Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Ishrana i prehrana sneće divljači


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Ishrana i prehrana sneće divljači
nenadx
 Zbog buraga sa siromasnom faunom, traži lako svarljivu, biljnu hranu bogatu belancevinama . Zato je u ishrani izbirljiva. Najdraža joj je paša na dobrim livadama, deteliništima, šumskim čistinama i proplancima. Lako svarljiva i energetski bogata hrana, bez velikog sadržaja celuloze, dovodi do bolje telesne kondicije i veceg stepena rasta rogovlja (Fruzinski i sar.1982., Duncan i sar.!998.,Petoilis,Beazaitis, 2003).Takodje srna je veoma osetljiva na nagle promene u ishrani - kako u vrstama hraniva,tako I kolicinama.
Takođe brsti lišće, pupoljke i mlade izbojke drveća, list i grancice. Jasena, javora, hrasta, bresta, vrba, bagrema, leska..,od cetinara jela, borazatim gloga, zova, brsljena, kupina, kopriva Posebna su joj poslastica mlada bukvica, žir, kesten, divlja jabuka, kruska.. i gljive.
Od poljoprivrednih kultura joj odgovara bela detelina, zob, bob, sirak, stocni kelj,repa
Zimi sa stvorenim zalihama sala i uspavanim buragom se zadovoljava relativno malom kolicinom hrane.Tada može izdržati i po nekoliko dana bez hrane, a zadovoljava se kupinom ,odgrizanjem izbojaka i grancica liscara i cetinara, pase suvu hranu, uzima lisaje, mahovinui zir koje nađe raskopavajući sneg.
PRIHRANA/PREHRANA
Potrebe za dodatnom ishranom srna se javlja iz vise razloga. Povecana brojnost srna, ali i konkurentnih vrsta u ishrani dovodi do nedostatka, pa cak i nestanka potrebnih biljnih vrsta za ishranu. To i želja ljudi - tacnije lovaca, da ih imaju sto vise,cak i na relativno nepodobnim stanistima, neminovno dovodi do intezivnog prehranjivanja. Nadalje potrebe za hranivima su razlicite tokom godine kod divljih preživara, a odredjena stanista im to nemože pružiti.
Jesenji period je odlucujuci za stvaranje zaliha sala za zimu, pa sa prehranom treba poceti odmah nakon perioda parenja..Ona je intezivnija tamo gde nema dovoljno potrebnih kvalitetnih prirodnih hraniva.
Zimi zavisno od vremenskih i prehrambenih uslova, narocito pri dugotrajnim ledenim danima treba pomoci divljaci. To pomoci znaci ne preterivati, jer bitnija je kvalitetna od kvantitetne prihrane, a ako se pocne, nesme se prekidati. Naime srne su se evolucijom prilagodile stanisnim i klimatskim uslovima sredine u kojoj žive, a zimi se prirodno smanji aktivnost buraga, pa aktiviran remeti prirodni ciklus te traži kolicinski vise hrane od potrebne u tom periodu. Zimi,narocito u drugoj polovini su bitni biljni proteini, za razvoj ploda te vitalnost laneta, a srndacu za rogovlje.
Neka hraniva imaju odredjene prednosti nad drugim, ali i mane. Cilj je doci do ekonomicne, ali prilagodjene nameni, potrebi, skladistenjua u praksi se koriste uglavnom kukuruz, ovas, zob, jecam,raž,soja,cicoka
Kukuruz ili žito su visoko hranljivi, ali ih srna nemože svariti ako ne pojede izvesnu kolicinu grube balastne-vlaknaste hrane (izbojci grancica).Poznati su slucajevi uginuca srna koje su se najele samo kukuruzom, a zimi prihranjivane samo kukuruzom, naprave vise stete sumi od onih koje se neprehranjuju. Seno i lisnik su klasicna - dobra hraniva, ali ako nisu kvalitetni, divljac ih i neuzima. Ako samo njih jede srni su potrebne enormne kolicine ovog hraniva. Seno, lisnik i žitarice sadrze 10 do 20 % vode pa se nemogu svariti dovoljno bez obezbedjivanja velikih kolicina vode (može se izložiti na snegu,ali ako se brzo nepojedu,propadaju). Glavice suncokreta ako se izloze na snegu, srne rado jedu, ali se teže naviknu na njih, a po hranljivosti jedna glavica zamenjuje naramak lisnika. Za srne najprikladnije su socne krtolaste i korenaste biljke i silaža (sadrže 70 do 90 % vode). Silažu divljac rado jede, fizioloski je veoma prikladna, ali se brzo smrzava i opterecuje skladistenje Vremenom se doslo do odredjenih saznanja i o razlicitim mesavinama hraniva potrebnih za optimalnu prihranu srna, mada cesto baziranim na potrebama domacih ovaca i koza (iako odredjene razlike u metabolizmu postoje).
Jedna od koriscenih mesavina.
i56.tinypic.com/nv8k8y.png
F.Vogt je jos tridesetih godina proslog veka, enormno uvecavao telesnu i trofejnu masu u ogradjenom prostoru hraneci ih visoko belancevinskom hranom, koja se sastojala od 50 % kukuruza, 30 % sezamovih pogaca i 20 % kokosovog brasna. Neki su tome kasnije dodavali minerale itd.
Najracionalnije bi bilo stalno poboljsavanje prirodnih prehrambenih mogucnosti, a prihranu prilagoditi uslovima u lovistu. Poboljsanjem istih sadnjom odgovarajucih biljnih vrsta isl., se najmanje utice na prirodni instikt, potrebe,...divljaci. Medjutim i pored odredjenih nedoumica o potrebi prehrane, ona je postala ustaljena na najvecem broju stanista srna. Ovo ima opravdanje jer kao sto je spomenuto, pravilnom prehranom, na losim populacijama se postiže izenadjujuce dobar porast opsteg kvaliteta - kako fizicke kondicije, tako I trofeja. Na jednoj posmatranoj populaciji, telesna težina grla se povecala do 47 %, a trofeja do 100 %.
Hranilista treba postavljati na osuncanim mestima, zaklonjenim od vetra i uznemiravanja.
MINERALI
Prihrana mora da zadovoljava potrebne minerale i vitamine za normalno funkcionisanje organizma, rast i masu rogovlja.
Svi minerali su esencijalni, a nedostatak nekih dovode do vecih poremecaja, ali i uticu jedni na druge. Pritom se kalcijum I fosfor navode kao bitni elementi. Magnezijum, kalijum i sumpor su takodje važni , ali ih ima dovoljno u uobicajnoj ishrani, kao i drugi mikroelemenati gvoždje, bakar, cink, mangan, kobalt, jod, selen, aluminijum.Kalcijum I fosfor su od ukupne kolicine u organizmu najvise zastupljeni u kostima (Ca- 99%, P- 80%). Unos kolicine minerala zavisi od godisnjeg doba, starosti, pola a prosecne dnevne potrebe su 5g - Ca i 4g - P. U periodu rasta rogova, visokog graviditeta, razvoja mladihpotrebe za njima se povecavaju do 50 %, a ženkama koje doje i do 100 %. Iskoristivost fosfora i kalcijuma iz hrane je oko 40 %, a zanimljivo je da se uglavnom fosfor nalazi vise u buragu tokom cele godine na nekim prostorima, sto se pripisuje intenzivnijom ishranom sa psenicom i kukuruzom, pa se treba povecati prihrana senom-lucerkom. Kalcijum se uglavnom dodaje i u obliku stocne krede, a fosfor je vecinom u zrnastoj hrani i mekinjama. Potrebe kod srnece divljaci za Ca i P nisu tako izražene kao kod jelena.
VITAMINI
Ispitivanjem je utvrdjen znacaj vitamina,pa su recimo u vreme rasta rogova kod srndaća potrebni vitamini D i A, a zajedno sa vitaminom C oni su preduslov za dobro korišćenje mineralnih materija od kojih se grade rogovi. Vitamin D je bitan za formiranje kostiju kod mladih i održavanje strukture kod starih. Regulise kalcijum I fosfor u krvi, a netaloži se u organizmu, pa je bitno stalno unosenje i suncevo zracenje. Ima ga u senu susenom na suncu. Vitamin K je potreban za normalno zgrusavanje krvi, a srna ga unosi preko zelene hrane. Vitamin A je potreban za vid, nedostatak dovodi do težeg prilagodjavanja na tamu, upale pluca, kamena u bubregu, neplodnosti, pobacaja Za srne vitamina A ima najvise u toku vegetacije u zelenim hranivima, a zimi u osusenom senu sa zelenom bojom, lucerkinom brasnu i senažnom senu. Vitamin E smanjuje oksidativna dejstva, razlaganjem nekih materija u tankim crevima, a dobija ih preko žitarica, zelene i susene lisnate mase.
SO I VODA
So i voda su potrebni za pravilnu razmenu materija, a njihov poremecen odnos se negativno odražava na rast, razvoj i opste funkcionisanje.
Potrebni mikroelementi su natrijum (Na) i hlor (Cl), koje dobijaju preko soli, ali nedovoljno ishranom, pa se daje srnama u obliku krupica, pomesana sa hranom isl. So poboljsava metabolizam tj. doprinosi boljem iskoriscavanju hrane. Održava potrebnu ravnotežu kiseline i baze u organizmu, osmotski pritisak i protok vode. Hlor je sastavni deo želudacne kiseline te neophodan za varenje. Stocna so sadrži i jod, koji je na nasim prostorima deficitaran. Smatra se da je dnevno dovoljno 1- 1,5 g po jedinki, a orijentaciono se preporucuje iznosenje 1 kg po grlu godisnje - kamene / briketirane / stocne soli u pripremljenim solistima, koja se rasporede na svakih 50 ha. So je potrebna srnama tokom cele godine, a narocito zimi.
Voda je veoma bitna svim živim bicima,a posebno preživarima. Kod njih je želudac složen, pa za normalno odvijanje procesa varenja u buragu mora da ima 80 % vode i leti i zimi, a najbolje je da su to prirodni izvori. Delove stanista koji izgube vodu, srne napustaju. Za vreme sušnog leta nedostatak izvorske vode u planinama nadoknađuju rosom, a u slucaju jace suse migrira ka vodotocima.
Dobar pogodak
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Novi Zakon o divljači i lovstvu PROPISI O LOVU 616 24.09.2023. 16:44
Divljač i saobraćaj DIVLJAČ 63 07.08.2022. 21:10
Najznačajnije osobine mesa divljači STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 8 20.07.2022. 20:18
Prihrana sitne divljači u zimskom periodu! DIVLJAČ 377 14.10.2021. 16:24
Izmene zakona o divljači i lovstvu PROPISI O LOVU 116 09.06.2020. 18:05
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 15
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
14. Међународни сајам лова, риболова и ловног т...
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,407,799 posete www.srbijalov.com