Nekako nema primerenije teme na kojoj bih ovo napisao ali vec skoro mesec i po (u vreme i mog licnog gubitka bolesti i smrti majke) nikako da se koncentrisem i napisem par redaka o prevremenom odlasku velikog drugara Radana Spasica, dobrog coveka, oca troje dece i da kazem jednog orijentira u Zapadnoj Srbiji kome su mnogi lovci i dobri ljudi stremili ako su prolazili iole blizu njegovih lepih Kremana (kako je zapocinjao svaki svoj razgovor).
Sta reci o decaku i momku iz sela, koji je postao sumar, znao svaku livadu i stazu Zlatibora, Tare i Mokre gore, znao na kojoj livadi koji srndac lezi, gde je medvedji brlog a gde vukovi koje je najvise postovao. Znao je naziv svake travke i narodski a vecinom i latinski i koja je njena uloga u prirodi. Tone kukuruza, stotine komada uginule stoke je odneo po kisi, blatu, snegu u sumu a da mislim da nikad srneci but nije imao u zamrzivacu. Povremeno je pomagao Emiru Kusturici u Parku prirode, srecan sto se sve vise njegovih Kremanaca prakticno u svom selu ima posao, zavrsio naknadno Sumarski fakultet i cak mislim bio neko vreme u republickoj komisiji za ocenu trofeja.
Takodje ostaje mi gorak ukus i kad se setim napada zavidnih zemljaka, sto se lako nadje na ovom internetu, kojima se licno angazovao kao predsednik MZ oko izgradnje vodovoda iduci preko Kustrurice i prijatelja i do Velje Ilica, Mrkonjica radi dobijanja sredstava za svoja lepa Kremna, a da pritom posle izgradnje toga vodovoda ni kucu nije prosirio i prekrecio a i da je svoj isti (najgori auto na svetu kako ga je zvao) fiat palio preterivao od sokaka do sokaka po Kremnima kako bi mu se gde pokvario.
Da zaboravimo na te rdjave strane kada neko zeli nesto korisno da uradi, ja licno, stotine lovaca i prijatelja je izgubilo jedan od razloga za prolazak i boravak u lepim Kremnima kao i lepih momenata druzenja sa Radanom i u kafani a i u sumi gde je bio svoj na svome u cemu su uzivali mnogi lovci, profesori, doktori, glumci i za ovakve kao ja za koje je uvek imao vremena.
Nek je vecna slava i hvala mom drugaru Radanu Spasicu.
Planinko011 kaže:
Nekako nema primerenije teme na kojoj bih ovo napisao ali vec skoro mesec i po (u vreme i mog licnog gubitka bolesti i smrti majke) nikako da se koncentrisem i napisem par redaka o prevremenom odlasku velikog drugara Radana Spasica, dobrog coveka, oca troje dece i da kazem jednog orijentira u Zapadnoj Srbiji kome su mnogi lovci i dobri ljudi stremili ako su prolazili iole blizu njegovih lepih Kremana (kako je zapocinjao svaki svoj razgovor).
Sta reci o decaku i momku iz sela, koji je postao sumar, znao svaku livadu i stazu Zlatibora, Tare i Mokre gore, znao na kojoj livadi koji srndac lezi, gde je medvedji brlog a gde vukovi koje je najvise postovao. Znao je naziv svake travke i narodski a vecinom i latinski i koja je njena uloga u prirodi. Tone kukuruza, stotine komada uginule stoke je odneo po kisi, blatu, snegu u sumu a da mislim da nikad srneci but nije imao u zamrzivacu. Povremeno je pomagao Emiru Kusturici u Parku prirode, srecan sto se sve vise njegovih Kremanaca prakticno u svom selu ima posao, zavrsio naknadno Sumarski fakultet i cak mislim bio neko vreme u republickoj komisiji za ocenu trofeja.
Takodje ostaje mi gorak ukus i kad se setim napada zavidnih zemljaka, sto se lako nadje na ovom internetu, kojima se licno angazovao kao predsednik MZ oko izgradnje vodovoda iduci preko Kustrurice i prijatelja i do Velje Ilica, Mrkonjica radi dobijanja sredstava za svoja lepa Kremna, a da pritom posle izgradnje toga vodovoda ni kucu nije prosirio i prekrecio a i da je svoj isti (najgori auto na svetu kako ga je zvao) fiat palio preterivao od sokaka do sokaka po Kremnima kako bi mu se gde pokvario.
Da zaboravimo na te rdjave strane kada neko zeli nesto korisno da uradi, ja licno, stotine lovaca i prijatelja je izgubilo jedan od razloga za prolazak i boravak u lepim Kremnima kao i lepih momenata druzenja sa Radanom i u kafani a i u sumi gde je bio svoj na svome u cemu su uzivali mnogi lovci, profesori, doktori, glumci i za ovakve kao ja za koje je uvek imao vremena.
Nek je vecna slava i hvala mom drugaru Radanu Spasicu.
Slava mu! Nisam poznavao čovjeka, ali sam se uvijek divio i diviću se ovakvim ljudima!
Pokoj mu duši.
Od tog čoveka se imalo šta naučiti i pametno čuti. Znao je šumu i životinje bolje nego ljude. Na jednom od druženja pokazao je Planinku i meni spremište miša koji je se dobro potrudio skupljajući zrno po zrno kukuruza ispunio magacinčić pod zemljom sa jedno pet šes* kila. Sav radostan negde se povukao računajući da je se obezbedio za zimu. Nesrećnik nije znao da će mu ceo višemesečni trud poharati medved za samo jedan obrok. Uz njega ste mogli videti i grimizne gavranove koji u jatu očas posla mogu odneti tonu kukuruza u klipu i čuti priče o endemskim vrstama i bio indikatorima čistoće prirodne sredine a mogli ste i sedeti u kafani i *vatati zjale ako vam je to bila volja...redak biser od čoveka u sredni u kojoj ne očekujete takvo blago! Ima mnogo lepih priča i događanja u kojima je bio akter... ali da ne dužim dalje, počivaj u miru kolega.
U ovom predpraznicnom raspolozenju danas saznam da je LU Beograd ostalo bez svog sigurno najboljeg lovca na divlje svinje Hranislava Matica Kice.
Covek koji je imao nemerljivu volju za lovom, neko ko je zaboravio o svinjama vise nego sto cu ja i jos deset nasih " zasluznih" lovaca ikada znati.
Kica je bio uvek prisutan i u volijeri, na vanrednim akcijama, i u lovistu a bio je uvek spreman da deo svog znanja prenese i na mladje pa i da ih, kao mene u par navrata postavi na najbolje moguce mesto a vidno je bilo njegova radost kad god bi me video posle nekog uspeha iako smo lovili u dve grupe a na istom terenu. Njegova pohvala mi je uvek bila znacajnija od bilo kog lovca koga poznajem.
Mozda on za magnum novajlije sa Dedalima i nije izgledao kao reprezentativni lovac ali je on samo znao gde svinje leze, gde se hrane i cekao ih je ranije u sumi na stazi i gadjao u uvo sa par metara.
Kica je sa zarom mladica odlovio i svoju poslednju sezonu a na radost svoje grupe a i mene je prosle sezone odstrelio lepog vepra od 150kg.
Secanje na njega ostaje a ako ima pravde on ce koliko za 40 dana biti u najlepsem mogucem lovistu.
Nek mu je laka zemlja
što to trpimo.
