Lovne karte 2021./22. – pitanja i nedoumice

Bliži se početak nove lovne sezone, i po već ustaljenom običaju, nestrpljive lovce hvata blaga nervoza da li će lovne karte, bez kojih nema otvaranja lova, stići na vreme, pre 15. aprila, kada će neki posle pauze ponovo sa puškama zakoračiti u lovišta. Podsećamo, 15. aprila lovna sezona počinje pojedinačnim lovom na srndaća, vepra i nazimad. Od početka primene Zakona o divljači i lovstvu nadležna Uprava za šume ministarstva poljoprivrede je uspevala da na vreme pripremi lovne karte, i da ih neretko u poslednji momenat dostavi distributerima, pa se dešavalo da nastane trka ko će prvi uspeti da dodje do lovnih karata, pre svega za komercijalne lovce na srndaća, ali i za članstvo. Upravo ćemo se u ovom tekstu baviti problemom distirbucije lovnih karata – u tom poslu je do sada bilo više eksperimenata, iako je Zakon jasan i precizan, ali se ’kreativno’ tumačio i primenjivao, pa se tako distribucija odvijala i preko lovnih inspektora, pa najčešće preko lovačkih saveza, a najmanje preko onih koje je Zakon predvideo – privredna društva registrovana za oblast lovstva.

Prvo pitanje koje se logično nameće: zbog čega bi neki lovački savez kao udruženje gradjana tražio da radi distribuciju lovnih karata? Odgovor je takodje logičan: zato što, prvo, za svaku lovnu kartu savez  dobija 50 dinara, a drugo, preko lovnih karata se mogla vršiti i vršila se, da se ne lažemo, odredjena teško dokaziva ’trgovina uticajem’, jer nigde nije preciziran rok u kojem se nekom ko ispunjava uslove mora dostaviti tražena lovna karta! Oni ’bliži vatri’ su dobijali karte ranije, a oni koji nisu bili u milosti su čekali. Dakle, i jare i pare za savez(e). Sve je nekako nategnuto funkcionisalo do ove godine, kada je LSS posle konkursa za ustanovljenje i dodelu lovišta izgubio status korisnika lovišta, pa time i nategnuti status distributera lovnih karata preko koga su lovne karte dostavljane i pokrajinskim i regionalnim savezima, a naknada kasnije deljena, uz natezanja u obračunu.

Da pogledamo šta piše u Zakonu o divljači i lovstvu:

• Član 4., tačka 19., kaže: ’ lovna karta je isprava kojom lovac stiče pojedinačno pravo na lov na teritoriji Republike Srbije, u periodu za koji je izdata, a koji nije duži od jedne lovne godine’. Ovo treba zapamtiti zbog kasnijeg razumevanja teksta.
• Član 7. kaže: ’Privredna društva registrovana za obavljanje delatnosti iz člana 3. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: privredna društva), u skladu sa ovim zakonom, obavljaju poslove:

1) prikupljanja i obrade podataka za lovišta na teritoriji Republike Srbije koji se vode u Katastru lovišta i Centralnoj bazi podataka, osim za lovišta posebne namene;

2) distribucije lovnih karata korisnicima lovišta na teritoriji Republike Srbije, osim za lovišta posebne namene.

Dakle, Zakon je jasan i precizan, i svako odstupanje od navedenog predstavlja spornu improvizaciju kako od onog koji toleriše distribuciju lovnih karata na način koji nije predvidjen Zakonom, tako i za onog koji je te poslove obavljao na sporan način. Sa tom praksom se jednostavno mora prekinuti, tim pre što se od nedavno u lovstvu Srbije pojavljuje još jedan faktor, a to su privatna privredna društva koja su na konkursu dobila lovišta kojima je do tada gazdovalo JP Srbijašume. Po slovu Zakona, ta privredna društva su registrovana i za oblast lovstva, pa samim tim imaju mogućnost da zatraže i distribuciju lovnih karata! Mislite o tome; da li će tu mogućnost privatnici iskoristiti i zagristi u kolač zvan ‘naknada za distribuciju’, i da li će im Uprava za šume poveriti taj posao kao što im je dala lovišta?

Hajdemo dalje da pogledamo šta je sa lovačkim organizacijama: od pet aktivnih lovačkih saveza, samo dva imaju registrovano privredno društvo, LSV i LSCS, dakle, Vojvodjani i Šumadinci. Pri tom, LSV je u boljoj poziciji jer lovne karte dobija preko pokrajinskih organa. LSS je još za vreme Šormaza ostao bez svog privrednog društva (ugašeno!), a LS jugoistočne Srbije i LS zapadne Srbije nikad to nisu ni imali, jer su mladi savezi, koji nisu na vreme prepoznali potrebu da imaju svoje privredno društvo – verovatno su se olako oslanjali na ustaljenu spornu praksu distribucije lovnih karata preko LSS, koji voli sebe da zove ’krovnim savezom’. I šta sad? Izgleda da nam ’krov’ debelo prokišnjava!? Tektonske promene ove godine u lovstvu su ogolile uspavanost nekih lovačkih rukovodilaca i infantilno razmišljanje da će nešto trajati doveka. Tu pre svega mislimo na vrh LSS, koji je jednostavno morao da predvidi sled dogadjaja i da se na vreme organizuje, a nije! Zašto nije, pa pitajte ili ćutite i plaćajte članarinu za obavljanje misterioznih ’kancelarijskih poslova’, i šenlučenje po društvenim mrežama (a tek tu bi se imalo šta kas'ti)... Isto kao što je pitanje zbog čega je LSS naručio program za vodjenje evidencije o izdatim lovnim kartama, kad to nije u zakonskom opisu poslova saveza? Kako stvari stoje, postoji mogućnost da će LSS moći da taj pristojno plaćeni program okači mačku o rep, ili da ga ustupi na korišćenje samo onima koji imaju zakonsko pravo na distribuciju lovnih karata, a to su privredna društva registrovana za oblast lovstva. Toliko o kratkovidosti ovaj put.

Za kraj: po poslednjim nezvaničnim informacijama lovne karte su u završnom postupku štampanja, da bi eventualno za nekoliko dana bile spremne u ministarstvu za slanje distributerima. A sezona počinje za 10 dana!? Hoće li lovačke organizacije moći da dodju do lovnih karata na vreme, i da oni zbog pandemije malobrojni lovci turisti i članstvo mogu da love, jer podsetimo, lovna karta po Zakonu važi za lovnu godinu za koju je izdata, a najviše jednu lovnu godinu. Osnovno pitanje: a ko će raditi distribuciju sada, i sa kojim zakonskim pokrićem?