IPARD fondovi EU šansa i za oporavak lovstva Srbije

Do 2020. godine EU obezbedila Srbiji preko 23 miliona eura bespovratnih sredstava za razvoj ruralnog turizma i pratećih usluga!

Pred samu novu 2018. godinu raspisan je javni poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fondova za nabavku traktora i mehanizacije u poljoprivredi, i to je bila jedna od udarnih vesti u medijima tih dana. Medjutim, pored tog konkursa, u pripremi je i konkurs za dodeljivanje bespovratnih sredstava za unapredjenje ruralnog razvoja, konkretno za razvoj ruralnog (seoskog) turizma i pratećih usluga! Naravno da se u ovoj oblasti prepoznaju lovačke organizacije, koje ne bi smele da propuste priliku da konkurišu, i da dobijenim sredstvima stvore smeštajne kapacitete za lovce turiste, izgrade ili urede nove lovnotehničke objekte, ili unaprede postojeće koji su u funkciji lovnog turizma. Dakle, strateški poduhvat koji se izvodi u srednjeročnim okvirima, do pet godina.

Hajde malo da uputimo neupućene: skraćenica IPARD znači Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development (Instrument za predpristupnu pomoć za ruralni razvoj). Ukupan iznos pomoći Srbiji preko IPARD programa Evropske unije za sve namene iznosi čak 230 miliona evra do 2020. godine. U okviru ovog programa pomoći EU ima nekoliko sektora, a onaj koji je zanimljiv za lovce i lovačke organizacije se nalazi pod oznakom Mera 302, gde je za investiranje većeg broja poslova i usluga, kao i za razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima kroz razvoj poslovnih aktivnosti, sa mogućnošću otvaranja novih radnih mesta predvidjeno 23 miliona evra! Svima je jasno da je lovni turizam neizostavni deo razvoja ruralnih područja, koji, uz razvoj ostalih povezanih proizvodnih i uslužnih delatnosti, u velikoj meri doprinosi poboljšanju kvaliteta života i smanjenju raseljavanja stanovništva iz ovih sredina. Mere IPARD programa su vrlo precizno osmišljene i podrazumevaju prethodno ispitivanje sredine u koju se ulaže, kofinansiranje, jasne i transparentne procedure za upravljanje sredstvima fonda i nadzor nad sprovođenjem programa. Znaju stranci dobro u šta vredi ulagati i koje su to komparativne prednosti Srbije u obasti ruralnog razvoja  koje zaslužuju ulaganja, pa se ruralni turizam kod njih visoko kotira – naša priroda je još uvek relativno ekološki očuvana u odnosu na neke druge države, u fondovima divljači imamo pojedine vrste koje su u Evropi pred istrebljenjem ili su nestale, a i ako ih ima, iz veštačkog uzgoja su; smeštajni kapaciteti su nedovoljno iskorišćeni, zapušteni, van funkcije ili ih uopšte i nema; lovno tehnički objekti kao prateća infrastruktura za lovni turizam su u većini slučajeva dotrajali ili oštećeni i potrebna im je adaptacija, ili ih nema u potrebnom broju; neprestana migracija stanovništva u velike gradove ostavlja pusta sela i čitave predele gde bi se itekako moglo raditi na razvoju ruralnog turizma i otvaranju radnih mesta gde bi se mladi zaposlili (na žalost, kada se pomene turizam, 90% ljudi pomisli na letovanje na moru, a nije tako!). O kakvoj i kolikoj pomoći se radi biće jasnije ako se kaže da je ukupan iznos našeg Fonda za razvoj lovstva na godišnjem nivou trideset puta manji od iznosa koje IPARD program, u Meri 302, predvidja za ruralni turizam! A kada pominjemo radna mesta, neke ekonomske računice govore da (grubo rečeno) otvaranje jednog radnog mesta košta 5-8.000 evra – tako bi po ovoj računici samo preko IPARD programa Mera 302 moglo da se zaposli preko 2500 ljudi u lovnom i ruralnom turizmu i u pratećim uslugama!

Dakle, šta je potrebno da se ova sredstva koja su već opredeljenja od strane EU za ruralni razvoj i razvoj ruralnog turizma dobiju i iskoriste? Potrebni su pre svega kvalitetni programi i ideje, ali je potrebno i poznavanje procedure a pre svega osećaj za realnost i sporovodivost projekata – treba biti svestan prirodnih potencijala lovišta, svojih kadrovskih potencijala, tehničkih resursa i mogućnosti, pa onda tek ‘sa obe noge na zemlji’ krenuti u realizaciju neke ideje i projekta. Treba imati na umu da EU fondovi, pa ni IPARD, ne daju sredstva ‘na časnu reč’ (možda će neki pomisliti da će moći da ‘piršuju’ po fondovima EU kao što se to radilo neki put po domaćem Fondu za razvoj lovstva); ali - ne, neće moći, jer IPARD pažljivo meri i odmerava kako će se sredstva plasirati, da li se troše rezonski i svrsishodno. Dakle, improvizacija i muljanja nema. Ozbiljan biznis plan zasnovan na realnim činjenicama jeste conditio sine qua non (neophodan uslov) uspešnosti projekta. Kao svojevrsnu meru obezbedjenja i, rekli bismo, podele odgovornosti, IPARD bespovratno dodeljuje do 65% vrednosti odobrenog projekta, što uopšte nije malo, naprotiv! Kako se može uspešno raditi uz pomoć EU fondova, pokazao je nedavno primer ‘Vojvodinašuma’, gde je uz pomoć EU IPA fondova izvršeno najveće pojedinačno naseljavanje jelena u lovištu Morović kod Šida.

Pored svega navedenog, IPARD program zahteva strogo poštovanje procedure, i tu je najveća mogućnost greške. Svaka ‘greška u koracima’ automatski može da znači odbacivanje projekta, ma kako kvalitetna projektna ideja bila. Disciplina i urednost se takodje cene, a IPARD je obezbedio i konsultante koji pomažu zainteresovanima da greške ne prave.

I tu sad dolazimo do onoga što nazivamo ‘naša posla’: razmislimo, realno, koliko ljudi u upravama lovačkih udruženja, koji kao pravna lica imaju mogućnost učešća, ima kapacitet da samostalno iznese jedan takav projekat, kada većina ljudi ni ne zna šta je IPARD, a kamoli da poznaje procedure? Mali ih je broj sposobnih, ali ima i za to leka, i tu bi ključnu ulogu morali da preuzmu naši učmali lovački savezi (u kojima se neki od rukovodilaca ne ističu baš idejama, vrednoćom i agilnošću, ali im slatkorečivosti i neispunjenih obećanja ne fali): savezi bi, smatramo, trebali da angažuju upućene predavače i konsultante koji su već imali iskustva sa IPA i IPARD projektima, da organizuju seminare (regionalne) o načinu apliciranja za IPARD sredstva, i pozovu članove uprava LU (koji uglavnom o ovome ne znaju mnogo, ili ne znaju ništa) koji će se kroz seminar edukovati šta i kako raditi, ali i da izrade neku brošuru ili priručnik koja će pomoći lokalnim udruženjima da ovladaju materijom. Sve to košta nekih para, ali je taj trošak zanemariv ako se ima u vidu mogući benefit kroz dobijanje sredstava iz IPARD. Dakle, prvo edukacija, pa izbor ideja, rad na izradi projekta i biznis planova uz pomoć onih koji znaju, i rezultat neće izostati.

Vreme teče, 2018. godina je počela i aktivacija programa IPARD Mere 302 sledi tokom godine. Uvereni smo da bi lovačka udruženja i lovački savezi već sada morali da počnu da razmišljaju o tome šta bi mogli da urade kada bude objavljen javni poziv za dodelu sredstava, a dotle bi već trebalo biti spreman sa idejama i razradjenim projektima (a ne 'uoči Božića gojiti prase' uz rizik da se neko obruka sa na brzinu sklepanim projektima koji bi bili odbačeni).

'Srbijalov' lovački portal i lovački magazin 'Predator' (u svom sledećem broju početkom februara) su ovim tekstom i iznetim informacijama napravili prvi korak i obavestili lovačku javnost šta će da se desi tokom narednog perioda; ostalo je na vama, gospodo lovci, da svoje čelnike (i one sposobne, a naročito one nesposobne i lenje) pritisnete da se konačno prihvate posla – velika šansa je tu, pred nama, a da li ćemo umeti da je iskoristimo, zavisi samo od nas! Nadamo se da se neće ponoviti priča iz nekih drugih oblasti da sredstva ostanu neiskorišćena jer nije bilo kvalitetnih projekata, pa ispadnemo neozbiljni i smešni u očima onih koji bi da nam pomognu. Ili još gore, da na samo pominjanje projekata i poštovanje procedure dobijemo komentar kvazistručnjaka: 'Ma ko će to da radi, BRE!?'.

Više detalja o samim projektima koji će se finansirati možete pogledati na Internet stranici u odeljku posvećenom IPARD Meri 302: https://ipard.co.rs/ipard-mera-302.html

IPARD agencija je otvorila i dve svoje kancelarije u Srbiji, i to u Novom Sadu i Kruševcu, gde su zaposleni IPARD konsultanti. Adrese, brojeve telefona i imena konsultanata takodje možete pronaći na sajtu IPARD: https://ipard.co.rs/konsultanti-ipard.html