Skandal u Hrvatskoj - u krivolov helikopterom!

Kako javlja Tanjug, a prenosi novosadski radio 021, u proleće ove godine vojnici hrvatske vojske su išli u krivolov na vepra vojnim helikopterom!

Mi dodajemo: dobro je da veseljaci nisu koristili navodjene rakete za odstrel vepra!

Pročitajte članak Radija 021 u integralnom obliku:

Hrvatski vojnici helikopterom išli u lov na vepra

Glasajte! Anketa Srbijalov portala, za članove

Na naslovnoj strani Srbijalov portala, sa leve strane, nalazi se anketa posvećena aktuelnom sukobu izmedju lovačkih saveza Srbije i Vojvodine. Sukob je nastao kada je prethodni predsednik LSS Dragan Šormaz uz pomoć nekoliko članova UO LSS doneo odluku da isključi Lovački savez Vojvodine iz izbora u LSS, i da onemogući vojvodjanskim delegatima učešće u radu Skupštine LSS.

MOLIMO ČLANOVE SRBIJALOV PORTALA DA GLASAJU; GLASANJE JE MOGUĆE NAKON PRIJAVE.

REZULTATI GLASANJA SU VIDLJIVI I ČLANOVIMA I GOSTIMA SRBIJALOV PORTALA.

Pododbor za poljoprivredu Skupštine Srbije: gosti na sednici predsednici lovačkih saveza

Danas, 22.11.2018. godine u Skupštini Srbije je održana sednica pododbora za poljoprivredu, kojoj je predsedavao narodni poslanik Milija Miletić iz Svrljiga. Tema sednice je bila zaštita poljoprivrednih kultura, a gosti na sednici su bili i predsednici lovačkih saveza: LSS Bratislav-Braca Ćirković, LSCS Tomica Radosavljević i LSJiS Zoran Aleksić. Prisutan su bili i državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević i predstavnik Uprave za šume ministarstva poljoprivrede Miodrag Strnad. Predsednici lovačkih saveza su iskoristili priliku da članovima pododbora, narodnim poslanicima, iznesu problematiku koju lovci i lovačke organizacije imaju kada je u pitanju i zaštita poljoprivrednih kultura, ali i staništa za divljač pa i same divljači.

Pre nego što malo detaljnije iznesemo šta je sve rečeno, smatramo da su naši lovački funkcioneri u svojim izlaganjima osvetlali obraz, i da ih zaista treba pohvaliti za energične i argumentovane nastupe. Takodje je zapaženo bilo izlaganje Miodraga Strnada, koji je još jednom pokazao da odlično vlada problematikom lovstva u strateškom razmišljanju.

U samom uvodu narodnim poslanicima se obratio predsednik LSS Bratislav Ćirković. Uz pojašnjenje da lov nije samo odstrel, nego pre svega briga i uzgoj divljači i da je uloga lovaca u tom smislu ključna, a lovci kroz prihranu divljači, kroz obezbedjivanje pojilišta i kroz plansko gazdovanje to i sprovode. Ćirković je izneo da je ogroman problem paljenje strnjišta i žetvenih ostataka, čime se neretko paljevina prenese i na susedne parcele, pa se tako uništava i divljač i staništa za divljač. Tokom svog izlaganja Ćirković je pomenuo i preregistraciju oružja koja se sprovodi kao da lovci prvi put nabavljaju oružje, i da je taj postupak preregistracije jedan od razloga pada broja lovaca članova saveza.

Predsednik LSCS Tomica Radosavljević, uz ovaj problem, izneo je da i pored obaveze korišćenja plašilica tokom obrade zemlje plašilice se vrlo retko koriste, čime se čini velika šteta na divljači a pre svega na mladuncima, koju nije moguće sagledati, i o čemu nema podataka. Sledeći problem je regulisanje šteta od divljači na usevima. Pomenuo je Radosavljević i zakonska rešenja koja regulišu rad lovačkih organizacija i koja su za lovce sporna, i to Zakon o udruženjima, Zakon o veterini i Zakon o oružju i municiji. Istakao je ogroman problem u vezi preregistracije oružja, i oko visine taksi koje su previsoke. Tomica Radosavljević je naglasio da je volonterski rad lovaca na lokalu osnov na kojem počiva lovstvo i da se to mora imati u vidu, jer je nejasno kako bi država bez lovaca mogla da održava i gazduje lovištima.

Zoran Aleksić, predsednik LSJiS, je naglasio ulogu lovaca u prihrani divljači, koja se sprovodi u skladu sa planskim dokumentima i uz saradnju sa državom. Prihrana je naročito važna u vremenskim neprilikama i nepogodama (niske temperature, poplave, požari...). Aleksić je ponovio stav o preskupom postupku preregistracije oružja. U tom kontekstu Aleksić je pomenuo javno a neodržano obećanje direktora policije Rebića dato pre par godina na proslavi jubileja LSS, vezano za preregistraciju.

Predstavnik Uprave za šume Miodrag Strnad je govorio o prevenciji šteta od divljači. Pomenuo je brojnost divljači i upravljanje tim resursom po planskim dokumentima koje odobrava država. Naglasio je Strnad potrebu prihrane divljači i izgradnju pojilišta kao jednu od mera kojom se populacija divljači održava, ali je pomenuo i povredjivanje divljači (poledica i led) i uginuća u vremenskim neprilikama. Izneo je podatak da je ove godine iz Fonda za razvoj lovstva država dodelila 5,5 miliona za 37 korisnika lovišta, od kojih je većina u nerazvijenim delovima Srbije. Ta sredstva su data kao subvencija, pošto je zakonska obaveza korisnika lovišta da voi brigu o prihrani divljači.

Za reč se javila narodna poslanica Nada Lazić iz Novog Sada, koja je prvo izrazila žaljenje zbog izostanka predstavnika vojvodjanskih lovaca (poziv je, kako saznajemo, bio upućen). Lazićeva je iznenadjujuće dobro bila upoznata sa problematikom lovstva, pa je pomenula različitost u prilikama u Vojvodini u odnosu na druge delove Srbije, pre svega imajući u vidu vrlo malu pošumljenost, gde je praktično golet. Zapitala se zašto se ne rade vetrozaštitni pojasevi, a u kontekstu bespravne seče i uništavanja šume i staništa za divljač (trščari, remize...) postavila je pitanje kontrole, kaznene politike i sudske prakse.

Miodrag Strnad je u dodatnom obraćanju-odgovoru na Lazićkino izlaganje, predočio prisutnima da intenziviranje poljoprivrede u Vojvodini i uzurpiranje zemljišta ima za posledicu uništavanje staništa divljači. Nekontrolisana upotreba hemije dovodi dodatno do trovanja divljači, što se svake godine i vidi, ali dovodi i do oboljevanja divljači, što će ostaviti dugoročne posledice. Strnad je pomenuo da je deo Srbije južno od Save i Dunava solidno pošumljen, ali da i tamo ima problema, jer se flora menja i pojavljuju se kisele trave nepogodne za ishranu divljači biljojeda. Ta divljač zbog toga migrira u druge krajeve gde je baza ishrane ostala nepromenjena, a za biljojedima migriraju i mesojedi.

Za reč se javio i narodni poslanik, član odbora Bogatinović iz Leskovca, koji je izrazio zadovoljstvo diskusijom i pozvao lovačke predstavnike ali i predstavnike ministarstva da u istom sastavu dodju u Leskovac gde bi se organiizovao sastanak sa lokalnim lovcima i predstavnicima lokalne samouprave. Bogatinović je bez ulaženja u detalje pomenuo da ima prilično problema u LU iz Pečenjevaca i Bojnika.

ODgovorio mu je Ćirković rečima da će se LSS svim silama truditi da probleme rešava. U narednom periodu LSS će voditi brigu o divljači, ali i o staništima. Ponovio je Ćirković stav da loša zakonska rešenja dovode do osipanja članstva u lovačkim organizacijama, ali i do pada prihoda o lovnog turizma. Njegovo izlaganje je dopunio predsednik LSCS Radosavljević, rekavši da je LSS član evropske i svetske asocijacije lovaca, i da je trend u lovstvu da se akcenat stavlja pre svega na očuvanje staništa, što posledično dovodi do povećanja brojnosti divljači.

Ovo su samo kratki akcenti iz diskusije koja je trajala više od sat vremena. Rečeno je na sastanku još mnogo toga, pominjan je i prethodni predsednik LSS Šormaz, čestitano je Braci Ćirkoviću na izboru, i izneto je očekivanje da će lovačke organizacije mnogo bolje sada saradjivati sa državom. Naš utisak je da je ovaj sastanak uvod u nastavak rada na izmenama Zakona o lovstvu, ali i izmenama nekih drugih zakona. Narodni poslanici članovi pododbora za poljopprivredu su, utisak je, bili vrlo kooperativni i da su dobro razumeli poruke koje su im uputili lovački predstavnici.Sve u svemu, ovo je bio jedan od redjih sastanaka za koje se može reći da nije bilo prazne priče. Posledice ovako uspešnih sastanaka će se videti u skupštinskom radu kada na dnevni red budu došle izmene zakona, i kada poslanici budu glasali. Praktično, svojim izlaganjima lovački predstavnici su indirektno lobirali kod zakonodavca, i mišljenje je da su to ovom prilikom prilično uspešno uradili. Rekli su manje-više sve što je trebalo reći, ni premalo ni previše, sa dobro akcentovanim detaljima. Predsedavajući pododbora Milija Miletić je do sada u par navrata pokazao da ima puno razumevanje za lovce i lovačke probleme, i to mu treba zapamtiti po dobru. Sastanci ovakve vrste su, mišljenja smo, više nego dobrodošli u rešavanju problema sa kojima se lovstvo susreće, i treba insistirati na češćim ovakvim sastancima.

Snimak sednice skupštinskog pododbora možete pogledati klikom na link:

http://www.parlament.gov.rs

LSS: Prva konstitutivna sednica Upravnog odbora

U sedištu LSS je 15.11. održana prva konstitutivna sednica Upravnog odbora, kojoj je predsedavao novi predsednik LSS Braca Ćirković.

Na toj sednici je doneto desetak odluka, koje, kad se gledaju u celini, predstavljaju početne korake u drugačijem rasporedu zaduženja članova UO, ali i neke odluke koje su direktno vezane za smanjenje troškova poslovanja. Tako, na primer, doneta je odluka u vezi sa advokatskim kancelarijama koje zastupaju LSS u sudskim sporovima. Naime, prethodni predsednik Šormaz je vrlo galantno ugovorio da se dvema advokatskim kancelarijama plaća mesečni paušal za advokatske usluge, ali i da im se istovremeno plaća i svaka aktivnost u vezi sudskih procesa u kojima je stranka LSS, i to po važećem advokatskom cenovniku! Vrlo čudno rešenje, koje bi moglo da znači da su usluge plaćane dva puta, jednom kroz paušal, a drugi put po cenovniku?! Ima se, može se?

Dalje, kao jedna od prilično važnih odluka UO LSS jeste odluka da se kao predstavnik LSS u FACE (evropska lovačka asocijacija) imenuje Aca Radosavljević, šef odelenja u Upravi za šume ministarstva poljoprivrede. Ovo, za neke iznenadjujuće rešenje, uopšte ne mora da znači da je to loše, naprotiv, čini se da je povučen neuobičajen, ali dobar potez, koji dugoročno može imati vrlo dobre posledice, jer je reč o čoveku koji je odlično verziran u prilike u lovstvu Srbije, a sa pozicije na kojoj je može presudno uticati na neka buduća dešavanja, pre svega kada je zakoodavstvo u pitanju. Ostaje da se u praksi opravda ovo predvidjanje.

Poništena je odluka bivšeg predsednika Šormaza vezana za diskreciono pravo oko doniranja sredstava do odredjenog iznosa; diskreciono pravo bilo koje vrste je mač sa dve oštrice, i to je Šormaz u praksi više puta dokazao, o čemu će izgleda tek biti reči u nekim vremenima koja dolaze. Ubuduće će sve odluke o dodeli sredstava morati da budu donete na UO LSS, i to je dobro.

Doneta je odluka i o novom načinu rada komisija LSS. Tako će, umesto prethodne prakse da je svaka komisija pored svog predsednika imala i koordinatora iz sastava UO LSS (što je samo uvećavalo troškove rada komisija), ubuduće svaki član UO LSS biti ujedno i predsednik neke od komisija. Tako je odlučeno da npr. predsednik LSS Ćirković biti ujedno zadužen i za informisanje; predsednik LSCS Tomica Radosavljević će voditi Komisiju za polaganje lovačkih ispita, Komisija za finansijsko i materijalno poslovanje – Zoran Aleksić,LSJS, itd...

Doneta je i odluka o novom Poslovniku o radu UO LSS i odluka o načinu dostavljanja materijala za sednice UO. Odlučeno je da će ubuduće dnevnica za rad u organima i telima saveza biti 2.300 dinara, a da če naknada putnih troškova biti u visini 20% cene benzina po predjenom kilometru.

E sad, o čemu nije bilo reči na UO LSS? Nije bilo reči o zaostavštini predhodnog predsednika LSS Šormaza. Nije pokretano (još uvek!) pitanje odgovornosti bilo koje vrste, pa čak ni one moralne pred Sudom časti LSS, što može biti donekle razumljivo iz dva razloga: Sud časti još nije konstituisan (a kada će, ne znamo!), i drugi razlog da se još prikupljaju činjenice, iako po našem mišljenju tu nema bog-zna-šta da se prikuplja; inicijativu za postupak pred Sudom časti LSS smo mi sa Srbijalov pokrenuli, i imali smo u startu punu podršku svih relevantnih ljudi. Sad je to izgleda malo palo u drugi plan, što ne znači da neće biti uradjeno, isto kao što ostaje pitanje i nekih drugih vrsta odgovornosti, o čemu je u intervjuu govorio Ćirković. Za neke ljude izostanak pitanja odgovornosti može biti malo razočarenje, ali hajde da ne budemo baš zadrti suviše, neka se ljudi malo snadju i postave osnove za rad, ipak su svega tri nedelje na funkcijama – suviše kratko vreme da bi se uradilo sve što je potrebno. Ali da ih treba podsećati uporno, treba, amnezija ume da bude nezgodna, pojavi se kad se najmanje nadaš. Kritičari i to oštri ćemo svakako biti ako bude potrebe, ali nećemo da budemo kritizeri po svaku cenu. U otm kontekstu može se postaviti i pitanje onih falsifikovanih odluka koje je Šormaz podneo u APR proletos, da bi na jesen, 27.10., njegov izveštaj o radu bio odbačen, a time i finansijski izveštaj. Kako nova uprava misli da reši taj problem? Ostaviti tu bruku da i dalje 'vrišti' sa sajta APR? Sa kojim finansijskim planom nova uprava misli da udje u sledeću, 2019. godinu? Ima tu još more teških pitanja, ali nećemo za sada da novog predsednika Ćirkovića suviše zapitkujemo, čovek verovatno ima glavobolju da raspetljava Šormazove egzibicije, i treba mu dati neko vreme da sagleda u celini šta je nasledio. Ali ni to vreme ne bi moglo da bude duže od par meseci, ionako se dosta toga znalo i ranije.

Druga stvar o kojoj se nije raspravljalo po dnevnom redu je kako rešiti ogroman problem koji je u LSS ostavio Šormaz i nekoliko članova prethodnog UO LSS svojim nepromišljenim (ili možda ipak jako promišljenim?) odlukama, a to je odnos na relaciji LSS-LSV, poremećen posle zabrane prisustva na Skupštini vojvodjanskim delegatima i brisanja vojvodjanskih kandidata iz izbora. Taj problem je, kako vreme prolazi, sve ozbiljniji, i preti da ostavi dugoročne posledice kako unutar lovastva Srbije, tako i na medjunarodnom planu. Neformalno se radi na rešenju tog problema, ali...

Opšti utisak je, dakle, da je prva sednica UO LSS u novom mandatu protekla u postavljanju osnova za dalji rad i kresanju troškova. Za prvi put, rekli bi smo, ocena bi bila neka četvorka, i to pre svega zbog činjenice da su sve odluke donete jednoglasno, dakle, postoji jedinstvo u UO LSS: Sledeće sednice UO LSS će biti prilika da članovi uprave ozbiljnije ’zagrizu’ u suštinske probleme, pa i u problem finansiranja saveza. Čekamo, da vidimo. Šansu imaju, ali ni lovačko strpljenje, testirano od strane Šormaza do granica izdržljivosti, nije beskonačno.

Šteta što na sajtu LSS nisu objavljene pojedinačne odluke UO; informacije o odlukama smo dobili neformalnim putem, i nemamo ovlašćenje da ih sve objavljujemo pre nego što zvanično budu objavljene.

Više o sednici UO LSS možete pročitati na zvaničnom sajtu saveza, klikom na link:

http://www.ekolss.com/uo_lss_15112018.htm

Oprez, lovci! Fazani-nindže napadaju!

Kako prenosi dnevni list Blic, sa terena stižu dojave da se u lovištima pojavila nova vrsta fazana, vrlo agresivnih, koji napadaju lovce i proteruju ih iz lovišta, kljunovima im buše čizme, i pokušavaju da ih razoružaju.

U nekim lovačkim udruženjima se razmišlja o uvodjenju obaveze nošenja šlema i pancira tokom lova na fazana, kao i štitnika za noge!

Nemamo podataka kako u okršaju sa ovom vrstom fazana prolaze lovački psi, ali sa obzirom da na snimku koji prosledjujemo nema lovačkih pasa, pretpostavljamo da su ih nindža fazani eliminisali!

O čemu se tačno radi, možete pogledati u vesti Blica, i pogledati video snimak, klikom na sledeći link:

https://www.blic.rs/

Oprez, kolege, otvorite četvore oči, ovo nije šala! A možda i jeste... Očekujemo da samozvani zaštitari sada dignu svoj glas u zaštitu napadnutih lovaca, jer kako je krenulo, ko zna šta nas još čeka?

Možda je ovaj fazan konzumirao suviše maka, ili je pojeo mnogo fermentisanog voća, pa se uzjunačio!?

U  svakom slučaju, dobra tema za lovačku šalu i razbibirigu.