Sednica UO LSV: Burna dešavanja, moguće posledice nesagledive

Danas, 9.maja, održana je sednica Upravnog odbora LSV, na kojoj je, izmedju ostalog, trebalo da se diskutuje i odlučuje o članstvu lovačkih udruženja koja nisu platila članarinu za vojvodjanski savez. U centru pažnje je, uz još par LU, bilo LU Zrenjanin, kao najveće u Vojvodini, koje je na svojoj skupštini donelo odluku da ne uplaćuje članarinu dok se ne reši problem izmene Statuta LSV – da podsetimo, izmena Statuta LSV je već dva puta bila neuspešna jer nije bilo potrebnog skupštinskog  kvoruma za donošenje odluke. Zbog toga su se zrenjaninci i odlučili na ovaj potez dok se ne izvrše statutarne izmene.
Medjutim, kako nam je potvrdjeno iz više izvora, došlo je do obrta, pa i do neprijatnih scena na današnjoj sednici UO LSV. Na samoj sednici se pojavio i predsednik LU Zrenjanin, i bivši predsednik LSV Milan Pažin, pretpostavljamo u nameri da objasni i brani stav skupštine svog LU; ali, preduhitrio ga je aktuelni predsednik LSV Aleksandar Milovančev, koji je zatražio da svako ko nije dobio poziv napusti sednicu, i direktno poimenice prozvao Milana Pažina i zatražio da napusti prostorije. Nije pomoglo ni pozivanje na javnost rada saveza, Milovančev je bio nepopustljiv, i nije želeo da održi sednicu sve dok se Milan Pažin ne udalji. Pažin je napustio prostorije, a kako nam je rečeno, većini prisutnih je atmosfera bila mučna. Na glasanju, prema našim nezvaničnim saznanjima, od prisutnih 11 članova UO LSV, 5 članova je glasalo ZA isključenje LU Zrenjanin, 4 člana je bilo uzdržano, dok su 2 člana bila PROTIV, dakle, preglasavanje i uzdržavanje. Predsednik Milovančev je potom konstatovao da je doneta odluka o prestanku članstva LU Zrenjanin u sastavu LSV.
Malo da se pozabavimo statutarnim i drugim refleksijama ovog dogadjaja. Pre svega, Statut LSV je jasan u pogledu prestanka članstva, gde se kaže da se članstvo gubi i zbog neplaćanja članarine. Tu je predsednik LSV Milovančev u pravu, Statut ne poznaje neki vid zamrznutog članstva i nedvosmislen je kada je prestanak članstva u pitanju, ali isto tako u Statutu piše da je odluka Upravnog odbora doneta onda kada za nju glasa više od polovine UKUPNOG broja članova UO LSV, dakle, po ovoj odredbi, odluka bi bila doneta kada za nju glasa barem 8 /osam/ članova UO, i tu se sad postavlja  pitanje validnosti odluke, da li de jure je odluka doneta ili nije. Isti taj Statut LSV dalje kaže da se na odluke organa saveza može uputiti žalba Skupštini saveza u roku od 15 dana, pa treba videti da li će zrenjaninci iskoristiti mogućnost žalbe, što onda otvara mogućnosti za dodatno neslućeno komplikovanje situacije u vojvodjanskom lovstvu i dodatno zamućivanje vode za one kojima takav ambijent odgovara, gde će lovci i njihov savez u skoro svakoj varijanti ostati kratkih rukava – šta će se desiti ako, npr., Skupština ne bude imala kvorum? Šta će se desiti ako Skupština ne potvrdi odluku Upravnog odbora? Šta će se desiti ako Skupština potvrdi odluku, a usledi neizvestan sudski spor /setimo se samo sporova o isključenju koje su vodila šumadijska LU protiv odluke nekadašnjeg predsednika LSS Zorana Popovića o isključenju, i kako su presude uvek bile u korist LU/? Kakve posledice će biti po LSV i kakva je dalja sudbina saveza u ovim turbulentnim vremenima? Zbog čega se ide u isključivost umesto u razumevanje, toleranciju, medjusobno poštovanje i rešavanje problema kroz dogovor?
U tom smislu može se postaviti pitanje da li je ovakav razvoj dogadjaja dobar za vojvodjansko lovstvo, ali i za lovstvo Srbije u celini, pa i za dalju sudbinu LSV? Teško da će se na ovaj način nešto popraviti, osim možda zadovoljenja nečije sujete ili ličnih ambicija /ne nužno vrha LSV/. Posebnu priču predstavlja rezultat na glasanju, gde je evidentno da ni medju članovima UO LSV ne postoji jedinstvo, nego podela, koja će se gotovo nužno reflektovati i na lovačka udruženja članove saveza. Posebno  je loše izabran tajming za ovakve radikalne korake, da se krupni potezi vuku u vreme velikih teškoća u lovstvu, i u predvečerje velikih promena, posebno kada je pravna regulativa u pitanju.
Kakvi god daljnji dogadjaji bili, trebaće mnogo hladnije glave da se razmišlja, ali i da se sve strane /rekli bi smo da ima najmanje tri struje/ batale dalje rastakanje i kontraproduktivne poteze. Umesto duela potrebnije je sada smirivanje igre, umesto prelamanja preko kolena uzdržanost u potezima i dugoročno razmišljanje pre svega o posledicama, a posebno o lovcima koji celu ovu predstavu finansiraju – da li se iko zapita kako običan lovac tumači dešavanja u i oko LSV? Kako lovci to vide? Da li kao borbu za interes lovaca ili kao lične obračune za lične interese, koji ne moraju biti samo materijalne prirode? Kad čovek realno sagleda, svako je pomalo u pravu, ali i svako ponegde greši.

Ceh će za greške će platiti LSV i lovci, i to je ono što nije dobro.