Tako se to radi!

Kada je pre oko 20 meseci JP Vojvodinašume izvršilo naseljavanje jelenske divljači na Vršačke planine, samo su retki i najupućeniji mogli da predvide više nego povoljan dalji razvoj dogadjaja. Naime, tom prilikom je na Vršačke planine iz Rumunije doneto ukupno 51 grlo zrele jelenske divljači, 40 košuta i 11 jelena starosti od 3-5 godina. Tajming za naseljavanje je odlično izabran, jer je hvatanje jelena i preseljavanje izvršeno nakon sezone rike – skoro sve košute su bile steone, tako da je danas, nepunih 20 meseci od naseljavanja, brojno stanje u ogradjenom uzgajalištu površine 54 ha više nego duplirano-povećano na 106 grla, a za očekivati je da će se broj još uvećavati kako budu pristizala nova telad nakon ovogodišnje sezone rike i parenja. Deo jelenskih grla će neposredno pred puštanje biti prebačeno u prihvatilište koje se, ne slučajno, nalazi u delu lovišta gde će jeleni biti naseljeni.

Video snimak jelenske divljači na ispaši napravljen ovih dana na Vršačkim planinama možete pogledati ovde:

Ovakvim razvojem dogadjaja Vršačke planine kao deo šumskog gazdinstva ’Banat’ Pančevo ulaze u uzan krug vojvodjanskih lovišta koja predstavljaju uzgajivačku bazu jelena i odakle se prema programu naseljavanja i reintrodukcije jelenska divljač premešta u druga lovišta Srbije.

Ceo program sa jelenima na Vršačkim planinama koji je deo šireg dugoročnog plana je iznelo rukovodstvo i zaposleni u JP Vojvodinašume: generalni direktor Roland Kokai, izvršni direktor za lovstvo mr. Branislav Stankov i direktor šumskog gazdinstva Pančevo Željko Sušec. Program naseljavanja je finansiran najvećim delom sopstvenim sredstvima ovog javnog preduzeća, ali je značajnu pomoć pružio i pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu Vojvodine. Pomoć je pružila i lokalna samouprava grada Vršca.

Treba podsetiti da je par godina pre Vršačkih planina sličan uspešan poduhvat naseljavanja jelena izveden i u Bosutskim šumama, u Moroviću, ali i da je u subotičkoj peščari nedavno naseljena muflonska divljač, oko 60 grla, koja se takodje veoma dobro ’primila’ i duplirala brojno stanje!

Tu nije kraj lepim vestima: sledeće naseljavanje jelena se, kako saznajemo, planira krajem 2022. godine na području donjeg Srema, Posavlja i na širem području Obedske bare, da bi do 2025. godine bio zaokružen ovaj ciklus povratakom jelena u srednji Banat, na područje izmedju reka Tise, Tamiša i Karaša.

Novi Sad: pronadjen vodomar prstenovan u Poljskoj!

U Novom Sadu, na Ribarskom ostrvu koje je praktično u sklopu grada, kao zelena oaza na Dunavu i kao omiljeno izletište i šetalište gradjana, grupa mladih (reč je o poznanicima sina pisca ovog teksta) je zapazila jednu lepu pticu za koju nisu znali šta je, ali su primetili da je prstenovana (klik na sliku uz naslov teksta). Fotografisali su pticu, i identifikovali je kao vodomara, sitnu ptičicu manju od dlana, sjajnih boja i dugačkog kljuna.

Nakon nekoliko dana su ovi mladi ljudi prilikom nove šetnje uspeli da ponovo vide pticu, i da je uhvate kako bi očitali prsten. Ustanovili su da je reč o mužjaku (crn kljun). Podatke o ovoj vrsti ptice je lako moguće naći na internetu.

Očitavanjem prstena je ustanovljeno da je ptica prstenovana u Poljskoj, na obali reke Visle, nedaleko od Varšave, u julu mesecu ove godine - što znači da je ova ptičica za manje od tri meseca preletela najmanje 800 km (mereno u pravoj liniji) od mesta prstenovanja!

Ovaj podatak je još čudniji jer vodomar važi za pticu stanaricu, a retko se seli i to samo ako se gnezdi u severnijim krajevima. Selidbu otežava i proces mitarenja (menjanja letnjeg perja) kod vodomara koji traje od jula do novembra, ali o tome će više moći da kažu ornitolozi. Vodomar je strogo zaštićena vrsta koja naseljava relativno čiste vodotoke gde se hrani sitnom ribom i zglavkarima. U tom smislu nije loše pomenuti da je Ribarsko ostrvo i okolina ugroženo kao stanište svih vrsta zbog planirane izgradnje projekta 'Novi Sad na vodi'.

Nakon očitavanja prstena vodomar je pušten nazad u prirodu na mestu gde je i nadjen, a ostaje da se vidi da li će ovde prezimiti ili će otići dalje na jug.

Ovaj tekst je ujedno i podsećanje onih samozvanih zaštitara da Srbijalov portal pored lovačke dimenzije ima itekako i ekološku, ali i edukativnu ulogu u smislu zaštite prirode - ako neko voli prirodu, floru i faunu, onda su to lovci. I tu ljubav prema prirodi prenosimo i na našu decu.

Poseban pozdrav za Milana Ružića & co iz DZPPS koji u lovcima vide samo 'ubice', 'vandale koji demoliraju zaštitarska vozila', 'krvnike' i 'uništitelje životinja', a naš portal nazivaju 'opskurnim'. Možda ih ovaj tekst malo opasulji, mada, nismo optimisti - pa oni sami su do pre nekoliko godina bili u APR registrovani kao tapetari; nije šala, zaista je tako bilo dok ih mi nismo 'provalili'.

Završetak Svetske izložbe - ministar policije Vulin u poseti

Završena je tronedeljna Svetska izložba lovstva u Budimpešti. Očekivana i dobrodošla poseta ministra policije Srbije Svetskoj izložbi i štandu Srbije.

Svetska izložba lovstva je završena, uz učešće više od stotinu zemalja. Srbija je po opštoj oceni imala jedan od najzapaženijih i najposećenijih štandova.

Ministar policije republike Srbije Aleksandar Vulin posetio je Svetsku izložbu lovstva  i tom prilikom obišao štand naše države. Domaćin štanda za taj dan je bio predsednik LSS Bratislav Ćirković, a na dočeku ministra je bio prisutni veći deo značajnih faktora u lovstvu Srbije (klik na sliku uz tekst za uvećanje). Ministar Vulin je takodje posetio i štand CIC gde se susreo sa direktorom CIC Tamašom Margeskuom, a obišao je i druge postavke na izložbi.

Video snimak sa posete ministra Vulina možete pogledati ovde:

Bilo je juče i nekih drugih dešavanja na štandu Srbije ali o tome za sada nećemo pisati iz objektivnih razloga. Ako okolnosti i situacija dozvole informacije o tim dešavanjima će biti dostupne naknadno.

Dan Srbije na Svetskoj izložbi

Prethodni vikend, 9. i 10 oktobar, su bili dani kada je na Svetskoj izložbi planiran Dan republike Srbije, kada je trebalo našu državu dodatno predstaviti, uz učešće visokih zvanica kako iz Srbije za koje su predvidjene uloge domaćina, tako i inostranih zvanica-gostiju kojima je zvanično trebalo prezentovati lovstvo Srbije, domete i mogućnosti. O logistici (štand, postavka, trofeji...) smo već pisali da je na veoma visokom nivou, pa je domaćim zvaničnicima ostalo da se organizuju, pozovu goste i svoju ulogu odigraju na najbolji način. U ovom danu koji je trebao biti poseban prisustvovali su: Bogdan Igić, državni seretar i šef delegacije Srbije, zatim pomoćnica ministra poljoprivrede Vedrana Ilić, ambasador Srbije u Madjarskoj Ivan Todorov, predstavnici JP, NP, kao i svi predsednici lovačkih saveza u Srbiji koje je predvodio Bratislav Ćirković, predsednik LSS.

Medjutim, nije baš sve išlo kako je neko zamislio, a bilo je i nekih postupaka koji su izazvali čudjenje pa i komentare koji baš i nisu pohvalni. O čemu se radi? Pre svega, na samom otvaranju Dana Srbije iz lovačkog sveta se nije pojavio NIKO od inostranih zvanica! Tu izuzimamo Zoltana Kovača, državnog sekretara Madjarske i glavnog organizatora Svetske izložbe, a i on se pojavio tek na dodatnu intervenciju, jer se ispostavilo da je bio neki problem u vezi zvaničnog poziva – Kovač se pojavio prekinuvši privatnu porodičnu šetnju na Svetskoj izložbi, uz izvinjenje za neadekvatan dres kod. Nemamo informacije ko je i da li je uopšte neko iz inostranog sveta lovstva bio pozvan na štand Srbije, ali je fakat da na otvaranju Dana Srbije lovačkih ino-zvanica nije bilo. Čak ni iz CIC nije bilo nikog, što realno i ne čudi, jer je nečijom brljotinom (pogodite čijom?) izostalo prisustvo delegacije Srbije na Skupštini CIC na početku izložbe. Još tragičnije je da predstavnika lovačkih saveza čak ni iz nama susednih zemalja nije bilo!? Da li su pozvani ili im pozivi nisu ni upućeni, to je pitanje pre svega za predsednika LSS, koji je vodio protokol Dana Srbije.

E sad dolazimo do onih začudjujućih postupaka: naime, pored uručenja zahvalnica našim organizacijama i subjektima koji su doprineli da nastup Srbije bude uspešan, predsednik LSS Ćirković je, pobrkavši lovstvo i politiku, odlučio da uruči Zlatni orden LSS vicepremijeru Madjarske Žolt Semjenu (nije bio prisutan!) i državnom sekretaru Zoltanu Kovaču. Šta je tu čudno? Pa čudno je da predsednik LSS odlikuje najviše državne zvaničnike strane države za organizaciju Svetske izložbe u njihovoj državi! U diplomatiji i u medjudržavnim odnosima je, nadalje, pravilo bontona i zakon protokola da odlikovanja uručuju osobe istog ili višeg ranga nego odlikovani. Da napravimo grubo poredjenje: ne može narednik da odlikuje pukovnika, nego obrnuto. Ćirković je verovatno ponet željom da ostavi utisak ali i da sebi doda na važnosti napravio solidan gaf i zašao u polje gde mu baš i nije mesto (medjudržavni odnosi), a usput pokazao kvalitetan diletantizam za protokol i diplomatiju, i to još u prisustvu ambasadora Srbije i državnog sekretara, što može da znači da je radio na svoju ruku i bez konsultacija? Kako će na ovo reagovati neki drugi ljudi u Srbiji, ne znamo, ali znamo da nije ostalo neprimećeno ovo ’trčanje pred rudu’.

Izostanak zvanica iz sveta lovstva na otvaranju Dana Srbije liči i na tihi bojkot pre svega onog koji je vodio protokol, pa bi Ćirkoviću dobar savet bio da ’spusti loptu’, da za svoje lične političke ambicije ne koristi lovce, lovačke organizacije i njihove resurse, pa da stavi prst na čelo i već jednom shvati gde greši.

Nećemo ovaj put pominjati izostanak trofeja državnih prvaka na Svetskoj izložbi, što takodje ide na dušu vrhu LSS. Nećemo pominjati ni neke druge propuste (ima ih!), ali bi se posle svega moglo kazati da je količina grešaka i brljotina vezanih samo za Svetsku izložbu dovoljna da zahteva debelo objašnjenje i pitanje odgovornosti pa i nedoraslosti nekih ljudi svetskoj manifestaciji ovog kalibra.

Natalinačko Kinološko društvo i Klub Španijela Srbije, u saradnji sa Lovačkim Udruženjem “Jelen” iz Natalinaca su bili domaćini istorijskog lovno kinološkog dogadjaja.

09. oktobra 2021. u subotu sa početkom u ranim jutarnjim satima ugošćeni su lovci takmičari, odgajivači, ljubitelji španijela.

Za one istinske ljubitelje lova sa špringer i koker španijelima, čini se da nema prepereka.

Takmičari su došli sa svih strane, iz Zrenjanina, Novog Sada, Kaća, Kozjaka, Velike Plane, Knića, Obrenovca, Požarevca, Ivanjice, Čačka i drugih mesta.

Žika Mitrović, vodja takmičenja je posle uvodne reči pozdravio sve takmičare i poželelo im puno uspeha u daljem radu u razvijanju, sve više popularnih španijela.

Uz doručak obavljeno je izvlačenje brojeva takmičara kako bi se znalo u kojoj bateriji će biti rasporedjeni.

Takmičenje je sprovodjeno prema pravilniku Lovno kinološkog kupa “Svetog Huberta Evstatija”.

Uz 20 prijavljenih lovaca bilo je prijavljeno 22 psa, i to 20 špringera i 2 kokera.

Sudija baterije A - Nenad Stojanović, imao je 11 špringera. Sudija baterije B- Boban Andjelković, imao je 9 špringera i 2 kokera.

Vremenske prilike prave jesenje, prohladno sa povremenom kišom nije omela takmičare da pokažu svoje veštine ali i sve aspekte dresure svojih vernih pomagača u lovu.

Najbolji španijel ovog istorijskog dogadjaja, je izabran u baražu. Vendi, vlasnika Željka Krstina iz Kaća je pokazala svestranost i odličan stil u pretrazi kao i brzinu i sve ono potrebno da bi bila broj 1 ovoga puta, uz dve divljači u baražu. Pobedniku je pripao i veliki prelazni pehar, kao i mnoge vredne robne nagrade.

Predsednik Kluba Španijela Srbije Saša Marković, višestruki osvajač titule prvaka Srbije u kategoriji španijela, kao i treći na Svetskom prvenstvu, lovcima je poželeo što više ovakvih druženja. On je ispred kluba rekao da će se uložiti dodatni napori da se organizuju i seminari i predavanja u godinama koje dolaze.

Istakao je važnost ovakog skupa, gde je bitno da se što veći broj odgajivača i ljubitelja španijela okupe i razmene mišljenja.

“Još jednom hvala svima koji su nam pomogli da okupimo dvadesetjednog takmičara u dve velike baterije i imamo prvi put baraž španijela. Naravno hvala svim učesnicima što su došli i prikazali zavidan kvalitet pasa pre svega. To je klub prepoznao i znao da nagradi. Pobednicima će biti plaćena kotizacija za učešće na kvalifikacijama za Državni Šampionat. Eto, takvi su psi danas prikazani da smo odlučili da prva 3 psa iz obe kategorije špringer-koker pošaljemo na kvalifikacije i učešće na kupu. I hvala sudijama Bobanu i Neši na maksimalno korektnom i fer sudjenju.”-Saša Marković.

Ja kao sekretar kluba Španijela, i pored velikih obaveza u organizaciji ovog istorijskog dogadjaja, uspeo sam da izvedem jedina dva lovna koker španijela u Srbiji. Aspekti dresure ova dva kokera, prema rečima sudije su bili na zavidnom niovu.
Abba, svim poznata kao Koko, crna kokerka, iako još uvek mlada, godinu i po dana, ostvarila je bolji plasman od Sarrah, Maze, koja je imala dve divljači, ali moja nervoza i loše gadjanje je dovelo do ogromnih negativnih 20 poena minusa u ukupnom skoru za drugo mesto zlatnog kokera.

Pobednici po rasama:

Engleski špringer španijel

1.Željko Krstin - Vendi

2.Mladen Rustanović - Hudle Harry

3.Zlatan Stojanović - Rubi

Engleski koker španijel

1.Dejan Džakula - Abba

2.Dejan Džakula - Sarrah

Naši sponzori, kojima se ovim putem još jednom zahvaljujemo, obezbedili su nagradni fond od ukupno 100.000,00 dinara od prvog do poslednjeg mesta.

Peloponez doo, M&J trade Gemon&Monge, Belom municija, Lov i još ponešto.