Još jedna pogibija u lovu je opomena (po ko zna koji put) da je lov sport sa oružjem i da je potrebna najveća opreznost i ozbiljnost u svakom trenutku.
Ono na čega sam posebno hteo da se osvrnem (a što je Canis pomenuo) jeste praksa u nekim sredinama da se divlje svinje love NOĆU PRIGONOM/POGONOM! Sačeka se da divljač uđe u parcele sa kukuruzom (najčešće), a onda pogoniči ulaze sa psima (tamo negde iza ponoći), a ostali akteri opkoljavaju potes/parcele i puškama sa lampama-farovima čekaju da divljač izađe napolje! Kada sam od jednog lika čuo da se tako "lovi", jednostavno nisam mogao da poverujem! Pitam ga kako smeju to da rade, on mi reče (obratite pažnju na odgovor): "Pa, legalno, sa DOZVOLOM"!?!?!
E, tu tek nisam mogao da dođem sebi... Ko je, kako, po čijoj odluci i kojem Pravilniku izdao dozvolu za NOĆNI grupni lov? Pa se posle čudimo kad pročitamo ili čujemo da je stradali već bio ranjavan sa "tri u red", ili da je brat ranio brata, ili da je lovokradica ranio drugog lovokradicu ne znajući da je i ovaj u krađi.....
Sa ovakvom svešću i odnosom prema lovu, neka nam je Bog u pomoći!

Glad za mesom ,mesarenje da upucam pre drugog da napunim ranac ,tera pojedinca da puca i na najmanji šušanj i na ono što ne vidi .