Novosti: Mit je da su Srbi više naoružani od drugih

 

U SRBIJI su građani prijavili policiji legalno držanje oko 1.200.000 komada različitog oružja. Prema podacima Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, broj legalnih vlasnika je oko 585.000, što je oko osam odsto stanovništva.

Zorica Subotić, predsednik NAOS, kaže nam da se poslednjih deset godina uglavnom smanjuje količina oružja u legalnom vlasništvu. Što se pak tiče nelegalnog držanja, Zorica Subotić smatra da su nerealne cifre od dva-tri miliona komada oružja.- Policija je licitirala jedno vreme s cifrom od 200.000 do 800.000 za nelegalno oružje, oni to zovu "tamna cifra", jer nije prijavljena i nije pouzdana - priča nam Zorica Subotić. - Bilo je priča da su ljudi oružje doneli sa ratišta, ali svako ko je ratovao posle je morao i da razduži to oružje na mestu gde ga je primio.Zorica Subotić navodi da su ljudi masovno policiji predavali oružje zbog uvođenja poreza. Ipak mnogi ga kupuju, jer su kolekcionari, zbog lova, sporta, lične bezbednosti ili ga nasleđuju poput kuća, slika, ordenja.- Broj legalnog oružja se ne povećava i ono je u rukama tih ljudi sasvim bezbedno, i to potvrđuje statistika - ukazuje Zorica. - Ministar je izjavio da je prošle godine 2,8 odsto krivičnih dela počinjeno oružjem u legalnom vlasništvu, a kako u taj broj ulaze i nesreće, onda je procenat izuzetno maliZorica navodi da Srbi nisu daleko od bilo kog naoružanog naroda u Evrop- Posle napada u Parizu u roku od dva meseca u Švajcarskoj je broj komada oružja u posedu građana sa dva i po miliona porastao na četiri i po miliona - ukazuje predsednica NAOS.Profesor Fakulteta bezbednosti Milan Mijalkovski kaže nam da je običaj da Srbi kod kuće imaju oružje, po principu "zlu ne trebalo".- Kako je liberalizovano držanje oružja, dosta ljudi je to iskoristilo i legalno ga nabavilo - kaže nam Mijalkovski. - Takođe, mnogo nelegalnog oružija iz ratova devedesetih je ostalo kod ljudi u posedu.

Zorica Subotić, predsednik NAOS, kaže nam da se poslednjih deset godina uglavnom smanjuje količina oružja u legalnom vlasništvu. Što se pak tiče nelegalnog držanja, Zorica Subotić smatra da su nerealne cifre od dva-tri miliona komada oružja.

- Policija je licitirala jedno vreme s cifrom od 200.000 do 800.000 za nelegalno oružje, oni to zovu "tamna cifra", jer nije prijavljena i nije pouzdana - priča nam Zorica Subotić. - Bilo je priča da su ljudi oružje doneli sa ratišta, ali svako ko je ratovao posle je morao i da razduži to oružje na mestu gde ga je primio.

Zorica Subotić navodi da su ljudi masovno policiji predavali oružje zbog uvođenja poreza. Ipak mnogi ga kupuju, jer su kolekcionari, zbog lova, sporta, lične bezbednosti ili ga nasleđuju poput kuća, slika, ordenja.

- Broj legalnog oružja se ne povećava i ono je u rukama tih ljudi sasvim bezbedno, i to potvrđuje statistika - ukazuje Zorica. - Ministar je izjavio da je prošle godine 2,8 odsto krivičnih dela počinjeno oružjem u legalnom vlasništvu, a kako u taj broj ulaze i nesreće, onda je procenat izuzetno mali.

Zorica navodi da Srbi nisu daleko od bilo kog naoružanog naroda u Evropi.

- Posle napada u Parizu u roku od dva meseca u Švajcarskoj je broj komada oružja u posedu građana sa dva i po miliona porastao na četiri i po miliona - ukazuje predsednica NAOS.

Profesor Fakulteta bezbednosti Milan Mijalkovski kaže nam da je običaj da Srbi kod kuće imaju oružje, po principu "zlu ne trebalo". Mijalkovski kaže da oružje može da se iskoristi za zaštitu ako te neko slučajno napadne, ali ono je u stvari "prividna sigurnost".

- Na Balkanu je posedovanje oružja skoro kao deo narodnog folklora - kaže nam Mijalkovski. - U Bosni i Hrvatskoj je ostalo dosta od rata, a Albanci ga imaju najviše od svih. Imaju deset puta više raznih vrsta oružja nego Srbi.

ZA PIŠTOLj 100.000 DINARA

I Miodrag Žarković, vlasnik firme "Trofej" za prodaju i servisiranje oružja, potvrđuje da ljudi masovno vraćaju oružje.

- To su uglavnom stariji ljudi, biša vojna lica ili njihova deca koji ne žele da svake godine plaćaju veliki porez na oružje - kaže nam Žarković. - Da se ne plaća porez, možda bi i držali oružje kao uspomenu, ali ovako ga se odriču. Takođe, sve je manje lovaca, jer mlade to izgleda više ne interesuje, tako da se iz godine u godinu sve manje ljudi učlanjuje u lovačka društva, a i besparica je pa neki ne žele ni da plaćaju članarinu.

Žarković kaže da se 15 puta smanjila prodaja revolvera i ostalog kratkog oružja u odnosu na devedesete godine.

- Samo za dozvolu, obuku pucanja i uverenja treba oko 30.000 dinara, plus porez. Usput, mi smo jedina zemlja u svetu u kojoj se plaća porez na oružje - navodi Žarković. - Onda kad čovek kupi pištolj, ne sme da ga nosi, već mora da ga ostavi kod kuće. Nekada se samo na jednoj beogradskoj opštini godišnje izdavalo dve, tri, četiri hiljade dozvola, a danas možda dvesta.

Izvor: www.novosti.rs