|
Lov na zeca
|
| chaki |
Objavljen 28.01.2010. 08:52
|
Veteran
Upisa: 603
Pristupio: 12.08.2009. 11:52
|
Hvala za edit ali da sam hteo da stavim zelene stavio bi sam. Neka razmislaju da li su zeleni ili neke druge boje samo preteruju i bez razloga tuzakaju. Mnogo lovaca trenutno je pod prijavama zbog tih osoba zato PAMET U GLAVU.
Ima jos pametnih poteza kako izaci na kraj sa njima ali o tome nekom drugom prilikom.
Tema je jako ozbiljna i nije za preskakanje i izbegavanje diskusija. Svakom od nas to moze da se desi a posle je muka i frka koju niko od nas ne zeli
O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.
|
| |
|
|
| Lala |
Objavljen 28.01.2010. 15:54
|
Moderator
Upisa: 11472
Pristupio: 27.10.2009. 17:19
|
Hmmm, ja čujem da se mali zeleni nazivaju marsovci, pa eto, bolje umesto dve reči (mali zeleni) koristiti jednu (marsovci). Po nekim stavovima, kao da su pali sa Marsa 
Bogu 'fala, što sam Lala 
|
| |
|
|
| hzoran |
Objavljen 28.01.2010. 16:39
|
Mlađi član
Upisa: 14
Pristupio: 25.01.2010. 18:16
|
kod nas je lov na zeca poceo 15.11.09. i lovili smo ga 4 puta .ja sam bio u dva lova (jbg posao) za zadnji lov smo ostavili jednu parcelu od odprilike 100Ha u komadu,uzorana lepa ravna tabla.pomislih da nema ovde zeca ... zaj..o sam se bas ih je bilo puno. lepo sam i slikao kad smo zavrsili lov i odvukli se u lovacku kucicu primetih da sam izgubio digitalac !verovatno kad sam se mucio da utrpam zeca u ranac .CrY tako da mi je taj lov na zeca ostao sa pomesanim osecanjima . jako lep lov i ulov ali .. nije toliko bitan aparat kupicu drugi nego slike koje vise ne mogu imati . sve jedno lov zeca smo zavrsili dobrim gulasom i sa par pica (imamo i mi dushu majku mu)  pozdrav |
| |
|
|
| Boban |
Objavljen 13.02.2010. 19:30
|
Lovčina
Upisa: 2540
Pristupio: 21.09.2009. 18:04
|
Lepo je loviti sa gonicima,eem cujes pesmu kako gone em i odstrelis kada dodje pravo na lovca.
Ja sam u jednom danu lova od 7-1 odstrelio 3 zeca i 2 lisice. |
| |
|
|
| Boban |
Objavljen 13.02.2010. 19:35
|
Lovčina
Upisa: 2540
Pristupio: 21.09.2009. 18:04
|
Sa ovim kerom sam smeo da idem i u lov na medvede.
Ovaj ker je imao srce sto bi se reklo u vatru u vatru,na zalost vise ga nema. |
| |
|
|
| Boban |
Objavljen 14.02.2010. 17:48
|
Lovčina
Upisa: 2540
Pristupio: 21.09.2009. 18:04
|
Baze,pa gde ti je slika od tih pasa.Nema je |
| |
|
|
| aca |
Objavljen 07.04.2010. 20:12
|
Veteran
Upisa: 644
Pristupio: 18.03.2010. 19:42
|
[/u][quote]Boban kaže:
Sa ovim kerom sam smeo da idem i u lov na medvede.
Ovaj ker je imao s[/b]rce sto bi se reklo u vatru u vatru,na zalost vise ga nema.pa kako ga nema bobane.sta mu je bilo |
| |
|
|
| Lala |
Objavljen 07.04.2010. 20:49
|
Moderator
Upisa: 11472
Pristupio: 27.10.2009. 17:19
|
BAZE, a jel taj gonič se tukao i sa zerebom?
Bogu 'fala, što sam Lala
|
| |
|
|
| Lovac sa NLT-om |
Objavljen 07.04.2010. 22:02
|
Veteran
Upisa: 632
Pristupio: 02.02.2010. 22:26
|
Pa zato svi Zerebi pobegli u Srbiju....hmhmhm  a ja se bas cudio zbog cega dolaze....
Samo NLT..... B)
|
| |
|
|
| nenad_franc |
Objavljen 11.04.2010. 17:38
|
Veteran
Upisa: 968
Pristupio: 05.04.2010. 21:22
|
Red: lagomorpha dvozupci
Porodica: leporidae zecevi
Rod: lepus zecevi
Divlji zec lepus europaeus
Zec je svakako jedan od najrasprostranjeniji I najpoznatijih vrsta divljaci a do skora je bio nasa naj brojnija I naj lovljenija divljac. Medjutim, u poslednje dve I nesto vise decenija brojnost zecijih populacija je u stalnom opadanju na celom prostoru njegovog prirodnog areala.
Rod lepus zastupljen je samo sa dve vrste I to: zec lepus europaeus I alpski zec lepus timidus.
Zbog velike ekoloske prilagodljivosti zec naseljava vrlo raznovrsna stanista na ogromnim prostorima evropskog kontinenta. Od sardinije I grckog ostrva na jugu do arhangelska na severu,od atlantika na zapadu do urala na istoku. Ocim u evropi zec je rasprostranjen I u severnoj africi,maloj aziji, krimu, kavkazu, I iranu.
U srbiji, zec spada u najbrojniju lovnu divljac. Ipak, najbolja stanista zeca su ravnicarski predeli u panonskoj niziji I u dolinama velikih reka.
Osnovne morfoloske I anatomske osobine zeca prilagodjene su zastiti od neprijatelja,a to su mimikrija I bezanje. Sa bojom dlake tela,koja sivkasto-zeleno-zuta I koja varira u odnosu na okolinu,zec je u svojoj logi skoro ne primetan. Gradja tela, u kojoj dominiraju: izduzeno telo, duge zadnje noge I duge usi, prilagodjena je za bezanje, tako da zec u trku moze da dostigne brzinu od preko 60 km/h.
Polni bimorfizam u zeca nije izrazen,I muzjak I zenka su istog izgleda. Odrastao zec dostize prosecnu tezinu od 3,5-4kg,a nadju se primerci I preko 5kg. dimenzije I tezinu odrasli zec dostize u drugoj godini zivota.
Najbolja stanista zeca se nalaze na manjim nadmorskim visinama(50-250m),na ravnicarskim predelima na toplom,oceditom I plodnom zemljistu.
Naj brojnija populacija zeca je u srednjoj evropi,sa srednjom godisnjom temperaturom od oko 10 stepeni C I padavinama 500-600mm. kisna proleca I vrlo suva leta ne pogoduju zecu. Smatra se da je optimalna visina padavina u vegetacionom periodu 350-400mm. duge snezne zime znacajno uticu na smanjenje brojnosti zecje populacije I na njihovu vitalnost.
Zecu, kao izrazitom biljojedu I dosta velikom probiracu hrane, vise odgovaraju male poljoprivredne parcele sa razlicitim kulturama,ali danas su sve brojnije populacije na krupnim parcelama pod monokulturama.
Plodnost zeca je velika,kao I kod ostalih vrsta sitnih sisara sa brzom smenom generacija. Ona je rezultat brzog dostizanja polne zrelosti(vec u prvoj godini zivota),kao I velikog ucesca odraslih jedinki u razmnozavanju,kratkog perioda I visoke frekvencije graviditeta,relativno velikog broja mladih u okotu I dugog perioda razmnozavanja u toku godine. Period razmnozavanja traje vise od 9 meseci. Parenje pocinje u januaru(po nekad vec I u decembru) a poslednji okoti se nalaze jos I u septembru. Jasno je da ova duzina perioda razmnozavanja zavisi najvise od klimatskih uslova.
Bremenitost traje 42 dana I zenka u jednom leglu okoti 1-6 zecica. Prosecan broj malih u jednom okotu prema naj novijim istrazivanjima u vojvodini iznosi 2,7. najbrojniji su okoti u maju I junu,a najmalobrojniji su prvi I poslednji okoti. U prvom I poslednjem okotu ucestvuje relativno mali broj zenki,za razliku od majskih okota gde ucestvuju skoro sve zenke. Iz svega ovoga jasno je da za uspeh razmnozavanja odlucujucu ulogu imaju majski I junski okoti. Zecica se koti 4-5 puta godisnje I okoti prosecno 7-11 mladih.
Zecici se okote potpuno razvijeni,pokriveni dlakom po celom telu I sa otvorenim ocima. Majka ne pravi posebnu logu za kocenje,vec mlade redovno koti na dobro zaklonjenom mestu. Duzina perioda laktacije u nasim uslovima iznosi oko 2 nedelje.
Prvih nedelju dana mladi se hrane samo sisuci kolostrum-mljezivo,a zatim postepeno uzimaju I biljnu hranu. Skotna zecica moze dan-dva pre kocenja da se pari I ostane oplodjena zahvaljujucu cinjenici da je materica zecice dvoroga. Ova pojava se naziva supertefacija.
Lov na zeca moze da utice na brojnost populacije kroz tri osnovna vida: stepen koriscenja, vreme I nacin lova. Stepen koriscenja se odredjuje kroz prolecno ustanovljavanje gustine,gubitka I realnog prirasta za svako loviste. To je ustaljena metodologija koja se pokazala dobrom u onim lovstima u kojima se kvalitetno I strucno broje divljaci,zatim salju iz prvih lovova ocna sociva na pregled u laboratoriju lovackog saveza vojvodine,na osnovu kojih se utvrdjuje ucesce mladih u populaciji,a na osnovu cega se daju preporuke o kolicini I broju zeceva koju lovci mogu da izlove a da ne dodje do smanjenja fonda.
Vreme lova ima takodje veliku ulogu za brojnost zecijih populacija. Uz isti intezitet izlovljavanje bolje je poceti sa lovom sto ranije( primera radi u vojvodini se pre I posle drugog svetskog rata zec se lovio od 16. IX do 15. I), jer se preporucuje da se populacija koristi kada je daleko brojnija cime se cini dvostruka korist: moze se veci broj zeceva izloviti,a preostalim jedinkama se oslobadja proctor I izvor hrane,a time I veca mogucnost za opstanak. Sa stanovista gajenja najbolji su nacini lova na zeceve koji najmanje uznemiruju divljac,sto prakticno znaci da se sa sto manje izlazaka izlovi planirani broj zeceva.
U odnosu na broj ucesnika,razlikuju se pojedinacni I grupni lov na zeceve. U pojedinacni lov ubraja se I lov u manjim grupama(3-5 lovaca). Pojedinacno zecevi se love pretrazivanjem ili manjim pogonom u vidu potkovice. Grupni lov na zeceve izvodi se prigonom,pogonom I kruznim lovom.
Pretrazivanjem se lovi na taj nacin sto se jedan ili nekoliko lovaca krecu levo desno( pretrazuju) I time dizuci divljac ispred sebe I pucaju na nju.
Mali pogon u vidu potkovice praktikuje se u lovu na zeceve kada je malo lovaca I kada nema pasa. Lovci se rasporede u vidu potkovice I tako se krecu napred dizuci zeceve I love ih. Ovakav lov se praktikuje na otvorenim ravnicarskim terenima.
Lov prigonom je nacin lova u kojem se lovci postave na vatrenu liniju u ravni ili polukrugu na rastojanju od 60m jedan od drugog,a pogonici im sa suprotne strane prigone divljac. Lovci ostaju na svojim mestima dok se prigon ne zavrsi.
Lov pogonom se praktikuje kada se zeli loviti na vecoj povrsini I kada nema dovoljno pogonica. U lovu pogonom I lovci I pogonici se svrstavaju u istu liniju I krecu se svi zajedno napred dizuci zeceve I loveci ih.
Na krilo idu dva do tri lovca koji pucaju na zeceve koji idu bocno,a razmak izmedju lovaca je 60-70m. ovim nacinom se lovi na ravnicarskom terenu kasno u jesen I zimi.
Kruzni lov se organizuje u ravnicarskim lovistima I on se u vojvodini najduze primenjuje. Ako se kruzni lov dobro I pravilno organizuje,daje dobre rezultate. Dobra organizacija kruznog lova podrazumeva lova na cistom terenu I postovanje pravila od svih ucesnika. U kruznom lovu se ne koriste psi. velicina kruga zavisi od broja ucesnika u lovu,kao I velicine lovista I broja zeceva. Lovci I hajkaci prikupe se na jednom mestu,gde ih rasporedjuje lovnik I odredjuje im pravac kretanja. Lovci I hajkaci krecu se na jednu I drugu stranu rasporedjeni tako da se za jednim lovcem krece jedan hajkac. Kretanje ucesnika vec u samom pocetku polukruzno,tako da se ucesnici na krajevima pocetne polukruzne linije sastanu na drugoj strain priblizno tacno I suprotno od polaznog mesta. Sredina kruga treba da je obelezena belim barjakom,tako da bude vidljiva iz daleka. Kada je krug zatvoren, a razmak izmedju hajkaca izjednacen,lovnik daje znak trubom za pocetak lova. Posle datog znaka ucesnici lova krecu polako ka sredini kruga,odrzavajuci rastojanje I kreuznu liniju. Krug se na taj nacin sve vise suzava,a zecevi se krecu pred ucesnicima. Lovci gadjaju zeceve u krugu ili kad iz njega izadju. Zabranjeno je gadjati kada se zecevi nalaze u liniji kruga,jer postoji opasnost ranjavanja ucesnika. Kako se krug suzava zecevi sve vise pokusavaju da pobegnu iz kruga,sto daje daje najvise prilike lovcima da pucaju. Kada se krug suzi na oko 500m u precniku,lovnik daje znak da se vise ne sme pucati na zeceve u krugu. Kada se krug suzi na oko 200m u precniku,lovnik opet daje znak da se kretanje lovaca obustavi,sto znaci da lovci ostaju na mestu gde ih je taj znak zatekao,a hajkaci krecu napped sa ulovljenom divljaci sve do sredine kruga. Potom opet lovnik daje znak da je lov u doticnom krugu zavrsen.
U kruzni lov nije preporucljivo voditi pse(smetaju lovcima prilikom lova a psima nije moguce obuzdati strast za gonjenjem zeceva,dolazi do ranjavanja pasa u lovu,a narocito ih nije preporucljivo voditi gde ima puno zeceva).
Kruzni lov se ne preporucuje za vreme vlaznog I kisovitog vremena, jer je hodanje po raskvasenom I blatnjavom terenu vrlo zamorno,pa umorni lovci slabije pogadjaju,a samim tim vise se divljac ranjava. |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 12.04.2010. 15:03
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
N.franc,lepo je ovo i nadam se citacemo jos tvoje prikazeB)Sto se tice ocnih sociva,nije mi poznato da se sem u Vojvodini koristi ova metoda utvrdjivanja prirasta zeceva i zbog cega se to neradi.Takodje najveci prirodni gubici su u jesen,znam da je bas zbog toga bilo razgovora o pomeranju pocetka lova na zeca ranije.Sem obraslih polja druge razloge neznam za prihvatanje istog
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| rancer |
Objavljen 12.04.2010. 17:53
|
Član
Upisa: 87
Pristupio: 27.02.2010. 23:08
|
Evo jedne slike posle uspešnog lova na zečeve, kod nas u Baču.
Moja keruša Ada je kopirala pozu ovih zečeva
Evo meni druga mog, prijatelja jedinog...
|
| |
|
|
| rancer |
Objavljen 12.04.2010. 18:06
|
Član
Upisa: 87
Pristupio: 27.02.2010. 23:08
|
Jedan takodje uspešan lov na zeca, sa pobratimima iz LU 'Aleksa Dejović' iz Užica. I naravno, moja keruša Ada, koja pazi da se neki zec ne pomeri dok traje slikanje
Slikano ispred našeg Lovačkog doma.
Lala nije na slici 
Evo meni druga mog, prijatelja jedinog...
|
| |
|
|
| Lala |
Objavljen 12.04.2010. 18:18
|
Moderator
Upisa: 11472
Pristupio: 27.10.2009. 17:19
|
E Rančer, znaš da sam stidljiv
Bogu 'fala, što sam Lala
|
| |
|
|
| nenad_franc |
Objavljen 12.04.2010. 18:24
|
Veteran
Upisa: 968
Pristupio: 05.04.2010. 21:22
|
nenadx,pa ispisacu za veci broj vrsta sigurno,sledece je za srnecu divljac,samo da dobijem volje da kucam sto se tice ocnih sociva,pa i pise da se to radi u lsv! |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 12.04.2010. 18:34
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Pa Lalo nemoj samo ti da slikas, N.franc,nismo se mozda razumeli ono je bilo pitanje,zasto se to neradi i u ostalim delovima
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 21.06.2010. 19:06
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Ajde dok nedodje lov malo teorije,mozda nesto pomogne.Zec je cudna zivotinjka,obicno kad je nema kaze se eto pobise ih......Ima tu istine,ali nedovoljno.Sa vremena na vreme se objavi,a i sami imamo prilike videti veci broj uginulih zeceva po lovistu.Najcesci uzrok je povecana upotreba mamaca za suzbijanje glodara.Dalje 1989 je nepobitno utvrdjeno virusno oboljenje nazvano EBHS ili sindrom evropskog zeca.Napada samo zeca,redovno u jesenjim mesecima i uglavnom starijih od 3 do 4 meseca.O ovome bi se moglo dosta pricati i razvijati teorije.ali ostaje cinjenica da je konacno nadjen uzrok(ili bar jedan od njih)pojave koja je odavno primecena,ali se nije znao tacan uzrok.Tako se desavalo da se pregledom sociva zeca dolazilo do podataka o ucescu mladih u odstrelu od preko 75 procenata i vise,sto je realno nemoguce.Cak je zabelezen slucaj u LU Obedska bara iz Pecinca od neverovatnih 100 procenata.Ovde treba spomenuti da je realni prirast po zecici 3,5 zeca.I sad sta bismo mogli iz ovoga zakljuciti?
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| Lala |
Objavljen 21.06.2010. 20:48
|
Moderator
Upisa: 11472
Pristupio: 27.10.2009. 17:19
|
Ja zaključujem da su sakrili matore odstreljene zečeve
Mada, npr., prošle godine smo i mi imali jako visok procenat mladih zečeva u odstrelu, mislim negde oko 70%, ako se dobro sećam. Iako se kod nas zec nije lovio tri godine, zbog naglog pada brojnosti, malo se oporavio, počeli smo da ga lovimo, ali ga i dalje ima nedovoljno - ili bolje rečeno, nema ga onoliko koliko bi mi voleli da ga ima. Prošle godine smo imali plan odstrela od negde oko140 komada. I bilo je zaista dosta mladih.
Bogu 'fala, što sam Lala
|
| |
|
|
| Lovac Stari |
Objavljen 21.06.2010. 22:08
|
Lovčina
Upisa: 1325
Pristupio: 24.06.2009. 16:47
|
Ove godine imace te odnos 95% starih i zbog ove kise samo 5% mladih.
I nece ga biti dovoljno, mnoga udruzenja ce zasesti za stolom i razmisliti koliko izlaska da dozvoli!
Dobar pogled.
|
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 22.06.2010. 17:39
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Lalo slozio bih se sa tvojim zakljuckom,ili stariji pustaju mladje u prve redoveStari moji seljaci su voleli da kazu Ne se znaje Zare igra...Bas ce biti zanimljivo videti kakva ce biti brojnost zeceva,posle ovih veoma losih prirodnih uslova(iako se slazem sa tobom da teorija ide u prilog onoga sto si rekao)
Dobar pogodak
|
| |
|
što to trpimo.
