoj kolega u tom trenutku!
Kolege svaka čast na pričama, mada prvo sam se zaceno od smeha, a onda sam se zamalo rasplakao, pa bre od toga može i da se rikne!!!
A Canis tebi hvala što si izneo jednu zaista delotvornu metodu za mršavljenje , samo mislim da bi ja mogao nabaciti jaram na sebe i polako onaj volovski plug za sobom vući po strnjištu!!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Hajde malo da se raspoložimo, posle one potresne Canisove priče. Evo jedne, gde sam ja bio akter, a kasnije tema za zezanje.
Dakle, isto to leto, kad se Dakijev Zik 'sidrio' u lovištu, nekoliko nedelja kasnije, imao sam peh na mojoj puški, mali kvar, ali puška je morala na opravku kod majstora. Prepelice solidno bilo, u meni radi lovačka strast, nikad da dočekam vikend, udari maler, i ostanem bez puške. Deo za pušku je morao da bude poručen, a to je značilo da nemam pušku za sledeći vikend. Sreća, pa drugar, koji ima istu takvu pušku, išao na put, i ponudi mi svoju, za taj vikend. Super!
Odem ja kod njega, on mi predaje pušku u futroli, i još podyebava, pola u šali, pola u zbilji, kako nije čistio mesec dana skoro, pa bi bilo lepo, da ja posle mog lova, izribam tandžaru, pre nego mu je vratim. Da, da, ma u redu, petak je uveče, daj tu pušku i ne talasaj, očistiću, šta da radim.
Spreman ja, puška obezbedjena, sve je na broju...
Nedelja sabajle, tutanj u lovište, cela moja grupa prisutna, kud su sad svi navalili na prepelice, retko kad se desi da nas toliko izadje, leto je, sezona godišnjih odmora... Nema veze, što nas je više, bolji je lov i zezanje.
Dodjosmo do one iste parcele iz prethodne priče, velika tabla, može da lovi 50 lovaca odjednom, i da ne smetaju jedni drugima... Nas jedno 12-ak, poneli smo sve, pasa ima taman, sve poznati ljudi, tema za priču i zezanje koliko hoćeš. Ali to jutro, svi nešto 'oprezni', niko da se zezne da odvali nešto, pa da ga taj dan u'vatimo u mašinu; kako ko zine nešto, tako svi ućute i slušaju, ne bi li našli povod za brz zez... ali ništa, svi su na oprezu.
I tako, izlazimo iz kola, 4-5, kojima smo poljskim putem došli do te table, počinje preobuvanje, stavljanje kamašni, 'utovar' municije, i sve što već sleduje. Nekako sam ja bio u malom kašnjenju, svi ostali stoje spremni, ja se petljam sa kamašnama, a oni komentarišu kvar moje puške, i još pominju kako eto sva sreća pa se drugari uvek nadju, da pomognu, i da pozajme pušku.
U tom i ja završavam pripremu, i kao zadnju stvar, vadim pušku iz futrole, pred svima njima, koji čekaju. Nisam ja ni pogledao čestito, nešto odgovaram jednom kolegi, kad pogledam u pušku, i opsujem!!! 'BEM TI LEB, PA OVAJ STAVIO BRAVICU NA OBARAČ, A NIJE MI REKAO ŠIFRU!!!
E ljudi, kad je počelo zezanje..... ja u mišju rupu da se zavučem. Šta sad? Pola pet ujutro, ja u ataru 4-5 kilometara od asfalta, 50 km od kuće, šta sad da radim? Ma sad će hajvan da dobije uzbunu!!! Vadim mobilni, zovem ovog drugara, naravno, nedostupan! Zovem njegovu ženu (prijatelji smo, imamo brojeve), i ona nedostupna. Da zovem na kućni broj, ne vredi, na putu su... E, kakvi su sve predlozi padali, od ostalih lovaca: i da idem sa njima u liniju, pa da prepelice mlatim kundakom, pa onda da mogu prepelice da gadjam patronama iz ruke, pa me jedan pitao da li sam poneo praćku, da vadim sačmu iz patrona pa da gadjam praćkom, pa onda da im baš treba jedan 'momak' pripravnik da nosi divljač, pa onda jedan nudio da mi povoljno iznajmi svoju pušku na 50% parcele (da on puca u odlasku, a ja da nosim u povratku), pa se predomislio, pošto je imao 16-ku, a ja municiju cal 12... I sve tako u tom stilu, a da ne pominjem 'dobronamerna' objašnjenja da mi je drugar dao zaključanu pušku namerno, zato što sam ga prethodne nedelje zezao da ne može da pogodi (ta verzija mi je još bila i najverovatnija, zloyebi su to!). Uglavnom, odjednom celoj grupi nije više bilo do lova, interesantnije im bilo da mene zavitlavaju, onako kiselog, sa zaključanom puškom u rukama!
Stvar je spasao Rančer, jedino što smo morali da se vratimo u mesto i izgubimo najboljih 45 minuta lova, da donesemo od njega neku zastavu bokericu, koju on ni ne koristi, pitaj Boga kad je zadnji put ta puška pucala. Hajd, nema veze, idemo, nema se kud. Odemo, uzmem tu pušku, trk nazad na tablu, ovi moji love punom parom, čekamo ih da naprave krug, pa da se uključimo i mi.
Dodjoše oni, ja onu tandžaru da preklopim i da napunim, CVRC!!! Neće da se odbravi ni za majku božju! Cimam ja polugu, cimam, lomim palac, cimam brzo, pa cimam laganica, JOK! Pa 'bem ti miša i meni i puški... Rančer, onoliki koliki je, uzeo onu pušku, jedva je nekako uspeo da otvori, hajd, krećemo. Naravno, pre toga je meni sledovala dodatna porcija zezanja, tako da se cela grupa složila da se meni ubuduće zabrani bilo kakav pristup njihovim puškama, jer, eto, sve što u ruke dohvatim, pokvarim, i sve tako u tom stilu.
Uglavnom, svaki moj pucanj je bio propraćen ovacijama i zayebancijom, ali ne zbog pogotka, nego zbog cirkusa sa preklapanjem puške: cela grupa stoji, čeka i zayebava dok mučenik Lala pokušava da prepuni pušku, pod uslovom da uspem da je otvorim Ne treba da vam pričam, kakvi su komentari padali! Te, što nisam poneo kombinirke, te da uzmem da podmažem malo kajsijevačom, ali im bilo žao rakije, pa nisu hteli da žrtvuju, uz komentar 'ko ti kriv što ne piješ', i još gomila kojekakvih lovačkih podbadanja.
Sve u svemu, jedan od lovova na prepelice, koji pamtim, iskrivili su me od zezanja!
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
kao zvezde estrade pusti buvu pa onda ceka rezultate, nije lose to kolega Daki
već počela negodovati ( kako tepam njenom izražavanju) . Pobegoh iz kreveta sve pognut da me nešto leteće ne bi zakačilo po glavi.Polako i tiho se oblačim normalno prvo kafa još jednom sortiram patrone, uvek nosim po 14 kom i razmišljam što ih vučem kad jedva 5 ispalim, ali nekeko mi prsluk krezubo i siroto izgleda. Ma koliko se trudio da budem tih moja gordonka ne da je probudila 
!!
Engleski poenter 
što to trpimo.