Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Paraziti zeca i prepelice u Bačkoj


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Paraziti zeca i prepelice u Bačkoj
nenadx
 PARAZITI DIVLJEG ZECA (Lepus europaeus) I PREPELICE (Coturnix coturnix) U BAČKOJ
Dr.sc.med Vesna Lalošević, docent, Dr.sc.med Dušan Lalošević, vanredni profesor, Ivan Kovač, student,
Stanislav Simin, student, Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu, Novi Sad 144

IZVOD: Crevni paraziti mogu značajno uticati na slabljenje zdravstvenog stanja divljači i time smanjiti njihovu brojnost u lovištu. Cilj našeg istraživanja bio je utvrđivanje crevnih parazita kod 57 fekalnih uzoraka divljeg zeca i 37 uzoraka prepelice odstreljenih tokom lovne sezone 2003. godine, u Bačkoj. Ispitivanje je pokazalo da se oociste kokcidija iz roda Eimeria nalaze kod 70,2% zečeva, a većina je imala udruženu infekciju sa Trichuris leporis i Trichostrongylus retortaeformis. Kod ispitanih prepelica, nađene su kokcidije iz roda Eimeria kod 13,5% ptica a kod 18,9% nađene su cestode iz roda Hymenolepis. Kod 10,8%, u gornjim partijama creva nađene su nematode iz roda Heterakis. Rezultati ukazuju da je neophodno praćenje zdravstvenog stanja divljači radi održavanja populacije na zadovoljavajućem nivou i razvoja lova i lovnog turizma u našoj zemlji, koji je poslednjih godina u stagnaciji.
Ključne reči: zec, prepelica, crevni paraziti
UVOD
Izučavanje parazitskih oboljenja divljači na lovnim terenima Vojvodine započelo je šezdesetih godina prošlog veka, kada je zapažena velika raširenost brojnih parazita, koji izazivaju slabljenje prirodne otpornosti i zdravstvenog stanja životinja, kao i plodnost i tok graviditeta, što može dovesti do poremećaja brojnosti i kvaliteta divljači (Jovanović i Orlić, 2003). Naročito negativno paraziti utiču na mlade jedinke, dok se sa starošću domaćina, uspostavlja ravnoteža u odnosu domaćin – parazit. Kod starijih jedinki invadiranost parazitima prolazi subklinički a tek poremećaj ravnoteže domaćin – parazit dovodi do klinički izražene parazitoze. Cilj ovog rada je ispitivanje parazita divljih zeševa i prepelica odstreljenih u toku 2003. godine na teritoriji Bačke, u Zapadno-bačkom i Južno-bačkom okrugu.
MATERIJAL I METOD RADA
Ispitivanje prisustva parazita urađeno je na 57 divljih zečeva koji potiču iz lovišta Bački Monoštor, Kupusina, Svilojevo, Srbobran i Kovilj, i 37 prepelica, odstreljenih na području LD „Fazan” u Srbobranu, tokom 2003. godine. U radu su korištene standardne parazitološke metode: koprološki pregled fecesa metodom koncentracije jaja helminata po Löerintz–u, (Lepeš, 1985) sekcija creva, prosvetljavanje helminata u laktofenolu i mikroskopska morfološka analiza. Ispitivanja su sprovedena u Laboratoriji za parazitologiju, Departmana veterinarske medicine, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
REZULTATI
Mikroskopskim pregledom 57 uzoraka stolice zečeva odstreljenih na području Zapadno-bačkog (Bački Monoštor, Kupusina i Svilojevo) i Južnobačkog okruga (Srbobran, Kovilj) metodom koncentracije jaja helminata po Löerintz-u, nađeni su paraziti kod 40 (70,2%) životinja. Kod 12 (30% ) pozitivnih uzoraka nađene su samo nesporulisane oociste iz roda Eimeria. Kod 28 (70%) životinja u uzorcima stolice nađene su oociste kokcidija iz roda Eimeria i jaja nematoda, i to: kod 18 (45%) u preparatu sa oocistama
kokcidija nađena su i jaja Trichuris leporis a kod 9 (22,5%) nađena je udružena infekcija kokcidija sa Trichostrongylus retortaeformis. U samo jednom uzorku (2,5%) nađena su sva tri parazita.
U zavisnosti od lokaliteta odstreljene divljači, prevalencija parazitske infekcije u populaciji divljeg zeca kretala se od 60% u Bačkom Monoštoru do 100 % u Kovilju. U tabeli 1. prikazana je geografska distribucija parazita zečeva.
Tabela 1. Geografska distribucija crevnih parazita kod divljih zečeva
Table 1. Geographic distribution intestinal parasites of hares
Lokalitet
Location
Eimeria
spp.
Trichostrongylus
retortaeformis
Trichuris
leporis
Bez parazita
Without
parasites
Broj
izlovljenih
Total hunting
Bački Monoštor 6 1 4 4 10
Kupusina 07 5 2 4 11
Svilojevo 10 3 3 5 15
Srbobran 15 1 8 4 19
Kovilj 02 – 1 – 02
Ukupno / Total 40 10 18 17 57
U uzorcima stolice uzetim od 37 prepelica, nađene su kokcidije iz roda Eimeria kod 5 ptica (13,5%). Identifikacija vrste rađena je samo do nivoa roda, na osnovu morfologije oocista, Sekcijom creva, kod 7 ptica (18,9%) nađene su cestode iz roda Hymenolepis. Paraziti su bili prisutni u donjim partijama debelog creva, prosečan broj pantljičara kretao se oko 8, prosečna dužina adulta iznosila je 12,5 cm, a širina 2 mm. Skoleks nema rostelum ni kukice, već samo četiri dobro razvijene pijavke. Članci su trapezoidnog
oblika. Polno zreli članci sadrže tri testisa i jedan centralno položeni ovarijum. Jaja su ovalna, krupna, sadrže tri para kukica. U gornjim partijama tankog creva pronađene su kod 4 ptice, (10,8%) nematode iz roda Heterakis. Prosečan broj mužjaka i ženki ove nematode iznosio je 10. Mužjaci su dužine oko 10 mm, a ženke oko 15 mm. Telo se na zadnjem kraju sužava, kutikula je poprečno-prugasta, a jednjak se završava bulbusom. Jaja su ovalna, neembrionisana.
U gornjim partijama tankog creva pronađene su kod 4 ptice, (10,8%) nematode iz roda Heterakis. Prosečan broj mužjaka i ženki ove nematode iznosio je 10. Mužjaci su 145 dužine oko 10 mm, a ženke oko 15 mm. Telo se na zadnjem kraju sužava, kutikula je poprečno-prugasta, a jednjak se završava bulbusom. Jaja su ovalna, neembrionisana.
DISKUSIJA
Prema ranijim istraživanjima Jovanovića i Orlića (Jovanović i Orlić, 2003) u otvorenim lovištima broj invadiranih zečeva gastrointerstinalnim parazitima kreće se od 28 do 62% zavisno od terena i godine. Najčešće je nalažen Trichostrongylus retortaeformis(26%), zatim Trichuris spp. (16%) i Cysticercus pisiformis (11%). Istovremeno je nala-ženo kod pojedinih jedinki 2–3 vrste parazita uz obavezno prisustvo kokcidija kod mladih životinja. U našem uzorku nađene su nematode Trichuris leporis i Trichostrongylus retortaeformis. Cysticercus pisiformis nije nađen ni u jednom uzorku. U našem ispitivanju kod 12 (30%) pozitivnih uzoraka nađene su samo nesporulisane oociste iz roda Eimeria. Najveći broj infestiranih životinja imao je udruženu infekciju. Kod 28 (70%) pozitivnih životinja nađene su oociste kokcidija iz roda Eimeria i jaja nematoda, i to: kod 18 (45%) u preparatu sa oocistama kokcidija nađena su i jaja Trichuris leporis a kod 9 (22,5%) je nađena udružena infekcija kokcidija sa Trichostrongylus retortaeformis. U samo jednom uzorku (2,5%) nađena su sva tri parazita. Prisustvo ovih kokcidija kod divljeg zeca, naročito kod mladih jedinki, može da uzrokuje značajne sezonske gubitke naročito u vlažnim godinama (Tambur i sar. 1997). Jovanović i Tarasenko (Jovanović i Tarasenko, 1983.) utvrdili su da je svega 3% pregledanih mladih zečeva slobodno od invazije kokcidijama, dok je kod starijih zečeva veći za više od dva puta (7,6%). Isti autori navode da se broj nađenih vrsta kokcidija kreće od 4–8 i da su pojedine jedinke invadirane istovremeno sa više vrsta. Prema podacima Davidsona (Davidson at all. 1993) na Floridi se kod 30% prepelica registruju paraziti, i to najčešće cestoda Railletina spp., i nematoda Heterakis bonasae. Prema podacima Otify-a, (Otify, 1996) kod preplica u Egiptu, registrovane su dve vrste cestoda, Raillietina echinobotrida i Choanotaenia infundibulum. Kod prepelica u Kaliforniji (Moore at Freehling,1987) prevalenca parazita iznosi 5%, a viđaju se cestode Rhabdometra odiosa i
Davainea sp. i nematode iz rodova Heterakis i Capillaria. Prema podacima u dostupnoj literaturi vrlo retko se sreću cestode iz familije Hymenolepididae, (Koroglu at Tasan,1996) koje su zastupljene u našem istraživanju kod 18,7% pregledanih prepelica dok je učestalost nalaza nematode Heterakis sp. i kokcidija, sličan kao i kod drugih autora.
ZAKLJUČAK
Ovim istraživanjem potvrđeno je da je zastupljenost kokcidija iz roda Eimeria kod divljeg zeca u Bačkoj, vrlo visoka. Značajne pato-anatomske promene na sluznici creva nisu bile uočljive sem kod jače zaraženih jedinki, gde je ustanovljena hiperemija sluznice. Najčešće nalaženi helminti su: Trichuris leporis i Trichostrongylus retortaeformis a nenalaženje, ranije često viđanog, Cysticercus pisiformis, može se objasniti time što se većina lovačkih pasa uredno tretira antihelminticima, čime se prekida lanac infekcije u prirodi. Poslednjih godina, zbog smanjenja brojnosti prepelica tokom selidbenog puta kroz Italiju, gde ih love mrežama, kao i zbog upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi i kosačica za travu, njihov broj je rapidno smanjen, a pošto tome mogu doprineti i brojni paraziti koji se kod njih viđaju a koji smanjuju opštu otpornost i plodnost, neop-146 hodno je ispitati parazitološko stanje većeg broja ptica iz različitih delova Vojvodine, i steći pravi uvid u njihovu brojnost i zdravstveno stanje.
U cilju povećanja brojnosti divljeg zeca i prepelice u Bačkoj, a time i razvoja lovstva i lovnog turizma, neophodno je kontinuirano pratiti zdravstveno stanje ovih životinja, da bi se brojnost populacije održala na zadovoljavajućem nivou. Time bi se doprinelo i razvoju lova i lovnog turizma, koji je poslednjih godina u našoj zemlji u stagnaciji.
LITERATURA
DAVIDSON, W.R., KELLOGG, F.E., DOSTER, G.L.: Seasonal trends of healminth parasites of
bobwhite quail, J Wildl Dis. 16(3): 567–375 (1980)
JOVANOVIĆ, V., ORLIĆ D.: Čovek i priroda, Zarazna i parazitarna oboljenja ljudi i životinja u
Vojvodini, urednik Dragiša Popović, Matica Srpska, Univerzitet u Novom Sadu, str. 281–284
(2003)
JOVANOVIĆ, V., TARASENKO, B.: Uticaj starosti na stepen invadiranosti zečeva kokcidijama,
Vet gl 7:, str. 529–554 (1983)
KOROGLU, E., TASAN, E.: Distribution of helminthes in quails (Coturnix coturnix) and
patridges (Alectoris graeca) in the vicinities of Elazing and Tunceli, Turk J Vet Animal Sci, (20),
241–249 (1996)
LEPEŠ, T.: Praktikum iz parazitologije, Medicinski fakultet novi Sad, (1985)
MOORE, J., FREEHLING, M.: Helminths of California quail and mount quail in western Oregon.
J Wildl Dis. 25(3); 422–424 (1989)
OTIFY, Y.Z.: Tapeworms of quails (Coturnix coturnix) in Egypt. J Egypt Soc Parasitol; 19(1):
81–84 (1989)
TAMBUR, Z., KULIŠIĆ, Z., IVETIĆ, V., MALIČEVIĆ, Ž.: Patološko-mofološke promene kod
kunića veštački inficiranih crevnim kokcidijama. Vet gl 5–6, str. 201–304, (1997)
Dobar pogodak
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Lov na zeca LOV NA SITNU DIVLJAČ 858 22.11.2022. 07:09
Obuka goniča za lov na zeca KINOLOGIJA 464 31.05.2018. 09:45
Sačmena municija za prepelice i njena cena MUNICIJA ZA NEOLUČENE CEVI 136 28.10.2016. 00:59
Prepelice na lovački način LOVAČKI RECEPT 13 05.02.2015. 20:57
Sindrom evropskog zeca u Vojvodini STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 1 23.10.2014. 23:13
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 13
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,327,875 posete www.srbijalov.com